seducer
Aktivan član
- Poruka
- 1.399
Tema za ljude koji su u zivotu osetili nemogucnost osecanja iliti slobodno ga mogu nazvati osecanje nistavila, emocionalne smrti.
Ako ste se ikada probudili u zivotu, ne osecajuci u dusi nista ni srecu ni tugu ni radost ni patnju, vec samo jedno osecanje neslanog zivota onda cete verovatno razumeti ovu moju temu.
To su oni momenti kada covek ne oseca da zivi, jer svaka emocija coveka cini zivim ali u ovom stanju bezemocionalnosti i ravnodusnosti, covek ne oseca zivot vec jedno stanje "budnog sna" u kome ni sam ne zna sta radi.
Mislim da je ovo stanje specificno za ljude koji cene moralne vrednosti, nesto sto je danas retkost i upravo mislim da u tome i lezi glavni uzrok ove psiholoske bolesti.
Naime, svako sa malo razuma kada vidi glupost u zivotu, instiktivno reaguje gnusanjem i osecanjem licnog nezadovoljstva i pitanja "sta ja radim ovde?". Samo oni koji su prihvatili te gluposti u zivotu mogu ziveti i sa njima ali to nije zdrav put vec put truljenja. A gluposti je mnogo. Od televizije, interneta, novina i svih medija pa do samog drustva, nacina i tema pricanja do samih postupaka ljudi koji su vec isprani datim primerima iz medija. Ovakvo stanje onog koji to posmatra ubija cak i najjace.
Najgora stvar je to sto mi vidimo to kao realnost. Nesto sto nas okruzuje i svesni smo da je to nepromenljivo i prihvatamo ga kao teg koji je bacen na nas i nemamo snage da ga pomerimo vec se predajemo njegovoj sili koja nas polako ubija. Jeste realnost, zaista, ali ne i jedina realnost, to je ono sto mora da se shvati.
Ako nesto oko ne vidi i dusa ne oseti na dnevnom nivou ne znaci i da ne postoji. Mnogi od nas moguce da su nasli nekakvu utehu u svakodnevnom zadovoljstvu, gledajuci svet kroz sopstveni prozor. To je inicijalno korisno ali ne i u dugorocnom terminu. Covek je socijalno bice i bez socijalnih emocija takodje dusa gubi deo sebe i samim tim nije ispunjeno, a sto je njen cilj.
Svakodnevno zadovoljstvo ne donosi srecu vec trenutnu utehu. Ali trenutna je zaista. Ona je samo kao casa vode na gladan stomak. Za trenutak zavara glad a u jednom trenutku zeludcu ce vode biti dosta samim tim kada glad postane veca.
Vraticu se na onu realnost. Daklem, realnost jeste da je danas zivot neslan i bljutav, bas onako kako ga i Biblija opisuje. Kada kazem zivot mislim na onu vecinu ljudi koja takav zivot zivi i pod kakvim su stvarima izlozeni. Naravno da postoje zivoti koji jos uvek zive nekim drugim zivotima i koji svesno kao zajednica imaju stit od tog uticaja opstace kao pojedinci a i kao zajednica. To je ono cega moramo da budemo svesni i za sta moramo da se borimo.
Jedino sto nas odvaja od zivotinja je to sto posedujemo dusu i kompleksne emocije. Te kompleksne emocije kojih je mnogo i za koje ne postoje ni reci su nesto cega moramo da budemo svesni i ono sta moramo da cuvamo. Ako nema duse ostaje samo bes i instikt za prezivljavajem, ona odlika onog primalnog dela coveka. Da bih dusa opstala, dusi je potreban kao i telu vazduh da bih disalo i opstajalo a vazduh je zdrav emocionalan zivot.
Da li postoji resenje? Naravno, kao i uvek. Postoji put nadole ali isti vodi i nagore. Samo treba da zapamtimo gde smo bili i gde ne treba skrenuti.
Prvo, covek mora videti i shvatiti sta je on, sta ga cini srecnim i sta mu je put i cilj u zivotu ako zeli biti covek. Drugo treba da shvati sta utice lose i sta dobro na njega. Budite svesni da sve sto radite u zivotu a sto je produkt ljudi, njihov nacin sagledavanja na zivot utice ina vas. Da li je to njihova kreacija ili njihovo licno prisustvo prilicno je svejedno taj zlokobni duh goni svaku dusu. Cuvajte se besnih ljudi jer njihova dusa je na putu samounistenja. Onaj koji je besan na drugog je sam sebi dzelat. Raspoznajte ljude kao pasulj. Usled nemogucnosti izbegavanja limitarjte kontakt i kada je kontakt tu vi vodite diskusiju. Sta time mislim. Ako vam se u zivotu desi da morate da drzite kontakt sa osobom s kojom vam to ne prija, neka to bude sto redji kontakt a i kada bude neka bude onakav kakav vi to planirate. Ne budite pasivni u zivotu borite se za sebe. Dakle, uvidjanje i raspoznavanje a zatim i licna zelja za borbom.
Moj savet je post. Jedan dan u nedelji izaberite i provedite samo za sebe. Zaboravite drustvo, zaboravite zadovoljstvo, posvetite svoje misli samom sebi a tako cete posvetiti i Bogu. Jer Bogu je stalo do vas i vi ste njemu bitni. Neverevotano je sta covek moze sve postici onog trenutka kada zapravo pocne da radi na sam sebi, a ne na tome da bude prihvacem u drustvu. Jer ako hocete da budete deo drustva moracete da budete deo copora. Budite deo onoliko koliko vi to zelite da budete, ali uvek u samosvesnosti koliko ste izlozeni "radijaciji". Svako za sebe ali dovoljna kolicina ubija i najjace.
Ljudi mozda nije stalo do vas, a mozda ni vama nije stalo do vas. Ali Bogu jeste. Pomozite sebi i Bog ce vam pomoci. Moja vam je garancija.
Ako ste se ikada probudili u zivotu, ne osecajuci u dusi nista ni srecu ni tugu ni radost ni patnju, vec samo jedno osecanje neslanog zivota onda cete verovatno razumeti ovu moju temu.
To su oni momenti kada covek ne oseca da zivi, jer svaka emocija coveka cini zivim ali u ovom stanju bezemocionalnosti i ravnodusnosti, covek ne oseca zivot vec jedno stanje "budnog sna" u kome ni sam ne zna sta radi.
Mislim da je ovo stanje specificno za ljude koji cene moralne vrednosti, nesto sto je danas retkost i upravo mislim da u tome i lezi glavni uzrok ove psiholoske bolesti.
Naime, svako sa malo razuma kada vidi glupost u zivotu, instiktivno reaguje gnusanjem i osecanjem licnog nezadovoljstva i pitanja "sta ja radim ovde?". Samo oni koji su prihvatili te gluposti u zivotu mogu ziveti i sa njima ali to nije zdrav put vec put truljenja. A gluposti je mnogo. Od televizije, interneta, novina i svih medija pa do samog drustva, nacina i tema pricanja do samih postupaka ljudi koji su vec isprani datim primerima iz medija. Ovakvo stanje onog koji to posmatra ubija cak i najjace.
Najgora stvar je to sto mi vidimo to kao realnost. Nesto sto nas okruzuje i svesni smo da je to nepromenljivo i prihvatamo ga kao teg koji je bacen na nas i nemamo snage da ga pomerimo vec se predajemo njegovoj sili koja nas polako ubija. Jeste realnost, zaista, ali ne i jedina realnost, to je ono sto mora da se shvati.
Ako nesto oko ne vidi i dusa ne oseti na dnevnom nivou ne znaci i da ne postoji. Mnogi od nas moguce da su nasli nekakvu utehu u svakodnevnom zadovoljstvu, gledajuci svet kroz sopstveni prozor. To je inicijalno korisno ali ne i u dugorocnom terminu. Covek je socijalno bice i bez socijalnih emocija takodje dusa gubi deo sebe i samim tim nije ispunjeno, a sto je njen cilj.
Svakodnevno zadovoljstvo ne donosi srecu vec trenutnu utehu. Ali trenutna je zaista. Ona je samo kao casa vode na gladan stomak. Za trenutak zavara glad a u jednom trenutku zeludcu ce vode biti dosta samim tim kada glad postane veca.
Vraticu se na onu realnost. Daklem, realnost jeste da je danas zivot neslan i bljutav, bas onako kako ga i Biblija opisuje. Kada kazem zivot mislim na onu vecinu ljudi koja takav zivot zivi i pod kakvim su stvarima izlozeni. Naravno da postoje zivoti koji jos uvek zive nekim drugim zivotima i koji svesno kao zajednica imaju stit od tog uticaja opstace kao pojedinci a i kao zajednica. To je ono cega moramo da budemo svesni i za sta moramo da se borimo.
Jedino sto nas odvaja od zivotinja je to sto posedujemo dusu i kompleksne emocije. Te kompleksne emocije kojih je mnogo i za koje ne postoje ni reci su nesto cega moramo da budemo svesni i ono sta moramo da cuvamo. Ako nema duse ostaje samo bes i instikt za prezivljavajem, ona odlika onog primalnog dela coveka. Da bih dusa opstala, dusi je potreban kao i telu vazduh da bih disalo i opstajalo a vazduh je zdrav emocionalan zivot.
Da li postoji resenje? Naravno, kao i uvek. Postoji put nadole ali isti vodi i nagore. Samo treba da zapamtimo gde smo bili i gde ne treba skrenuti.
Prvo, covek mora videti i shvatiti sta je on, sta ga cini srecnim i sta mu je put i cilj u zivotu ako zeli biti covek. Drugo treba da shvati sta utice lose i sta dobro na njega. Budite svesni da sve sto radite u zivotu a sto je produkt ljudi, njihov nacin sagledavanja na zivot utice ina vas. Da li je to njihova kreacija ili njihovo licno prisustvo prilicno je svejedno taj zlokobni duh goni svaku dusu. Cuvajte se besnih ljudi jer njihova dusa je na putu samounistenja. Onaj koji je besan na drugog je sam sebi dzelat. Raspoznajte ljude kao pasulj. Usled nemogucnosti izbegavanja limitarjte kontakt i kada je kontakt tu vi vodite diskusiju. Sta time mislim. Ako vam se u zivotu desi da morate da drzite kontakt sa osobom s kojom vam to ne prija, neka to bude sto redji kontakt a i kada bude neka bude onakav kakav vi to planirate. Ne budite pasivni u zivotu borite se za sebe. Dakle, uvidjanje i raspoznavanje a zatim i licna zelja za borbom.
Moj savet je post. Jedan dan u nedelji izaberite i provedite samo za sebe. Zaboravite drustvo, zaboravite zadovoljstvo, posvetite svoje misli samom sebi a tako cete posvetiti i Bogu. Jer Bogu je stalo do vas i vi ste njemu bitni. Neverevotano je sta covek moze sve postici onog trenutka kada zapravo pocne da radi na sam sebi, a ne na tome da bude prihvacem u drustvu. Jer ako hocete da budete deo drustva moracete da budete deo copora. Budite deo onoliko koliko vi to zelite da budete, ali uvek u samosvesnosti koliko ste izlozeni "radijaciji". Svako za sebe ali dovoljna kolicina ubija i najjace.
Ljudi mozda nije stalo do vas, a mozda ni vama nije stalo do vas. Ali Bogu jeste. Pomozite sebi i Bog ce vam pomoci. Moja vam je garancija.
Poslednja izmena:
prema tome tema ne uspela 
