Falkoni: Priključenje Srbije EU moguće i izvodljivo

https://www.danas.rs/politika/eu-os...balkana-pristupni-proces-uciniti-efikasnijim/

EU ostaje privržena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, pristupni proces učiniti efikasnijim

EU ostaje nedvosmisleno privržena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali proces pristupanja treba učiniti efikasnijim, bržim i predvidljivijim kako za zemlje kandidate tako i za zemlje članice EU, navodi se u novoj metodologiji proširenja koja će sutra biti predstavljena u Briselu.


EU ostaje privržena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, pristupni proces učiniti efikasnijim 1


Piše: Beta 04. februara 2020. 19.40

U dokumentu naslovljenom „Poboljšanje procesa pristupanja – kredibilna perspektiva EU za Zapadni Balkan“, zemljama Zapadnog Balkana nudi se kredibilna perspektiva pristupanja kao ključni podsticaj i podstrekač za transformaciju što je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu i regiona i same EU.

Pregovarački okviri za Srbiji i Crnu Goru koje su počele pregovore o članstvu sa EU neće biti izmenjeni ali predložene promene mogu biti uklopljene u postojeće okvire uz saglasnost te dve zemlje, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je Beta imala uvid.

Jačanje procesa pristupanja po novoj metodologiji zasniva se na četiri osnovna kriterijuma: kredibilitetu, jačem političkom vođstvu, dinamici i predvidivosti koja podrazumeva podsticaje ili sankcije za napredovanje, odnosno zastoj u ispunjavanju uslova i sprovođenju reformi.

„Od presudnog je značaja izgraditi veće poverenje među svim uključenim stranama i pojačati proces pristupa da bi se učinio efikasnijim. Mora biti predvidljiviji, kredibilniji, zasnovan na objektivnim kriterijumima i rigoroznoj pozitivnoj i negativnoj uslovljenosti, i reverzibilnosti, dinamičniji i podvrgnut snažnijem političkom vođstvu“, navodi se u dokumentu.

Od lidera Zapadnog Balkana zahteva se više kredibilnosti u ispunjavanju obećanja i sprovođenju ključnih reformi u vladavini prava, borbi protiv korupcije, ekonomiji, funkcionisanju demokratskih institucija i usklađivanju spoljne politike.
Takođe je potrebno da lideri Zapadnog Balkana ulože dodatne napore u jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa kako bi obezbedili stabilnost i prosperitet za sopstvene građane i uverili EU da se region suočio sa nasleđem prošlosti.

To takođe podrazumeva nepokolebljivu privrženost EU procesu koji se zasniva na zaslugama. Kad zemlje partneri ispune objektivne kriterijume i postavljene uslove države članice pristaće na sledeću fazu procesa.
U isto vreme sve strane se moraju uzdržavati od zloupotreba nerešenih pitanja u procesu pridruživanja EU, a države članice i institucije EU moraju biti jednoglasne u politici prema regionu kojem treba da šalju jasne signale podrške i ohrabrenja i jasno i iskreno da ukazuju na nedostatke kada se pojave.

Verodostojnost bi trebalo ojačati još snažnijim usredsređivanjem na temeljne reforme neophodne za uspeh na putu ka EU tako što bi pregovori o osnovama bili prvi otvoreni i poslednji zatvoreni, a napredak u njima bi određivao ukupni tempo pregovora.

Komisija će takođe dodatno jačati mere za vladavinu zakona i izgradnju institucija, a od rezultata tih reformi zavisiće dublja sektorska integracija i ukupan napredak, piše u nacrtu dokumenta.

Snažnije političko vođenje drugi je kriterijum koji podrazumeva da je pristupanje EU proces koji zahteva i podržava suštinske reforme i političke i ekonomske promene u zemljama koje žele da se pridruže, kao i sposobnost da preuzmu deo odgovornosti kao članice EU.

I zemlje koje pretenduju na članstvo i zemlje članice treba da pokažu više vođstva, navodi se i dodaje da je vreme da politička priroda procesa bude u centru i da obezbedi snažnije anagažovanje na najvišem nivou.
To, pored drugog, podrazumeva stvaranje novih mogućnosti za politički dijalog na visokom nivou kroz redovno održavanje samita EU – Zapadni Balkan i intenzivnije kontakte na nivou ministara posebno u oblastima u kojima se ostvaruje napredak.

Pregovaračkom procesu potrebno i jačanje dinamike, a to se, kako se navodi u metodologiji, može postići tematskim grupisanjem poglavlja pri čemu se kao osnovne grupe predlažu – dobro upravljanje, unutrašnje tržište, ekonomska konkurentnost i povezanost.

Četvrti kriterijum odnosi se na predvidljivost procesa pristupanja uz pozitivno i negativno uslovljavanje u zavisnosti od ostvarenih rezultata.

Zemljama Zapadnog Balkana mora biti potpuno jasno šta EU očekuje u različitim fazama procesa i kakve su pozitivne i negativne posledice napretka odnosno izostanka napretka.
Uslovi za napredovanje koji se postavljaju pred zemlje kandidate treba da budu objektivni, precizni, detaljni, striktni i proverljivi, navodi se u nacrtu.

Kao podsticaji i nagrade za ostvarene rezultate u sprovođenju reformi navodi se pored drugog mogućnost bržeg približavanja EU ili više investicija i veći fondovi.
Sa druge strane predviđaju se i mere za slučaj stagniranja ili nazadovanja u sprovođenju traženih reformi i ispunjavanju uslova.

Eventualnu odluku o zaustavljanju ili vraćanju pregovora unazad trebalo bi da donosi Evropska komisija u godišnjem izveštaju, dok bi zemlje članice tome doprinosile signalizirajući Komisiji na nazadovanje ili zastoj u nekoj od zemalja kandidata.

U ozbiljnim slučajevima Komisija bi mogla da sačini takav predlog bilo kada sama ili na opravdan zahtev zemlje članice kako bi se brzo reagovalo na datu situaciju.
Predvidljivost i uslovljavanje pristupnog procesa bili bi ojačani i kroz veću transparentnost.

U novoj metodologiji proširenja navodi se da su reforme procesa pristupanja neophodne da podstaknu ekonomije Balkana i da ih usidre za EU tržišta ubrzavanjem potrebnog usklađivanja sa EU.
Komisija će posebno da razmotri kako da unapredi investicije, socijalnoekonomsku integraciju i vladavinu prava, podstakne pristup jedinstvenom tržištu EU, pojača povezanost kao i da prihvati šanse za zelenu privredu. Komisija će predstaviti ovaj dokument pre Zagrebačkog samita u maju 2020.
 
https://www.danas.rs/politika/nvo-i...et-svojih-preporuka-za-reformu-prosirenja-eu/

NVO iz Srbije uputile u Brisel set svojih preporuka za reformu proširenja EU

Sedam vodećih organizacija civilnog društva za pitanja evropskih integracija iz Srbije objavile su su set preporuka za unapređenje okvira proširenja EU i uputile ih insitucijama EU, ističući da EU neće biti kompletna, ili potpuno integrisana, otporna i prosperitetna bez država Zapadnog Balkana.


NVO iz Srbije uputile u Brisel set svojih preporuka za reformu proširenja EU 1


Piše: Beta 04. februara 2020. 15.05

Dokument pod naslovom „Integrisanje Zapadnog Balkana: Izgradnja evropske budućnosti“ sačinili su Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Evropski pokret u Srbiji (EMINS), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Kako je preneo poratl EWB, preporuke za reformu procesa proširenja EU nevladine organizacije iz Srbije su uputile Evropskoj komisiji, Generalnom direktoratu za susedstvo i proširenje (DG NEAR) i državama članicama.
Dokument sadrži osam preporuka i one se odnose na sve države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju i Crnu Goru, koje trenutno vode pregovore o pristupanju.

Preporuke predviđaju da se unutrašnja reforma EU odvija paralelno sa proširenjem, kao i postepeno uključivanje država Zapadnog Balkana u programe EU.
Predlaže se takođe jasno identifikovanje elemenata zarobljavanja države u državama Zapadnog Balkana i unapređenje sistema za merenje napretka u pristupnim pregovorima

Među preporukama su i povećavanje dostupnih fondova za države kandidate, kao i povećanje angažmana EU u rešavanju bilateralnih sporova na Zapadnom Balkanu.
Predlaže i uvođnje kvalifikovanog glasanja u EU o pitanjima pristupanja, kao i zajednički rad na javnoj podršci integraciji zemalja Zapadnog Balkana.

Ističe se mejdutim da nijedna metodologija ne može da zameninedosta takpolitičke volje koja je neophodna na obe strane.

Nevladine roganizacije iz Srbije objavile su set svojih preporuka uoči očekivanog objavljivanja predloga Evropske komisije koji se očekuju ove sedmice, nakon francuskog non-pejpera o reformi procesa proširenja u novembru 2019. i drugog non-pejpera devet država članica u decembru.
 
KESH:
Jedna nuklearna sila je upravo napustila EU, i nece biti zadnja. Prije toga Island je odustao od EU.
Rvacka nestaje, ona ne moze pomoci ni sama sebi, a Srbi znaju da je jedina "pomoc" koju od rvata mogu ocekivati konc logor.
Srbiju nece primiti u EU, i to je sreca za Srbe.
Sto se tice stepenica u razvoju, ne dao Bog nikome da dostigne taj stupanj "razvoja" kojeg ima rvacka. :hahaha:
Kliknite za proširenje...
Jel ti živiš bolje od kada je RH u EU?
Ja živim neusporedivo bolje.
 
fosilvaso:
Uzimaš ga za ozbiljno? EU ti je kao senilni alzhajmerski pogođeni starkelja: Uđe u toalet i ne zna da li bi piškio ili bi kakio!? :zcepanje: :zcepanje: :zcepanje:
Kliknite za proširenje...
Pa i ne znam kakav bi nam čovek ako ne tako naopak bar tri puta dnevno pretio da ćemo ako nastavimo sa razularelim nacinalizmom biti momentalno anšlusovani od strane briselskih nacista.

I još im kliče!
 
https://www.danas.rs/politika/usvojen-predlog-nove-metodologije-prosirenja-eu/

Usvojen predlog nove metodologije proširenja EU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je u Briselu da je Kolegijum komesara EU danas usvojio novu metodologiju procesa pristupanja EU čija je svrha da se ponovo uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana u Uniji.



1580912253400.png


Piše: Beta 05. februara 2020. 12.44 Izmenjeno: 13.52

Na konferenciji za novinare posle sastanka Kolegijuma, Varheji je rekao da bi zemlje članice EU trebalo da odobre novu metodologiju pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, parlalelno sa pokretanjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„Revidirana metodologija jedan je od tri koloseka na kojima ćemo raditi. Uoči samita u Zagrebu, prlalelno ćemo raditi na otvaranju pristupnih pregovora sa Sevrenom Makedonijom i Albanijom i izaći sa planom za ekonomski razvoj i ulaganja na Zapadnom Balkanu“, kazao je Varheji.

Varheji je rekao da se revidirana metodologija pristupnih pregovora sa EU kao „prvi element nove strategije koji je predstavila nova Evropska komisija“ zasniva na četiri osnovna prinicpa: kredibilitetu, jačem političkom vođstvu, dinamici i predvidivosti.

„To su načela kojima želimo da osiguramo da proces bude verodostojniji, dinamičniji i snažnije politički vođen“, kazao je Varheji i dodao da je novu metodologiju „možda bolje zvati procedurom ili postupkom“.

On je rekao da dokument predviđa da jačanje dinamike pregovaračkog procesa bude postignuto tematskim grupisanjem pregovaračkih poglavlja i dodao da će biti šest takvih grupa poglavlja.

Grupa sa najvažnijim, fundamentalnim poglavljima imaće ključnu ulogu, biće prva otvorena, a poslednja zatvorena.
U slučaju završetka važnih reformi, vremenski okvir od otvaranja grupe do zatvaranja poglavlja trebalo bi da bude ograničen, poželjno na godinu dana, dodao je.

Varheji je rekao da nova metodlogija predviđa snažnije podsticaje od EU u slučaju napretka kandidata, ali i negativne posledice ako napredak izostane.
„Dokument predviđa mogućnost da se okrene tok pregovora, da možemo da vratimo proces priustupanja korak unazad ako države ne učine ono što se od njih traži“, naveo je Varheji.

On je rekao da je „suspenzija fondova jedna od mogućnosti“ i da će EU posegnuti za njom „ako bude potrebno“.
„Treba biti proporcionalan i voditi računa o nivou nedovoljnog napretka. Možemo da prekinumo pregovore samo za neka poglavlja koja su bila otvorena, a možemo i u potpunosti da obustavimo pregovore ako zemlja načini veliki korak nazad“, dodao je.

Varheji je kazao i da je potrebno veće uključivanje država članica EU u postupak praćenja napretka zemalja kandidata i dodao da postoji plan da stručnjaci EK zajedno sa stručnjacima članica Unije „idu na teren“ i procenjuju postignuća određene zemlje.
On je rekao da su stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu među glavnim prioritetima Unije, i da je zbog toga proširenje jedan od njenih ključnih projekata.

„Želimo da te države postanu punopravne članice EU. Zato smo razmotrili kako možemo da poboljšamo njihove izglede da postanu članice Unije i došli do toga da je potrebno da one sprovedu reforme koje će funkcionisati i biti trajne, koje će stvoriti i osećaj slobode za ljude u tim zemljama i snažnije ekonomije“, rekao je evropski komesar.
On je kazda dokument jasno ukazuje da Srbija i Crna Gora imaju mogućnost da prihvate novu metodologiju, ali da je njima prepušteno da li će to učiniti ili ne.

„Vidim više razloga ‘za’ (prelaz Srbije i Crne Gore na novu metodlogiju), ali to će biti njihova odluka“, naveo je.

Na Severnu Makedoniju i Albaniju primenjivaće se nova metodologija, a EU se nada da će sa njima uskoro otvoriti pristupne pregovore, rekao je Varheji.

Novu metodologiju procesa pristupanja EU Varheji bi sutra trebalo da predstavi i zvaničnicima u Beogradu koji će, prema ranijim najavama, posetiti zajedno sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i evroposlanicom Tanjom Fajon.

Evropska komisija sačinila je novu metodologiju proširenja EU nakon francuskog non-pejpera o reformi procesa proširenja u novembru 2019. i drugog non-pejpera devet država članica u decembru.
 
комшија:
https://www.danas.rs/politika/usvojen-predlog-nove-metodologije-prosirenja-eu/

Usvojen predlog nove metodologije proširenja EU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je u Briselu da je Kolegijum komesara EU danas usvojio novu metodologiju procesa pristupanja EU čija je svrha da se ponovo uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana u Uniji.



Pogledajte prilog 645801

Piše: Beta 05. februara 2020. 12.44 Izmenjeno: 13.52

Na konferenciji za novinare posle sastanka Kolegijuma, Varheji je rekao da bi zemlje članice EU trebalo da odobre novu metodologiju pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, parlalelno sa pokretanjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„Revidirana metodologija jedan je od tri koloseka na kojima ćemo raditi. Uoči samita u Zagrebu, prlalelno ćemo raditi na otvaranju pristupnih pregovora sa Sevrenom Makedonijom i Albanijom i izaći sa planom za ekonomski razvoj i ulaganja na Zapadnom Balkanu“, kazao je Varheji.

Varheji je rekao da se revidirana metodologija pristupnih pregovora sa EU kao „prvi element nove strategije koji je predstavila nova Evropska komisija“ zasniva na četiri osnovna prinicpa: kredibilitetu, jačem političkom vođstvu, dinamici i predvidivosti.

„To su načela kojima želimo da osiguramo da proces bude verodostojniji, dinamičniji i snažnije politički vođen“, kazao je Varheji i dodao da je novu metodologiju „možda bolje zvati procedurom ili postupkom“.

On je rekao da dokument predviđa da jačanje dinamike pregovaračkog procesa bude postignuto tematskim grupisanjem pregovaračkih poglavlja i dodao da će biti šest takvih grupa poglavlja.

Grupa sa najvažnijim, fundamentalnim poglavljima imaće ključnu ulogu, biće prva otvorena, a poslednja zatvorena.
U slučaju završetka važnih reformi, vremenski okvir od otvaranja grupe do zatvaranja poglavlja trebalo bi da bude ograničen, poželjno na godinu dana, dodao je.

Varheji je rekao da nova metodlogija predviđa snažnije podsticaje od EU u slučaju napretka kandidata, ali i negativne posledice ako napredak izostane.
„Dokument predviđa mogućnost da se okrene tok pregovora, da možemo da vratimo proces priustupanja korak unazad ako države ne učine ono što se od njih traži“, naveo je Varheji.

On je rekao da je „suspenzija fondova jedna od mogućnosti“ i da će EU posegnuti za njom „ako bude potrebno“.
„Treba biti proporcionalan i voditi računa o nivou nedovoljnog napretka. Možemo da prekinumo pregovore samo za neka poglavlja koja su bila otvorena, a možemo i u potpunosti da obustavimo pregovore ako zemlja načini veliki korak nazad“, dodao je.

Varheji je kazao i da je potrebno veće uključivanje država članica EU u postupak praćenja napretka zemalja kandidata i dodao da postoji plan da stručnjaci EK zajedno sa stručnjacima članica Unije „idu na teren“ i procenjuju postignuća određene zemlje.
On je rekao da su stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu među glavnim prioritetima Unije, i da je zbog toga proširenje jedan od njenih ključnih projekata.

„Želimo da te države postanu punopravne članice EU. Zato smo razmotrili kako možemo da poboljšamo njihove izglede da postanu članice Unije i došli do toga da je potrebno da one sprovedu reforme koje će funkcionisati i biti trajne, koje će stvoriti i osećaj slobode za ljude u tim zemljama i snažnije ekonomije“, rekao je evropski komesar.
On je kazda dokument jasno ukazuje da Srbija i Crna Gora imaju mogućnost da prihvate novu metodologiju, ali da je njima prepušteno da li će to učiniti ili ne.

„Vidim više razloga ‘za’ (prelaz Srbije i Crne Gore na novu metodlogiju), ali to će biti njihova odluka“, naveo je.

Na Severnu Makedoniju i Albaniju primenjivaće se nova metodologija, a EU se nada da će sa njima uskoro otvoriti pristupne pregovore, rekao je Varheji.

Novu metodologiju procesa pristupanja EU Varheji bi sutra trebalo da predstavi i zvaničnicima u Beogradu koji će, prema ranijim najavama, posetiti zajedno sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i evroposlanicom Tanjom Fajon.

Evropska komisija sačinila je novu metodologiju proširenja EU nakon francuskog non-pejpera o reformi procesa proširenja u novembru 2019. i drugog non-pejpera devet država članica u decembru.
Kliknite za proširenje...
I to bi Srbi, kao glupi Turci trebali da pushe narednih 60 godina? :rotf::rotf::rotf:
 
1620307895810.png



Srbija i Crna Gora u ovom mandatu da postanu članice EU​


Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto ocijenio je da Crna Gora i Srbija tokom ovog mandata Evropske komisije treba da postanu punopravne članice EU.

res_1620306892_srbija-i-crna-gora-u-ovom-mandatu-da-postanu-clanice-eu[1].jpg


06.05.2021 | 15:13

Sijarto je nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Crne Gore Đorđem Radulovićem rekao da sve što se događa na zapadnom Balkanu ima uticaj i na Mađarsku i da je zbog toga najbolji put integracija tog regiona u EU.

- U suprotnosti je sa našim interesima ono što se danas dešava u Briselu u pogledu proširenja EU. Proteklih godina EU je izgubila svoj ekonomski i politički značaj - rekao je Sijarto, prenosi podgorička "Pobjeda".

Prema njegovim riječima, protivteža može da bude samo proširenje i prijem novih zemalja.

- Zato Brisel molim da ne staje na put proširenju EU i da ne izmišljaju kvazi-razloge zašto ne može da se napreduje u pregovaračkim procesu - naveo je Sijarto.

On je rekao da je Crna Gora ostvarila veliki napredak u procesu pregovora i dodao da Mađarska odnose sa Crnom Gorom vidi kao strateško partnerstvo.

Sijarto je rekao da je sa Crnom Gorom dogovoreno da se priznaju sertifikati o vakcinaciji i da se odobri slobodno putovanje bez testova i karantina.

Radulović je izrazio uvjerenje "da ovaj region pripada zapadu i zapadnom sistemu vrijednosti".

- Saglasili smo se i o potrebi saradnje u ekonomiji, nauci, kulturi obrazovanju - naveo je Radulović i dodao da je Mađarska posvećena procesu proširenja EU.

(Srna)
 

1633685775201.png

​

​

Joksimović: Na samitu EU-Zapadni Balkan potvrđena politika proširenja​



Joksimović: Na samitu EU-Zapadni Balkan potvrđena politika proširenja 1


Beta danas 09:52


Ministarka Srbije za Evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je danas da je na samitu EU-Zapadni Balkan dat važan pozitivan signal regionu i da nije prenebregnuta priča o proširenju iako su neke zemlje članice Unije možda htele da se razgovara samo o partnerstvu.

„Potvrdjena je politika proširenja kao važna, i potvrđena je činjenica da je i Zapadni Balkan okrenut Evropskoj uniji i integraciji, ali da će i Evropska unija paralelno raditi na svom jačanju i na neki način svojim kapcitetima za proširenje što nije predstavljeno kao uslov već kao jedan paralelni proces“, rekla je Joksimović za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Ona je umanjila značaj toga što nije prihvaćena odrednica 2030. kao rok za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU.

„Ne bih ja toliko o godinama, ne radimo mi sada licitiranje sa godinama zato što verujem i duboko sam uverena da u narednih nekoliko godina uz ovaj tempo naših reformi i osnaživanja i same Evropske unije mislim da postoji jasna vizija da možemo da budemo članica, a mislim da je to ideja koja može da bude dobra i za nas i za Evropsku uniju“, rekla je Joksimović.

Joksimović je izrazila očekivanja da će u narednom redovnom godišnjem izveštaju EU o napretku koji treba da bude objavljen oko 20. oktobra biti evidentirano šta je sve Srbija uradila, navodeći da je uradjeno puno u oblasti vladavine prava, pravosudja, borbe protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala, medijske strategije.

Prema njenim rečima Srbija je spremila sve kriterijume za otvaranje dva klastera, klaster tri inkluzivni rast i kompetitivnost i klaster četiri zelena agenda i održiva povezanost.
Rekla je da očekuje da će naredni izveštaj EU da notira sve što je urađeno, i aktivan pristup Srbiji novoj metodologiji.

„Očekuje da će Srbija napraviti do kraja slovenačkog predsedavanja neki važan korak napred u samom procesu“, rekla je ona i dodala da očekuje da i potpunu spremnost i aktivan pristup Srbije metodologiji, odnosno direktno uključivanje predsednika, premijerke i svih resornih ministarstava mnogo snažnije u proces.
 
1633685835890.png




Čelnici evroentuzijastičnih stranaka za Danas o poruci evropskih lidera da je zemljama regiona mesto u EU, ali bez datiranja kada bi pristupanje moglo da se dogodi

Movsesijan: Datum izostao jer na Zapadnom Balkanu ne postoje proevropske politike​


Movsesijan: Datum izostao jer na Zapadnom Balkanu ne postoje proevropske politike 1


Miloš D. Miljković 07.10.2021. 17:36

Imate zarobljene institucije i ugušenu svaku kritičku reč, siromaštvo i nejednakost najveće u Evropi, državu pod kontrolom mafije, devastiranu privredu, obrazovanje i zdravstvo, nemate slobodne medije niti slobodne izbore i tražite da se utvrdi datum ulaska u Evropsku uniju? Neozbiljno – ocenjuje predsednik Demokratske stranke Zoran Lutavac, koji komentariše poruke sa održanog samita EU – Zapadni Balkan u Sloveniji, na kome su lideri Unije poručili da je regionu mesto u evropskoj zajednici, ali su izbegli da oroče datum kada bi prijem mogao da se dogodi.

Prema Lutovčevom viđenju, to što predstavnici EU nisu hteli da oroče datum za pristup regiona je potpuno razumljivo ukoliko se stvari posmatraju iz ugla onoga što je do sada učinjeno.

– Ako vi nemate vladavinu prava, podelu vlasti, ako nemate slobodu medija, slobodne izbore, kako neko može da vam kaže da ćete „tad i tad“ ući u Evropsku uniju. Naravno da ne možete ući ako ne ispunite ove kriterijume, ako ne ispravite ovo što sam rekao. Ne možete vi nekom da kažete da će ući u EU ako sve ovo što sam pobrojao i dalje bude ovako kako jeste. Prema tome, to je sasvim razumljivo, ja ne vidim uopšte u čemu je problem u takvom stavu – ističe Lutavac.

On navodi da je ono što bi trebalo da uradimo, ne zbog EU, već zbog nas samih, jeste da imamo uređenu državu vladavine prava, u kojoj postoji sloboda medija, funkcionalna podela vlasti i u kojoj se poštuju ljudska prava. Lutovac naglašava da je to nešto što je abeceda demokratije.

– Ako nemate sve te pobrojane stvari, vi niste demokratska država. Vi onda predstavljate stabilokratsku državu, koja ima podršku zarad toga što se stabilnost u datom trenutku više ceni nego demokratija. Ono što mi smatramo da je važno jeste da je stabilnost mnogo veća i dugoročnija ako se zasniva na demokratiji. Ako se zasniva na slobodama, pravima i demokratskim porcedurama, ona je dugovečnija i države su stabilnije – poručuje Lutovac.

Prvi čovek Nove stranke Aris Movsesijan kaže za naš list da datum pristupanja nije dat isključivo iz razloga što na Zapadnom Balkanu ne postoje jasne proevropske politke koje afirmišu evropske vrednosti kod građana svojih država. Prema njegovim rečima, važan je liberalni deo, koji se tiče „ALDE“ grupe (Savez liberala i demokrata za Evropu), koja će imati kongres u decembru.

– Sve liberalne organizacije na Zapadnom Balkanu su donele takozvani zajednički dokument, u kome su precizirani datumi i gde je data jedna nova ideja koja će se dalje promovisati, a to je da se zemlje Zapadnog Balkana uključe u izborni proces (za Evropski parlament) 2024. godine i da imaju takozvani „non-voting status“. Dakle, da imaju status kontrole i učešća u Evropskom parlamentu bez prava glasa. Osim toga, naglašeno je da bi se u tom slučaju taj pripremni period završio 2029. godine, na izborima za EP – objašnjava Movsesijan.

On poručuje da će ubuduće nastupati sa tim stavom i dodaje da se nada da će u decembru „ALDE“ grupa usvojiti tu ideju i prezentovati je Evropskom parlamentu. Movsesijan ističe da je to stav liberala Evrope i Zapadnog Balkana.

– Lično mislim da mi nismo uradili domaći zadatak, jer kada ne uradite domaći, da li ćete pasti na popravni, ili ćete ići na dopusnku nastavu, to je stvar profesora. Na žalost, mi se i ne trudimo da završimo taj domaći zadatak – ukazuje Movsesijan.

On se nada da će na sledećim izborima u Srbiji doći do promene režima i do ispunjenja vladavine zakona, prava, nezavisnog pravosuđa i svega onoga što se od nas očekuje i što mi sami od sebe očekujemo.

Lider Nove stranke u Sloveniji je učetvovao na pripremnom skupu za sve premijere i funkcionere koje su iz liberalnih evropskih partija, kojima je predstavljen pomenuti dokument.
 
veliki krang:
Klasična zakržljala priča, kao i sa morem. Mi kažemo "ne želimo u EU", a kržljavci ničim izazvani, jer ih to dotiče kao mene poljoprivreda u Bangladešu, odgovaraju "ne, ne, vi želite da se pridružite EU i mnogo ste ljuti što vas ona ne prima" :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1:
Kliknite za proširenje...
Da, al slozices se da bi bilo bas bas strateski korisno za Srbiju da ima izlaz na more, na primer preko Draca

Mnogo korisnije nego EU, NATO ili bilo sta drugo
 

1633694837907.png


​

Ekonomist: EU ne treba da odustane od proširenja na Zapadni Balkan​


Ekonomist: EU ne treba da odustane od proširenja na Zapadni Balkan 1


danas 13:55

Evropska unija ne treba da odustane od proširenja na Zapadni Balkan, jer to nije region čiji gubitak može da priušti, piše danas britanski Ekonomist.

„Otvoreno govoreći, proširenje EU je mrtvo. Vlade širom Zapadnog Balkana su povređene. EU želi da bude globalna snaga, ali je u opasnosti da izgubi kontrolu nad sopstvenim dvorištem“, navodi Ekonomist.

List navodi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prilikom prošlonedeljnog otvaranja mosta Svilaj između Hrvatske i BiH, navela da je članstvo Zapadnog Balkana u Uniji ne samo u zajedničkom interesu, nego da veruje da je to i zajednička sudbina. Međutim, njene reči su se sudarile sa stvarnošću nedelju dana kasnije, na samitu EU i Zapadnog Balkana u Sloveniji, na kojem je izostala potvrda mogućnosti članstva regiona u skorije vreme, piše britanski nedeljnik.

Realistična perspektiva ulaska u EU glavni je alat Brisela u odnosu sa susedima, navodi nedeljnik i dodaje da „u ovom trenutku sve strane znaju da je to fantazija“.

„To je problem. Ako podsticaji za dobro ponašanje (kandidata za članstvo) nestanu, onda nema ni destimulansa za loše ponašanje. Izlivi gneva na Zapadnom Balkanu sada su uobičajeni, uz saznanje da se malo toga može izgubiti. Oni koji nemaju mnogo da izgube imaju najmanje straha. Na Zapadnom Balkanu sve češće se događaju proklete gluposti“, piše u tekstu.

Ekonomist navodi i da američke diplomate „podsećaju svoje skeptičnije evropske kolege da bi život bio mnogo lakši ako bi Zapadni Balkan bio čvrsto u evropskom šatoru, a ne izvan njega, gde bi druge zemlje nudile zaklon“.

„Crna Gora se već našla u problemima sa kineskim kreditom od milijardu dolara. Srbija je postala vešti diplomata, prihvatajući vakcine sa svih strana i distribuirajući ih susedima. Francuski predsednik Emmanuel Makron vidi Bosnu kao izvor islamističke nestabilnosti. Ukratko, to nije region čiji gubitak EU može da priušti“, piše Ekonomist.

Skeptici insistiraju da EU „ne može da svari“ nove članove pošto su nekadašnje najveće uzdanice proširenja, poput Poljske, postale „problematična deca“, navodi se.

„Bez Poljske ili Mađarske, EU bi provela manje vremena brinući se o nezavisnosti pravosuđa ili zloupotrebi sredstava unutar Unije. Lako je pronaći diplomate koje smatraju da je proširenje bila greška. Međutim, da nije bilo tog proširenja, EU bi ostala sa još problematičnijom spoljnom granicom. Da su istočne članice EU ostale izvan kluba, mogle bi da slede putanje drugih zemalja van Unije poput Ukrajine. Isključenje nije srećno rešenje“, navodi Ekonomist.

Britanski nedeljnik navodi da je Zapadni Balkan preči test sposobnosti spoljne politike EU, a da to nisu „naizgled veće i globalnije teme“, i dodaje da je oživljavanje politike proširenja ono od čega Unija treba da počne.

„Koherentna zajednička politika za Severnu Makedoniju, Albaniju i njihove susede trebalo bi da bude jednostavna, u poređenju sa težim izborima koji su pred EU. Trenutno, politika EU prema Kini definiše tu zemlju kao partnera, konkurenta i rivala. Na kraju će morati da izabere. Zato bi Unija trebalo da počne sa lakšim izborima. Ako EU želi da bude globalna sila, mora prvo da postane lokalna“, dodaje se u tekstu.
 
1635390367935.png





Kako će izgledati Berlinski proces i šta nova vlast u Nemačkoj može da donese Zapadnom Balkanu, jedna od tema Beogradskog bezbednosnog foruma

Viola fon Kramon: Zeleni će uneti agendu za Zapadni Balkan u koalicioni dogovor​


Viola fon Kramon: Zeleni će uneti agendu za Zapadni Balkan u koalicioni dogovor 1


Aleksandra Popović 27.10.2021. 17:15

Mnogi u EU veruju u diskurs o Srbiji kao mafijaškoj državi i državi organizovanog kriminala, to nije dezinformacija ali jeste pristrasan diskurs. Moramo više da objašnjavamo gde je napravljen napredak. Svi znaju da ovde u Beogradu postoji veliko nazadovanje u demokratiji, vladavini prava, slobodi medija, opohođenju prema opoziciji, ali Srbija i pored toga zaslužuje da bude tretirana kao zemlja kandidat – izjavila je Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta iz redova stranke Zelenih i izvestiteljka EU za Kosovo na panelu „Berlinski proces – šta je sledeće?“ koji se održavao tokom drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma.

Fon Kramon je rekla da razume frustriranost ljudi u regionu zbog neispunjenih obećanja o pridruživanju Evropskoj Uniji ali i istakla da se u institucijama EU radi na pitanjima regiona ali ne dele sve države članice isto intresovanje za pomoć regionu.

– Imamo aktivnu grupu u EP koja se bavi Zapadnim Balkanom, ali treba da prenesemo teme regiona iz ovog balončića u širi diskurs država članica, posebno onih koje nemaju predstavu šta se dešava u regionu. Na primer, francuski predsednik koristi ovaj region samo za unutrašnje potrebe, isto je i sa Holandijom i nekim drugim državama, meni je to tužno – navela je Fon Kramon.

Ona je govorila i o tome kako bi mogao da izgleda Berlinski proces i politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu nakon promena koje će doneti formiranje nove vlade u Nemačkoj.

– Mislim da su Zeleni najveća podrška pridruženju regiona Evropskoj uniji. Zeleni će definitivno agendu za Zapadni Balkan uneti u koalicioni dogovor (za formiranje Vlade u Nemačkoj, prim. aut.). Nadam se da možemo da nastavimo Berlinski proces sa više energije, sa više distinkcije u odnosu na prethodni period. Nadam se da sledeći kancelar Nemačke neće ići u Beograd i Tiranu nego u Crnu Goru i Skoplje, kako bi ukazao na progres koji je tamo napravljen. Pokušaćemo i da približimo Berlinski proces onim državama članicama koje su skeptične prema regionu jer je potreban dodatni uticaj na političare u Parizu i Hagu kako bi obećanje o proširenju bilo održano – navela je Fon Kramon.

Nikola Dimitrov, potpredsednik vlade Severne Makedonije za evropske integracije, istakao je da je Nemačka, kroz Berlinski proces, pokazala da je strateški cilj učiniti ovaj region delom EU i da bez toga nema mirne, demokratske budućnosti regiona.

– Ipak, proces EU integracija je još uvek u krizi – videli smo da je poslednje poglavlje u pregovorima Srbija otvorila u decembru 2019. godine, Crna Gora u junu 2020. da ne pričamo o viznoj liberalizaciji za Kosovo. Imamo i odluku iz marta 2020. da se otpočnu pregovori za pristupanje Severne Makedonije i Albanije koja još uvek ne može da bude implementirana, naveo je Dimitrov.

Zoran Nečev, direktor Centra za EU integracije Instituta za Demokratiju Severne Makedonije govorio je o važnosti Berlinskog procesa nakon poznate izjave bivšeg predsednika Evropske Komisije Žan-Klod Junkera da „nema proširenja EU pod njegovom palicom“ ističući da je ideja Nemačke bila da se proces pridruživanja ponovo postavi na kolosek.

– Fokus je bio na tri pitanja – intenizviranje regionalne saradnje, rešavanje bilateralnih problema, gde se eksplicitno navode odnosi Srbije i Kosova, i Severne Makedonije i Grčke, a treće je ekonomski razvoj. Videli smo u praksi konkretne rezultate – rešen je sukob između Severne Makedonije i Grčke. Zahvaljujući Berlinskom procesu i stalnim sastancima premijera imali smo istorijsku posetu premijera Albanije Edija Rame Aleksandru Vučiću kao premijeru Srbije, posle 68 godina. Nekada zaboravljamo ovakve stvari a one jesu veoma važne – istakao je Nečev.

Pored njih, govornici na ovu temu bili su i Kristijan Hageman, zamenik izvršni direktor Asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena i Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, a razgovor je vodio Maks Brandl, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu.
 
комшија:
https://www.danas.rs/politika/falkoni-prikljucenje-srbije-eu-moguce-i-izvodljivo/

Falkoni: Priključenje Srbije EU moguće i izvodljivo

Da bi se zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, našle u Uniji neophodne su reforme u oblasti pravosuđa, pravne države, efekta klimatskih promena i odnosa u regionu.


Pogledajte prilog 645240

Piše: K. Despotović 03. februara 2020. 21.35 Izmenjeno: 21.36

Ovo su pitanja za vlast i postavlja se pitanje kako će ona dalje da izađe na kraj sa reformama. Ali, kada se sve ovo ispuni, priključenje će biti moguće. To je izvodljivo, kazao je ambasador Francuske u Srbiji, Žan-Luj Falkoni, na forumu „Kako dalje za Zapadnim Balkanom?“ održanom danas u Aeroklubu.

On je podsetio da je, što se tiče priključenja novih članica, u proteklom periodu dosta rečeno, a posebno tokom posete predsednika Francuske, Emanuela Markona.

„Francuska je posvećena Srbiji, a Makron ovu stvar vidi i kao sopstvenu odgovornost“, naveo je, ali i podvukao da „moraju da postoje određeni uslovi“.
Ipak, pored uslova, „neophodno je i reformisanje sistema“, ali i jača podrška pristupu koja je kod građana opala jer „većina misli da je reforma sistema nešto pogrešno“.

Skrenuo je pažnju i da u Srbiji „postoji ruski, turski i kineski uticaj“, kritike da je Francuska „previše slaba“, ali „proširenje nije samo značajno za Zapadni Balkan“ već bi ono Uniju učinilo „konkretnijom“.

O obostranoj koristi i značaju proširenja Unije govorio je i ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib. To, kako kaže, je „nešto što se već čulo i što je poznato“.

– Već smo čuli da je za Nemačku proširenje Unije veoma važan cilj. Integracija Zapadnog Balkana leži nam na srcu i mi smo pouzdan partner Srbije i želimo da ovaj region postane član čim ispuni uslove. Proširenje je velika tema. Početkom maja, pred nama je donošenje velikih odluka. Ipak, mi ne očekujemo neke revolucionarne predloge, kazao je Šib na današnjem forumu.
Izlazeći za govornicu, direktor Fondacije Konrad Adrenaur, koja je bila i organizator foruma, malo se našalio praveći poređenje: „Vidite kako ovde postoje neki kablovi, to su tehničke prepreke. Moramo biti pažljivi. To je sistem Evropske unije.“










EВРОПСКА УНИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ!
Pogledajte prilog 645241
Kliknite za proširenje...
:hahaha::hahaha::hahaha::cepanje::cepanje::cepanje::hahaha1::hahaha1::hahaha1::rida::rida::rida:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
ПОКС: ЕУ трајно затворила врата за чланство Србије
7 8 9
Odgovora
213
Pregleda
3.056
mario80
mario80
комшија
Хрватска одбацила оптужбе Србије, позива је да усклади политику с ЕУ
Odgovora
13
Pregleda
322
MOST6
MOST6
dlugomir
Koji narodi podržavaju članstvo Srbije u EU, a koji se protive?
2
Odgovora
43
Pregleda
832
pop80
pop80

Back
Top