FAKULTET POLITICKIH NAUKA

Arijadna:
Са толиким бројем бодова и са спремањем
укључујући лагану историју и устав и мало загрејану столицу
за социологију упадаш сигурно...
а да ...и проширеним бројем буџетских студената...
:)
Kliknite za proširenje...

:hvala: nadam se... nemam ni alternativu, za sluchaj da ne udjem... :rotf:
 
Pripremna nastava Ustav i pravo gradjana.ppt
<a href="http://www.***********/file/111237161/1e63a13c/Pripremna_nastava_Ustav_i_pravo_gradjana.html" target=_blank>Pripremna nastava Ustav i pravo gradjana.ppt</a>


Pripremna nastava Ustav i pravo gradjana.ppt sa priprema iz srede za ustav
Ustav i pravo građana


Đorđe Pavićević

mail: djordje.pavicevic@fpn.bg.ac.rs
TEST
10 pitanja
Ne znam kojih
Najveći deo su zatvorena pitanja, ali o tome odlučuju drugi
Precizna sa jednim tačnim odgovorom
Sve što treba nalazi se u knjizi ili delovima Ustava RS
Šta se mora znati što piše u knjizi
Prepoznavanje i određenja osnovnih pojmova
Odnosi među pojmovima: razgraničenja i podele
Najvažniji mislioci, njihova dela i osnovne ideje
Vremenski i socijalni okvir nastanka i razvoja osnovnih ideja
Prepoznavanje i određenje osnovnih pojmova
Oblik demokratije koji u centar svog interesovanja stavlja slobodnu ličnost, privatnu svojinu i privatni interes naziva se:

Zakonitost u širem smislu naziva se:
a) princip legaliteta
b) princip legitimiteta
c) politička obligacija
Odnosi među pojmovima: razgraničenja i podele
Demokratija u antičkoj Grčkoj bila je:
a) neposredna
b) posredna
c) protektivna
d) direktna

Vrsta referenduma bez obavezujućeg dejstva u kome organi vlasti žele da čuju mišljenje građana o nekom važnom pitanju naziva se
Najvažniji mislioci, njihova dela i osnovne ideje
»Čovek se rađe slobodan, a svaki je u okovima. Onaj koji veruje da je gospodar drugih uistinu je više rob od njih« napisao je:
a) Džon Lok
b) Žan Žak Ruso
c) Karl Marks
Vremenski i socijalni okvir nastanka i razvoja osnovnih ideja
Dokument koji počinje rečima »Mi smatramo očiglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki i da ih je njihov Tvorac obdario neotuđivim pravima, među koja spadaju: život, sloboda i traženje sreće.« naziva se:
a) Magna Charta
b) Habeas Corpus Act
c) Akt o pravima (Bill of Rights)
d) Deklaracija o nezavisnosti

Sloboda štampe uvedena je u Srbiji:
a) Sretenjskim ustavom 1835.
b) Ustavom Kneževine Srbije 1869.
c) Radikalskim ustavom 1888.
d) Aprilskim ustavom 1901.
Autori
Platon (Zakoni, Država)
Aristotel (ustavi, pravila, politeia, nomoi)
Žan Boden (Suverenost, “Šest knjiga o republici”)
Džom Lok (prirodna prava, ugovor, “Dve rasprave o vladi)
Tomas Hobs (prirodna prava, ugovor, Levijatan)
Žan Žak Ruso (ugovor, narodna suverenost, neposredna demokratija)
Autori
Šarl de Sekunda Baron de Monteskje (podela vlasti, “duh zakona”)
Dositej Obradović (Srbija,prosvetiteljstvo)
Hans Kelzen (ustavno sudstvo)
John Locke
Monteskje
Ruso
KLjučne reči
Ljudska prava
Ustav
Demokratija
Država
Ustav
Sprečavanje samovlašća i pokušaj ograničavanja vlasti uvođenjem pravila kojima se obezbeđuju prava i daju ovlašćenja
Ustav kao “Uslov slobode”: prema ugovornoj/prirodno pravnoj tradiciji ustav je politički ugovor koji narodu, kao suverenu, garantuje izvesna prava koja mu pripadaju i koja nijedna vlast ne može uskratiti

Ustav: važni dokumenti
Velika povelja slobode (Magna Charta Libertatum, 1215) – ograničavanje prerogativa monarha i davanje privilegija plemstvu
Peticija prava (Petition of Rights, 1625) – priširuju se prava na buržoaziju
Instrumenti vladavine (Instrument of Government, 1653) – uvođenje načela a) ustav je delo suverena i b) iznad vlasti
Amerika – posebne privilegije
Francuska – Osnovni zakoni kraljevstva
Srbija: važni dokumenti
Nomokanon (Zakonopravilo, Krmčija) – zbornik crkvenih pravila i svetovnih zakona

Dušanov zakonik (1349/1354)
Ustav: različita shvatanja
Pravno – Ustav je gormalno pravni akt koji uređuje principe o organizaciji i organima vlasti, nadležnostima i pravima građana
Sociološko – Odnos društvenih snaga i realnih okolnosti (Lasal)
Filozofsko – Osnovni red stvari u društvu i najviši principi
Političko – skup pravila kojima se faktički ograničava uticaj vlasti i njena zloupotreba

Ustav: materija/sadržaj
Skup osnovnih pravila (nije važno da li su pisana ili nepisana) čiji je predmet:
Država – organizacija vlasti, odnos organa vlasti, ovlašćenja itd.
Pravo – regulisanje nadležnosti i procedura donošenja pravnih akata
Politika – oblici u kojima se pojavlju je i vrši politička vlast
Društvo – skup realnih odnosa i okolnosti
Ustav: formalno shvatanje
Ustav je jedinstveni (kodifikovani ) pisani pravni akt koji je najvišu hijerarhiji pravnih akata
Ustavi fasade ili fantom ustavi – pisani ustavi koji su nerealni po svojoj sadržini i uopšte se ne primenjuju


Sinteza
Pravno konstituiše državu
Uređuju organizaciju vlasti
Utvrđuju osnovne slobode i prava građana

Ustavi imaju suprematiju – svi drugi propisi proističu iz njega i moraju biti u skladu sa njim
Podele ustava i kriterijumi
Prema obliku donošenja: Pisani i nepisani (istorijski,običajni)
Kodifikovani i nekodifikovani
Prema načinu donošenja i promene: meki i tvrdi
Ko ih donosi:
ustavotvorna skupština,
parlament,
ustav-pakt,
oktroisani (podareni)
Prilagođavanje
Umetanje

Amandmanska tehnika

Tumačenje ustava

Osavremenjivanje putem ustavnih običaja

Ustav: Pravna država i vladavina prava
Rechtsstaat i Rule of Law
Legitimitet i legalitet
Ustavnost i zakonitost
Podela vlasti
Nezavisno sudstvo i Ustavni sud
Lična, stvarna, interna i administrativna nezavisnost
Građanska prava i slobode
Lična

Politička

Ekonomska i socijalna

Kulturna
Lična prava
Pravo na jednakost
Pravo na život (smrtna kazna)
Pravo na lični (moralni i fizički) integritet (tortura i nečovečni postupci –apsolutno pravo)
Pravo na slobodu (proizvoljno lišavanje slobode)
Sloboda misli, savesti i uverenja (apsolutno i neograničeno)
Sloboda veroispovesti
Političke slobode i prava
Biračko pravo (aktivno i pasivno)
Sloboda udruživanja (četiri slučaja ograničenja, 84)
Sloboda štampe(četiri slučaja ograničenja, 85)
Sloboda govora i javnog okupljanja (ograničenja)
Sloboda javne kritike
Pravo na privatnost (zaštitu podataka o ličnosti)
Pravo na informacije od javnog značaja
Ekonomska i socijalna prava
Pravo svojine (monopol zaštita konkurencije)
Pravo na rad i pravo u vezi sa radom
Pravo socijalne sigurnosti (solidarnost, zdravstveno, invalidsko i penzijsko osiguranje)
Zaštita porodice
Posebna prava nespobnih i delimično sposobnih za rad
Zaštita zdravlja
Kulturna prava i slobode (obrazovanje)
Naučno i umetničko stvaranje
Nova prava
Pravo na zdravu životnu sredinu (održivi razvoj, Rio/1992, Kjoto/1998)
Zaštita prava (ustavno-pravna, krivično-pravna, građansko-pravna)
Prava pripadnika nacionalnih manjina
Individualna prava pripadnika manjina
Kolektivna prava (kultura, obrazovanje, upotreba jezika, informisanje, predstavljanje)
Obaveze države
Zaštita sloboda i prava
Sudovi
Ustavni sud (građanski branilac)
Ombudsman
Nevladine organizacije
Ograničenja prava i dužnosti
Koja su prava apsolutna
Vanredno stanje
Odbrana
Plaćanje poreza
Pridržavanje zakona i savesno obavljanje funkcija
Pružanje pomoći
Zaštita životne sredine
Svedočenje
Poštovanje manjinskih prava
Posebne obaveze
Principi organizacije države
Vladavina prava
Princip podele vlasti (razlozi za podelu vlasti/ tehnički i pravni, nezavisnost)
Princip teritorijalne organizacije (unitarne i složene države)
Složene (federacija, konfederacija, komonvelt, unija)
Teritorijalne autonomije
Država
Upravljanje društvom

Vršenje vlasti (vladavina, vladanje nad ljudima)

Javne službe, javne usluge građanima
Elementi organizacije države
Normativni – ciljevi
Subjektivni – ljudi, kadrovska politika, vlasti plen, rukovođenje i koordinacija
Maretijalni – sredstva i pare, Budžet
Principi formiranja organa
Realni – poslovi, delokrug i nadležnosti

Teritorijalni – mesne nadležnosti

Personalni – posebne grupe ljudi – mladi, penzioneri
Hijerarhija i subordinacija
Hijerarhijska ovlađćenja starešine
Kontrola akata
Izdavanje uputstava i naređenja
Disciplinsko kažnjavanje
Rešavanje sukoba
Granice subordinacije
Prigovor nezakonitosti (nenadležnost)
Apsolutna granica subordinacije (krivično delo)
Decetralizacija dekoncentracija
Centralizacija – sa jednog mesta
Decentralizacija – lokalna samouprava (izvorni delokrug i preneti delokrug ovlašćenja)
Dekoncentracija – trajno prenošenje nekih poslova na srednje i druge nivoe
Prednosti i mane
Oblici autonomije
Teritorijalna
Funkcionalna (u obavljanju delatnosti – univerzitet, nauka, kultura)
Kulturna (nacionalne manjine ili etničke grupe)
Personalna (na osnovu pripadnosti asocijaciji, advokati)
Lokalna samouprava
Autonomni sistem upravljanja na teritoriji manjoj od teritorije države
Izvorna i preneta ovlašćenja i poslovi
Organi
Kada se može raspustiti
Demokratija: Pojam i poreklo
Narodna i nacionalna suverenost
Modeli demokratije
Pravo glasa/biračko pravo
Politički pluralizam i stranke
Princip Većine
 
Arijadna:
Знам да има превише...зато сам дала
одредицу где се налазе отприлике та искуцана питања...:)
Kliknite za proširenje...

Nasla sam pitanja na 32 strani :) i hvala ti puno
zelim ti da budes prvo mesto, i da imas svih 100 bodova :) bilo bi vreme da neko to ostvari, a vidi se da se trudis i da si se dobro spremila, i jedino nam ti odgovaras na sva nasa dosadna pitanja :)
srecno :heart:
 
draganabs:
Nasla sam pitanja na 32 strani :) i hvala ti puno
zelim ti da budes prvo mesto, i da imas svih 100 bodova :) bilo bi vreme da neko to ostvari, a vidi se da se trudis i da si se dobro spremila, i jedino nam ti odgovaras na sva nasa dosadna pitanja :)
srecno :heart:
Kliknite za proširenje...

јоооој...
хвала...:rumenko:
још се нисам спремила како желим...у току сам...

наравно да ћу да одговарам на питања...зато смо ту ваљда...:);)
и теби срећно...и свима...:heart:
 
draganabs:
Nasla sam pitanja na 32 strani :)
Kliknite za proširenje...

Само да скренем пажњу...мени се чини да у овом питању

16. U kom crnogorskom gradu je odrzana skupstina 28.11.1918
__________________

треба да стоји 26. уместо 28.
Једино је то смислено...
то је питање са прошлогодишњег пријемног
а неко га је искуцао овде на форуму...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

U
Gradjevinski fakultet
Odgovora
4
Pregleda
244
RIA77
R
Alter_Ego_
Основан Факултет за српске студије
Odgovora
4
Pregleda
217
Metronomy
Metronomy

Back
Top