Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.134
Утакмицом за 5.мјесто на Свјетском првенству против Чешке, испоставило се, завршава једна ера
ера Саше Ђорђевића на кормилу националне селекције Србије. Након више од 5 година, и 5 великих такмичења, Сале је сам рекао "готово је".
Да се у најкраћим цртама подсјетимо Салетовог "мандата".
Преузео је репрезетнацију 2014-е, пред свјетско првенство. Репрезентацију у којој су тада превладавали неафирмисани играчи, екипу на СП су одредиле и околности, проблеми са повредама играча који ће Салета као селектора пратити свих ових 5 година, неки су се ненадано нашки у екипи, Рашко Катић је буквално позван док је градио кућу. Нису била велика очекивања, освојено је сребро, апсолутни максимум, Амери су једноставно речено, били премоћни.
Слиједеће године на европском првенству порасли су апетити, конкурентнија екипа у смислу да су играчи подигли ниво својих игара за ту годину, неки су имали изузетну успјешну сезону, са друге стране бјеше опака конкуренција, и имајући у виду репутацију играча бјеше ту селекција које (прије свих Шпанија и Француска) су тада заслужувале предност. Наши су одиграли одличан турнир, имали 7-0 ди полуфинала, несрећан пораз од Литваније у полуфиналу, на крају 4.мјесто. Наравно да постоји жал када вам медаља тако измакне, али гледајући реално, то бјеше успјешан наступ и одличан резултат равнајући се и према могућности екипе и према конкуренцији.
Наредне године ОКТ и ОИ, у финалу пораз од Амера, апсолутни максимум.
Пред европско првенство 2017-е остали смо из разлога разних без 7 играча (Теодосић, Јокић, Радуљица, Недовић, Калинић, С.Марковић, Симоновић) који су играли ОИ као и Бјелице којег је опет повреда спречила и играча који су требали бити окосница на том ЕП. Неки су ту екипу прогласили другим тимом Србије. Одличне игре на том ЕП награђене су великим успјехом, сребрном медаљом.
И завршено ово Свјетско првенство о којем је доста написано, 5.мјесто.
То је то. Саша Ђорђевић је водио националну селекцију како је знао и умио, некад би пркосио шаблонима, стереотипа и онима који су гурали нос гдје му мјесто није а некад би ишао "линијом мањег отпора". Шта би било да је доносио другачије одлуке никад сазнати нећемо, но тешко да би то уродило бољим резултатима, није реално.
Током "свог мандата", сигурно се огрешио о неке играче и људе, али ко није. Имао је и погрешних идеја, процјена, одлука, али ко није. Оно што је важно, бјеше апсолутно посвећен својој мисији, уложио је себе цијелог, самим тим био свих ових 5 година под великим стресом, истински родољуб који ће радити увијек за добробит српске кошарке, тамо 2015-е скокнуо је до Мадрида и покушао једног надареног клинца (и родитеље) Луку Дончића приволити да идабере Србију, није успио, није било ни очекивати, овог љета је покушао утицати и на надареног јуниора Маруа Накића. Наравно то су увијек осјетљиве ситуације, Сале је урадио што је до њега.
Позиција селектора Србије је ужарена, бјеше изложен бочним и фронталним ударима, ту су неки менаџери своје шеме спроводили, бјеше изложен пљувачини једне армије аутошовиниста, недовршених људи и тих "дежурних пљувача" а и оних клубских обојених, којима острашћеност замагљује способност расуђивања.
Када је српска кошарка у питању имамо чудну ситуацију, какву немамо нигдје, већи % нације ликује након неуспјеха, или ако се не остваре нереално подваљена очекивања, него што се радује успјесима. Необично јесте, али и објашњиво, и антисрпски и медији који раде на лоботомији су порадили на обликовању умова нације, ту су успјеси спортиста и кошаркаша нежељена појава. Нису по мјери и оних који имају анимозитет према својој земљи и роду и оних којима све "кваре", да се фокус занимање скрене од политике или ријалити садржаја, таквима од спортова може проћи тек фудбал, фудбал не "квари" тај калуп.
Зато је позиција селектора националне селекције Србије и част и привилегија, али још више казна. И тек ће на удару бити нови селектор. О том, потом.
Сале је учинио пуно доброг за српску кошарку, радио је у тешким околностима и остварио са помоћницима и играчима изузетне успјехе. Оно што је важније, а ту је и он дао допринос, наравно са другима, и поред роварења бројних штеточина и смутљиваца, успостављени су здрави односи и постављени здрави темељи у српској кошарци.
Салету хвала за све што је учинио за српску кошарку, свака срећа у наставку тренерске каријере и у животу.
Да се у најкраћим цртама подсјетимо Салетовог "мандата".
Преузео је репрезетнацију 2014-е, пред свјетско првенство. Репрезентацију у којој су тада превладавали неафирмисани играчи, екипу на СП су одредиле и околности, проблеми са повредама играча који ће Салета као селектора пратити свих ових 5 година, неки су се ненадано нашки у екипи, Рашко Катић је буквално позван док је градио кућу. Нису била велика очекивања, освојено је сребро, апсолутни максимум, Амери су једноставно речено, били премоћни.
Слиједеће године на европском првенству порасли су апетити, конкурентнија екипа у смислу да су играчи подигли ниво својих игара за ту годину, неки су имали изузетну успјешну сезону, са друге стране бјеше опака конкуренција, и имајући у виду репутацију играча бјеше ту селекција које (прије свих Шпанија и Француска) су тада заслужувале предност. Наши су одиграли одличан турнир, имали 7-0 ди полуфинала, несрећан пораз од Литваније у полуфиналу, на крају 4.мјесто. Наравно да постоји жал када вам медаља тако измакне, али гледајући реално, то бјеше успјешан наступ и одличан резултат равнајући се и према могућности екипе и према конкуренцији.
Наредне године ОКТ и ОИ, у финалу пораз од Амера, апсолутни максимум.
Пред европско првенство 2017-е остали смо из разлога разних без 7 играча (Теодосић, Јокић, Радуљица, Недовић, Калинић, С.Марковић, Симоновић) који су играли ОИ као и Бјелице којег је опет повреда спречила и играча који су требали бити окосница на том ЕП. Неки су ту екипу прогласили другим тимом Србије. Одличне игре на том ЕП награђене су великим успјехом, сребрном медаљом.
И завршено ово Свјетско првенство о којем је доста написано, 5.мјесто.
То је то. Саша Ђорђевић је водио националну селекцију како је знао и умио, некад би пркосио шаблонима, стереотипа и онима који су гурали нос гдје му мјесто није а некад би ишао "линијом мањег отпора". Шта би било да је доносио другачије одлуке никад сазнати нећемо, но тешко да би то уродило бољим резултатима, није реално.
Током "свог мандата", сигурно се огрешио о неке играче и људе, али ко није. Имао је и погрешних идеја, процјена, одлука, али ко није. Оно што је важно, бјеше апсолутно посвећен својој мисији, уложио је себе цијелог, самим тим био свих ових 5 година под великим стресом, истински родољуб који ће радити увијек за добробит српске кошарке, тамо 2015-е скокнуо је до Мадрида и покушао једног надареног клинца (и родитеље) Луку Дончића приволити да идабере Србију, није успио, није било ни очекивати, овог љета је покушао утицати и на надареног јуниора Маруа Накића. Наравно то су увијек осјетљиве ситуације, Сале је урадио што је до њега.
Позиција селектора Србије је ужарена, бјеше изложен бочним и фронталним ударима, ту су неки менаџери своје шеме спроводили, бјеше изложен пљувачини једне армије аутошовиниста, недовршених људи и тих "дежурних пљувача" а и оних клубских обојених, којима острашћеност замагљује способност расуђивања.
Када је српска кошарка у питању имамо чудну ситуацију, какву немамо нигдје, већи % нације ликује након неуспјеха, или ако се не остваре нереално подваљена очекивања, него што се радује успјесима. Необично јесте, али и објашњиво, и антисрпски и медији који раде на лоботомији су порадили на обликовању умова нације, ту су успјеси спортиста и кошаркаша нежељена појава. Нису по мјери и оних који имају анимозитет према својој земљи и роду и оних којима све "кваре", да се фокус занимање скрене од политике или ријалити садржаја, таквима од спортова може проћи тек фудбал, фудбал не "квари" тај калуп.
Зато је позиција селектора националне селекције Србије и част и привилегија, али још више казна. И тек ће на удару бити нови селектор. О том, потом.
Сале је учинио пуно доброг за српску кошарку, радио је у тешким околностима и остварио са помоћницима и играчима изузетне успјехе. Оно што је важније, а ту је и он дао допринос, наравно са другима, и поред роварења бројних штеточина и смутљиваца, успостављени су здрави односи и постављени здрави темељи у српској кошарци.
Салету хвала за све што је учинио за српску кошарку, свака срећа у наставку тренерске каријере и у животу.
Poslednja izmena:
