Euforija

Nikad u životu nisam bio prirodno euforičan, samo veštački, kad sam recimo uzimao teške droge pa onaj prvi fleš što izazove euforiju i traje, inače ovako prirodno nikad. Imao sam podižuća stanja kad bih odjednom došao do neke filozofske spoznaje ili doživeo neko ekstremno seksualno iskustvo koje savršeno odgovara mojim fantazijama, znači ono tačno se tresem od uzbudjenja i groznice požude, ali ne bih to nazvao euforijom.

Inače čuo sam da je najjači osećaj u životu, jači od bilo kakve droge, od bilo čega drugog, onaj momenat kad epileptičar ima početak epi napada. Znači sam onaj početak, trenutak kad ga to obuzme, pre nego što padne i udari pena na usta, kažu da je taj trenutak najveći stepen sreće koje ljudsko biće može da doživi. Možda se čovek time brani od tog predstojećeg epi napada pa počne nenormalno da luči hormone sreće, pa dopamini probiju zid ili nešto deseto, ali znam da mi je užasno žao što to ne mogu da doživim, samo da iskusim taj momenat nirvane.
 
Black Baron:
Inače čuo sam da je najjači osećaj u životu, jači od bilo kakve droge, od bilo čega drugog, onaj momenat kad epileptičar ima početak epi napada. Znači sam onaj početak, trenutak kad ga to obuzme, pre nego što padne i udari pena na usta, kažu da je taj trenutak najveći stepen sreće koje ljudsko biće može da doživi. Možda se čovek time brani od tog predstojećeg epi napada pa počne nenormalno da luči hormone sreće, pa dopamini probiju zid ili nešto deseto, ali znam da mi je užasno žao što to ne mogu da doživim, samo da iskusim taj momenat nirvane.
Kliknite za proširenje...
Probaj da udaraš glavom u zid. Ovako :dash:
Možda se desi. :)
 
cave man:
dal je euforija vestacko izazvano stanje radi postizanja odredjenih ciljeva ili je moguca kao prirodna reakcija
Kliknite za proširenje...
To što se javlja kod pravoslavnih monaha isihasta govori da je sasvim prirodna, od Boga data, jer postoji jasno opisan način, pravoslavni ortodoksni, na koji se postiže. Crkveni ljudi priznaju da nije jedini, i može da se desi i ateistima, a čak i ljudima koji su neobrazovani kako teološkim, tako i svjetovnim naukama, filozofijom i logikom.

U crkvi se između Grigorija Palome i drugih vodila diskusija o tome da li je to stanje stvarno postizljivo, i da li se tada čovjek stvarno priključuje na "nestvorene, već od vajkada postojeće, božje energije" ("već ... ... postojeće" umetnuo k. od lj.), i onda su Isihasti, zahvaljujući Palominim nalađujućim u .PDF formatu na Srpskom, "Trijadama u odbranu Isihasta", dobili dozvolu da se time bave.

U takvom stanju se pojavljuju vizije zatvorenih očiju o ljudskoj rugobi i patnji, vide se izobličena lica, scene ružne vrste seksipilnih ili nasilnibilnih ispoljavanja, i čovjek može i da plače, i to dugo, mada je to zaista radostan plač, jer euforija ne prestaje, u znak žaljenja za čovječanstvom. Čitava okolina se prilagođava Isihasti, čak i cvijeće se pod dejstvom vjetra oblikuje tako kao da mu plesom izražava neke znakove...ljudi dolaze da ga posjećuju, i on čak i ako je na Svetoj Gori nikako ne može biti sam, mada bi to želio možda. Ljudi su željni da čuju što on ima da kaže, i kupe se oko njega kao pčele oko košnice, donose mu darove...tako da on, sve i ako želi da ne radi na dobavljanju hrane, neprestalno nju dobija. Pojavljuje se jaka želja za pisanjem...

Rukopis mene kada sam bio u stanju isihazma, i mene sada, ovakvog, ne može da se uporedi...jer rukopis Isihaste prati samo pravila "višeg i pravog reda" a ne neke ustaljene i konvencionaln većino-ljudske poželjnosti, tako da, u svojoj beskrajnoj čitkosti, ipak se doima beskrajno "slobodoumnim"...

Isihasta djeluje sugestivno na druge, i može ih ubijediti da učine ma kakvu, svijet bi to tako nazvao, "ludost"...Što on, ako nije pravoslavni monah, i čini.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top