EKV

[aleksandrica_k]

pozdrav,ne znam da li se vec pisalo o tome,ali zanima me gde mogu da nadjem pesmu bus station iz filma crna marija??

Na ovom linku http://rapidshare.com/files/220129373/Muzika_Iz_Filma_Crna_Marija.rar imas muziku iz filma, 6 pesama, ali ne pise bus station...mozda se drugacije zove (password za link rapidserbia.com)

 

[1nf1n1ty]

izvini,ali gde je link :S

 

[aleksandrica_k]

izvini,ali gde je link :S

evo ga, 'ladno sam ga zaboravila staviti
izmenjeno

 

[justyce4ever]

 

[iivanabg]

SONJA SRECAN TI RODJENDAN!!!

Biografija
Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine.

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa : Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem...

Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“ izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan određenog faha, ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom. Za glavnu ulogu u filmu "Šećerna vodica" dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine.

Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu u Veneciji. U muzičkom spotu Miroslava Ilića, za pesmu „Voleo sam devojku iz grada“ snimljenom 1987. godine, igrala je famoznu Devojku iz grada.

Tokom devedesetih godina ređe se pojavljivala na filmu, ali je, i pored toga, ostvarila nekoliko značajnijih uloga: „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“: Bila je aktivna i kao rediteljka - „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut - Beograd andergraund“, „Plej“ i poslednji film „Šarlo te gleda“.

Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu „Hleb i mleko“ 2001. godine, nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Film „Jug-jugoistok“ u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a „Nebojša Đukelić“.

Poslednju ulogu ostvarila je u TV seriji „Vratiće se rode“.

Pred kraj života se posvetila snimanju avangardnih filmova.

Preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu.

Dobitnica je velikog broja priznanja, među kojima i Zlatne arene u Puli, nagrade Ćele kula 1985. za ulogu u filmu „Živeti kao sav normalan svet“ i nagrade Carica Teodora za ulogu u „Šećernoj vodici“ u Nišu, Specijalne nagrade žirija u Veneciji za ulogu pevačice u filmu „Život je lep“ i dr.

 

[DeathIsAMidnightRunner]

kad pomislim na nju, uvek me neka tuga obuzme.
i dalje ne mogu da verujem da je nema.

 

[HoOl_]

Volim ovaj bend jedan od omiljenih mi je Milan je stvarno bio dobar pevac i tekstopisac.Omiljena pesma:Srce,Samo par godina za nas,Ljubav,Dum Dum,Oci boje meda,Zajedno,Neko nas posmatra...I Magi i Bojan i svi su bili dobri.

 

[darkghost]

Ипак, изгледа, кад се ради о правим уметницима, као о Колтрејну, Џенис, Милану М. и другима, остајало је места за озбиљно бављење. И, уосталом, најважније је да су они оставили значајно и трајно уметничко дело, а шта су радили у приватном животу је много мање битно.

Ovo potpisujem. Iza sebe su ostavili nesto sto nikada nece umreti.
Shvatam da je vecini i privatni zivot vazan, ali on nekada ne mora govoriti mnogo.
Umetnici svoj zivot daruju kroz muziku, u ovom slucaju.

Inace, tacno je da je Janis na Woodstocku bila u losem stanju,
ali to je bio sasvim redak slucaj sto se nje tice.
Ona je isticala kako je na nastupe uvek dolazila trezvena.
Kada se sagleda i shvati da je ona zbog tih nastupa zivela, to zvuci sasvim
logicno.
Zelela je da prisebna upije svaku emociju i da da sve od sebe.
Za razliku od toga, posle koncerta bi uglavnom tonula u stanje depresivnosti,
narkotika i alkoholizma i to stanje bi trajalo do nove svirke.
Mozda nije ni bitno, ali pozeleh da produbim ovu pricu o Janis.

 

[darkghost]

SONJA SRECAN TI RODJENDAN!!!

Biografija
Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine.

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa : Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem...

Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“ izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan određenog faha, ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom. Za glavnu ulogu u filmu "Šećerna vodica" dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine.

Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu u Veneciji. U muzičkom spotu Miroslava Ilića, za pesmu „Voleo sam devojku iz grada“ snimljenom 1987. godine, igrala je famoznu Devojku iz grada.

Tokom devedesetih godina ređe se pojavljivala na filmu, ali je, i pored toga, ostvarila nekoliko značajnijih uloga: „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“: Bila je aktivna i kao rediteljka - „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut - Beograd andergraund“, „Plej“ i poslednji film „Šarlo te gleda“.

Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu „Hleb i mleko“ 2001. godine, nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Film „Jug-jugoistok“ u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a „Nebojša Đukelić“.

Poslednju ulogu ostvarila je u TV seriji „Vratiće se rode“.

Pred kraj života se posvetila snimanju avangardnih filmova.

Preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu.

Dobitnica je velikog broja priznanja, među kojima i Zlatne arene u Puli, nagrade Ćele kula 1985. za ulogu u filmu „Živeti kao sav normalan svet“ i nagrade Carica Teodora za ulogu u „Šećernoj vodici“ u Nišu, Specijalne nagrade žirija u Veneciji za ulogu pevačice u filmu „Život je lep“ i dr.

Svaka cast na postavljanju ovih klipova i same biografije.
Cak i tako jednostavan gest moze uciniti mnogo,
jer neke osobe nikada ne mogu da budu zaboravljene.
Shvatam da sam u ovom slucaju subjektivan,
ali smatram da sam i u toj subjektivnosti krajnje objektivan...
Sonja, srecan rodjendan...
Voleo bih da sam imao prilike da danas posetim njen grob,
ali nazalost, sve se zavrsilo na zelji.

 

[iivanabg]

hvala!

 

[Carol]

Eh,Sonja...još malo pa godinu dana kako je nema,a ja nisam ni primetila...nekako je uvek tu.

 

[justEKV]

Sonja...i VD...

 

[Милунка Савић]

Саша Д. Ловић


(In Memoriam: Милан Младеновић, 1958–1994, „Екатарина Велика”)

Бићу искрен – нисам сигуран да чак имамо своју садашњост.
Извесно је да стихијски идем кроз живот, па где се зауставим.
Једно је сигурно – никад не знам у ком ћу смеру кренути.
(Милан Младеновић)

Више смелошћу духа но правим погоцима, Милан Младеновић је заталасао своје време. Остао је скривен у свом херметичном омотачу, са изузетним осећајем за музику стиха – као непресушни стваралац речи – бића; као иза тамничких решетака остао је скривен његов митски свет. Као да је одувек мислио да није у стању да уочи истински значај проблема, није чак ни стигао да се од њега уплаши, нити да похвата његове законистости; проблем га је престигао и смрвио…
…Прете ми ноћу у моју собу тихо уђу
нађу ме будног где слушам откуцаје сата
приђу ми тихо док имам камен уместо срца
лагано склопе прсте око мога врата.
(„Рано изјутра”)

Човек се диже у висине на крилима својих илузија, а најзад, поуку му даје сама наша судбина, сами наши удеси. На том искуству песник наставља стихове свога јада у својој поезији ставља у погон механизам неочекиваних и значајних веза међу стварима: пустио је да се слике и метафоре сударају, суочио речи у неочекиване сусрете, узвишено и банално спајао у нови квалитет.
Мислим да је доста патетично време у коме живимо… Ако имаш доста јаке одбрамбене механизме, онда то не може да те дотакне; међутим, ако мало шире отвориш очи, онда све јасно видиш. Врло је тешко да оно што видиш кажеш и пренесеш људима, а да не испаднеш баналан.
Уместо да разбија окове, поезија песника баца у окове. Поезија је, у ствари, замена за вечито прижељкивање неисказаности која песника гуши испод „лешева”, закона, традиције, испод прихваћених конвенција. А како препознати себе у мору конвенционалности? Каквог онда има смисла – упознати себе, када упознати себе значи извршити замену!?
Охрабрује ли чињеница, што нам дело Милана Младеновића доказује, да пролазећи кроз многе векове, људски идентитет остаје исти, и да је вечит? Идеја да је људска судбина увек потресна, трагична током читаве историје, у свакојаким преокретима, свакако застрашује.
…Магла чешља прамен на улици
хладан дах са запада
гар се црни свуда по снегу
плава блуза и кифла пред час
рођен сам у гету
тако нешто задаје страх
рођен сам у гету
тачно у час да видим…
(„Гето”)

Орфејева уста певају испод земље, окупљају комаде његовог тела и припајају их глави. Та уста ипак певају о љубави. Опет и ипак. А љубав буди мртве, обгрљује супротности. Милан је био дечак из воде, воде као средства обнављања, као извора живота. Он је гласом водио и усхићивао. Широки токови стихова које нам је подарио, преплављују тоном смирености, ма колико у њима врвело од струја у судару…
Борите се за своју личну слободу, не дозволите да вас лажни сребрњаци и криво оправдане норме угуше…
Борите се за свој живот..
Слобода се најчешће завршава у ропству. Ако нико не воли свога ближњег, ако је све неподношљиво, ако наука и религија не дају одговоре на питања која нас највише муче, онда ни поезија не може ништа битно поправити. Човек је остављен на ивици амбиса… чујемо данас са свих страна.
А уме ли још ико да слуша поезију? Њена порука није помодна. Њу не можемо сматрати просто „културном”. Тачније, дело Милана Младеновића не може тек тако да се једноставно упише у историју културе. Научимо поново да се дивимо. Он је познавао моћ чуђења и дивљења. Никада није заборавио питање крајњег исходишта.
… Добро знаш
сваку реч
сваки знак
како најлакше
најбрже
најслађе
рећи
одлазим…

http://biblioteka-bor.org.rs/2009/05/pridji/

 

[justEKV]

Prelepo

 

[majska_maja]

lepi pesimizam.
ali tako je..izgleda..

 

[**angel**]

ovo je samo mali znak zahvalnosti Milanu na prelepim textovima koje nam je ostavio!

 

[^milena*]

Divno...

 

[Hladna_kao_Sunce]

Uh, bas mi se svidja!

 

[justEKV]

Magi...
Dan kada zatvorio se krug...ne mogu ništa drugo da napišem...

 

[DeathIsAMidnightRunner]

jutros je u busu broj 50 pisalo
na današnji dan je preminula margita stefanović, klavijaturistkinja benda ekv.
i bila je slika sa omota ljubav.

 

[iivanabg]

Maaaagi

Биографија
Рођена је као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића-Равасија.

Средњу музичку школу завршава у класи са Ивом Погорелићем са којим узима приватне часове код руског професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на московском конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава 1982. Као студент освоја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.

Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по Јужној Америци Маргита Стефановић постаје стални члан састава.

„Катарина II“ 1985. мења име у „Екатарина Велика“ и делује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе „Класни непријатељ“, „Три сестре“, „С оне стране дуге“ и „Мајка храброст“) и телевизију (драма „Плави, плави“), ради као продуцент („Карлови Вари“) и гостује на албумима многих југословенских група („Бејби Кејт“, Елвис Ј. Куртовић, „Ван Гог“, „Бабе“). Године 1985. појављује се у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“ у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и „ЕКВ“ изводећи песму „Тату“.

После распада „Екатарине Велике“ наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд „EQV“ са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД „Ти си сав мој бол“ (назван по песми „Екатарине Велике“) за бечку музичку кућу „Coop Arts & Crafts Unlimited“. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене песме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима „Глисерси“, „Зион банда“ и „Директори“.

Крајем 90-тих њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.

Маргита Стефановић је последње године живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници. Узрок смрти није званично објављен, али се претпоставља да је умрла од последица дугогодишњег интравенозног конзумирања дроге.

Пре ње су умрли Иван Вдовић (1992), Милан Младеновић (1994) и Бојан Печар (1998).

 

[[Una]]

Magi.

 

[Smudg]

 

[aleksandrica_k]

 

[ekv_ns_m]

ovo je samo mali znak zahvalnosti Milanu na prelepim textovima koje nam je ostavio!

Prelepa slika...

"Krug" ima nastupe:
• 19 .09.2009. Skoplje-Pivolend, Kale Forteress
• 25 .09.2009. Novi Sad-Trema
• 26 .09.2009. Zrenjanin-Stefani
• 02 .10.2009. Beograd-SKC, Velika Sala
, a takođe i Tanja Jovićević sa svojim sastavom nastupa u Lazinom Teletu, u Novom Sadu
• 22.09.2009.