Evropa postaje restoran i muzejski eksponat

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
67.360
... i to je jako dobra stvar za naš kontinent

Piše David Laufer

...ili nije?

Evropa postaje restoran i muzejski eksponat

profimedia-0370254725.webp

Danas je zapravo sve “post”. Istorijski centar je postfeudalni, ili postsiromašan, a sigurno je samo to da nije ono što je nekada bio i da nema iste funkcije. Ono što vidimo nije ništa drugo do fasada koja postoji samo da bi postojala i “izgledala”, što i jeste njena osnovna svrha. U prodavnicama koje prodaju farmerke napravljene u Vijetnamu, plafonske grede su ukrašene zmajevima iz 19. veka, u baru sa hamburgerima, jela prolaze kroz elegantan prozor koji je osvetljen električnim plavim neonskim svetlima. Postindustrijske zone su poslednje doživele muzeifikaciju, i one su jedine za koje se zaista može reći da su “post-nešto”, ali isto tako one i izdaju ekonomsku i društvenu realnost čitavog grada, a možda čak i čitavog Starog kontinenta, koji je potpuno postproduktivan.

Ali zašto žudeti za danima kada su ljudi bili uglavnom nepismeni i radili po 80 časova nedeljno na poslovima koji lome kosti i isisavaju dušu, umirući sa manje od 60 godina?

Umesto da čekate na sporu smrt u tamnicama Conciergerie, ili Chateau de Chillon (Zamak Šijon), ili Ducal Palace of Mantua (Vojvodska palata u Mantovi), daleko je prijatnije posetiti ih kao turističke atrakcije, sa bezbedne vremenske distance, naročito kada znate da vas nakon toga čeka obilan ručak u nekoj skockanoj taverni na trgu. Muke i patnje naših dalekih srodnika samo će povećati naše zadovoljstvo što možemo da uživamo u tako dobrom ručku bez ikakvih bolova. I to je sve, apsolutno sve što ćemo iz toga izvući: „ekspirijens”, kako se sada kaže. Ovakve stvari više ne služe ničemu osim našem zadovoljstvu, oslobađanju od dosade i ubijanju vremena.

Jer kome je zaista stalo do toga da sazna šta se dešavalo u palati Rozenborg u Kopenhagenu, u Beton hali pokraj Save ili u Ca’ d’Oro u Veneciji? Dođemo, vidimo, oduševimo se, fotografišemo i onda nastavimo dalje.


Ova mesta više nisu produktivna i više ne ispunjavaju svoje primarne funkcije. Ipak, i turizam je industrija. On čini gotovo 10% ukupnog BDP-a EU. Pođimo od Hrvatske, koja četvrtinu svoje privrede (u stvarnosti blizu polovine ako u obzir uzmemo i indirektne prihode) duguje turizmu, dok mu Irska duguje samo 3%. Srpskih 2,2%, više od deset puta manje od Hrvatske, stalno raste i deluje da bi uskoro moglo da postane mnogo unosnije. Procenjuje se da je jedan od jedanaest poslova u svetu danas vezan za turizam. A Evropa, sa svojom istorijom, svojom geografijom i svojim nepreglednim arhitektonskim i umetničkim bogatstvom, sa te tačke gledišta može da se raduje blistavoj budućnosti.

Projekcije su takođe eksponencijalne. Pre samo 14 godina, 500 miliona ljudi došlo je na naš kontinent da se čudi pred našim umetninama što oduzimaju dah. Očekuje se da će sledeće godine taj broj dostići 750 miliona. Evropa, koja je zapravo i izmislila muzeje, malo-pomalo za ostatak sveta postaje tematski park i restoran, a mi zbog toga možemo biti ispunjeni radošću ili gorčinom. Samo budućnost će nam reći da li je ova tranzicija (koja možda deluje neizbežno, ali nije) bila pametna ili glupa.

Tako je Evropa sada smeštena iza staklenog zida, kao ogromni muzejski eksponat. Prolila je krv, znoj i suze, vitlala mačevima po čitavoj zemaljskoj kugli iz najluđih razloga, snažno je verovala u sopstvenu univerzalnost, izmislila pismenost i motor sa unutrašnjim sagorevanjem i ko zna šta sve još ne, a zatim poslušno izvršila samoubistvo u poplavi čelika i vatre od 1914. do 1945. Što ne znači da je postala neproduktivna. Danas uglavnom proizvodi računovođe, advokate, bankare, tatu umetnike, psihologe i trenere, frizere i menadžere.

Posle vekova neprekidnih ratova, trebalo bi skoro da govorimo o kolektivnoj posttraumatskoj nezi. Kada Evropi danas trebaju automobili, telefoni ili kardigani od 50% kašmira, ona mora da se osloni na druge, jer tamo gde su se proizvodila sva ova dobra, ljudi se više ne zamaraju tim pitanjima, već su zainteresovani za budućnost. Evropljani se suočavaju sa prošlošću. Njihovo bogatstvo sada počiva na postindustrijskim zonama, postaristokratskim istorijskim centrima, postkolonijalnim palatama, postarbitrarnim zatvorima i posthrišćanskim katedralama.
 
Stos je da negde mora da se proizvede visak vrednosti da bi se trosio u turizmu. Pa tako su ppre 30+godina po Rimu, Firenzi, Veneciji, Amsterdamu ili Parizu tutnjali Japanci sa sve svojim Nikonima/Canonima na kaisevima oko vrata, bilo je tu naravno i Amerikanaca i u manjem broju ostalih nacija.
Godinmaa pre korone po tim istim trgovina u tim istim evropskim gradovima tutnje ovaj put Kinezi sa Apple, Huawei ili GoPro gadzetima u rukama, naravno opet ima mnogo Amerikanaca, narocito kad se iskrcaju sa kruzera, ima i drugih nacija ali u manjem broju.

Najposerceniji gradovi u svetu su redom: Bankok, London, Pariz, Dubai, Singapur, NYC, Seoul, Kuala Lumpur, Istanbul, Tokio... Njavise love u turisticke svrhe se utrosi u Dubaiju, NYC, pa Londonu, Singapuru, Bankoku, Parizu, Tokiju itd.

Evropa po tome nije vise ni turisticko srediste sveta, srediste se prebacilo na istok, daleki istok a, istine radi, Evropljani (naravno ne svi) niti poznaju niti razumeju umetnost u tim krajevima. Evropa je muzej i restoran ljudima koji zive ili vuku poreklo iz te kulture. Nekima drugima, mnogobrojnijima i sve imucnijima, srediste i nasledje je negde drugde..
 
Stos je da negde mora da se proizvede visak vrednosti da bi se trosio u turizmu. Pa tako su ppre 30+godina po Rimu, Firenzi, Veneciji, Amsterdamu ili Parizu tutnjali Japanci sa sve svojim Nikonima/Canonima na kaisevima oko vrata, bilo je tu naravno i Amerikanaca i u manjem broju ostalih nacija.
Godinmaa pre korone po tim istim trgovina u tim istim evropskim gradovima tutnje ovaj put Kinezi sa Apple, Huawei ili GoPro gadzetima u rukama, naravno opet ima mnogo Amerikanaca, narocito kad se iskrcaju sa kruzera, ima i drugih nacija ali u manjem broju.

Najposerceniji gradovi u svetu su redom: Bankok, London, Pariz, Dubai, Singapur, NYC, Seoul, Kuala Lumpur, Istanbul, Tokio... Njavise love u turisticke svrhe se utrosi u Dubaiju, NYC, pa Londonu, Singapuru, Bankoku, Parizu, Tokiju itd.

Evropa po tome nije vise ni turisticko srediste sveta, srediste se prebacilo na istok, daleki istok a, istine radi, Evropljani (naravno ne svi) niti poznaju niti razumeju umetnost u tim krajevima. Evropa je muzej i restoran ljudima koji zive ili vuku poreklo iz te kulture. Nekima drugima, mnogobrojnijima i sve imucnijima, srediste i nasledje je negde drugde..
Mislim da se sam tekst odnosi na to da Evropa zivi i privlaci ljude na osnovu "stare slave". Ljudi uglavnom dolaze da vide ono sto je ostalo, fasade nekih proslih vremena a pored tih atrakcija, stare fabrike, pogoni su pretvoreni u restorane i slicno. Ovako sturo formulisano.

Drugi deo se odnosi na deo koji i nije samo vezan za turizam vec na samu ekonomiju i proizvodnju Evrope. Koja sada vise uvozi nego sto izvozi.
 
Mislim da se sam tekst odnosi na to da Evropa zivi i privlaci ljude na osnovu "stare slave". Ljudi uglavnom dolaze da vide ono sto je ostalo, fasade nekih proslih vremena a pored tih atrakcija, stare fabrike, pogoni su pretvoreni u restorane i slicno. Ovako sturo formulisano.

Drugi deo se odnosi na deo koji i nije samo vezan za turizam vec na samu ekonomiju i proizvodnju Evrope. Koja sada vise uvozi nego sto izvozi.
Ja se ne razumem toliko u umetnost, tako da bi neko strucniji mogao za ovo mnogo vise da kaze.

Ali kroz istoriju umetnosti, imali smo puno tih 'post' i 'anti' stvari, koje su reakcija.

Dzojsov Uliks je neka vrsta 'post' stvari, Beketove i Joneskuove Drame su 'anti'

Postmodernizam Deride i Fukoa je isto dosta jaka ideja, ali daleko od toga da mislim da u svetu postoji jedino to.

Mislim da klasika ne moze da izumre, dokle god imamo ljudsku civilizaciju.

Mozda ako nastupi neka Apokalipsa.
 
Mislim da se sam tekst odnosi na to da Evropa zivi i privlaci ljude na osnovu "stare slave". Ljudi uglavnom dolaze da vide ono sto je ostalo, fasade nekih proslih vremena a pored tih atrakcija, stare fabrike, pogoni su pretvoreni u restorane i slicno. Ovako sturo formulisano.

Drugi deo se odnosi na deo koji i nije samo vezan za turizam vec na samu ekonomiju i proizvodnju Evrope. Koja sada vise uvozi nego sto izvozi.
Нзм да ли је офф. Европа као и сваки други осим онога што је у теми, тих неких знаменитости и "старе славе" нуди много новог. Пре свега људи као можда најважнија знаменитост. Ново доба нове вредности.
 
Poslednja izmena:
Da li je Evropa zaista samo "post"?
Naravno da jeste i nije velika šteta.

Zapad(na “civilizacija”) je u opadanju i to bi trebalo sada već i najvećim slepcima da je jasno. Koliko će trajati raspad je pitanje ali sugurno mnogo, mnogo manje nego raspad Rima.
Ogavni kapitalizam je bio od početka predodredjen da pojede samog sebe ali je sa druge strane on(i industrijska revolucija)i stvorio turizam jer ne zaboravimo da turizam kakvim ga mi znamo postoji tek nekih 100 godina, znači od kada je boranija, da ne kažem (fabrički)radnici, počela da zaradjuje neke pare i prestala da bude samo puko roblje.
Sve se to sada odvija na drugom mestu, najviše u Aziji i to u ovom velikom krugu ovde gde i živi najveći deo čovečanstva. Nove reke turista se već razlivaju na sve strane sveta i koliko njih će želeti da vidi Evropu pitanje je. Sigurno dobar broj ali koji su njihovi prioriteti?
Ja sam recimo namenski turistički išao u Trir samo da bih video rodno mesto Karla Marxa, kada se već ovde bavim njegovim temama, dok veći deo Azije i novih turista veze nema ni ko je Adolf Hitler, samo oni najškolovaniji su MOŽDA čuli za njega. Turiste zanima obično što oni nemaju, znam da moje Tajlandjane zanima od turizma da neki put i oni u životu vide sneg. Znači da ih pitaš gde u Evropu svi bi se sjurili u Švajcarske Alpe, kakav Pariz, Rim i London, nema tamo za njih ama baš ništa.
Turizma će i dalje biti u Evropi, ako se ne desi neki veliki rat a sve ukazuje na to da hoće. Radjaju se nove generacije Evropljana i kakve da su želeće i one da vide kontinent na kome žive, plus Azija, plus možda i Afrika ako se opravi, plus Južna Amerika, oni bi tamo svi doope dali da su Evropljani ili da je barem vide.
Mislim evo ja sam dovoljno star da sam video Fontanu di Trevi krajem 70-ih i imam sliku gde sam sam ispred nje a slikao sam se u 2 popodne. Danas možeš li uopšte da joj pridješ u radijusu od 50-70 metara u bilo koje doba dana i noći?
To ukazuje samo na to da je turizam bilo gde pa i u Evropi na svojim najvećim visinama. I to će najverovatnije potrajati.
 
Poslednja izmena:
Mislim da se sam tekst odnosi na to da Evropa zivi i privlaci ljude na osnovu "stare slave". Ljudi uglavnom dolaze da vide ono sto je ostalo, fasade nekih proslih vremena a pored tih atrakcija, stare fabrike, pogoni su pretvoreni u restorane i slicno. Ovako sturo formulisano.

Drugi deo se odnosi na deo koji i nije samo vezan za turizam vec na samu ekonomiju i proizvodnju Evrope. Koja sada vise uvozi nego sto izvozi.
Ceo taj koncept "stara slava" i neko kulturno nasledje stoji ali samo za neke metuzalemske generacije i opet ne za sve metazaleme. Jer, mi metuzalemi smo odrasli na nekim kulturnim sablonima koji su vladali u srecna vremena kapitalizma/socijalizma kada nas je vaspitavala TV, skola, dobra knjiga, rock/jazz ili koncerti klasicne muzike, strip - pa je univerzalna kulturna vrednost bio Sekspir, Dostojevski, Hemingvej, Hese, Mikelandjelo, Rubens, Pikaso, Bah, Cajkovski, Bitlsi, Dizni... vecini ljudske populacije u Evropi i Americi ali ne i vecinski u Aziji i Africi. Razvojem komunikacija, mogucnostima lakseg i brzeg putovanja to teziste zapadne kulture je polako napustilo Evropu a razvojem interMeta i umrezavanjem cele ljudske populacije, gle, mi metuzalemi iz Evrope/Amerike otkrismo da postoje i drugi kontinenti, druge kulture.

Danas nekome klincu iz Evrope/Amerike svi "klasici" zapadne kulture koje sam pobrojao gore ne znace mozda apsolutno nista, niti su vezani za njih, niti mozda ni ne znaju da postoje/postojali su ( oni ne znaju ali google zna, i to im je sasvim dovoljno da zive na ovome svetu). OK, nisu apsolutno svi takvi, no vecina jeste. Pa tako medju klincima vise nije ultimativno turisticko/zivotno iskustvo da sednu na avion/voz i krenu od Londona, pa preko Pariza, Amstedama, Viene, Venecije i Firence zavrse u Rimu ili Napulju, da sede ispred kafica na Campo di Fiore i srcu makijato ili jedu krosan sa belom kafom u lokalnoj kafeteriji negde na Montemartru, posete Luvr ili Ufici i izgube 4 sata gledajuci nesto sto je njima strano. Klinci (uslovno klinci, to su sad vec generacije 25 godina stare, ljudi koji su vec zavrsili fakultete) ce umesto tradicionalnog italijansko/francuskog kafea odabrati Starbucks ili neki bubble-tea lokal, u Prado ili Vatikan nece ni otici jer ih mogu "posetiti" i online ako ih uopste i zaintrigiraju, tek ih ne interesuje rodna kuca nekog tamo Kafke ili Mocarta... kratko, oni imaju drugi sistem vrednosti i drugacije dolaze do toga. Digitalna kultura vlada.

Jedna od prvih stvari koja mi je pala u oci na severnoamerickom kontinentu da se na mapama sveta (ono razvijena zemljina kugla na mapu preko Merkalijeve projekcije) u sredistu tog lista nalazi americki kontinent a ne kao sto sam ceo prethodni zivot gledao Evropa, americki kontinent u sredistu a Azija levo i Evropa (Afrika ispod nje) desno. To je bilo jos u vreme dok interMet nije bio razvijen, mislim na moj kontakt sa tim mapama. Danas mozete u dva klika videti da azijski narodi imaju svoje mape gde je Azija u centru, sto je i razumljivo. Pa to vam tacno i govori o tome gde je kome centar sveta, kulture, biznisa, obrazovanja i da u skladu sa tim zive.
 
Ceo taj koncept "stara slava" i neko kulturno nasledje stoji ali samo za neke metuzalemske generacije i opet ne za sve metazaleme. Jer, mi metuzalemi smo odrasli na nekim kulturnim sablonima koji su vladali u srecna vremena kapitalizma/socijalizma kada nas je vaspitavala TV, skola, dobra knjiga, rock/jazz ili koncerti klasicne muzike, strip - pa je univerzalna kulturna vrednost bio Sekspir, Dostojevski, Hemingvej, Hese, Mikelandjelo, Rubens, Pikaso, Bah, Cajkovski, Bitlsi, Dizni... vecini ljudske populacije u Evropi i Americi ali ne i vecinski u Aziji i Africi. Razvojem komunikacija, mogucnostima lakseg i brzeg putovanja to teziste zapadne kulture je polako napustilo Evropu a razvojem interMeta i umrezavanjem cele ljudske populacije, gle, mi metuzalemi iz Evrope/Amerike otkrismo da postoje i drugi kontinenti, druge kulture.

Danas nekome klincu iz Evrope/Amerike svi "klasici" zapadne kulture koje sam pobrojao gore ne znace mozda apsolutno nista, niti su vezani za njih, niti mozda ni ne znaju da postoje/postojali su ( oni ne znaju ali google zna, i to im je sasvim dovoljno da zive na ovome svetu). OK, nisu apsolutno svi takvi, no vecina jeste. Pa tako medju klincima vise nije ultimativno turisticko/zivotno iskustvo da sednu na avion/voz i krenu od Londona, pa preko Pariza, Amstedama, Viene, Venecije i Firence zavrse u Rimu ili Napulju, da sede ispred kafica na Campo di Fiore i srcu makijato ili jedu krosan sa belom kafom u lokalnoj kafeteriji negde na Montemartru, posete Luvr ili Ufici i izgube 4 sata gledajuci nesto sto je njima strano. Klinci (uslovno klinci, to su sad vec generacije 25 godina stare, ljudi koji su vec zavrsili fakultete) ce umesto tradicionalnog italijansko/francuskog kafea odabrati Starbucks ili neki bubble-tea lokal, u Prado ili Vatikan nece ni otici jer ih mogu "posetiti" i online ako ih uopste i zaintrigiraju, tek ih ne interesuje rodna kuca nekog tamo Kafke ili Mocarta... kratko, oni imaju drugi sistem vrednosti i drugacije dolaze do toga. Digitalna kultura vlada.

Jedna od prvih stvari koja mi je pala u oci na severnoamerickom kontinentu da se na mapama sveta (ono razvijena zemljina kugla na mapu preko Merkalijeve projekcije) u sredistu tog lista nalazi americki kontinent a ne kao sto sam ceo prethodni zivot gledao Evropa, americki kontinent u sredistu a Azija levo i Evropa (Afrika ispod nje) desno. To je bilo jos u vreme dok interMet nije bio razvijen, mislim na moj kontakt sa tim mapama. Danas mozete u dva klika videti da azijski narodi imaju svoje mape gde je Azija u centru, sto je i razumljivo. Pa to vam tacno i govori o tome gde je kome centar sveta, kulture, biznisa, obrazovanja i da u skladu sa tim zive.
Sve napisano stoji i slazem se, medjutim...Davno je Evropa bila sinonim za kulturu, stvaranje...Zato i postoje sva ta remek dela. Da li sada Evropa stvara nesto za buducnost ili "zivi" na slavi proslosti?
 
Sve napisano stoji i slazem se, medjutim...Davno je Evropa bila sinonim za kulturu, stvaranje...Zato i postoje sva ta remek dela. Da li sada Evropa stvara nesto za buducnost?
Verovatno se stvara, ali za nekog Holadnjadina ili Italijana koji danas ima 25 godina mozda ce kulturno svetiliste biti u Singapuru ili Kejptaunu a ne u Berlinu ili Barceloni. Za nekog iz Kalifornije, Cilea ili Vijetnama je jos manja verovatnoca da ce mu danasnja ili buduca evropska kultura nesto znaciti. O buducim generacijama tek ne mozemo ni razmisljati...

Verovatno kultura, ne verovatno nego sigurno, sledi i ekonomiju, tehnologiju i brojnost populacije. A Evropa i ekonomski i tehnoloski ne moze da se nosi sa Sev.Amerikom i Azijom (ni Afrika nisu vise samo Bantu i beduinska plemena) a demografski zamajac covecanstva je svuda samo ne u Evropi. Ne kazem da je Evropa propala ili ce propasti za 50 godina, samo kazem da Evropa ne predstavlja za svetsku civilizaciju ono sto je bila pre 50 ili 100 godina, njena velicina se vremenom urusava.
 
Cudi me, s obzirom da su njegovi pajtasi iz Japana goozili pola Azije onomad i to 10x surovije cak i od SS-ovaca.
Pa jesu Japanci bili surovi tamo gde su bili ali ni oni kao ni Kinezi ranije nikada nisu uspeli da stave Jugoistočnu Aziju pod totalnu kontrolu. Singapur i Maleziju samo i ostrva u Tihom Okeanu. Ostalo su velike i mnogoljudne zemlje, teško je to iskontrilisati, tu su samo Englezi majstori svog zanata, ni Francuzi nisu mogli da ih iskopiraju a kamo li Japanci, s obzirom da su belci i hrišćani ipak krvoločniji zlotvori od svih ostalih.
Osim toga drugačije su se u Aziji ranije i informacije prenosile, Tajlandjani u pograničnim zonama sa Kambodžom, većina njih ne zna ni ko je bio Pol Pot. Znaju da je bilo neko njesra tada ali oni Crvene Kmere zovu komunistima i bilo je pograničnih borbi sa komunistima, to je ono što znaju a šta se dešavalo unutar Kambodže mnogi pojma nemaju. Krajem 70-ih niko u tim predelima nije vido tv ni na slici, niti su slušali Kim Wilde da im opevava šta se dešava, sve informacije su dobijali od seoskih vračeva a oni su dobijali politički kontrolisan sadržaj iz Bangkoka.
 

Back
Top