Етимологија

[Rayela]

Smilje ( a nisu tri Smilje, nego cvece, biljke).
Pitanje za Srebrenu:

Da li se meni samo pricinjava da je tog smilja bilo ( a i ima ga) i u Srbiji, valjda otuda i zensko ime Smilja, Smiljana, Smiljka.

 

[Сребрена]

Smilje ( a nisu tri Smilje, nego cvece, biljke).
Pitanje za Srebrenu:

Da li se meni samo pricinjava da je tog smilja bilo ( a i ima ga) i u Srbiji, valjda otuda i zensko ime Smilja, Smiljana, Smiljka.

Мислим да је назив цвета потекао од "нароцког" компаратива мило- миље- најмилије (најмиље) и ту се додало с- као свршени чин кад нека милост и благост добије материјализован, реални облик.
Прошле године сам била у потрази за садницама тог цвета. Купила сам у парфимерији шампон за туширање и млеко за тело са мирисом смиља и била сам одушевљена лепотом тог мириса, а кад ме неко пољуби у образ па осети мирис, каже "миришеш као беба".
Много је лепо.
Дакле, има га још у Србији, али много више у Босни (где има више каменитог тла..они тамо су почели и бизнис да праве узгојем смиља, продају га странцима баш за козметичке сврхе. Има анти-ејџ ефекат у кремама, а наши преци су то знали такође јер осуше цвет и он је као осушен трајан до следећег пролећа. Не губи на лепоти.
Код нас и није за узгој, јер, ето белаја)), превише нам је плодна земља..а смиље расте у кршевима.

Моја садница (два пелцера у две саксије, наравно пресадила сам у земљу) држала се годину дана, али је овог лета, док сам била на мору, у оним ненормалним врелинама, усахла.Направила сам само уље од смиља (држала сам дуго на сунцу смиље потопљено у маслиново природно уље, па процедила) и повремено се мажем њиме, није одржало мирис цвета, али свакако је природно и добро за кожу, макар и зато што нема хемикалије унутра.

Невесте су носиле капе од смиља( жути цвет) тзв. смиљевац :

Веровала се да је невеста под оглављем од смиља, на дан свадбе , заштићена од сваког урока.
Иначе, "смиље и босиље" су обавезни пар у скоро свакој лирској српској народној песми.

 

[Сребрена]

Археолог о пореклу речи 'лебара (крушна пећ), вурња, вуруна... и виру

Уосталом, земљане хлебне пећи по селима задражале су истоветан облик до дана данашњег. Прагматични дух села не мења наслеђени облик из једноставног залога савршености, па би свака измена била скопчана с ризиком кварења идеалног, што је сачувала пословица: Плети котац, ко ти отац. Колиба и хлебна пећ се преплићу лингвистички и обликовно-технолошки. Ст. слов. котьць, колиба, гр. klibanos, пећ за хлеб, као наслеђе из речника Пеласта, па тек касније синоним furun. У Мачви се колиба назива „колеба“, у Срему, „кулача“ је име огромне хлебне пећи за коју се сматра да је настала из облика најстаријег локалног станишта. Дакле, овде је станиште било узор за пећ. Хлебне пећи нису довољно истраживане. Р. Финдрик сматра да су део словенског наслеђа или неког старијег становништва настањеног у пределима Паноније и Подунавља.

Наравно, да хлебна пећ (крушна) не служи само за печење хлеба. Формално гледано старија је од хлеба. У народу се зове вурња, вуруна или фуруна. Усталио се недовољно промишљен став, да назив потиче од турског furun, иако је још Вук сумњао у такву могућност. Тако, имамо чудну ситуацију наводног турцизма идентичног латинском phurunus, који не може бити упоредан турском називу „екмеџија“ за пекара, фурунџију. Пренебрегнута је могућност старосног приоритета речи вурња, која може бити изведена по Варуни богу неба и небеском своду облика калоте или полулопте.

Лепенски вир се звао вир (чеврнтија, вртлог у Дунаву), вл. глтна, ариј. вирала ( виварта).

http://www.vaseljenska.com/vesti/hristivoje-pavlovic-kuca-lepenski-vir/

 

[Сребрена]

Да будем искрен, док нисам почео да читам књиге из домена права на српском језику, нисам уопше имао појма да је реч невин сложеница.

И сукоб је сложеница
Две се коби (судбе) су-кобе, једна кобне другу као кобац, скоби је и кобно порази.

Коб је увек удес (задес и слично), фатал што би рекли илити усуд.

Kad je bio čardaku na vrati,
Kob ga kobi Stevanova ljuba,
Zagrli ga, pa ga i poljubi
"Bogom brate, Vaistino slugo!
"Višnjim Bogom i svetim Jovanom!

Предстојећу опасност, злу коб, жреци су , пише Радован Казимировић, гатали према лету кобаца.
https://books.google.rs/books?id=4X...ved=0ahUKEwikromLxKPXAhVRCewKHSaWBksQ6AEISDAG

Кобити као глагол у српском (по руском речнику) значи предвиђати беду., несрећу.

серб. к о б н и к = предрекатель, предсказатель (= волхв, жрец: ср. к о б ь (древнерус.) = колдовство, волхвование
.............Такого волхва называли «кобь», «кобьник», «кобильник», а его занятна - «кобь», «кобение», «кобление», «кобование»

 

[haeul]

"У немислости два зелембаћа и једне цијанобактерије."

Може ли неко да ми објасни како је настала реч 'зелембаћ'?

 

[Rayela]

"У немислости два зелембаћа и једне цијанобактерије."

Може ли неко да ми објасни како је настала реч 'зелембаћ'?

Pa smaragdno je zelene boje, otuda i ime, kao sto se i crno bela zmija zove u narodu sharka.
Ili kao sto se neke krave zovu sharulje valjda postoji i saren konj koga narod zove sarac.

 

[haeul]

Pa smaragdno je zelene boje, otuda i ime, kao sto se i crno bela zmija zove u narodu sharka.
Ili kao sto se neke krave zovu sharulje valjda postoji i saren konj koga narod zove sarac.

Знам, али занима ме конструкција речи. Корен је очигледан, али суфикс је већ друга ствар.

 

[Сребрена]

Знам, али занима ме конструкција речи. Корен је очигледан, али суфикс је већ друга ствар.

Жутаћ и црвендаћ су једине моје асоцијације на сличан суфикс, везано за наш језик. Додајемо у сленгу суфикс и аутомобилу напр "тристаћ"
Можда ствар није у птицама или гуштеру, но у новчаницама: црвендаћ , једна црвена, червена..а зелембаћ је, у сленгу, амерички долар.

Да се назив односи само на амерички долар, онда би -мба(ћ) могли да упоређујемо са терминима Јужне Америге- карамба, маримба ...мехикански танц "ла кукараћа"..https://rutube.ru/video/698544a6f97650fcbf36914ddfa803f9/

 

[Mrkalj]

"У немислости два зелембаћа и једне цијанобактерије."

Може ли неко да ми објасни како је настала реч 'зелембаћ'?

Od reči zelen i sufiksa-formanta -bać. Up. sa crven-dać.

- - - - - - - - - -

Жутаћ и црвендаћ су једине моје асоцијације на сличан суфикс, везано за наш језик. Додајемо у сленгу суфикс и аутомобилу напр "тристаћ"
Можда ствар није у птицама или гуштеру, но у новчаницама: црвендаћ , једна црвена, червена..а зелембаћ је, у сленгу, амерички долар.

Да се назив односи само на амерички долар, онда би -мба(ћ) могли да упоређујемо са терминима Јужне Америге- карамба, маримба ...мехикански танц "ла кукараћа"..https://rutube.ru/video/698544a6f97650fcbf36914ddfa803f9/

Odlično!

 

[Mrkalj]

Ajde da vidimo šta još ima. crvendać, zelembać, srndać, crndać.

Zelembać, murvać, mrtvać, buvać, gluvać, puvać, crvendać, srndać, crndać, lijać, rkać, hrkać, diskać, ženskać, muškać, Stalać, helać, kopilać, podmuklać, golać, maslać, bulumać, (spanać), govnać, slepać, krepać, Ercepać, Ercopać, Ercepurać, presipać, korać, matorać, kontrać, gunturać, osać, nosać, lipsać, kontrakomitać, mahnitać, crtać, Ristać, mustać, Bihać, buhać, zduhać, gluhać, puhać, stuhać, kocać.

Samo crvendać, zelembać, crndać i srndać imaju i predsufiks. Najizglednije je da se u sva tri slučaja radi o predsufiksaciji sa -da, tipa Srbenda (*crvenda, *srnda, *crnda i *zelenda). Tako dobijamo crvendać, srndać i zelendać pri čemu je ovaj treći skrenuo sa tvorbenog kursa u zelenbać.

- - - - - - - - - -

Da dodam i Manolaća.

 

[Сребрена]

Ajde da vidimo šta još ima. crvendać, zelembać, srndać, crndać.

Zelembać, murvać, mrtvać, buvać, gluvać, puvać, crvendać, srndać, crndać, lijać, rkać, hrkać, diskać, ženskać, muškać, Stalać, helać, kopilać, podmuklać, golać, maslać, bulumać, (spanać), govnać, slepać, krepać, Ercepać, Ercopać, Ercepurać, presipać, korać, matorać, kontrać, gunturać, osać, nosać, lipsać, kontrakomitać, mahnitać, crtać, Ristać, mustać, Bihać, buhać, zduhać, gluhać, puhać, stuhać, kocać.

Samo crvendać, zelembać, crndać i srndać imaju i predsufiks. Najizglednije je da se u sva tri slučaja radi o predsufiksaciji sa -da, tipa Srbenda (*crvenda, *srnda, *crnda i *zelenda). Tako dobijamo crvendać, srndać i zelendać pri čemu je ovaj treći skrenuo sa tvorbenog kursa u zelenbać.

Da dodam i Manolaća, koji verovatno od vlaškog mammolo - stidljivko.

Теби браво
Како се не сетих срндаћа, не могу да верујем

Манулаћ (ја тако знам) може бити и од српског "манит" (махнит), онај што је оманут,, Манут, дакле смотанко и блента.

 

[Mrkalj]

Теби браво
Како се не сетих срндаћа, не могу да верујем

Манулаћ (ја тако знам) може бити и од српског "манит" (махнит), онај што је оманут,, Манут, дакле смотанко и блента.

Jeste, za Manolaća si u pravu. Pogrešio sam slovo, stidljivko je "mammolo".

- - - - - - - - - -

E sad, znao sam da mi je nešto bilo u malom mozgu, a tiče se motivacije. U pitanju je, ipak, glagoska tvorba... tipa... Ajde ko pogodi.

Pomoć: radi se, ustvari, o punom sufiksu -ndać u značenu, onaj koji -(e)nda. U značenju - raditi nešto po malo ili zadirkujući drugog.

Kod srndaća je, eventualno d kao epenteza.

 

[Mrkalj]

A možda je to d pre svega augmentativne semantike.

 

[Сребрена]

Ajde ko pogodi.

Pomoć: radi se, ustvari, o punom sufiksu -ndać u značenu, onaj koji -(e)nda. U značenju - raditi nešto po malo ili zadirkujući drugog.

Па то је наш Пилипенда
https://forum.krstarica.com/member.php/346446-Пилипенда

Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

 

[Mrkalj]

Jeste, tako je.

Mislio sam na serendati (takođe up. jebend(is)ati, Jovandeka i sl.), crvendati, zelendati, crndati...

I rečeni Pilipenda "nikog ne (je)benda."

 

[ИгарЈ]

При додавању суфикса -аћ, као и неких других, основама које се завршавају гласом н понекада се умеће глас д као у црвендаћ, срндаћ. Вероватно одатле треба поћи у објашњавању "суфикса" -баћ у зелембаћ.

 

[Mrkalj]

Kod srndaća je, eventualno d kao epenteza.

Kod srndaća je d etimološko i on nema veze sa ovim tipom sufiksacije. Sr(d)na i sr(d)nat>srndać imaju u korenu reč srd-ce ("plašljiv kao srna").

- - - - - - - - - -

Реч је, заправо, о суфиксу -аћ за мушки род живих бића. При додавању основама које се завршавају гласом н понекада се умеће глас д као у црвендаћ, срндаћ. Вероватно одатле треба поћи у објашњавању "суфикса" -баћ у зелембаћ.

To je kad kod nas pogrešni ljudi rade posao, pa se tako nemački Jevrejin katoličke provenijencije Ivan Klajn bavi tvorbom reči u srpskom jeziku.

Sve što si napisao, mi smo već rekli, početni sufiks je -at, pa je umekšan, ali smo razrešili i poreklo d-a, videći ga kao augmentativno-glagolsko. B nastaje od d u zelembać.

 

[ИгарЈ]

Kod srndaća je d etimološko i on nema veze sa ovim tipom sufiksacije. Sr(d)na i sr(d)nat>srndać imaju u korenu reč srd-ce ("plašljiv kao srna").

Измишљаш, нема никаквога основа за реконструкцију гласа *d у срна, нити се може повезати са срце.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

To je kad kod nas pogrešni ljudi rade posao, pa se tako nemački Jevrejin katoličke provenijencije Ivan Klajn bavi tvorbom reči u srpskom jeziku.
Sve što si napisao, mi smo već rekli, početni sufiks je -at, pa je umekšan, ali smo razrešili i poreklo d-a, videći ga kao augmentativno-glagolsko. B nastaje od d u zelembać.

На аргументе треба да одговораш аргументима. Није битно позивам ли се на кога, ко је то, кога је порекла и вероисповести.

Нема доказа да се ради о некаквом суфиксу *at који је потом умекшан, нити да је порекло аугоментативно-глаголско. Такође, немаш објашњење зашто нд прелази у мб у зелембаћ а не у црвендаћ и срндаћ нпр.

 

[Mrkalj]

Ако се не слажеш са аргументима саговорника требало би да их обориш својим аргументима. Клајна нигде не споменух, а свакако су битни аргументи а не на кога се позивам и кога је та особа порекла и вероисповести.

Нема доказа да се ради о некаквом суфиксу *at који је потом умекшан, нити да је порекло аугоментативно-глаголско. Такође, немаш објашњење зашто нд прелази у мб у зелембаћ а не у црвендаћ и срндаћ нпр.

Ništa ovo ne valja. Potpune gluposti. Da li trošiti na osvrtanje vreme?

Makar si mogao zapamtiti da je d u srndaću etimološko. "Dokaza" nema jer je neko propustio da napiše pravila koja bi posle služila kao "dokazi".

Osećaj za jezik u osnovi zavisi od jezičkog porekla osobe (nemačko), a katolička provenijencija nema veze sa veroispovešću kako pogrešno rezonuješ - katolička provenijencija ukazuje da osoba potiče sa "hrvatsko-političkog područja" (po ocu) čime je čvrsto vezana za bečkoberlinske i antisrpske kvazinaučne stereotipe.

Sufiks "*at" je veoma uobičajen i posvedočen slovenski sufiks -at pa svojom arogancijom i bahaćenjem reklamiraš samo svoje neznanje i komplekse inferiornosti.

- - - - - - - - - -

Измишљаш, нема никаквога основа за реконструкцију гласа *d у срна, нити се може повезати са срце.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Fonem d u srna, kao što su svi mogli videti, rekonstrusao sam na osnovu naziva srndać. Kako nemaš kapaciteta da to shvatiš, moram te obavestiti da ovo što si ponudio niti je objašnjenje tvoje tvrdnje niti argumenti protiv moje te nema potrebe za daljom elaboracijom.

 

[Сребрена]

За мужјака срне забележени су, осим назива срндаћ, и срнац и срњак.

Но, шта мислите, да ли се име ових животиња може довести у везу са глаголом срнути (насрнуо, насртати) па одатле и сринути ?
Са придевом "срнут"?
Типична је одлика ових животиња да су плаховите, те хитро и брзо одскачу и јуре. Такав хитар бег није промишљен па често води "у пропаст"
(драстичан пример: https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=12&dd=14&nav_id=1336252)

Пример Г.С. Венцловића; "Гласовито им рече: »Дрзајте, што се препадате? Та ево ја сам, не бојте се!« Сотим гласом таки им прогна страву из срдца те их ослободи да су срнути и жустри.

Пример из Данице 1865: " Сви твоји греси навалиће се на тебе као сињи терет, они ће те вући на дно пакла, а ђаволи ће срнути на тебе и шчепати те ..."

Пример из Данице 1866:" У Срба може бити сродство и по осећању; Србин побрати кога или посестри коју. Побратим ће за побратима срнути у највећу опасност,.."

 

[Mrkalj]

За мужјака срне забележени су, осим назива срндаћ, и срнац и срњак.

Но, шта мислите, да ли се име ових животиња може довести у везу са глаголом срнути (насрнуо, насртати) па одатле и сринути ?
Са придевом "срнут"?
Типична је одлика ових животиња да су плаховите, те хитро и брзо одскачу и јуре. Такав хитар бег није промишљен па често води "у пропаст"
(драстичан пример: https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=12&dd=14&nav_id=1336252)

Пример Г.С. Венцловића; "Гласовито им рече: »Дрзајте, што се препадате? Та ево ја сам, не бојте се!« Сотим гласом таки им прогна страву из срдца те их ослободи да су срнути и жустри.

Пример из Данице 1865: " Сви твоји греси навалиће се на тебе као сињи терет, они ће те вући на дно пакла, а ђаволи ће срнути на тебе и шчепати те ..."

Пример из Данице 1866:" У Срба може бити сродство и по осећању; Србин побрати кога или посестри коју. Побратим ће за побратима срнути у највећу опасност,.."

Mislim da glagol srnuti, nesvr. srnjati>srljati potiče upravo od imenice srna.

 

[ИгарЈ]

Облик трајнога гагола срљати је секундаран, изворни облик је сртати. Свршени глагол срнути заправо потиче од изворнога трајнога облика сртати (упоредити насртати - насрнути). Глас н у свршеном гаголу срнути део је инфикса -ну-, а не основе, а пред инфиксом правилно је уклоњено крајње т основе.

Не постоји етимолошка веза између глагола срљати, сртати и именице срна.

 

[Mstislav]

Odmah, sada?

 

[Mrkalj]

Облик трајнога гагола срљати је секундаран, изворни облик је сртати. Свршени глагол срнути заправо потиче од изворнога трајнога облика сртати (упоредити насртати - насрнути). Глас н у свршеном гаголу срнути део је инфикса -ну-, а не основе, а пред инфиксом правилно је уклоњен крајње т основе.

Не постоји етимолошка веза између глагола срљати, сртати и именице срна.

Ovo je prihvatljivo. Koga citiraš?

- - - - - - - - - -

Облик трајнога гагола срљати је секундаран, изворни облик је сртати.

Da mi samo daš "dokaz" kako je t prešlo u lj. I koja je to glasovna promena.

 

[Сребрена]

Како ИЕ језикословци одредише порекло именице срндаћ?

именица СРНА потекла је од prasl. *sьrna ≃ ie. *k'erh[sub]2[/sub]-: rog (lat. cornu, grč. kéras)
именица КОШУТА prasl. *košuta ≃ prasl. *šutъ: bezrog

То је "одлична" етимологија , апсолутно неприродна .Ко има рогове- срна је, ко нема- кошута је.