mario80
Stara legenda
- Poruka
- 85.940
Ma sad kada krene mladez po rodbini iz sengenske bele zone,ima da se vrate puni evrica!!!
Nema od toga nista, tamo sve gologuzija po sobicama
-
- Popularno:
- Evropa ostaje bez čipova, a fabrike...
- Protest ispred Vlade, okupljeni...
- Lukoil najavljuje prodaju imovine van...
- Kupujem prodajem sajt prestaje sa radom...
- FTN u blokadi: Napadnuti studenti i...
- Zašto nas zanima život slavnih ličnosti?
- Odlazak Kristijana Šmita
- Slučajnost? „Putevi Srbije“ objavili...
- Skandalozan skup u Zagrebu: "U...
- Vanzemaljci i kraj čovečanstva?
Evro ide na 110 dinara!
- Začetnik teme Alekasandar3
- Datum pokretanja
Nema od toga nista, tamo sve gologuzija po sobicama
Jary
Elita
- Poruka
- 16.660
Nema od toga nista, tamo sve gologuzija po sobicama
Jedino ako Fiat uleti sa zivom kintom mozda infuzija potraje.
pa vidis da je tadic licno otisao da moli predsednika FIAT-a da uplati onaj osnivacki kapital do kraja meseca. Ostali su bez kinte totalno
To je skandal samo po sebi jos nisam cuo da predsednik jedne drzave ide u zvanicnu posetu direktoru neke firme u inostranstvu
inace kurs danas 96.49
To je skandal samo po sebi jos nisam cuo da predsednik jedne drzave ide u zvanicnu posetu direktoru neke firme u inostranstvu
inace kurs danas 96.49
dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
...nema veze bitno je da je leglo 100.000.000 na racun 
Ziveo Boris Tadic!!!
Ziveo Boris Tadic!!!
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 85.940
pa vidis da je tadic licno otisao da moli predsednika FIAT-a da uplati onaj osnivacki kapital do kraja meseca. Ostali su bez kinte totalno
To je skandal samo po sebi jos nisam cuo da predsednik jedne drzave ide u zvanicnu posetu direktoru neke firme u inostranstvu
inace kurs danas 96.49
Nisi čuo kad si navikao na miloševićevu izolaciju
Tako ti je to danas ako radiš za svoju zemlju
Živeo Boris Tadići
nahebali smo ko grcka
...nema veze bitno je da je leglo 100.000.000 na racun
Ziveo Boris Tadic!!!
pare nisu legle .
tadic se samo za sad nada da ce leci
dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
Fiat Serbia - Nuevo modelo
Ziveli Boris tadic i Giovani de Filipiss
Ziveli Boris tadic i Giovani de Filipiss
ja u to govance od auta ne bih seo nikad.
dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
...jes i to shto kazes... Lada Niva je zakon 
bolje i lada niva nego to sranjce....
to je mozda auto za neke sto su visoki metar i zilet, ko ti dragoshe
a za ljude od 1.90m ko sto sam ja prilici nesto drugo
ja ne verujem da mogu i da se spakujem u to sranjce.
mozda jedino ko vlade divac kad je vozio yugo 45, da izbacim prednje sediste i sedim na zadnjoj klupi
to je mozda auto za neke sto su visoki metar i zilet, ko ti dragoshe
a za ljude od 1.90m ko sto sam ja prilici nesto drugo
ja ne verujem da mogu i da se spakujem u to sranjce.
mozda jedino ko vlade divac kad je vozio yugo 45, da izbacim prednje sediste i sedim na zadnjoj klupi
dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
Ovo ce biti za kinesko trziste...
necemo imati toliko radnika kolika ce potraznja da bude?!
necemo imati toliko radnika kolika ce potraznja da bude?!
koje kinesko trziste?
pa kinezi imaju svoje fabrike automobila. pazi da im ne izvezes ove konzervice
sto se tice kursa on ide na 96.5 danas
GhettoBeograd
Poznat
- Poruka
- 7.909
lada niva je za ovaj autic spejs shatl
kyo.
Elita
- Poruka
- 22.685
pa vidis da je tadic licno otisao da moli predsednika FIAT-a da uplati onaj osnivacki kapital do kraja meseca. Ostali su bez kinte totalno
To je skandal samo po sebi jos nisam cuo da predsednik jedne drzave ide u zvanicnu posetu direktoru neke firme u inostranstvu
inace kurs danas 96.49
- Poruka
- 10.141
nije u nas. zadnjih 10-tak godina gotovo nepromjenjeno.
EMU 978 EUR 1 7,268911 7,290783 7,312655
EMU 978 EUR 1 7,268911 7,290783 7,312655
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 85.940
Fiat Serbia - Nuevo modelo
Ziveli Boris tadic i Giovani de Filipiss
To će da prave za 15 godina
e ova ti je najbolja do sada ?kinezima ce mo da prodajemo ? pa njima niko nista ne moze da proda,a kamoli mi.
Miroslav Milovanovic
Iskusan
- Poruka
- 6.359
Nebojsa Katic u danasnjoj Politici u clanku "Izmedju zla i goreg" predlaze pad dinara, ubrzanje unutrasnje duznicke krize i otvararanje bankarske krize. Kao izlaz iz krize predlaze da drzava preuzme deo dugova i da sanira banke.
Obrnuto, predlazem da drzava ne pomaze ni jedno preduzece niti banku, vec da se izmeni zakon o stecajnom postupku i da zaposleni imaju prednost u naplati potrazivanja iz stecajne mase. Sa novcem koji bi se davao posrnulim bankama i preduzecima isplacivati naknadu radnicima koji ostaju bez posla.
Obrnuto, predlazem da drzava ne pomaze ni jedno preduzece niti banku, vec da se izmeni zakon o stecajnom postupku i da zaposleni imaju prednost u naplati potrazivanja iz stecajne mase. Sa novcem koji bi se davao posrnulim bankama i preduzecima isplacivati naknadu radnicima koji ostaju bez posla.
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 85.940
Kriza i jeste sto postoji gomila besposličara u drzavnim preduzećima koji 20 godina ne rade ništa a primaju platu
Sad da mu kazes idi radi za platu, taj bi te prvi pljunuo tako da je to vrzino kolo.
Treba sve redom da se pootpušta i kraj. E sad, demokrate odlažu to do beskraja jer automatski gube na izborima...
Mislim, gde ste jos videli da niko nista ne radi a prima platu? To se u principu zove socijalna pomoc ali je ovde drukcije profolmulisana.
Teško će se drzava izboriti sa tolikim socijalnim slucajevima, nema pametnu ideju...
A dok god ovo sranje od hibernacije traje, niko normalan nece doci ovde da otvori nesto ozbiljno.
Propas jednom rečju.
Nema normalnog tržišta rada gde svi jebugrebu i daju maksimum od sebe... ovde je sasvim normalno da od bilo kog posla koji radiš napraviš sizifovu muku i kupac treba da ti bude prezahvalan ako mu i odradiš uz masnu cenu... I da se ne zali posle ako nije kako su se dogovorili jer... nema dogovora
Poslednja izmena:
ИЗМЕЋУ ЗЛА И ГОРЕГ
Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила
Сви пословни центри моћи захтевају стабилан динар. Иза овог наоко разумног захтева крије се притисак на Народну банку Србије (НБС) да настави са политиком прецењеног курса и предупреди пад динара. Истина, када би динар „нестабилно” почео да јача, таква нестабилност никоме не би сметала.
Српска привреда, доминантно увозничка, јединствена је у својим захтевима за јаким динаром. С друге стране, фирме које извозе су или маргиналног политичког утицаја, или нису нето-извозници (извозе, али мање него што увозе), или су толико задужене да све што добију падом динара изгубе отплаћујући девизне кредите.
Досадашња политика курса динара је уништила трговински биланс земље. Ту је жариште домаће финансијске кризе, и то не виде једино они који не желе. Будући да привреда тешко долази до кредита, финансирање дефицита може се наставити само додатним задуживањем државе, али је и ту простор све мањи.
С нелагодом користим колоквијални језик, али измотавање мора престати и држава се мора суочити са чињеницом да је већ сада презадужена. Србија то може крити од себе, али не може сакрити од кредитора и светског финансијског тржишта са којег је избачена. Да није тако Србија не би узимала кредит од ММФ-а и прихватала условљавања, уз елементе психодраме приликом сваке њихове посете.
Динар је поново под притиском упркос рецесији и уз изузетно низак ниво увоза који са рецесијом нужно иде. Излазак из рецесије (када год) мора бити праћен растом увоза и повећавањем дефицита трговинског биланса. То ће значити и раст тражње за евром, још јачи притисак на динар, нове интервенције на девизном тржишту, ново трошење девизних резерви и ново задуживање. (Само у јануару и фебруару 2009. године, НБС је за интервенције на девизном тржишту потрошила знатно више од прихода добијеног продајом НИС-а, на пример).
Интервенције на домаћем девизном тржишту директно су субвенционисање дужника и увозника, иопорезивање извозника. Ефекат је исти као да држава из буџета уплаћује помоћ по критеријуму–што сте дужнији или више увозите, више и добијате.
Фиксирање курса на ниском и нереалистичном нивоу jе галантна али не и довољна помоћ задуженој привреди – њој је потребан и раст инфлације. У таквом амбијенту приватни сектор наставио би даподиже цене и да вишковима динара купује јефтин евро којим ће се раздуживати. Помоћу инфлације и фиксног курса санација дужника се врши на терет потрошача.
Нажалост, широкорука држава има дефицит буџета и своје субвенције даје из кредита које узима у иностранству. Како кредите ваља отплаћивати и буџет попуњавати, држава ће морати да повећава намете, да продаје имовину, да обара ниво трошења и инвестирања у инфраструктуру, у издвајање за пензије, здравство, школство итд. Овакав систем кажњава најсавеснији и најодговорнији део популације, онај који се простирао до губера. Преко њихових леђа и новчаника, дужници се санирају.
Државаиздашно помаже и банке. Сав новац, који је непотребно унет у земљу и зато није комерцијално пласиран, пословне банке не износе из Србије, већ га пласирају код НБС. Овај новац (тренутно 1,7 милијарди евра) ван функције је и домаћа економија од њега нема користи ине добија ништа. За то „ништа”, банке добијају велику и сигурну камату и акумулирају приходе и резерве из којих покривају своје лоше пласмане. Уместо да буде „протеран” из земље, шпекулативни капитал је награђен. НБС на терет свог биланса врши невидљиву санацију банка.
Кроз описане процесе долази до промене структуре спољног дуга, као и до његовог укупног раста. Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви економски токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила. Поправни испит ће се полагати на вишем нивоу спољног дуга, биће тежи, скупљи и социјално драматичнији.
Алтернатива оваквој политици је пад динара. Тиме би се преко кредита индексираних валутном клаузулом убрзала унутрашња дужничка криза. Велики број предузећа и добар део грађана нашао би се у тежој позицији од оне у којој је сада. Отворилаби се и банкарска криза и држава би морала да интервенише, да на себе преузме део дугова, и да санира банке. Ово је мрачан сценарио, али је зло ипак мање од претходно описаног, јасно је видљиво и мерљиво. Права тежина дугова привреде се више не би скривала, а консеквенце својих лоших одлука би морали да поделе сви – и банке и дужници и држава. Убрзавајући нужни расплет, присиљавајући све актере да поднесу свој део терета, држава би макар отворила пут ка изласку из кризе и ка промени привредне структуре. Ово није добро решење већ избор између зла и горег.
www.nkatic.wordpress.com
финансијски консултант
Небојша Катић
[објављено: 23/12/2009]
Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила
Сви пословни центри моћи захтевају стабилан динар. Иза овог наоко разумног захтева крије се притисак на Народну банку Србије (НБС) да настави са политиком прецењеног курса и предупреди пад динара. Истина, када би динар „нестабилно” почео да јача, таква нестабилност никоме не би сметала.
Српска привреда, доминантно увозничка, јединствена је у својим захтевима за јаким динаром. С друге стране, фирме које извозе су или маргиналног политичког утицаја, или нису нето-извозници (извозе, али мање него што увозе), или су толико задужене да све што добију падом динара изгубе отплаћујући девизне кредите.
Досадашња политика курса динара је уништила трговински биланс земље. Ту је жариште домаће финансијске кризе, и то не виде једино они који не желе. Будући да привреда тешко долази до кредита, финансирање дефицита може се наставити само додатним задуживањем државе, али је и ту простор све мањи.
С нелагодом користим колоквијални језик, али измотавање мора престати и држава се мора суочити са чињеницом да је већ сада презадужена. Србија то може крити од себе, али не може сакрити од кредитора и светског финансијског тржишта са којег је избачена. Да није тако Србија не би узимала кредит од ММФ-а и прихватала условљавања, уз елементе психодраме приликом сваке њихове посете.
Динар је поново под притиском упркос рецесији и уз изузетно низак ниво увоза који са рецесијом нужно иде. Излазак из рецесије (када год) мора бити праћен растом увоза и повећавањем дефицита трговинског биланса. То ће значити и раст тражње за евром, још јачи притисак на динар, нове интервенције на девизном тржишту, ново трошење девизних резерви и ново задуживање. (Само у јануару и фебруару 2009. године, НБС је за интервенције на девизном тржишту потрошила знатно више од прихода добијеног продајом НИС-а, на пример).
Интервенције на домаћем девизном тржишту директно су субвенционисање дужника и увозника, иопорезивање извозника. Ефекат је исти као да држава из буџета уплаћује помоћ по критеријуму–што сте дужнији или више увозите, више и добијате.
Фиксирање курса на ниском и нереалистичном нивоу jе галантна али не и довољна помоћ задуженој привреди – њој је потребан и раст инфлације. У таквом амбијенту приватни сектор наставио би даподиже цене и да вишковима динара купује јефтин евро којим ће се раздуживати. Помоћу инфлације и фиксног курса санација дужника се врши на терет потрошача.
Нажалост, широкорука држава има дефицит буџета и своје субвенције даје из кредита које узима у иностранству. Како кредите ваља отплаћивати и буџет попуњавати, држава ће морати да повећава намете, да продаје имовину, да обара ниво трошења и инвестирања у инфраструктуру, у издвајање за пензије, здравство, школство итд. Овакав систем кажњава најсавеснији и најодговорнији део популације, онај који се простирао до губера. Преко њихових леђа и новчаника, дужници се санирају.
Државаиздашно помаже и банке. Сав новац, који је непотребно унет у земљу и зато није комерцијално пласиран, пословне банке не износе из Србије, већ га пласирају код НБС. Овај новац (тренутно 1,7 милијарди евра) ван функције је и домаћа економија од њега нема користи ине добија ништа. За то „ништа”, банке добијају велику и сигурну камату и акумулирају приходе и резерве из којих покривају своје лоше пласмане. Уместо да буде „протеран” из земље, шпекулативни капитал је награђен. НБС на терет свог биланса врши невидљиву санацију банка.
Кроз описане процесе долази до промене структуре спољног дуга, као и до његовог укупног раста. Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви економски токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила. Поправни испит ће се полагати на вишем нивоу спољног дуга, биће тежи, скупљи и социјално драматичнији.
Алтернатива оваквој политици је пад динара. Тиме би се преко кредита индексираних валутном клаузулом убрзала унутрашња дужничка криза. Велики број предузећа и добар део грађана нашао би се у тежој позицији од оне у којој је сада. Отворилаби се и банкарска криза и држава би морала да интервенише, да на себе преузме део дугова, и да санира банке. Ово је мрачан сценарио, али је зло ипак мање од претходно описаног, јасно је видљиво и мерљиво. Права тежина дугова привреде се више не би скривала, а консеквенце својих лоших одлука би морали да поделе сви – и банке и дужници и држава. Убрзавајући нужни расплет, присиљавајући све актере да поднесу свој део терета, држава би макар отворила пут ка изласку из кризе и ка промени привредне структуре. Ово није добро решење већ избор између зла и горег.
www.nkatic.wordpress.com
финансијски консултант
Небојша Катић
[објављено: 23/12/2009]
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Fiat Serbia - Nuevo modelo
Ziveli Boris tadic i Giovani de Filipiss
Ко га је купио убрзо га је продавао.
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 85.940
Drugar kaže da se unutra sve mrda kad pritisneš neko dugme, cela komandna tabla 
A kad je fiat znao da napravi auto
A kad je fiat znao da napravi auto
Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
Auto kao auto nije loš al mnogo mu velika cena za to što daje
dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
Izgleda ce Tihijeve dugogodisnje zelje da se ostvare...ali tek na kraju 2010.godine!?
