Ja ne obilazim etno sela, iskreno me ne zanimaju nesto specijalno sem ukoliko zaista nisu mala, ususkana, ne za turiste napravljena i autenticna
No zaista ima par lepo skockanih
Etno-selo Tiganjica
Ako ste ikada prošli putem Beograd–Zrenjanin, onda sigurno znate gde je ovo mesto jer nije moguće da su vam promakli kula vetrenjača i celo selo opasano zidom od cigle i crepa.
A kad uđete, ne znate gde pre da gledate, da li u mini zoološki vrt sa srnama, emuima, ukrasnim kokama, divljim patkama ili na restoran, da li na dečije igralište, ponije, konje, krave, dvorište, rečicu, banatske kuće, Ljubišin etno-muzej… ma svaki prizor je čaroban i odiše duhom ovog podneblja.
Hrana je tipično banatska, prepuna lokalno proizvedenih delicija poput čobanskog gulaša, čvaraka, šunke, kulena, domaće žute supe, štrudle s makom, domaćih peciva, raznih specijaliteta od divljači…
A dok vi uživate u hrani i piću a deca radoznalo obilaze svaki kutak imanja, jašu ponije ili velike konje, hrane krave i kozice ili igraju se na uredno sređenom i ograđenom igralištu – iz ugla se čuje zvuk bisernice i tambura koje svakim tonom podsećaju da ste u vojvođanskom raju.
Ima dvokrevetne i trokrevente sobe, a svaka je unikatna i odslikava davno prošlo vreme…
U blizini su rezervat prirode Carska bara, sportski aerodrom na kome se često održavaju jedriličarska takmičanja ili padobranski skokovi, Kaštel Ečka i grad Zrenjanin.
U Tiganjici možete provesti sat, dan, nedelju… čitav život – natenane.
Izvor:42magazin.rs
Mogu zamisliti ko ima malu decu...pa trckaraju malo u prirodi, jasu ponije...savrsen vikend za porodicu 
