Estetika ruznoce

  • Začetnik teme Začetnik teme jsjbt
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
jsjbt

jsjbt

Poznat
Banovan
Poruka
7.183
Da li je extremna ruznoca isto tako vredna estetskog ugodjaja kao i lepota? Da li je umetnost?
Nije li ruznoca sama po sebi izolovana i koncentrisana fascinantnija od lepote?
Kad nekome kazes "ruzan si" to se dozivljava kao uvreda ali da li je? Ruznoca sama po sebi (trebalo bi) je extrem, nesto posebno.
Vecina ljudi je samo prosecno ruznjikava da spada u kategoriju extremnih gabora (a i tu se mogu pohvaliti samo kad bas zadju u godine)
Kako vi gledate na ruynocu iz estetskog i folozofskog ugla?
Ovde naravno ne mislim na ruznocu/lepotu dushe misli aure i sl. gluposti nego ono cisto pojavno i okom merljivo.
 
ekrem-jevric-trazi-da-napusti-farmu.jpg
 
jsjbt:
Da li je extremna ruznoca isto tako vredna estetskog ugodjaja kao i lepota? Da li je umetnost?
Nije li ruznoca sama po sebi izolovana i koncentrisana fascinantnija od lepote?
Kad nekome kazes "ruzan si" to se dozivljava kao uvreda ali da li je? Ruznoca sama po sebi (trebalo bi) je extrem, nesto posebno.
Vecina ljudi je samo prosecno ruznjikava da spada u kategoriju extremnih gabora (a i tu se mogu pohvaliti samo kad bas zadju u godine)
Kako vi gledate na ruynocu iz estetskog i folozofskog ugla?
Ovde naravno ne mislim na ruznocu/lepotu dushe misli aure i sl. gluposti nego ono cisto pojavno i okom merljivo.
Kliknite za proširenje...

Ружноћа никако не може бити уметност. Циљ уметности јесте спознање идеја, у Платоновом смислу. Значи, налажење идеалног облика који представља метафизичку идеју човека, животиње било чега.

О чему се ту ради може се разумети из овога што сам раније писао:

Sustina ovoga sveta je VOLJA koja deluje u prirodi na nacin zivotne sile "Elan vitala" koja pokusava da se probije kroz materiju dok joj materija pruza otpor. U toj igri napregnutosti i otpustenosti volje , u tom mukotrpnom probijanju elan vitala kroz materiju, IDEJA coveka pokusava da se sto bolje ovaploti. Ako u tome uspe, imacemo lepotu ljudskog oblicja na delu , ako su prepreke materije suvise jake, imacemo neuspesan pokusaj ovaplocenja ideje ili ruznocu.

To nam moze biti jasnije na primeru kristala. Kristal mozemo posmatrati kao pokusaj da se sila ovaploti u materiji.
Ako prilikom kristalizacije kristal ne naidje na prepreku, dobicemo savrsenu simetriju ili objektivaciju sile u materiji.
Ako prilikom kristalizacije kristal naidje na prepreku imacemo nepravilnu figuru ili ruznocu u odnosu na silu koja je pokusavala da se ovaploti.

Isto to se desava i sa covekom . Lepo je ono sto najbolje iskazuje ideal vrste.
Lepota postoji i kod zivotinja. Pogledajmo izlozbe pasa. Medjutim pogledajmo i same zivotinje u prirodi. One prepoznaju lepotu u svojoj vrsti na instiktivan nacin a instikt je upravo ono sto, kada bude obasjano svescu, kod coveka postaje ideal lepote.
 
Plašim se da je ovog puta Oziman prilično u pravu...
Uz to,lepota je I moralna I utilitarna.
Znači:dobrota je lepa,a I upotrebljivost je I dobra I lepa!
Recimo:oboženost ne može biti ružna,a s druge strane I zlo se prikazuje kao ružno.
Prikaz Sotone I Đavola je odvratno ružan!
 
jsjbt:
Da li je extremna ruznoca isto tako vredna estetskog ugodjaja kao i lepota? Da li je umetnost?
Nije li ruznoca sama po sebi izolovana i koncentrisana fascinantnija od lepote?
Kad nekome kazes "ruzan si" to se dozivljava kao uvreda ali da li je? Ruznoca sama po sebi (trebalo bi) je extrem, nesto posebno.
Vecina ljudi je samo prosecno ruznjikava da spada u kategoriju extremnih gabora (a i tu se mogu pohvaliti samo kad bas zadju u godine)
Kako vi gledate na ruynocu iz estetskog i folozofskog ugla?
Ovde naravno ne mislim na ruznocu/lepotu dushe misli aure i sl. gluposti nego ono cisto pojavno i okom merljivo.
Kliknite za proširenje...

Šta bi bila ta >> ružnoća <<, a šta >> ljepota <<,... ?
Ovako,samo tišinu vidim ...
 
jsjbt:
Da li je extremna ruznoca isto tako vredna estetskog ugodjaja kao i lepota? Da li je umetnost?
Nije li ruznoca sama po sebi izolovana i koncentrisana fascinantnija od lepote?
Kad nekome kazes "ruzan si" to se dozivljava kao uvreda ali da li je? Ruznoca sama po sebi (trebalo bi) je extrem, nesto posebno.
Vecina ljudi je samo prosecno ruznjikava da spada u kategoriju extremnih gabora (a i tu se mogu pohvaliti samo kad bas zadju u godine)
Kako vi gledate na ruynocu iz estetskog i folozofskog ugla?
Ovde naravno ne mislim na ruznocu/lepotu dushe misli aure i sl. gluposti nego ono cisto pojavno i okom merljivo.
Kliknite za proširenje...

mam da si suvise lep za ovaj svet..:heart2:
 
istorija-ruznoce.jpg



Eko uspeva da čisto estetsku raspravu o ružnom proširi na sve oblasti ljudskog života tako što razmatra i raznovrsne ideološke slike ružnog: večito poistovećivanje ružnog sa zlom u religioznoj literaturi od Svetog Pisma do Uismansa; ružnoću patnje u modernim totalitarističkim sistemima kroz slike Kafkinih oniričkih fantazija, alegorije Džordža Orvela, istraživanja Mišela Fukoa i Žorža Bataja; pronalaženje ružnog u drugim civilizacijama od renesansnih susreta sa kolonizovanim narodima do moderne fašističke ideologije kroz raznovrsne primere – od Šekspirovih divljaka do Musolinijevih i Hitlerovih Jevreja. Eko ne zaboravlja ni zabavni vid ružnog: karikaturu, koja počinje Homerovim Tersitom a završava holivudskim filmom dvadesetog veka; komički roman u kome blista Rableov svet divova; narodnu kulturu i njene opscene šale, pesme i skaske koje utiču na veliki broj umetnika – od Getea i Gogolja u književnosti do Brojgela Starijeg i Hijeronima Boša u slikarstvu.

Bogatstvo materijala unetog u ovu studiju prevazilazi čak i „Istoriju lepote“: tu su primeri skulpture od antičkih silena do Dišanovih readymade predmeta, slikarstvo od Pompeje i Herkulanuma do Džeksona Poloka i Endija Vorhola. Najvažnija odlika je svakako detaljno prikazivanje najmodernijih umetničkih formi – instalacija, fotografije, moderne SF i horor književnosti, savremenog filma – čime Eko bira da svojim autoritetom u estetske rasprave uvede umetnike poput Vilijama Gibsona i Stivena Kinga. Eko nam pokazuje da moderna estetika ne kaska za događajima u svetu umetnosti: ružnoća je dominantna estetska si la modernog sveta, te je neophodno što brže obraditi čak i njene pojave u masovnoj umetnosti (Marilyn Manson, Pink Flamingoes). Do dvadesetog veka nije napisana ni jedna opširna estetika ružnog, mada se o ružnom itekako raspravljalo. Do Umberta Eka nijedna estetika ružnog nije pokrila toliko prostora i toliko raznih vidova umetnosti. Eko nam i ovde, kao i u „Istoriji lepote“, pokazuje zašto je trenutno najveći živi estetičar i jedna od najbitnijih mislioca kasnog dvadesetog veka: donoseći nam najmodernije primere, obrađujući veoma kontrovezne teme i obraćajući se širokoj publici nadasve zanimljivim jezikom, on pokazuje da estetika nije arhivska već veoma savremena disciplina koja danas ne pripada samo eliti već svakom od nas kao „biću kulture“. Najzad, stil i jezik „Istorije ružnoće“ pokazuju kako je čitati Ekove estetske rasprave barem isto toliko zanimljivo kao i čitati njegove bestselere.

Najnovija knjiga italijanskog filosofa i pisca Umberta Eka na neki način je nastavak njegove ranije knjige Istorija lepote (2004) tako da se doima kao drugi tom istog dela. Obe knjige su pisane po istom obrascu, bogato su ilustrovane i štampane na finoj hartiji, u čvrstom povezu sa zaštitnim omotom. Iako je u evropskoj tradiciji daleko više bilo govora o lepoti, kojoj se i u svakodnevnom životu a ne samo u umetnosti i filosofiji poklanjala veća pažnja, Ekova knjiga o ružnoći je za dvadesetak stranica obimnija od one posvećene lepoti.
 
Moje viđenje

Sa filozofske strane…

Lepota uvek u sebi izostavlja ruznoću.

S toga, kao takva, ružnoća u sebi nosi “otrežnjujući” efekat na čoveka i vraća ga na ono što ne želi da vidi i ono što iz sebe isključuje, potiskuje, izbegava. S toga, svakako ima vrednost sa te strane. Uvek.

Najveća vrednost ružnoće, po meni je što čoveku vraća slobodu. Slobodu od okovanosti lepotom. I daje uvid u celokupno njegovo biće. Vraća ga na ground zero. Samo prihvatanjem imperfekcije, možemo postati potpuni, zaokruženi.

Što se tiče estetskog ugođaja ružnoće tiče, mislim da je ružnoća onoliko “estetski vredna” koliki je sam umetnik vredan u izražavanju iste. Pesma može da bude fenomenalno komponovana i odsvirana a da izražava umetnikovo osećanje i viziju ružnoće, gađenja etc.

Vrednost je uvek dvosmislena… tako da ne osporavam gore navedene perspektive, već pokušavam da stvorim jednu holističku.

Inače, Bodhidarma, rodonačelnik Chan-a i Zen-a je opisan na sledeći način:
Ferociously ugly, with piercing blue eyes and wild curly hair

bodi8.jpg


Tako da je “ružnoća” svojevremeno korišćena u svrhe “demistifikacije”, humanizacije, idola. :)
 
jsjbt:
Da li je extremna ruznoca isto tako vredna estetskog ugodjaja kao i lepota? Da li je umetnost?
Nije li ruznoca sama po sebi izolovana i koncentrisana fascinantnija od lepote?
Kad nekome kazes "ruzan si" to se dozivljava kao uvreda ali da li je? Ruznoca sama po sebi (trebalo bi) je extrem, nesto posebno.
Vecina ljudi je samo prosecno ruznjikava da spada u kategoriju extremnih gabora (a i tu se mogu pohvaliti samo kad bas zadju u godine)
Kako vi gledate na ruynocu iz estetskog i folozofskog ugla?
Ovde naravno ne mislim na ruznocu/lepotu dushe misli aure i sl. gluposti nego ono cisto pojavno i okom merljivo.
Kliknite za proširenje...

Kako reče jedan moj drugar - ''Svaka lepa devojka je lepa na isti način. Ružne devojke su ružne svaka na svoj način.''

oziman:
Isto to se desava i sa covekom . Lepo je ono sto najbolje iskazuje ideal vrste.
Lepota postoji i kod zivotinja. Pogledajmo izlozbe pasa. Medjutim pogledajmo i same zivotinje u prirodi. One prepoznaju lepotu u svojoj vrsti na instiktivan nacin a instikt je upravo ono sto, kada bude obasjano svescu, kod coveka postaje ideal lepote.
Kliknite za proširenje...

Možeš li dati primer ideala žene ovaploćen u nekoj slici? Pošto ono što je nekada bilo važilo za ideal ženskog, na primer slike Eve pored Adama, je danas predmet gnušanja. Na većini tih slika, Eva izgleda kao da je provalila bodibilding i pucala se u dupe testosteronom.

Tvoja definicija je validna, ali ne u smislu da postoji carstvo ideja u kojem za svaku pojedinačnu kategoriju postoji idealna forma vrste. Da je tako, apsolutno svi bi imali isti ukus kad su žene u pitanju, što moraš priznati da nije slučaj. Realnost je da će naše poimanje ženskog ideala u mnogo čemu zavisiti od naših ranih susreta sa ženom koja se starala o nama i koja je bila fokus naših ranih seksualnih osećanja - bilo da je to majka, sestra, baba ili neko četvrti. Naš sud o tome šta je lepo a šta ne će u najvećoj meri zavisiti upravo od tog ideala koji nam je umetnut u glavu usled spoljašnjih okolnosti, tačnije koliko je ono sa čime se susrećemo približno onim predstavama koje smo izgradili još kao deca.
 
Poslednja izmena:
RužanGlupZao:
Kako reče jedan moj drugar - ''Svaka lepa devojka je lepa na isti način. Ružne devojke su ružne svaka na svoj način.''

Možeš li dati primer ideala žene ovaploćen u nekoj slici? Pošto ono što je nekada bilo važilo za ideal ženskog, na primer slike Eve pored Adama, je danas predmet gnušanja. Na većini tih slika, Eva izgleda kao da je provalila bodibilding i pucala se u dupe testosteronom.

Tvoja definicija je validna, ali ne u smislu da postoji carstvo ideja u kojem za svaku pojedinačnu kategoriju postoji idealna forma vrste. Da je tako, apsolutno svi bi imali isti ukus kad su žene u pitanju, što moraš priznati da nije slučaj. Realnost je da će naše poimanje ženskog ideala u mnogo čemu zavisiti od naših ranih susreta sa ženom koja se starala o nama i koja je bila fokus naših ranih seksualnih osećanja - bilo da je to majka, sestra, baba ili neko četvrti. Naš sud o tome šta je lepo a šta ne će u najvećoj meri zavisiti upravo od tog ideala koji nam je umetnut u glavu usled spoljašnjih okolnosti, tačnije koliko je ono sa čime se susrećemo približno onim predstavama koje smo izgradili još kao deca.
Kliknite za proširenje...

Асполутно постоји идеалан тип врсте кога познајемо априори и који одлучује при полном избору независно од интелекта и његовог промишљања. Кроз историју није се мењао тај идеал, већ су се мењали ткз. релативни обзири .

О њима сам писао ово раније:

Oni se mogu svesti na hemijsku formulu gde se kiselina i baza neutralisu stvarajuci neutralnu so.
Isto tako onaj koji je visok bice privucen onom koja je niska.
Onaj ko ima prcast nos bice ocaran onom koja ima orlovski nos.
Onaj ko ima kratke noge bice ocaran onom koja ima duge noge itd.itd.
Pri svemu ovome na umu se nesvesno ima , slika buduceg potomstva koje mora biti skladno, to jest onakvo kakvo demon Kupidon i interes vrste zahteva.
Kliknite za proširenje...

У средњем веку пожељне су биле дебеле, крупне жене, јер је већина становништва била мршава од глади. Није се ту променио идеал врсте него начин тражења истог. Јер крупна жена и мршав човек по претпоставци би могли дати складно потомство које се тражи и несвесно захтева.

А што се тиче апсолутних обзира који важе одвајкада и који се не мењају. Ево да наведем и њих:

Pri susretu dvoje osoba javlja se duboka kontemplacija i ispitivanje partnera, ali onaj ko tu meditira nije osoba, vec Kupidon. Individua je nesvesna svega toga. Ona od svega toga ima samo izvestan osecaj SIMPATIJE.
Demon koji meditira vodi se u svojoj kontemplaciji ovim obzirima:
obziri1_zps46c4474e-1.gif

OBZIRI KOJI SE TICU TIPA VRSTE
Starost
Najprivlacnije su one osobe koje su u dobu starosti koji je pogodan za oplodjenje i radjanje.
Zdravlje
Zdravlje je uslov privlacnosti. Akutne bolesti ne uticu mnogo ali kada su u pitanju hronicne bolesti, koje mogu uticati na potomstvo, privlacnost nestaje. Zasto?
Jer to nije u interesu ocuvanja tipa vrste.
Kostur
Svaka nesrazmera kostura otpada osobe sa nerazmeroama su seksualno neprivlacne.Zasto? Zato sto je cilj potomstvo a ono mora zaodovoljiti interes vrste.
Izvesna punoca
Krajnja mrsavost i krjanja gojaznost takodje nas krajnje odbija. Zasto ?
Jer to nije u interesu buduceg potomstva i odrzanja tipa vrste.
Lepota lica
Tek na kraju dolazi lepota lica koja takodje mora ispuniti zahteve ocuvanja tipa vrste tako sto ce biti u srazmeri svih njegovih delova.
Kliknite za proširenje...

Више о овоме имаш овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6602-Kupidon-Metafizika-polne-ljubavi
 
RužanGlupZao:
Tvoja definicija je validna, ali ne u smislu da postoji carstvo ideja u kojem za svaku pojedinačnu kategoriju postoji idealna forma vrste. Da je tako, apsolutno svi bi imali isti ukus kad su žene u pitanju, što moraš priznati da nije slučaj. Realnost je da će naše poimanje ženskog ideala u mnogo čemu zavisiti od naših ranih susreta sa ženom koja se starala o nama i koja je bila fokus naših ranih seksualnih osećanja - bilo da je to majka, sestra, baba ili neko četvrti. Naš sud o tome šta je lepo a šta ne će u najvećoj meri zavisiti upravo od tog ideala koji nam je umetnut u glavu usled spoljašnjih okolnosti, tačnije koliko je ono sa čime se susrećemo približno onim predstavama koje smo izgradili još kao deca.
Kliknite za proširenje...


Amin.
 
RužanGlupZao:
Narodska predrasuda izdignuta na nivo filozofije. Ja imam prćast nos i ne privlače me orlasti nosevi, već isto prćasti. Istina je da sam visok i da volim niže devojke, ali evo recimo jedan moj drugar je iste visine kao ja i voli one što izgledaju kao da su progutale metlu. Imam bezbroj takvih primera.
Kliknite za proširenje...

Много чинилаца улазе у обзир приликом полног избора и не можеш тако износити неког свог другара као репрезента релативног обзира при полном избору.
Тај обзир се јасно може приметити једино на екстремима а не на баналним разликама носа и висине. То што спомињеш је све у оквирима типа врсте и ту се не могу јасно испољити и препознати релативни обзири.
Али они постоје. Шема која тежи очувању типа врсте постоји, и она људски тип чува од изрођивања релативно непромењен хиљадама година.
Кромањонац из праисторије и садашњи човек немају много разлика. Управо због те шеме која се несвесно следи .

Да није тога . Да свако следи свој ћеф приликом полног избора, данас бисмо имали толико различитих раса људи као што имамо различитих раса паса.

пс. Питао си раније како изгледа тај тип врсте зване "човек"

Њега су одавно пронашли и презентовали уметници старе Грчке у својим скулптурама.
Аполон Белведерски и скултуре Афродите јесу савршена обективација идеје мушкараца и жене.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top