Pošto je koncept talasa feminizma tvorevina američke feministkinje Alison Džagar a ne Vikipedije, mislim da je fer slediti tu njenu podelu u objašnjavanju šta je treći talas u Americi i zašto uopšte nije nekoherentan u svojim zahtevima, nego samo tako izgleda laicima.
Najvažnije pitanje trećeg talasa je pitanje roda i seksualnosti. Za razliku od prethodna dva talasa koja su izjednačavala pol i rod, treći talas prepoznaje da rod ne proizilazi nužno iz biologije na neki uniforman način kod svih, već je društvena praksa, set ponašanja koja služi da odeli polove na hijerarhijski način. Zato se danas podsmešljivo kaže da kao rezultat trećeg talasa feminizma postoji dvesta hiljada rodova, ali istina je da rod ne postoji uopšte. Svaka osoba za nijansu drugačije nosi svoj biološki pol, i umesto da svaki od ovih načina proglasimo posebnim rodom, logično je zaključiti je da je rod performativna izmišljotina i odbaciti ga u potpunosti. Ali to je već advanced treći talas, vratimo se malo unazad.
Prethodna dva talasa ne samo da poistovećuju pol i rod, već pol i seksualnosti - biti 'prava' žena ili muškarac znači biti heteroseksualan. Ovo nisu samo teorijske zavrzlame za dokone, sve to ima vrlo konkretne praktične implikacije: sve do 1986. Naslov 7 Zakona o građanskim pravima (ključno antidiskriminaciono zakonodavstvo, pošto SAD još uvek nema Amandman o jednakim pravima) je pružao zaštitu od diskriminacije samo na osnovu pola, i tek tada, nakon slučaja koji je potresao naciju (maltretiranje gej muškarca od strane grupe muškaraca), zaštita od diskriminacije je proširena i na seksualnu orijentaciju. Do 1987. ustavi država su sadržali bukvalne amandmane kojima uskraćuju zaštitu od diskriminacije gej osobama. Do 2015. nije postojala ni jednakost prava na izbor braka, i tek tad su legalizovani gej brakovi. Ali uprkos ovom napretku, diskriminacija u zapošljavanju na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije ostaje legalna sve do juna 2020.
Treći talas prepoznaje i rasu, klasu, i sve one druge ose osim roda i seks. orijentacije na osnovu kojih se trpi drugačiji tretman i postoje stakleni plafoni u obrazovanju, zapošljavanju, napredovanju u poslu, itd. To je direktna kritika prva dva talasa koja feminizam rezervišu za bele srednjeklasne žene.
Naravno da je treći talas važan, on nadomešćuje ono što su prva dva talasa propustila, kao što je jednom drugi talas nadomešćivao propuste prvog.
To što treći talas deluje nekoherentno nije nemanje definisanog programa, već odbacivanja ideje programa uopšte, tj odbacivanja tzv. 'velike teorije' u objašnjavanju društvene stvarnosti. Društvena stvarnost je previše kompleksna da bi se mogla objasniti jednim papirom sa izlistanim ciljevima. To je moguće kada postoji ugroženost fundamentalnih prava, poput prava glasa ili prava na privatnost, ali kada je diskriminacija suptilnija i zahvata više identitetskih osnova, i odgovor mora biti isti takav. Treći talas sledi metode poststrukturalizma, i ko ih ne razume, teško će razumeti treći talas, i nastavljaće da tvrdi da on nema definisane ciljeve.
Eto, to je treći talas. Mada ne znam što pričamo o trećem talasu, kada mi mentalitetski nismo svarili ni ostvarenja drugog talasa i loše ili jedva ih razumemo. Npr, upravo ti na drugoj temi reče da je seksualno uznemiravanje jednako raspodeljeno između polova kao posledica neosetljivosti na tuđa osećanja, što em uopšte nije priroda te vrste uznemiravanja, em nije tačno. Pre neki dan sam i razgovarala sa osobom koja je bila angažovana u stvaranju pravnog okvira za prepoznavanje seksualnog uznemiravanja u krivičnom zakonodavstvu kod nas, i seks. uznemiravanje je stvar sistemske prirode koja neproporcionalno pogađa žene. Nije nikakva stvar lične prirode jednako raspodeljena između polova. A i da jeste, ne bi imala simetričan efekat, jer muškarci i dalje imaju veću društvenu moć. Pa ako ne možemo ovo da razumemo, kako očekujemo da razumemo treći talas...
ha?
