- Poruka
- 252
Моја бака је умела да каже да жена сама држи три ћошка куће на својим леђима, док јој на четвртом помаже мушкарац.
Верујем да је та мисао говорила и говори о важности жене у породици и друштву. Недавно је искрсао једна чланак који је на почетку досадан, али уводи у причу теорију да еманципована жена води краху цивилизације. Текст је онако подугачак, па ћу само да пренесем уводни део...
"У моралу такође постоји проблем суперерогације, односно херојства. Зашто неки људи ризикују свој живот за друге? Осим у случају самоубица који немају потомство, ово се може објаснити еволутивним разлозима. При том морамо разликовати мушке и женске разлоге. Јасно је да мајка која се жртвује за своју децу повећава вероватноћу да њена деца преживе и на тај начин шири гене пожртвовања на врсту. Што се тиче мушких разлога за пожртвовање, објашњење је нешто комплексније. Како мушкарац црпи своју моћ из мушке групе, пожртвовање које ће омогућити групи да преживи или стекне већу моћ је еволутивно оправдано. У рату су честе ситуације које изгледају као чисто самоубиство, па ипак неки људи преживе. Склоност ка ризику и коцкању са својим животом, која је много чешћа у мушком делу врсте, има своје еволутивно упориште. Иако ће многи који ризикују свој живот погинути, неки ће преживети и пренеће своје гене даље. Мушка сексуална функција унутар врсте је таква да мали број мушкараца може одржавати репродукцију. Са женама није такав случај. Појединачна жена је већи губитак за врсту од појединачног мушкарца када узимамо у обзир само квантитет. Није необично да су жене генерално конзервативније и опрезније од мушкараца. Еволуција није награђивала ризично женско понашање. Потребно је због биолошке функције рађања сачувати што већи број жена. У случају неке катастрофе, врста ће се лакше репродуковати из малог броја преживелих мушкараца и већег броја жена, него из малог броја преживелих жена и пропорционално већег броја преживелих мушкараца. Тако ствар стоји када је у питању квантитет јединки. Сасвим другачије ствар стоји са квалитетом. Нови, успешни гени, које је природа својим утицајем одобрила, лакше и брже се преносе преко мушкарца који има корисну мутацију, чак и ако се првобитно мутација испољила код жене, његове мајке на пример. Са становишта преношења квалитета, мушкарац је за врсту од веће важности.
Због ограничености ресурса, природно је да ће увек долазити до сукобљавања међу људима. Мушкарци ће се удруживати у групе да би се обрачунали са другим мушкарцима јер ако се боре сваки за себе, као код Хобса, увек могу да буду надвладани од стране оних који се удружују. Некакав вечни мир је обична илузија. Ствар не би тако стајала када би од људи све зависило, међутим природни закони су такви да стално делују ограничавајуће и селекционишу „зле“ гене и „културе“. Сам свет не ваља, па тако ни људи који од њега зависе не могу бити много бољи. Једини стварни морал који може постојати је онај везан за интерес поједине мушке организације. Некакав универзални морал који важи за све може постојати само у условима енергетског богатства. Већ са првом кризом такав морал постаје неодржив за оне који хоће да преживе и оставе потомство. Самим тим губи универзалност јер под: 1) Не важи за све животне ситуације; 2) Не важи за сва умна бића. Они који желе да преживе и оставе потомство не могу се морално луксузирати као што могу аскете и самоубице. У условима тешког губитка ресурса који не омогућава очување чак ни основне људске групе од две јединке ступамо у ванморалну ситуацију у којој не можемо морално судити. Једино самоубице могу морално поступати у таквим ситуацијама, пошто поседују апсолутну моћ..." за наставак текста пратите линк
Верујем да је та мисао говорила и говори о важности жене у породици и друштву. Недавно је искрсао једна чланак који је на почетку досадан, али уводи у причу теорију да еманципована жена води краху цивилизације. Текст је онако подугачак, па ћу само да пренесем уводни део...
"У моралу такође постоји проблем суперерогације, односно херојства. Зашто неки људи ризикују свој живот за друге? Осим у случају самоубица који немају потомство, ово се може објаснити еволутивним разлозима. При том морамо разликовати мушке и женске разлоге. Јасно је да мајка која се жртвује за своју децу повећава вероватноћу да њена деца преживе и на тај начин шири гене пожртвовања на врсту. Што се тиче мушких разлога за пожртвовање, објашњење је нешто комплексније. Како мушкарац црпи своју моћ из мушке групе, пожртвовање које ће омогућити групи да преживи или стекне већу моћ је еволутивно оправдано. У рату су честе ситуације које изгледају као чисто самоубиство, па ипак неки људи преживе. Склоност ка ризику и коцкању са својим животом, која је много чешћа у мушком делу врсте, има своје еволутивно упориште. Иако ће многи који ризикују свој живот погинути, неки ће преживети и пренеће своје гене даље. Мушка сексуална функција унутар врсте је таква да мали број мушкараца може одржавати репродукцију. Са женама није такав случај. Појединачна жена је већи губитак за врсту од појединачног мушкарца када узимамо у обзир само квантитет. Није необично да су жене генерално конзервативније и опрезније од мушкараца. Еволуција није награђивала ризично женско понашање. Потребно је због биолошке функције рађања сачувати што већи број жена. У случају неке катастрофе, врста ће се лакше репродуковати из малог броја преживелих мушкараца и већег броја жена, него из малог броја преживелих жена и пропорционално већег броја преживелих мушкараца. Тако ствар стоји када је у питању квантитет јединки. Сасвим другачије ствар стоји са квалитетом. Нови, успешни гени, које је природа својим утицајем одобрила, лакше и брже се преносе преко мушкарца који има корисну мутацију, чак и ако се првобитно мутација испољила код жене, његове мајке на пример. Са становишта преношења квалитета, мушкарац је за врсту од веће важности.
Због ограничености ресурса, природно је да ће увек долазити до сукобљавања међу људима. Мушкарци ће се удруживати у групе да би се обрачунали са другим мушкарцима јер ако се боре сваки за себе, као код Хобса, увек могу да буду надвладани од стране оних који се удружују. Некакав вечни мир је обична илузија. Ствар не би тако стајала када би од људи све зависило, међутим природни закони су такви да стално делују ограничавајуће и селекционишу „зле“ гене и „културе“. Сам свет не ваља, па тако ни људи који од њега зависе не могу бити много бољи. Једини стварни морал који може постојати је онај везан за интерес поједине мушке организације. Некакав универзални морал који важи за све може постојати само у условима енергетског богатства. Већ са првом кризом такав морал постаје неодржив за оне који хоће да преживе и оставе потомство. Самим тим губи универзалност јер под: 1) Не важи за све животне ситуације; 2) Не важи за сва умна бића. Они који желе да преживе и оставе потомство не могу се морално луксузирати као што могу аскете и самоубице. У условима тешког губитка ресурса који не омогућава очување чак ни основне људске групе од две јединке ступамо у ванморалну ситуацију у којој не можемо морално судити. Једино самоубице могу морално поступати у таквим ситуацијама, пошто поседују апсолутну моћ..." за наставак текста пратите линк
Poslednja izmena:
) vishe nece biti potrebni
... dok ga je još bilo. 
