Радови код нас, још увек у току:
DANIJEL CVJETIĆANIN: KAKO SU BANKARI SMAZALI SRBIJU
Kakve su konkretne posledice po privredu i po građane zato što smo domaće banke likvidirali, a prazan prostor prepustili stranim bankama?
- U prvi mah mnogima se učinilo da će koristi po naš finansijski sistem biti znatne. Loša iskustva sa domaćim bankama iz osamdesetih i devedesetih godina, problem stare devizne štednje i nedovoljan nivo kapitala u bankama, poslužili su kao alibi Dinkiću i ostalim nosiocima modela "ekonomije destrukcije" da gotovo najveći deo domaćeg bankarskog sektora nasilno likvidiraju a na tržištu otvore prostor za nove banke sa stranim kapitalom. Pri tom su stravični finansijski tereti ozdravljenja finansijskog sistema, stara devizna štednja i slično, prebačeni na poreske obveznike, dok su ogromne profite prigrabile strane banke. Ne zaboravite na ovacije kojima su u političkoj javnosti, pa nažalost i u ekonomskoj struci, dočekane ove promene. Ali oni koji su bili malo pismeniji, znali su da je to bio potez visokog rizika, sa mogućim katastrofalnim posledicama, koje su i usledile.
Da li bismo danas imali ovako visoke kamate na komercijalne kredite da je veće učešće domaćih banaka u finansijskom sektoru?
- U vreme destrukcije četiri velike banke javnost je bila uveravana da će međusobna konkurencija novih banaka sa stranim kapitalom obezbediti niske kamatne stope, kao i brz transfer kapitala i tehnologije iz razvijenih zemalja, što bi podiglo nivo konkurentnosti, izvoza i zaposlenost u domaćim kompanijama. To se, međutim, nije dogodilo iako se u Srbiju za nekoliko godina slilo četrdesetak milijardi evra. Možda baš ovako "reformisan" bankarski sektor snosi najveći deo odgovornosti za primenu monstruoznog modela "razvoja" u protekloj dekadi. Taj model se oslanjao na potrošnju, uvoz i prodaju domaćih privrednih resursa strancima. Posledice su dobro poznate - dezindustrijalizacije, nizak nivo konkurentnosti na svetskom tržištu, zastrašujući deficit u međunarodnoj razmeni roba i opšti pad zaposlenosti.
Zašto su krediti u Srbiji među najskupljima, ako ne i najskuplji u Evropi?
- Evroatlantski prijatelji lako su objasnili domaćim finansijskim ekspertima da je Srbija zemlja visokog rizika i da zato kamatne stope moraju biti znatno više nego u drugim državama. S druge strane, objasnili su im da su banke sa stranim kapitalom veoma pouzdane, pa kamate na depozite privrede i građana u tim bankama, moraju biti znatno niže od stope inflacije. Tako se otvorio prostor za ogromne bankarske profite. Srbija je postala raj za bankare, a uloga NBS se svela na to da izdaje propusnice politički podobnima za ulazak u taj raj.
Da li je rizik zaista tako veliki?
- Domaći eksperti nisu imali vremena ili volje da stranim prijateljima ukažu na podatak da klijenti u Srbiji veoma uredno vraćaju kredite. Kao i na činjenicu da kapitali banaka rastu meteorskom brzinom poslednjih 10 godina. Što dokazuje da Srbija nije zemlja visokog rizika za bankare. Ali su aktivne kamatne stope zato bile nepodnošljive za klijente. Strani bankari su se požalili domaćim prijateljima da ne mogu da plasiraju željene iznose po takvim kamatnim stopama. Ovi su, naravno, rekli: "Nema problema. Deo kamata platiće poreski obveznici, a ne korisnici kredita. Tako ćete i dalje moći da iz Srbije izvlačite ogromne profite, a poreski obveznici ionako nemaju pojma o čemu se radi. Štaviše, mi ćemo im objasniti da država pomaže njima, a ne vama! Ha, ha, ha!" Tako je država počela sa politikom subvencija kamata, što je javnost, opet, dočekala ovacijama.
Ako ustupimo strancima profite na tržištu finansijskog kapitala, na telekomunikacionim tehnologijama, a pri tom samo daleko od sveta kad je reč o računarskim tehnologijama, na čemu će Srbija planirati svoj razvoj?
- Gledajući zemlje čije su marionetske režime u periodu tranzicije ali i pre toga takođe formirali gospodari globusa, možemo naslutiti kako izgleda naša ekonomska budućnost. Pogledajte npr. Kosovo, to čedo evroatlantske brige, gde su se slile ogromne količine novca sa Zapada poslednjih dvadesetak godina. Taj novac je i tamo, kao i ovde, spiskan u potrošnju, u uvoz, u konsultantske i druge usluge evroatlantskih gospodara. Ogromne su socijalne napetosti, industrija je slaba, a kriminal i korupcija cvetaju. Cveta trgovina oružjem, ljudima, pa i njihovim organima, kao i droga, kocka, prostitucija... Ne kažem da su to najvažnije privredne grane, ali blizina NATO baza podstiče baš ovakve aktivnosti. Nije u svetu mali broj zemalja sa sličnom "strukturom" privrede. Plašim se da takvu sudbinu, u budućnosti, ne doživi i Srbija, koju kompradorska vlast svesno gura u tom smeru, licemerno se zaklanjajući parolama o tobožnjem "evropskom putu".
http://www.standard.rs/danijel-cvjeticanin-kako-su-bankari-smazali-srbiju.html