prvepruge
Domaćin
- Poruka
- 4.777
Pitanje električnih vozila je u prethodnih 10 godina prešlo put od delimično irelevantnog za svetski medijski prostor u jedno od solidno relevantnih. Pre nešto više od nedelju dana, američki predsednik Džo Bajden najavio je zaštitne carine od 100% na kineska električna vozila, a slične mere očekuju se i od Evropske unije. Razlog je sve veće takmičenje između velikih svetskih proizvođača ovih vozila, zbog povećane potražnje u svetu i sve većeg udela na tržištu.
Trenutno je u svetu u upotrebi preko 40 000 000 ovih vozila, dok je do pre samo dve godine taj broj bio 26 000 000. Pre tačno 10 godina, u celom svetu je bilo prodato samo 400 000 električnih vozila, dok se danas toliki broj električnih vozila proda svake godine samo u Francuskoj ili Velikoj Britaniji.
U Srbiji su ona takođe jedna od tema i polako se mogu širom Srbije videti na našim ulicama, iako je njihov rast u upotrebi nešto sporiji nego u Evropskoj uniji.
Iz tog razloga smo kao organizacija Novi treći put u naše martovsko terensko istraživanje o stavovima građana Srbije o zelenoj tranziciji uključili i nekoliko pitanja koja se tiču upotrebe električnih vozila.
Istraživanje je sprovedeno od 1. do 10. marta na reprezentativnom uzorku od 1265 ispitanika sa teritorije cele Srbije, a jedan od ciljeva nam je bio da saznamo šta građani misle i o ovom aktuelnom pitanju. Na osnovu odgovora naših građana o pitanju električnih vozila, možemo primetiti velike razlike unutar različitih društvenih grupa, gde su određene vrlo optimistične, a druge nešto pesimističnije.
Za početak smo upitali naše ispitanike da li bi razmotrili kupovinu električnog automobila u budućnosti i u ukupnoj populaciji 32% ljudi je dalo potvrdan odgovor. Međutim, kada se iz uzorka izbace ljudi koji su u anketi naveli da to ne razmatraju jer jednostavno nisu vozači, dolazi se do podatka da čak 47% vozača bi u budućnosti razmotrilo kupovinu nekog od modela električnih automobila. Ta brojka je relativno slična evropskim obrascima podrške električnim vozilima u javno dostupnim anketama.
Kod svih ispitanika koji su odgovorili da ne bi razmotrili kupovinu električnog vozila javlja se nekoliko identičnih barijera, a koje su primetne i u Evropi. Najčešće je da za početak nisu vozači sa 46%, dok se sem tog očiglednog faktora javljaju i: visoka cena sa 30%, nedostatak poverenja u navedenu tehnologiju sa 14%, manjak infrastrukture za ovakva vozila sa 7% i svi drugi faktori sa ukupno 3%.
Primetna je velika razlika između godina ispitanika, obrazovanja i njihovih profesija u odnosu na podršku električnim vozilima. Naši ispitanici koji imaju od 18 do 29 godina bi razmotrili električna vozila sa 55%, a oni koji imaju od 30 do 44 godine sa 51%. Kod najmlađeg dela populacije najveća barijera je visoka cena sa 35%, a kod grupe od 30 do 44 isti faktor je zastupljen sa 41%. Može se pretpostaviti da će se u ovoj sferi brojke poboljšavati, jer su brojne velike kompanije (Tesla, Folsvagen,
Stelantis, BYD) najavile jeftinije modele električnih vozila, koja će sa državnim povraćajima kupce koštati i ispod 20 000 evra.
Anketni rezultati govore da su električna vozila natpolovično popularna među ljudima koji su u anketi označili da su zaposleni u privatnom sektoru ili da su preduzetnici, dok je nešto niža kod ljudi zaposlenih u javnom sektoru i najniža kod penzionera i poljoprivrednika. Električna vozila su za oko trećinu popularnija u Beogradu nego na nivou cele Srbije, a za čak 50% više kod ispitanika koji imaju obrazovanje više od srednje škole.
Ukupno gledano, može se reći da u Srbiji električna vozila po svojoj popularnosti stoje relativno solidno, gde bi dalje smanjenje njihove cene i poboljšanje infrastrukture za njih (broj punjača) najviše povećalo njihovu popularnost. Visoka cena, kao faktor kod 30% naših ispitanika koji su rekli da ne razmatraju električno vozilo, je detalj koji je dugo mučio ovaj deo auto industrije.
Prema podacima IEA prosečna cena električnih vozila je u svetu od 2013. do 2023. pala za skoro 40 odsto, gde najveće zasluge ima drastično uvećana svetska proizvodnja baterija i komponenti za njih. Uz državne podsticaje, sve više infrastrukture za njih i ukupni pad cena, ovaj vid vozila se polako popularizovao do sadašnjeg nivoa. Na osnovu navedenih obrazaca u svetu i dostupnih podataka iz naše ankete, izvesno možemo očekivati i slične trendove u našoj zemlji, samo sa blagim zakašnjenjem.
LINK, LINK <-----
*********************************************
Ispada da su u Srbiji protiv EV samo stariji gradjani (oni su i za Vucica), oni koji su manje obrazovani (pola Srbije ima samo sonovnu skolu a jos 35% samo srednju - i to navucenu preko veza), te ni koji su tehnicki manje potkovani (oni koji i danas smatraju da su racunari zlo). Pa dragi forumasi, gde vas da umetnemo?
Trenutno je u svetu u upotrebi preko 40 000 000 ovih vozila, dok je do pre samo dve godine taj broj bio 26 000 000. Pre tačno 10 godina, u celom svetu je bilo prodato samo 400 000 električnih vozila, dok se danas toliki broj električnih vozila proda svake godine samo u Francuskoj ili Velikoj Britaniji.
U Srbiji su ona takođe jedna od tema i polako se mogu širom Srbije videti na našim ulicama, iako je njihov rast u upotrebi nešto sporiji nego u Evropskoj uniji.
Iz tog razloga smo kao organizacija Novi treći put u naše martovsko terensko istraživanje o stavovima građana Srbije o zelenoj tranziciji uključili i nekoliko pitanja koja se tiču upotrebe električnih vozila.
Istraživanje je sprovedeno od 1. do 10. marta na reprezentativnom uzorku od 1265 ispitanika sa teritorije cele Srbije, a jedan od ciljeva nam je bio da saznamo šta građani misle i o ovom aktuelnom pitanju. Na osnovu odgovora naših građana o pitanju električnih vozila, možemo primetiti velike razlike unutar različitih društvenih grupa, gde su određene vrlo optimistične, a druge nešto pesimističnije.
Za početak smo upitali naše ispitanike da li bi razmotrili kupovinu električnog automobila u budućnosti i u ukupnoj populaciji 32% ljudi je dalo potvrdan odgovor. Međutim, kada se iz uzorka izbace ljudi koji su u anketi naveli da to ne razmatraju jer jednostavno nisu vozači, dolazi se do podatka da čak 47% vozača bi u budućnosti razmotrilo kupovinu nekog od modela električnih automobila. Ta brojka je relativno slična evropskim obrascima podrške električnim vozilima u javno dostupnim anketama.
Kod svih ispitanika koji su odgovorili da ne bi razmotrili kupovinu električnog vozila javlja se nekoliko identičnih barijera, a koje su primetne i u Evropi. Najčešće je da za početak nisu vozači sa 46%, dok se sem tog očiglednog faktora javljaju i: visoka cena sa 30%, nedostatak poverenja u navedenu tehnologiju sa 14%, manjak infrastrukture za ovakva vozila sa 7% i svi drugi faktori sa ukupno 3%.
Primetna je velika razlika između godina ispitanika, obrazovanja i njihovih profesija u odnosu na podršku električnim vozilima. Naši ispitanici koji imaju od 18 do 29 godina bi razmotrili električna vozila sa 55%, a oni koji imaju od 30 do 44 godine sa 51%. Kod najmlađeg dela populacije najveća barijera je visoka cena sa 35%, a kod grupe od 30 do 44 isti faktor je zastupljen sa 41%. Može se pretpostaviti da će se u ovoj sferi brojke poboljšavati, jer su brojne velike kompanije (Tesla, Folsvagen,
Stelantis, BYD) najavile jeftinije modele električnih vozila, koja će sa državnim povraćajima kupce koštati i ispod 20 000 evra.
Anketni rezultati govore da su električna vozila natpolovično popularna među ljudima koji su u anketi označili da su zaposleni u privatnom sektoru ili da su preduzetnici, dok je nešto niža kod ljudi zaposlenih u javnom sektoru i najniža kod penzionera i poljoprivrednika. Električna vozila su za oko trećinu popularnija u Beogradu nego na nivou cele Srbije, a za čak 50% više kod ispitanika koji imaju obrazovanje više od srednje škole.
Stariji od 45 godina manje zainteresovani
Niska podrška za električna vozila u našoj anketi našla se kod učesnika ankete starosti od 45 do 59 godina, gde bi samo 29% razmotrilo kupovinu, dok je kod onih starijih od 60 godina taj udeo na tek 11%. Kod naših najstarijih sugrađana kao razlog zašto ne bi razmotrili takvu kupovinu čak 65% navodi da ne voze, a zatim 19% njih da je visoka cena faktor. Kod ispitanika koji imaju završenu osnovnu školu ili manje, procenat onih koji bi razmotrili električno vozilo je na samo 8%.Ukupno gledano, može se reći da u Srbiji električna vozila po svojoj popularnosti stoje relativno solidno, gde bi dalje smanjenje njihove cene i poboljšanje infrastrukture za njih (broj punjača) najviše povećalo njihovu popularnost. Visoka cena, kao faktor kod 30% naših ispitanika koji su rekli da ne razmatraju električno vozilo, je detalj koji je dugo mučio ovaj deo auto industrije.
Prema podacima IEA prosečna cena električnih vozila je u svetu od 2013. do 2023. pala za skoro 40 odsto, gde najveće zasluge ima drastično uvećana svetska proizvodnja baterija i komponenti za njih. Uz državne podsticaje, sve više infrastrukture za njih i ukupni pad cena, ovaj vid vozila se polako popularizovao do sadašnjeg nivoa. Na osnovu navedenih obrazaca u svetu i dostupnih podataka iz naše ankete, izvesno možemo očekivati i slične trendove u našoj zemlji, samo sa blagim zakašnjenjem.
LINK, LINK <-----
*********************************************
Ispada da su u Srbiji protiv EV samo stariji gradjani (oni su i za Vucica), oni koji su manje obrazovani (pola Srbije ima samo sonovnu skolu a jos 35% samo srednju - i to navucenu preko veza), te ni koji su tehnicki manje potkovani (oni koji i danas smatraju da su racunari zlo). Pa dragi forumasi, gde vas da umetnemo?
