„Fatihov most“ podelio Bošnjake i Srbe u Prijepolju

комшија

Stara legenda
Poruka
96.548
1625521142594.png




„Fatihov most“ podelio Bošnjake i Srbe u Prijepolju


Sarampovski-most-foto-A.Rovcanin-1024x576[1].jpg


03. jul. 2021

Na samom ulazu u Prijepolje, privodi se kraju rekonstrukcija mosta na Limu, koji je kroz dugu istoriju više puta bio rušen i obnavljan. Mada nikada nije imao status spomenika kulture, Bošnjaci su novom mostu, nezvanično, dali ime Fatihov most. Po sultanu Mehmedu Fatihu iz 15. veka. Inicijativu je pokrenulo Bošnjačko nacionalno veće, a ona je podelila stanovništvo u ovom gradu, odnosno Srbe i Bošnjake.

Bošnjačko nacionalno veće u decembru prošle godine uputilo je inicijativu opštini Prijepolje da kamena ploča koja govori o graditelju mosta iz 1909. godine, bude ugrađena u pomenuti most još u toku rekonstrukcije. Zahtev da se obnovljeni most u Prijepolju, preko reke Lim nazove Fatihov most, po Mehmedu II Osvajaču, pokrenuo je veliku polemiku u ovom mestu.


Od tog trenutka, tradiocionalno dobri odnosi Bošnjaka i Srba, sada su poljuljani.


Glavni imam u Prijepolju Nadir Dacić, član Bošnjačkog nacionalnog veća koji je i inicijator postavljanja kamene ploče, kaže u razgovoru za N1 da on ne vidi da je reč o provokaciji.


„Da li je izgradnja dva spomen obeležja Svetom Savi u centru Prijepolja, blizu Doma kulture bila provokacija. A u tom momentu za to nisu bili pitani Bošnjaci. I niko se tada nije ni bunio, niti je to neko smatrao provokacijom. A sad bi se ovo moglo smatrati remećenjem međunacionalnih odnosa, koji su inače dobri. Jer ta ploča je tu već bila“, kaže Dacić.


Iz odbora Dveri u Prijepolju, kažu da im nije jasno zašto je pokrenuta ovakva inicijativa. Napominju da ovaj potez na društvenim mrežama već podelio mišljenja građana i da preti da naruši međuljudske odnose.


„Mi smo kategorično protiv ove inicijative i smatramo da to jeste provokacija. Jer, jedan od mostova u Prijepolju nazvati po osmanskom osvajaču Mehmedu II koji je poznat i po rušenju manastira Mileševe, za srpski narod je uvreda. Oseća se u narodu da je došlo do podele. Neke loše situacije. A nikome od nas to nije potrebno“, kaže Miroljub Bjelić iz odbora Dveri.


Ceo problem dodatno je svojom izjavom podgrejao i poslanik SNS Krsto Janjušević, koji je iz ovih krajeva. Rekao je da „težnja za slavljenjem osvajačke ideologije Osmanskog carstva, ne predstavlja ništa drugo nego pokušaj da se unese razdor u miran život stanovnika Prijepolja“.


Fatihov most je dobio naziv po sultanu Mehmedu Fatihu, iz 15. veka. Ali, u vekovnoj istoriji često je rušen u ratovima, i razaran od strane nabujalog Lima. Stanovnici Prijepolja ga uglavnom zovu Šarampovski most, po istoimenom naselju.


Iz Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu kažu za N1 da nemaju podatke o graditelju mosta, kao i da on nije pod njihovom zaštitom. Međutim, podržali su inicijativu BNV da se na mostu postavi kamena ploča. Ali su naglasili da moraju da postave tablu sa proverenim istorijskim podacima.


S druge strane, rukovodstvo opštine Prijepolje o celom događaju ćuti. Predsednik Vladimir Babić nije odgovarao na poruke i pozive koje smo mu uputili. A stanovnici ovog mesta kao da su zaboravili da radovi na mostu još uvek traju. A njegova sanacija počela je još pre tri godine. Od procenjenih 65 miliona, stiglo se do vrednosti radova od 216 miliona dinara.

link


Османлије су биле чувене по градњи џада и мостова, а Истанбул је нама Србијанцима пуна три века био главни град. Зато покажимо мало више поштовања за фантастично Османско наслеђе. То је наше заједничко наслеђе!
 
Poslednja izmena od moderatora:

„Fatihov most“ podelio Bošnjake i Srbe u Prijepolju

link
Османлије су биле чувене по градњи џада и мостова, а Истанбул је нама Србијанцима пуна три века био главни град. Зато покажимо мало више поштовања за фантастично Османско наслеђе. То је наше заједничко наслеђе!
Друже Комшија, ту је ПОСТОЈАО МОСТ 1343. године и није било НИКАКВОГ ФАТИХА,
'ебо те Фатих! :zcepanje: :hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ne odnosi se na tebe, ali ljudi van Srbije umeju da kazu za one iz Srbije - Srbijanci, a za njih van Srbije - Srbi.
Pa to znam ja da najčešće Bosanci i Hrvati sve nas oslovljavaju kao Srbijance. Dok ja bar iz mog iskustva kad god sam upoznao nekog dole iz Leskovca, Vranja i tako to, kad sam pitao odakle si druže? Vranje, dole Srbija. Srbijanac sa ponosom ističu. I uvek kažu iz Srbije dole.
 
Pa to znam ja da najčešće Bosanci i Hrvati sve nas oslovljavaju kao Srbijance. Dok ja bar iz mog iskustva kad god sam upoznao nekog dole iz Leskovca, Vranja i tako to, kad sam pitao odakle si druže? Vranje, dole Srbija. Srbijanac sa ponosom ističu. I uvek kažu iz Srbije dole.
bosnijanci i hrvatijanci
 
Na samom ulazu u Prijepolje, privodi se kraju rekonstrukcija mosta na Limu, koji je kroz dugu istoriju više puta bio rušen i obnavljan. Mada nikada nije imao status spomenika kulture, Bošnjaci su novom mostu, nezvanično, dali ime Fatihov most. Po sultanu Mehmedu Fatihu iz 15. veka. Inicijativu je pokrenulo Bošnjačko nacionalno veće, a ona je podelila stanovništvo u ovom gradu, odnosno Srbe i Bošnjake.

По тој логици би се Савски мост у Београду требао звати Хитлеров мост.
 
Srbijanci ne postoje...postoje Srbi

Србијанци




Република Србија у својим уставним и међународно признатим границама

Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]

Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]



Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године

Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Матија Ненадовић наводи овај термин у својим Мемоарима (србијански официри).[8] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[9] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[10]

Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[11] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[12] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.

Wikipedia
 
По тој логици би се Савски мост у Београду требао звати Хитлеров мост.
Глупо ти је поређење. То је била окупација. Ми Србијанци смо вековима били део Османског царства, у потпуности прихватајући тај поредак који када је дошао после пада Смедерева, за наш народ био је као нека врста социјализма у односу на претходни поредак када смо били препуштени на милост и немилост локалним властелинима, углавном насилницима који су могли и да те убију и да ником не одговарају. Такође, народ је могао да одахне и од насиља попова, а који су нас пре тога све време насилно покрштавали.
 
Глупо ти је поређење. Ми Србијанци смо били део Османског царства у потпуности прихватајући тај поредак који када је дошао после пада Смедерава, за наш народ био је као нека врста социјализма у односу на претходни поредак када смо били препуштени на милост и немилост локалним властелинима. Такође, народ је могао да одахне и од насиља попова, а који су нас пре тога све време насилно покрштавали.

Ладно су те описали у филму.

 
Ладно су те описали у филму.

Е то је све шта ви знате. Да ставите сцену из "Маратонаца" или "Балканског шпијуна". И онда сте као страшно духовити. Дотле иде ваша памет. Наравно, користите филмографију из времена мрског вам социјализма...
 
Е то је све шта ви знате. Да ставите сцену из "Маратонаца" или "Балканског шпијуна". И онда сте као страшно духовити.
Уопште није духовито него је полутужно. Твојом аргументацијом може се оправдати скоро свако војно освајање или окупација. Још ће да испадне да је боље да се нисмо ослобађали, него да смо остали под терором исламиста још пар векова.

Дотле иде ваша памет. Наравно, користите филмографију из времена мрског вам социјализма...
Није мени мрзак социјализам, него начин на који се докопао власти. Теби су то можда небитни детаљи...
 
Ne odnosi se na tebe, ali ljudi van Srbije umeju da kazu za one iz Srbije - Srbijanci, a za njih van Srbije - Srbi.
Срби у држави Србији могу бити само Срби а ван Србије можда могу бити Српчићи, тек да се разликујемо. Пристојније је рећи да су Срби увек Срби, ма где били.
 
Није мени мрзак социјализам, него начин на који се докопао власти. (...)
Докопао се власти тако што је монархизам и национализам скончао у издаји и терору над Србијанским народом.

Četnički teror u Srbiji 1943–1944
 
Уопште није духовито него је полутужно. Твојом аргументацијом може се оправдати скоро свако војно освајање или окупација. Још ће да испадне да је боље да се нисмо ослобађали, него да смо остали под терором исламиста још пар векова.
Ми Србијанци смо у 19.веку направили своју националну државу. Сасвим у складу с временом. Националне државе и не постоје пре Француске буржоаске револуције.
 
Pogledajte prilog 961097



„Fatihov most“ podelio Bošnjake i Srbe u Prijepolju


Pogledajte prilog 961096

03. jul. 2021

Na samom ulazu u Prijepolje, privodi se kraju rekonstrukcija mosta na Limu, koji je kroz dugu istoriju više puta bio rušen i obnavljan. Mada nikada nije imao status spomenika kulture, Bošnjaci su novom mostu, nezvanično, dali ime Fatihov most. Po sultanu Mehmedu Fatihu iz 15. veka. Inicijativu je pokrenulo Bošnjačko nacionalno veće, a ona je podelila stanovništvo u ovom gradu, odnosno Srbe i Bošnjake.

Bošnjačko nacionalno veće u decembru prošle godine uputilo je inicijativu opštini Prijepolje da kamena ploča koja govori o graditelju mosta iz 1909. godine, bude ugrađena u pomenuti most još u toku rekonstrukcije. Zahtev da se obnovljeni most u Prijepolju, preko reke Lim nazove Fatihov most, po Mehmedu II Osvajaču, pokrenuo je veliku polemiku u ovom mestu.


Od tog trenutka, tradiocionalno dobri odnosi Bošnjaka i Srba, sada su poljuljani.


Glavni imam u Prijepolju Nadir Dacić, član Bošnjačkog nacionalnog veća koji je i inicijator postavljanja kamene ploče, kaže u razgovoru za N1 da on ne vidi da je reč o provokaciji.


„Da li je izgradnja dva spomen obeležja Svetom Savi u centru Prijepolja, blizu Doma kulture bila provokacija. A u tom momentu za to nisu bili pitani Bošnjaci. I niko se tada nije ni bunio, niti je to neko smatrao provokacijom. A sad bi se ovo moglo smatrati remećenjem međunacionalnih odnosa, koji su inače dobri. Jer ta ploča je tu već bila“, kaže Dacić.


Iz odbora Dveri u Prijepolju, kažu da im nije jasno zašto je pokrenuta ovakva inicijativa. Napominju da ovaj potez na društvenim mrežama već podelio mišljenja građana i da preti da naruši međuljudske odnose.


„Mi smo kategorično protiv ove inicijative i smatramo da to jeste provokacija. Jer, jedan od mostova u Prijepolju nazvati po osmanskom osvajaču Mehmedu II koji je poznat i po rušenju manastira Mileševe, za srpski narod je uvreda. Oseća se u narodu da je došlo do podele. Neke loše situacije. A nikome od nas to nije potrebno“, kaže Miroljub Bjelić iz odbora Dveri.


Ceo problem dodatno je svojom izjavom podgrejao i poslanik SNS Krsto Janjušević, koji je iz ovih krajeva. Rekao je da „težnja za slavljenjem osvajačke ideologije Osmanskog carstva, ne predstavlja ništa drugo nego pokušaj da se unese razdor u miran život stanovnika Prijepolja“.


Fatihov most je dobio naziv po sultanu Mehmedu Fatihu, iz 15. veka. Ali, u vekovnoj istoriji često je rušen u ratovima, i razaran od strane nabujalog Lima. Stanovnici Prijepolja ga uglavnom zovu Šarampovski most, po istoimenom naselju.


Iz Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu kažu za N1 da nemaju podatke o graditelju mosta, kao i da on nije pod njihovom zaštitom. Međutim, podržali su inicijativu BNV da se na mostu postavi kamena ploča. Ali su naglasili da moraju da postave tablu sa proverenim istorijskim podacima.


S druge strane, rukovodstvo opštine Prijepolje o celom događaju ćuti. Predsednik Vladimir Babić nije odgovarao na poruke i pozive koje smo mu uputili. A stanovnici ovog mesta kao da su zaboravili da radovi na mostu još uvek traju. A njegova sanacija počela je još pre tri godine. Od procenjenih 65 miliona, stiglo se do vrednosti radova od 216 miliona dinara.

link


Османлије су биле чувене по градњи џада и мостова, а Истанбул је нама Србијанцима пуна три века био главни град. Зато покажимо мало више поштовања за фантастично Османско наслеђе. То је наше заједничко наслеђе!

Znaci od 65 do 214 miliona iz budzeta opstine je 149 miliona, i bice tu jos rasipanja, da ne kazem izvlacenja iz budzeta

Gradjane Prijepolja ne brine sta opstina mulja sa parama, al ih brine ime mosta

Reko bih da u Prijepolju ima onako odokativno dosta budaletina
 

Back
Top