Enciklopedija tinejdžerskih mudrosti

[Sukhoi t-50]

Da zanemarimo konačno ovu priču o Turcima, i da se vratimo na ovu više nego zanimljivu temu. Evo nekih mojih mudrosti, koje sam pokupio do sad, a koje naravno ne moraju biti iste za sve:

-Nikad ne veruj drugim ljudima. Imaj zdrav odnos prema njima, ali u trenucima kad se nešto po tebe vitalno dešava, nemoj se pouzdati u njih, niti očekivati nešto.

-Nikad u ličnim razgovorima ne otkrivaj drugima bilo šta o sebi, što je preterano lično i intimno. Naročito ne prijateljima.

-Ne veruj u prijateljstva.

-Osim oca, majke, rodjenog brata, sestre ne veruj da ti iko u široj familiji želi bilo šta dobro. Žele ti dobro, ali samo ako to "dobro" nije u sukobu sa well being-om njihove dece i mladunaca. Naročito ne veruj ako si jako uspešan u nečemu, ili sveukupno veoma prosperitetan, pa njihova deca ispadaju lošija od tebe. Znaj da ti takvi žele zlo i pad.

-Ako te bilo ko provocira, pokušava da te ponizi ili te samo izmedju redova provocira - odmah ga prekini i pokreni svadju. Nemoj pokušavati da odgovoriš, nemoj pokušavati apsolutno ništa. Odmah pokreni svadju. Ako svadja preraste u tuču, tim bolje, jer je to očigledan znak da ćeš prekinuti svaki kontakt sa tom osobom. Ljudski odnosi se oporavljaju od medjusobnih svadja - od fizičih obračuna malo teže. Ovo ne važi ako imaš interesa od te osobe ili je osoba naročito moćna, ili dete nekog moćnog ko može da te ošteti. U tom slučaju se samo okreni i nestani. Nemoj da trpiš.

-Nikad nikome ne popuštaj, sem ako nemaš ličnog interesa. Samo tad pravi kompromise, ako dobijaš nešto iz njih. Ako medjutim imaš raspravu nekim nebitnim, teraj svoje. Čak i ako nisi u pravu, teraj svoje. Budi apsolutno beskompromisan u ličnim raspravama, ljudi će te više ceniti.

-Život je surov i nemilosrdan. Pronadji svoj centar, u duhovnosti i višim stepenima znanja koji su tebi bitni.

-Usavršavaj se u jednoj ili eventualno dvema stvarima koje zaista voliš. Sve ostalo će te samo oštetiti kasnije.

-Ne opterećuj sebe preteranim čitanjem, gledanjem dubokoumnih filmova i skupljanjem novih znanja da bi ispao važan. Sakupljaj znanja koja su tebi bitna i dovedi ih do maksimuma. Mimo toga, čitaj isključivo ono što voliš i što tebi prija, ma šta to bilo. Čak i da su u pitanju tupave tinejdž komedije i knjige tipa Vidojković, čitaj baš to ako tebi odgovara.

-Voli svoju otadžbinu i njenu istoriju iskreno, ovo je bitno. Prouči ako možeš što više o tome, potrudi se da zavoliš svoju tradiciju, obidji spomenike značajnih junaka, napajaj se slobodom za koju su se tvoji preci borili i budi ponosan na njih. Poštuj druge zemlje, ali svoju voli najviše, i ne dozvoli ikome da ti narušava tu ljubav. Voli kulturu i ratnu tradiciju, duhovne podvižnike, obidji bitna mesta. To će biti tvoj oklop u svetu, tvoje mesto, ono čemu iskreno pripadaš. Čak i ako tvoji sunarodnici nisu kakvim ih ti zamišljaš, čak i ako si ogorčen, zapamti da je nekada bilo daleko drugačijih ljudi u našoj otadžbini, mnogo boljih i smislenijih i hrabrijih i pametnijih, i da se zbog toga vredi boriti i dalje voleti Srbiju i njene zavete.

-Treniraj. Fizička disciplina je preduslov mentalnoj. Ali nemoj da radiš to zbog izgleda, nego zbog kondicije i snage.

-Prihvati sebe kakvog jesi, shvati da nisi savršen. Radi na sebi, ali nemoj da osudjuješ sebe ako nisi idealan, jer niko nije. Ne postavljaj sebi nemoguće ideale ličnosti, usavršavaj se najjače što možeš ali uvek voli sebe.

-Ne čitaj filozofiju, ne vodi ničemu i blokira realne akcije, smanjuje odlučnost (ovo iz ličnog iskustva sa takvim ljudima).

-Ne druži se sa neambicioznim osobama.

-Izbegni samosažaljenje, gorčinu, bes, ozlojedjenost. To je kontraproduktivno.

-Postavljaj sebi neprekidno ciljeve, nove izazove, ali isključivo sebe radi. Jedino tako ćeš napredovati.

-Ako možeš, posveti se borbi za nešto veće od tebe, kroz neku političku stranku ili udruženje sa istinskom ideologijom.

-Ne budi fasciniran drugim ljudima, nikad.

-Ne veruj u demokratiju i razmenu mišljenja. Ne veruj u dobronamerne kritike. Zapamti da sve što ti neko drugi preporučuje, možeš i sam naučiti i pročitati ako hoćeš, i popraviti ako želiš.

-Ne prihvataj kritike. Kritika je samo zamaskirana mržnja.

-Ne druži se sa dripcima, džiberima, uličarima. Ništa od toga nećeš dobiti, što i sam ne možeš da saznaš.

-Kad neko počne da ti priča o tome kako pati zbog stanja u svetu, ili kako je užasno besan zbog toga kad neko maltretira životinje, znaj da imaš posla sa lažnim humanistom.

-Ne gledaj sport i ne zamlaćuj se istim, čisto gubljenje vremena. Ne navijaj, to je tek glupost.

-Putuj što više možeš.

-Kad god radiš nešto tebi bitno, daj sve od sebe, isključivih 110 procenata. Daj apsolutno sve, do krvi, do koske. Ali, nakon toga, nakon što vidiš da si dostigao maksimum i dao sve što si mogao (bez foliranja), ne nerviraj se zbog ishoda kakav god da je, jer si učinio sve što si mogao, pa šta bude-bude.

Eto, dovoljno za sad.



-

 

[Sleepyhead]

...Kakve čudne mudrosti.


Evo moje preskripcije za srećan život.

1. Jedite voće i povrće da ne biste dobili zatvor. To izuzetno unižava kvalitet života.
2. Kad ste već dobili zatvor jer niste slušali moj prvi savet, cepajte po bananama i zaslađenom čaju od kamilice.
3. Znajte svoje prioritete i držite se toga (prvi prioritet bi trebalo da vam bude izbegavanje zatvora, al to je zapravo vrlo individualno).
4. Nikad drugi prioritet nije jači od prvog, niti treći od drugog, niti su drugi + treći zajedno jači od prvog. Prvi je prvi, i ako to budete imali u vidu izbeći ćete mnogo glavolomki izazvanih sukobom interesa i sličnim glupostima.
5. Dužni ste ljudima koji vas vole. Dužni ste da ih nikad ne unesrećite tako što ćete sebi naneti zlo.
6. Napravite razliku između ljudi koji su vam prijatelji i ljudi s kojima vam je zabavno. Nekad su to isti ljudi, ali nekad nisu.
7. Ako nešto volite, bavite se time, makar to bilo igranje bockalicama. Ne morate po ceo dan i ne mora to da vam bude izvor prihoda ako smatrate da nije perspektivno a znači vam da se bavite nečim perspektivnim, al nađite uvek vremena za svoju dušu.

 

[User Friendly]

banana je losa ideja jer banana zatvara, jabuka je dobar izbor.
Plus, imas bonus na carobna dejsva jabuke, to je voce koje se najvise prska i koje je prepuno pesticida. Ako te od toga ne spici dijareja, onda nisi nista uradio.

 

[Direkt]

Nikad u ličnim razgovorima ne otkrivaj drugima bilo šta o sebi, što je preterano lično i intimno. Naročito ne prijateljima.

Što je ovo problem? Pretpostavljam da misliš kako neko može da (zlo)upotrebi te informacije koje si mu dao, ali ja smatram da sve zavisi od tvog stava, ako se postaviš kao da je to nešto što je takvo po sebi, kada preneseš neku intimnu informaciju drugima, i obelodaniš je tako kao da bi celom svetu mogao reći, niko ne može da to iskoristi. Ljudi će svakako kopati da ti pronađu mane i loše strane; a seti se npr Eminemovog betla u filmu "8 mile" gde on ironičnim tonom govori o sebi sve loše, obelodani sve informacije tako da onemogući protivniku da mu bilo šta kaže, na taj način ga ućutka i pobedi. Ima i u pesmama takvih momenata, kroz autoironiju napadne drugog, npr: "If i say i never did drugs, that would mean i lie and get fucked more than the president does." I posle ubacuje malo Hilari Klinton, nadovezuje se na Levinski slučaj

Ne čitaj filozofiju, ne vodi ničemu i blokira realne akcije, smanjuje odlučnost (ovo iz ličnog iskustva sa takvim ljudima).

Zavisi šta, ja bih preporučio ljudima da čitaju, ali određene stvari. Na primer, Niče odiše nekom energijom koja može čoveka da pokrene, u izvesnom smislu. Čak i Sioran, koji iako je verovatno najpesimističniji filozof (na granici sa Šopenhauerom, a možda i više od njega), ima opet taj naboj snage koji zasigurno prelazi na čitaoca. A i naravno, treba čitati sve od predsokratovaca (ono što je sačuvano) do Platona, sve Platonove spise koji su sami po sebi umetnost., za razliku od Aristotela.

-Ne prihvataj kritike. Kritika je samo zamaskirana mržnja.

Pre bih rekao da je kritika zamaskirana potreba drugih da se čini po njihovom nahođenju, ali ne mora ona nužno da bude loša. Potrebno je očistiti kritiku do one srži i izvući najbolje što se može iz nje. Ja znam koliko je meni pomoglo što sam išao na neke književne skupove gde komentarišemo radove jedni drugima, i napredovao sam dosta i zbog toga, a pritom sam imao uvek nadahnuće za pisanje jer sam imao potrebu da donesem nešto svaki put. Mnogi ljudi su bili ljuti posle skupova, pobegli su od nas, nazivali nas svakakvim imenima ali u suštini, nismo lak zalogaj No kada se očisti taj prvi sloj kritike, može da se napreduje.
Ja sam više za opciju - ne prihvataj ljude koji ne daju kritiku. Više zla od njih dolazi. Ako te neko čitav život ubeđuje da radiš nešto dobro, i onda izađeš u svet, koji te slomi svojom težinom, i uvidiš da si običan bulšit, šta ti onda preostaje da misliš o toj osobi koja je htela da te sačuva od uticaja i da te ubedi da si ti posebna mala pahulja?

Dužni ste ljudima koji vas vole. Dužni ste da ih nikad ne unesrećite tako što ćete sebi naneti zlo.

Baš sad pišem jedan esej za ispit iz filozofije na temu samoubistva, slobode i prinudne hospitalizacije. Opet vođen antipsihijatrijskim pokretom, u ovom slučaju radikalnim Sasovim idejama gde on obelodanjuje da je sloboda svakog čoveka da odlučuje za sopstveni život, da samoubistvo ne treba da se gleda ni iz ugla crkve kao najveći greh, ni iz ugla psihijatrije kao ludilo ili bolest. Što znači, nikakve spone sa spoljašnjim svetom ne treba da utiču na čovekovu odluku, ma kako se ona činila dobrom ili lošom za okolni svet. Ne živimo njihov život, već svoj. Što znači, ako me neko voli, nisam mu dužan ništa, čak ni da uzvratim ljubav, barem ne samo zbog toga što me on voli. Znam da u svemu tome leži paradoks ljubavi gde želimo da volimo nekog, da nam on zbog toga bude priklonjen, da uzvrati ljubav, ali da uzvrati iz sopstvene slobode. Mislim da bi uzajamnost ljubavi trebalo da prevaziđe sve, čak i pitanja dobrog i lošeg, života ili smrti, a u svojoj srži treba da ima apsolutnu slobodu.

 

[Sukhoi t-50]

Što je ovo problem? Pretpostavljam da misliš kako neko može da (zlo)upotrebi te informacije koje si mu dao, ali ja smatram da sve zavisi od tvog stava, ako se postaviš kao da je to nešto što je takvo po sebi, kada preneseš neku intimnu informaciju drugima, i obelodaniš je tako kao da bi celom svetu mogao reći, niko ne može da to iskoristi. Ljudi će svakako kopati da ti pronađu mane i loše strane; a seti se npr Eminemovog betla u filmu "8 mile" gde on ironičnim tonom govori o sebi sve loše, obelodani sve informacije tako da onemogući protivniku da mu bilo šta kaže, na taj način ga ućutka i pobedi. Ima i u pesmama takvih momenata, kroz autoironiju napadne drugog, npr: "If i say i never did drugs, that would mean i lie and get fucked more than the president does." I posle ubacuje malo Hilari Klinton, nadovezuje se na Levinski slučaj

Drugo je Eminem, betl i čitava ta koncepcija. To je specifično okruženje, gde se potenciraju takve stvari. Čak i da nešto tretiraš kao stvar koja je nebitna kroz svoj stav, pričanje svega i svačega te može uvaliti u probleme kasnije. Nikoga nije briga za tvoj stav, prosto i ako kreneš da se sprdaš na račun nečega, kao jedan moj ortak koji je otvoreno kroz sprdnju pričao kako mu je sestra luda i šta sve radi kad su u kući, to će ti se obiti o glavu. Njemu se obilo tako što su neki njegovi bivši ortaci krenuli da se sprdaju na račun te njegove sestre i nazivaju je svakakvim imenima kad je na ulici, iako devojka nije ni približno luda, nego je on neke detalje iz porodičnog okruženja uzimao i prepričavao želeći da ostavi utisak pred drugarima. Da ne govorim tek o otkrivanju nekih stvari o sebi devojkama i slično, pa kad posle raskida krenu da te ogovaraju i preuveličavaju iz ozlojedjenosti. A kakvim sam tek olajavanjima bivših drugova nekih ljudi koje poznajem prisustvovao... tu se apsolutno isključuje pitanje stava, bukvalno čim se prekine drugarstvo i krene neki sukob, ovaj sve što zna priča iza ledja, i pridaje mu važnost. Konkretno se sećam jednog primera kad je neki lik pričao (kroz sprdnju) kako je jednom pokušao da spava sa nekom devojkom, ali kako joj je polni organ bio toliko ružan da nije mogao da mu se digne. I to je bila lična stvar, jer smo znali ime devojke itd. Uglavnom nakon svadje, jedan njegov drug je preuveličao priču u to kako je on impotentan, kako pokušava da spava sa devojkama ali mu se ne diže, pa je i toj devojci ispričao šta je dotični govorio o njoj, pa je ona samo pojačala priču iz mržnje i osvete - kako mu je mali i ne diže se, kako sumnja da je lik *****, kako je ona bila sa mnogim muškarcima pre i slično. Da ne govorim tek o nekim krupnijim stvarima, tipa kad ljudi pričaju šta im se dešava u kući, na poslu. To nikako ne treba raditi. Čak ni pred rodbinom.

Zavisi šta, ja bih preporučio ljudima da čitaju, ali određene stvari. Na primer, Niče odiše nekom energijom koja može čoveka da pokrene, u izvesnom smislu. Čak i Sioran, koji iako je verovatno najpesimističniji filozof (na granici sa Šopenhauerom, a možda i više od njega), ima opet taj naboj snage koji zasigurno prelazi na čitaoca. A i naravno, treba čitati sve od predsokratovaca (ono što je sačuvano) do Platona, sve Platonove spise koji su sami po sebi umetnost., za razliku od Aristotela.

Pa Niče odiše tom energijom, ali ja mislim da je to još i gore, kad neko čita Ničea pa istripuje da je natčovek i šta ja znam. I dalje se držim svog stava, generalno.

Pre bih rekao da je kritika zamaskirana potreba drugih da se čini po njihovom nahođenju, ali ne mora ona nužno da bude loša. Potrebno je očistiti kritiku do one srži i izvući najbolje što se može iz nje. Ja znam koliko je meni pomoglo što sam išao na neke književne skupove gde komentarišemo radove jedni drugima, i napredovao sam dosta i zbog toga, a pritom sam imao uvek nadahnuće za pisanje jer sam imao potrebu da donesem nešto svaki put. Mnogi ljudi su bili ljuti posle skupova, pobegli su od nas, nazivali nas svakakvim imenima ali u suštini, nismo lak zalogaj No kada se očisti taj prvi sloj kritike, može da se napreduje.
Ja sam više za opciju - ne prihvataj ljude koji ne daju kritiku. Više zla od njih dolazi. Ako te neko čitav život ubeđuje da radiš nešto dobro, i onda izađeš u svet, koji te slomi svojom težinom, i uvidiš da si običan bulšit, šta ti onda preostaje da misliš o toj osobi koja je htela da te sačuva od uticaja i da te ubedi da si ti posebna mala pahulja?

Pa nije to isto, taj što te hvali pa te pošalje u svet koji te slomi, može da bude samo tvoj roditelj i niko drugi. A veruj mi da kritika decu više uništava od izgradnje stava i samopouzdanja. Što se tiče kritike, pretpostavka je da si osoba koja ima iskustvo sa ljudima, ali koja uspeva da prozre kroz nečije namere. Naravno da nije isto kad odeš kod nekog profesora ili šta ja znam i od njega tražiš ocenu svog rada, i kad oni slični tebi krenu da te ocenjuju, kritikuju i šta ja znam. Ne dolazi više zla od tih ljudi koji ne daju kritike, ako si racionalan, ti sam znaš gde imaš nedostatke i nećeš dozvoliti da te iko usmeri na pogrešan put. Kritike i služe da se ljudima uništi samopouzdanje, prosto ako je neko tvoj vršnjak i kritikuje te (pritom ne računam te skupove, to je previše formalno, dogovoreno unapred), ti to ne treba da prihvataš nego treba da ga presečeš- I nema to veze samo sa pisanjem, krizika je zamaskirana upravo u mržnju i zavist, i to vrlo često. Kad neko uzme pa kritikuje tvoje izbore, tvoje stavove, tvoj rad, a vršnjaci ste i ništa ti ne znači, treba ga preseći i zaustaviti, jer time što nekome daješ pravo kritike nad tobom ukazuješ da je on bolji od tebe, a on upravo želi da ti pomisliš kako je to što radiš manje vredno od svoje realne vrednosti, i kako u tvom delovanju na kom god polju postoje rupe i problemi. A on sam uživa u tome.Imao sam nekoliko takvih situacija dok sam radio nebitno sad gde sa jednim mojim ortakom, prosto odmah sam skapirao o čemu se radi jer sam postizao daleko bolje rezultate od njega. A naoko te kritike su bile dobronamerne, odnosno bile su dobronamerne dok nisam presekao i krenuo da ga provociram. Tad je otkrio svoju ozlojedjenost.Piritom ako govorimo samo o pisanju, rekao bih da ima mnogo pisaca koje je bolelo uvo za kritike, pa su uspeli. Eno u svetu režije, Emir Kusturica je ŠAMARAO kritičare javno. Tako i treba, kritičar je uvek onaj ko ne zna nešto da uradi, ali se postavlja kao apsolutni ekspert da bi kompenzovao za taj osećaj inferiornosti. Ovo ne važi samo kad je u pitanju roditelj ili stvarni autoritet. Drugim rečima, ako treniraš borilački sport i takmičiš se - usvajaj kritike od mentora, od drugih takmičara nikad. Tako je i u životu.

 

[Direkt]

Njemu se obilo tako što su neki njegovi bivši ortaci krenuli da se sprdaju na račun te njegove sestre i nazivaju je svakakvim imenima kad je na ulici, iako devojka nije ni približno luda, nego je on neke detalje iz porodičnog okruženja uzimao i prepričavao želeći da ostavi utisak pred drugarima. Da ne govorim tek o otkrivanju nekih stvari o sebi devojkama i slično, pa kad posle raskida krenu da te ogovaraju i preuveličavaju iz ozlojedjenosti. A kakvim sam tek olajavanjima bivših drugova nekih ljudi koje poznajem prisustvovao... tu se apsolutno isključuje pitanje stava, bukvalno čim se prekine drugarstvo i krene neki sukob, ovaj sve što zna priča iza ledja, i pridaje mu važnost.

Meni se kroz sve rečeno čini da si ti okružen prizemnim i bednim ljudima, i da je u tome glavni problem

 

[Sukhoi t-50]

Meni se kroz sve rečeno čini da si ti okružen prizemnim i bednim ljudima, i da je u tome glavni problem

Nisu u pitanju prizemni i bedni ljudi, nego sasvim normalni i obični, sa fakulteta, iz raznih situacija, preko zajedničkih prijatelja upoznati itd. Nisu nikakvi džiberi i uličari u pitanju, ja se nikad ne bih družio sa takvima danas, to sam samo tokom osnovne i srednje škole radio. Zato i imam tu neku logiku u pogledu druženja, koja isključuje neka dublja prijateljstva i podrazumeva samo opuštenu bleju i slično, bez nekih očekivanja, s tim što je i tad bitno držati jezik za zubima. Većina ljudi nije takva. A gledao sam kako drug iz detinjstva svog drugu namešta klečku zarad svog interesa, svašta nešto sam gledao. Da ne govorim tek o devojkama, ako smuvaš naročito lepu devojku i zaljubiš se, dobro se pazi šta pričaš i radiš pred "drugovima".

Čovek uvek mora da ima distancu, da gleda prvo sebe, da postavlja prioritete. A naročito se to odnosi na one koji su ti naizgled bliski, jer se mnogo veća mržnja izrodi kad imaš dvoje bliskih, a jednakih ljudi, i onda jedno od to dvoje prosperira u nečemu, ili postane bolji. Ne kaže se uzalud:"čuvaj me Bože od prijatelja, od neprijatelja ću se sam sačuvati".

Nisam ja pritom pozivao na neku paranoju, nešto, nego sam samo rekao da čovek uvek mora da ima distancu i da se emotivno ne vezuje za druge ljude, niti im se poverava. Naravno uvek postoji opcija da čoveka svečano boli uvo, ali većina ljudi nije takva, niti je većina situacija tako jednostavna.

 

[Direkt]

ako smuvaš naročito lepu devojku i zaljubiš se, dobro se pazi šta pričaš i radiš pred "drugovima".

Čovek uvek mora da ima distancu, da gleda prvo sebe, da postavlja prioritete. A naročito se to odnosi na one koji su ti naizgled bliski, jer se mnogo veća mržnja izrodi kad imaš dvoje bliskih, a jednakih ljudi,

Ja opušteno sa mojim prijateljima o svemu diskutujem, bilo da je to nešto intimno i lično, sramotno itd. Kao što i oni meni, uvek smo znali da se sprdamo pričama o tome ko je šta s kojom ribom radio, a niko nikom nije iza leđa nešto o tome pričao, niti su postojale svađe oko žena. Uvek smo bili u istom sosu što se njih tiče, tako da nas je i to učvrstilo Kad nastane suv period, pa onda zalivamo pivom trenutne muke i naričemo u prazno. I to je za ljude.
Sa druge strane, opet smo svi dovoljno različiti da ne smatramo sebe bilo kakvim vidom konkurencije, to što ti govoriš o jednakosti iz koje se digne pitanje ko je boljii u nečemu.
Sad kad sam na faksu koji čini veći broj žena no muškaraca, priča je malo drukčija, jer žene su malo... drukčije Ali opet, imam i tu uži krug prijatelja kojima verujem. Pritom ja nikad nisam ulazio u neka razilaženja sa nekim kroz svađu i sl. Obično do toga dođe jer su nam se životni putevi razišli.

 

[Mix123]

-Ne prihvataj kritike. Kritika je samo zamaskirana mržnja.

Nije bas tako. Ja na primer ne kritikujem kad mi nesto ne odgovara kod nekog, vec kada se taj sam zali na taj problem. Tipa: drugarica se zali da nema samopouzdanja. Rekao sam joj u lice da je previse razmazena i navikla da je u centru paznje, da je svi vole i da treba da se suoci sa realnoscu.
Kapiras?

 

[Sleepyhead]

banana je losa ideja jer banana zatvara, jabuka je dobar izbor.
Plus, imas bonus na carobna dejsva jabuke, to je voce koje se najvise prska i koje je prepuno pesticida. Ako te od toga ne spici dijareja, onda nisi nista uradio.

Pa kad jedeš zelene banane, treba one žuto-braon.

Baš sad pišem jedan esej za ispit iz filozofije na temu samoubistva, slobode i prinudne hospitalizacije. Opet vođen antipsihijatrijskim pokretom, u ovom slučaju radikalnim Sasovim idejama gde on obelodanjuje da je sloboda svakog čoveka da odlučuje za sopstveni život, da samoubistvo ne treba da se gleda ni iz ugla crkve kao najveći greh, ni iz ugla psihijatrije kao ludilo ili bolest. Što znači, nikakve spone sa spoljašnjim svetom ne treba da utiču na čovekovu odluku, ma kako se ona činila dobrom ili lošom za okolni svet. Ne živimo njihov život, već svoj. Što znači, ako me neko voli, nisam mu dužan ništa, čak ni da uzvratim ljubav, barem ne samo zbog toga što me on voli. Znam da u svemu tome leži paradoks ljubavi gde želimo da volimo nekog, da nam on zbog toga bude priklonjen, da uzvrati ljubav, ali da uzvrati iz sopstvene slobode. Mislim da bi uzajamnost ljubavi trebalo da prevaziđe sve, čak i pitanja dobrog i lošeg, života ili smrti, a u svojoj srži treba da ima apsolutnu slobodu.

Da ne zalazimo u antipsihijatriju i Sasa, jer ne želim još jednu kilometarsku diskusiju, reći ću samo Sleepy does not approve. xD A šta bi trebalo i šta jeste su dve različite stvari - ovde govorimo o praksi, a u praksi, ljudi koji povređuju druge ljude se često zbog toga osećaju loše kasnije. Čak i najokoreliji alkos koji se otrezni posle nedelju dana i vidi da mu je porodica u rasulu oseća grižu savesti jer zna da je bar delom odgovoran. Naravno povređivanje drugih je neizbežno i sve je to meni jasno, al povređivanje sebe ne bi smelo da se dešava, jer NIKAD ne povređujemo SAMO sebe. A povređivati i sebe i druge je čisto preterivanje. xD

Naravno, ja nisam govorila o samoubistvu, ili bar ne SAMO o samoubistvu. Već sam mislila na sve, od već pomenutog alkosa i samoubice, do drugarice koja ostaje sa likom koji je maltretira i omalovažava.

 

[nsdd123]

banana je losa ideja jer banana zatvara, jabuka je dobar izbor.
Plus, imas bonus na carobna dejsva jabuke, to je voce koje se najvise prska i koje je prepuno pesticida. Ako te od toga ne spici dijareja, onda nisi nista uradio.

30+ tretmana prosek prošle godine a jabuku, kupujte jeftine neugledne i crvljive

oduševljena sam ovim što je sukhoi napisao uz manja odstupanja koja su više do mojih interesa ali to su manje važne stvari tipa sport xD
takođe imala zamerku za kritiku dok nisam pročitala ostatak prepiske
jedino gde delim direktovo mišljenje je ovo za prijatelje. ja se prirodno otvaram drugima, više puta me sjebalo jer su žene retardirane tračare i zavidne zle kobile, ali zapravo me sveukupno zabole uvo da li će neko podeliti informaciju da li sam plakala jer me pera tukao i što smo pera i ja imali seks u vozu(karikiram). ljudi dođu i odu.. svoje strahove i nemire retko pričam...to su po meni bitne stvari.
jesam za otvaranje prijateljima ali nisam za stoprocentno oslanjanje na njih..ljudi se menjaju, putevi se raziđu, familija je jedini pravi oslonac po meni koja nisam dovoljno jaka da se oslonim isključivo na sebe ponekad.

 

[Sukhoi t-50]

Nije bas tako. Ja na primer ne kritikujem kad mi nesto ne odgovara kod nekog, vec kada se taj sam zali na taj problem. Tipa: drugarica se zali da nema samopouzdanja. Rekao sam joj u lice da je previse razmazena i navikla da je u centru paznje, da je svi vole i da treba da se suoci sa realnoscu.
Kapiras?

Pa baš ako je razmažena i ima visoko mišljenje o sebi imaće višak samopouzdanja, tako da si omašio malo. Enivej, ja niti bih se žalio tako ljudima, a uglavnom ne bih ni puštao da mi drže lekcije, takav sam. Ne iz neke sujete, nego zato što i većina tih 'kritizera' na ličnom nivou ima hiljadu i jednu manu, samo što to ne sme da im se pomene.

 

[Sreten Žujović]

Реаговање на критику говори о интегрисаности личности. Мене и најмања похвала може толико да погура, а опет нека негативна критика гурне у такав бедак из ког не могу да се ишчупам данима. Признајем да ја нисам нека интегрисана личност јер се ретко одлучујем на неки корак без подршке околине, али опет то су и неке црте мог карактера да волим да ме бодре и хвале и онда ја растем као квасац...

Као рецимо кад упознам Рускињу, а она ме ослови са Волођа, а ја дасеусерем од среће...

Ипак, да... треба се чувати критика, а своје идеје не делити ни са ким, док год их не реализујеш. Као што рече Субкоманданте Маркос - машта остаје машта докле год машташ са другима, ти машту претвараш у реалност.

 

[Sukhoi t-50]

Реаговање на критику говори о интегрисаности личности. Мене и најмања похвала може толико да погура, а опет нека негативна критика гурне у такав бедак из ког не могу да се ишчупам данима. Признајем да ја нисам нека интегрисана личност јер се ретко одлучујем на неки корак без подршке околине, али опет то су и неке црте мог карактера да волим да ме бодре и хвале и онда ја растем као квасац...

Као рецимо кад упознам Рускињу, а она ме ослови са Волођа, а ја дасеусерем од среће...

Ипак, да... треба се чувати критика, а своје идеје не делити ни са ким, док год их не реализујеш. Као што рече Субкоманданте Маркос - машта остаје машта докле год машташ са другима, ти машту претвараш у реалност.

Kod mene nije reč o tome da me kritike pogadjaju. Kad me neko ko je objektivni autoritet kritikuje, nikakav problem nemam sa tim. A čak i kritike običnih ljudi ne uzimam za ozbiljno. Razlog zbog kog to ne dopuštam je što generalno primećujem kako prolaze oni koji dopuštaju vršnjacima, ljudima sa kojima saradjuju, sa kojima se druže u nekoj svakodnevnoj varijanti, dakle ljudima sa kojima su ravnopravni negde, da im drže lekcije, prevaspitavaju ih i popravljaju im ponašanje svojim "kritikama". Recimo ako se ti nadješ u nekom društvu, i pustiš nekog da te kritikuje, upućuje te, deli ti savete, prosto stavlja sebe iznad tebe u komunikaciji jer bože moj- on bolje od tebe zna šta je dobro za tebe, ti time automatski u tom društvu prikazuješ sebe kao nekog klinca, nebitnog, sporednog, kao nekog nedovršenog kom je potreban tudj savet, uputstvo, lekcija i slično. Zato treba imati svoj stav i takve kritičare i kritizere nemilosrdno seći u korenu, ako treba i pred svima, jer se to obično i radi da bi se stvorila nesigurnost u čoveku-predmetu kritike i da bi kritičar sebe učinio boljim.

 

[Direkt]

Kad me neko ko je objektivni autoritet kritikuje, nikakav problem nemam sa tim.

A koje je tvoje merilo objektivnosti kod nekog? Da li možemo uopšte da pričamo o objektivnosti kod čoveka ako niko ne može da se ogradi od sebe.

Pritom, kritika u većini slučajeva je bulšit, kao da iko ikada nekog zaista posluša

 

[Sreten Žujović]

Kod mene nije reč o tome da me kritike pogadjaju. Kad me neko ko je objektivni autoritet kritikuje, nikakav problem nemam sa tim. A čak i kritike običnih ljudi ne uzimam za ozbiljno. Razlog zbog kog to ne dopuštam je što generalno primećujem kako prolaze oni koji dopuštaju vršnjacima, ljudima sa kojima saradjuju, sa kojima se druže u nekoj svakodnevnoj varijanti, dakle ljudima sa kojima su ravnopravni negde, da im drže lekcije, prevaspitavaju ih i popravljaju im ponašanje svojim "kritikama". Recimo ako se ti nadješ u nekom društvu, i pustiš nekog da te kritikuje, upućuje te, deli ti savete, prosto stavlja sebe iznad tebe u komunikaciji jer bože moj- on bolje od tebe zna šta je dobro za tebe, ti time automatski u tom društvu prikazuješ sebe kao nekog klinca, nebitnog, sporednog, kao nekog nedovršenog kom je potreban tudj savet, uputstvo, lekcija i slično. Zato treba imati svoj stav i takve kritičare i kritizere nemilosrdno seći u korenu, ako treba i pred svima, jer se to obično i radi da bi se stvorila nesigurnost u čoveku-predmetu kritike i da bi kritičar sebe učinio boljim.

Да по оном принципу: најлакше ћеш себе уздићи, тако што ћеш унизити другога.

 

[Sukhoi t-50]

A koje je tvoje merilo objektivnosti kod nekog? Da li možemo uopšte da pričamo o objektivnosti kod čoveka ako niko ne može da se ogradi od sebe.

Pritom, kritika u većini slučajeva je bulšit, kao da iko ikada nekog zaista posluša

Pa sigurno nije isto kad te kritikuje profesor na faksu jer si u nečemu loš kako bi te unapredio, roditelj (mislim na dobronamerne roditelje kojih je u većini slučajeva), dečko/devojka sa kojima si dugo i u koje ipak imaš poverenja, a i ljubav je tu kao faktor itd. i kad te, sa druge strane, kritikuje neka tamo osoba sa kojom se samo družiš, ili vidjaš ili šta ja znam, ili ste u istom društvu, ili na poslu i slično. Takodje, ono nekih važnih pitanja životnih ni najbliže prijatelje ne smatram autoritetima, prosto nagledao sam se svačega i podozriv sam, jer je obično u pitanju pasivna agresivnost i neka pritajena mržnja. Naravno pritom treba razlučiti stvarnu kritiku od ortačkog zajebavanja u društvu, to je drugo. Mada i ako te neko stalno zajebava, a sa druge strane ne pušta da ti njemu to radiš, opet je problem. Nadam se da sam jasniji sad...

- - - - - - - - - -

Да по оном принципу: најлакше ћеш себе уздићи, тако што ћеш унизити другога.

Da, samo što nažalost postoje ljudi koji nisu dovoljno pronicljivi da provale kroz nečiju mrežu provokacija i pritajenih uvreda, pa žive u naivnom neznanju da je sve to "dobro za njih". A sa druge strane postoje ljudi koji su vrlo vešti spletkaroši i paraziti, koji pokušavaju suptilnim provokacijama, nekim navodnim vestima koje su negde kao "načuli" i sličnim stvarima, da psihološki obore osobu na koju su ljubomorni ili je vide kao pretnju. Neko ko je iskusniji to može da provali, i postavi tu osobu na pravo mesto. Jer nažalost, ako pustiš nekog da te tako tretira, bićeš posmatran kao "tackling dummy", niko te neće shvatati ozbiljno.

 

[Direkt]

Pa sigurno nije isto kad te kritikuje profesor na faksu jer si u nečemu loš kako bi te unapredio, roditelj (mislim na dobronamerne roditelje kojih je u većini slučajeva), dečko/devojka sa kojima si dugo i u koje ipak imaš poverenja, a i ljubav je tu kao faktor itd. i kad te, sa druge strane, kritikuje neka tamo osoba sa kojom se samo družiš, ili vidjaš ili šta ja znam, ili ste u istom društvu, ili na poslu i slično.

Ja sam iskrenije kritike dobijao od osoba sa kojima se samo družim, nego od profesora ili devojke. Pogotovo što najčešće svaki profesor bude najzadovoljniji kad se radi po njegovom šablonu, i takav rad će im delovati besprekoran, a dečko/devojka neće želeti da te povrede, a opet su usmereni jednostrano u kritikovanju. Dok od više ljudi sa kojima si blizak, a koji nemaju nikakav interes povodom toga čime se baviš, ili šta kritikuju, možeš dobiti pravičniju sliku. Tako je u mom slučaju bilo skoro uvek.

 

[Sukhoi t-50]

Ne govorim ja ovde o pisanju i umetnosti, nego o kritikama uopšte. Kritikovanje nečijeg pisanja i sl. ne mora da bude zlonamerno (mada je i tu nepotrebno, ako je netraženo), jer se većina ljudi time i ne bavi itd. S tim što ti nisu potrebne kritike za to, ti sam jasno znaš na kom si nivou. Bar je tako kod mene.

Profesora sam dao samo kao primer, naravno nemam veze sa filološkim faksom pa da znam kako to kod vas ide, ali sigurno da u okviru nekog takmičenja pod mentorstvom profesora kad je dobijena kritika ona nije zlonamerna. Što se devojaka tiče, nisam ja rekao da tu kritiku treba uvažiti i postupiti po njoj (zapravo ne treba uvažiti nijednu, nego treba sve sam proceniti i doneti odluku), nego da kad i postoji nekad kritika na račun čega god, ako ste u vezi i zaljubljeni ona je vrlo često dobronamerna. Zato sam izdvojio te neke primere.

Ja ovde pričam o hiljadu situacija kojima sam prisustvovao, koje pritom nemaju veze sa umetnošću, a gde su neki ljudi prilično naivno i pasivno prihvatali komentare i kritike drugih, pa pritom ti drugi nisu ništa bolji od njih nego ih kritikuju da bi sebe uzdigli u očima društva, i o još hiljadu nekih situacija gde se tačno videla ljubomora i mržnja iza svega toga.

 

[User Friendly]

Nije ni svaka profesorska kritika zaista ispravna. Da uzmes neki vec odbranjeni zavrsni rad ili cak i doktorsku disertaciju i da samo zamenis ime i da poturis taj rad tom profesoru koji je bio mentor pri izradi tog rada on ce sigurno naci nekakav razlog da ***** i neku gresku.
Jednostavno mora malo da te drka i driluje, to tako ide. Taman da ti je Stiven Hoking pisao zavrsni rad, barem 2 puta ti ga mora odbiti i poslati na doradu. Makar zahtevao da dodas zarez. Inace , slazem se sa tvojim rezonom o kritici.

 

[Sleepyhead]

Ljudi kritika je jedno, a guranje nosa u tuđa posla drugo.

Meni kad koleginica pošalje svoj originalni naučni rad, i zamoli me da funkcionišem kao prvi filter, i ja joj vratim gomilu primedbi tipa "nedoslednost u klasifikaciji na 4 mesta u radu, 6 besmislenih rečenica koje ništa ne govore, učestala nedoslednost u registru" itd, ili kad mi se drugarica žali na dečka i ja joj kažem "previše si meka, moraš da pokažeš zube malo" ili tako nešto, to je kritika. Moji komentari na Direktove radove sa sprejom su kritika. A ne PRIKRIVENA MRŽNJA lol. I tu se podrazumeva da ja samo dajem svoje mišljenje koje ljudi mogu a i ne moraju da uvaže. Osim toga, to ne mora uopšte da znači da ja znam bolje od njih to što kritikujem, već im samo dajem mišljenje nepristrasnog posmatrača, koje je vrlo često potrebno ako zaista hoćeš da uradiš nešto, a da to nešto usput i valja, a ne bude samo tvrdoglavo trabunjanje.

A ono o čemu vi pričate, kad neko dođe i iz čista mira smara u fazonu "jao glup si, treba da se promeniš ovako ili onako, slušaj mene ja bolje znam", to i nije kritika nego smaranje.

 

[Sukhoi t-50]

Ljudi kritika je jedno, a guranje nosa u tuđa posla drugo.

Meni kad koleginica pošalje svoj originalni naučni rad, i zamoli me da funkcionišem kao prvi filter, i ja joj vratim gomilu primedbi tipa "nedoslednost u klasifikaciji na 4 mesta u radu, 6 besmislenih rečenica koje ništa ne govore, učestala nedoslednost u registru" itd, ili kad mi se drugarica žali na dečka i ja joj kažem "previše si meka, moraš da pokažeš zube malo" ili tako nešto, to je kritika. Moji komentari na Direktove radove sa sprejom su kritika. A ne PRIKRIVENA MRŽNJA lol. I tu se podrazumeva da ja samo dajem svoje mišljenje koje ljudi mogu a i ne moraju da uvaže. Osim toga, to ne mora uopšte da znači da ja znam bolje od njih to što kritikujem, već im samo dajem mišljenje nepristrasnog posmatrača, koje je vrlo često potrebno ako zaista hoćeš da uradiš nešto, a da to nešto usput i valja, a ne bude samo tvrdoglavo trabunjanje.

A ono o čemu vi pričate, kad neko dođe i iz čista mira smara u fazonu "jao glup si, treba da se promeniš ovako ili onako, slušaj mene ja bolje znam", to i nije kritika nego smaranje.

A što bi tebi koleginica slala rad na proveru ili ti pričala o problemima sa dečkom? Da se sutra posvadjate, ko zna šta bi pričala o njoj i tom njenom dečku i njihovim problemima. Kao što i ovde pričaš, samo ne navodiš ime, mada ko zna, možda se i sama prepozna nekad. Ovo sa direktom se ne važi, kakav rad sa sprejom, ti njega znaš preko neta, a čak i uživo da ga znaš, sumnjam da ste nešto bliski. Možda i jeste, ko mu ga zna, ali nije to kritika.

Drugo, dati kolegi privatno da ti pogleda nešto i ne mora da bude toliko značajna stvar, ja sam ovde više pričao o kritikovanju uživo. Da ti ta osoba dodje, ti joj se pojadaš o dečku, i ona krene da ti priča o tome kako ti je dečko jadan, kako treba da raksineš, kako ovo kako ono, baš bi se lepo osećala. Mislim možda i bi - ali meni je to nedostatak samopoštovanja. Ja uživo apsolutno nikad svoje probleme ne bih delio sa drugim ljudima, prosto takav sam. I nije mi nešto teže zbog toga - što se nekome ne izjadam ili nešto, jer znam da je to jalovo, oslanjam se na samog sebe isključivo. Čak i kad osetim da me neko nešto ispituje, ili je načuo, ja samo dam neki neodredjen odgovor i završim raspravu. Pritom nisam nadmen. A imam recimo druga (bivšeg) koji je meni prilikom prve bleje kod njega u stanu ispričao sve šta je radio (seksualno i inače) sa svojom bivšom ribom, kakvi su mu roditelji i još svašta nešto. Preko telefona isto prvi put - i on melje o tome kako mu je ćale slabić, keva jaka ličnost, kako nema leba da jede i slično. O sestri tek šta je pričao da ne govorim. Ne volim preterano intimiziranje sa ljudima, prosto taj nivo gde se nekom uz kafu poveravaš o problemima u vezi mi je odvratan. Da imam devojku koja to radi, i saznam da priča priče o našim problemima, otvoreno bi mi to zasmetalo. Ne jer sam namćor, nego jer fazon neka njena ortakinja koja sa mnom nema veze nikakve, zna gomilu toga o meni i nama.

Meni su ljudi koji se uz kafu jadaju drugima i poveravaju najveći jadnici, a znam i neke muškarce koji to rade, to je tek odvratno.

 

[Sukhoi t-50]

S tim što meni naravno ne smeta kad mi se drugi otvaraju uživo niti ih sprečavam, što više znaš o nekome lakše ga pročitaš. A ako je neko baš otvoren i ne krije ništa, pa od mene traži reciprocitet toga, ja mu ga i dajem - ali uvek uvijenog u oblande i neodredjene informacije, ili u nešto nebitno, a formulisano kao bitno. Jbg ko ne zna da čuva svoje tajne, neće znati ni tudje.

 

[Sleepyhead]

Pa za ovo ZAŠTO, kao što rekoh:

Osim toga, to ne mora uopšte da znači da ja znam bolje od njih to što kritikujem, već im samo dajem mišljenje nepristrasnog posmatrača, koje je vrlo često potrebno ako zaista hoćeš da uradiš nešto, a da to nešto usput i valja, a ne bude samo tvrdoglavo trabunjanje.

Što se tiče ovoga sa Direktom, što misliš da moram da budem posebno bliska sa nekim da bih kritikovala neko njegovo delo? Jednostavno, on je tražio mišljenje o nečemu što je napravio, ja sam pokušala tome da pristupim što objektivnije, on je moje komentare primio k znanju i to je to, možda će nešto od toga da uvaži, možda i neće, ali to je poenta kritike - ništa što uradiš neće biti odmah savršeno, a drugi ljudi mogu da ti ukažu i na nedostatke i na dobre strane toga. Ti kao neko ko je investiran u to što radi, ne možeš uvek da sagledaš to objektivno. Zato je kritika preko potrebna stvar. Naravno, ne treba da se prihvata od nekog bolesnog duduka kompleksaša jelte, s tim se očigledno svi slažu. xD

Tvoj problem je što živiš u nekom strahu, paranoji, šta god to bilo, i pri tom se previše opterećuješ oko toga šta će drugi da pričaju i misle i saznaju. Neka pričaju šta hoće, tračaranje je normalna pojava i ne treba se na to toliko obazirati.

 

[Sleepyhead]

Mislim sad ispada da ja tebe ovde kritikujem, al stvarno ostavljaš takav utisak, a raspoložen si za diskusiju, inače bih ja taj svoj utisak zadržala za sebe.