Epopeja Slovena konačno kod kuće

[Poli46]

Alphons Maria Mucha dok slika Slovensku epopeju

Uz vesti da je pronađen slavni dom za Slavni ep, seriju remek-dela češkog umetnika Alfonsa Muhe, pogledajmo šta
slike predstavljaju. Bilo je godina pravnih prepirki između grada Praga i potomaka umetnika Alfonsa Muhe oko
njegovog Slavskog epa, niza od 20 slika koji govori priču o slovenskom narodu. Sada se konačno čini da je
postignut sporazum da se delo trajno smešta u Prag. Mucha je poklonio svoje remek-delo Pragu 1928. godine,
s tim da se za izlaganje slika mora izgraditi izložbeni prostor - neki široki i više od 8 metara. Ta zgrada se nikada
nije ostvarila. Ali programer maloprodajnog centra koji bi trebalo da bude otvoren 2026. godine u centralnom
Pragu obećao je da će izgraditi prostor za prikazivanje epa.

NO.1: THE SLAVS IN THEIR ORIGINAL HOMELAND (1912)
Slavski ep je serija od dvadeset veličanstvenih umetničkih dela češkog slikara secesije Alfonsa Muhe. Monumentalna umetnička dela koja čine seriju prikazuju istoriju i mitologiju slovenske civilizacije i naroda. Mucha je prvi put stvorio
ideju za Slavski ep kada je radio na uređenju enterijera Paviljona Bosne i Hercegovine 1899. godine. Austrougarska vlada ga je naručila da dizajnira enterijer za izložbu u Parizu 1900. godine.

 

[Poli46]

NO.2: THE CELEBRATION OF SVANTOVÍT (1912)
Za seriju je bilo potrebno Muchi skoro 16 godina. Svoj rad započeo je posetom Poljskoj, Rusiji i Balkanu. Sve su to bila mesta koja je nameravao da prikaže u seriji. Dok je boravio u tim zemljama, proučavao je njihovu istoriju, kulture i običaje. U slovenskoj epopeji želeo je da prikaže delove slovenske istorije, kako drevne tako i moderne, kao i kulturu slovenskog naroda. Mucha se nadao da će Slavski ep poslužiti za ujedinjenje slovenskog naroda kroz međusobno poštovanje mira i učenja i kroz zajedničku istoriju.

 

[Боб]

SLAVS IN THEIR ORIGINAL HOMELAND (1912)

односно словени у подунављу

 

[Poli46]

INTRODUCTION OF THE SLAVONIC LITURGY IN GREAT MORAVIA (1912)
Slavski ep smatrao je svojim remek-delom, a na čuvenoj seriji radio je od 1910. do 1926. godine.
Prvi put je dobio grant za rad na seriji od Čarlsa Ričarda Krejna, američkog poštovaoca slovenske kulture 1909. godine, a 1910. godine započeo svoj rad na seriji. Slike koje čine seriju oduzimaju
dah, a neke od njih imaju visinu do šest metara i širinu osam metara.

 

[Poli46]

TSAR SIMEON I OF BULGARIA (1923)
Muhin unuk, Džon Muha, rekao je za The Art Newspaper da će, „ako sve bude išlo po planu“ sa razvojem izložbenog prostora, odustati od tekućih parnica - što će omogućiti prikazivanje slika u stalnom domu.

 

[Poli46]

KING PŘEMYSL OTAKAR II OF BOHEMIA (1924

 

[Poli46]

THE CORONATION OF SERBIAN TSAR ŠTĚPÁN DUŠAN (1926)
Krunisanje Srpskog cara Stefana Dušana

 

[Poli46]

Muha se nadao da će Slavski ep poslužiti za ujedinjenje slovenskog naroda kroz međusobno poštovanje mira i učenja i kroz zajedničku istoriju.
Taj san mu se nije ostvario...

MASTER JAN HUS PREACHING AT THE BETHLEHEM CHAPEL: TRUTH PREVAILS (1916)

 

[Poli46]

THE MEETING AT KŘÍŽKY (1916)

 

[Poli46]

AFTER THE BATTLE OF GRUNEWALD (1924)

 

[Poli46]

THE DEFENCE OF SZIGET BY NIKOLA ZRINSKI (1914)

 

[Poli46]

The-Slav Epic By Alphonse Mucha- THE HUSSITE KING JIŘÍ Z PODĔBRAD (1923)

 

[Poli46]

Muha-Zakletva lipi-ACAlfons Muha, Zakletva mladih slovenskoj lipi

Sa junom nam stiže i Svetski dan secesije, stila koji je obeležio kraj 19. i početak 20. veka na jedinstven način. Otuda i ova naslovnica, koja spaja cvat lipa, tog obrednog drveta Slovena,
i stil koji je kratko trajao, ali ostavio neizbrisiv trag u umetničkom iskustvu sveta u stalnom previranju.

Alfons Muha, Zakletva mladih slovenskoj lipi, iz ciklusa Slovenska epopeja, 1926,
Nacionalna galerija, Prag, Češka.