EKV

[Kirsten Flagstad]

Glasam za Sarla
Hvala za slike

Milan nije slusao Leb i sol,koliko mi je poznato.

 

[/una/]

Najvise mi se dopada Angels breath, pa Sarlo, a EQV mi je kao i ostala muzika te vrste, burgijanje mozga. I meni se dopada ska. (Nije u vezi sa temom ali Samostalni referenti su odlicni, ko nije cuo za njih, sviraju ska, nadjite ih na my spaceu vredi poslusati.)

 

[good_neighbour]

Sarlo mi je jedan od omiljenih bendova, ako nista drugo onda omiljeni domaci bend.

 

[justyce4ever]

Najvise mi se dopada Angels breath, pa Sarlo, a EQV mi je kao i ostala muzika te vrste, burgijanje mozga. I meni se dopada ska. (Nije u vezi sa temom ali Samostalni referenti su odlicni, ko nije cuo za njih, sviraju ska, nadjite ih na my spaceu vredi poslusati.)

E vidiš meni je upravo suprotno. EKV.Šarlo, Angels breath...ne znam ne svidja mi se koncepcija breatha, ili ga još nisam razumeo, ne odgovara mi...

 

[Милунка Савић]

A meni se i "Breath" baš sviđa, pogotovo kao neka naznaka u kom pravcu bi se Milanovo stvaralaštvo dalje razvijalo. U tom trenutku on je već bio prevazišao EKV. Ovim "prevazišao", ne dajem nikakav vrednosni sud u odnosu na EKV muziku, pogotovo ne negativan, naravno. Nego su to, prosto, razne faze u razvitku jednog umetnika.

 

[Sibil Vejn]

A meni se i "Breath" baš sviđa, pogotovo kao neka naznaka u kom pravcu bi se Milanovo stvaralaštvo dalje razvijalo. )

Delim misljenje

taj album volim vise od ekv-a,iako ga dosta redje slusam.

 

[Forma_Ideale]

Angels breath...ne znam ne svidja mi se koncepcija breatha, ne odgovara mi...

Isto. Nikad ga nisam volela. Jedino Ogledalo i Praia Do Ventu Eternu mogu da slušam, ali nemam potrebu. A Madalena je... podsticaj za suicid.

A meni se i "Breath" baš sviđa, pogotovo kao neka naznaka u kom pravcu bi se Milanovo stvaralaštvo dalje razvijalo. U tom trenutku on je već bio prevazišao EKV. Ovim "prevazišao", ne dajem nikakav vrednosni sud u odnosu na EKV muziku, pogotovo ne negativan, naravno. Nego su to, prosto, razne faze u razvitku jednog umetnika.

E, vidiš, ja recimo to ne volim. Menjanje žanrova u radu jednog muzičara. Posebno mi je nedopadljivo recimo to da neki muzičari maltene menjanju žanr sa svakim novim albumom. Meni se nekako ta vrsta "osveženja" ne dopada. Ne zanima me, recimo, da kupim Biserin CD u npr. rege stilu, niti imam potrebu za tim da ona "prevaziđe" ovo što radi, i napravi izlet u rege, ako me razumete. Sviđa mi se to što ona radi, i hoću to na svakom njenom CD-u. To mi se recimo jako dopada(lo) i kod Dvornika. Svaki njegov CD (sem jednog) je funk. Volim njegov funk, i htela sam ga svaki sledeći put. (Nažalost, više neće biti sledećeg puta.) Generalno, slušam muzičare koji se žanrovski tokom svog rada ne menjaju. To mi je nekako... prepoznatljivost, zaštitni znak.

Opet ja sa svojim zašto , ali, volela bih da mi oni koji vole Angels Breath (a u većini ste ovde ), kažu zašto? Šta ga čini prevazilaženjem EKV-a? Iskreno me zanima, jer ja to ne doživljavam.

 

[Arzberg]

Muziku sa albuma ,,Angels Breath’’ ja , recimo, dozivljavam kao prirodan nastavak stvaranja muzike sa albuma ,,Rex Illusivii – Dissillusioned ’’ a ne kao ,,prevazilazenje’’ ili ti,,zanrovsko odstupanje’' u odnosu na muziku EKV… Jednostavno, Mitar Subotic je stvarao muziku, a tome su ucestvovali i Milan i Branka Parlic ( inace sjajna pijanistkinja koja je mnogo toga postigla i postize jos uvek,.. ona je bas iz Novog Sada, cini mi se… ) i mnogi drugi muzicari … Ono , jeste da je Suba dosta ucestvovao u izradi albuma ,,Samo par godina za nas’’ i da je pratio muzicki zivot EKV dok je noseca trojka EKV bila ziva, ali ja muziku EKV i muziku ,,Angels Brath-a’’ i ,,Dissillusioned-a’’ dozivljavam kao dve zasebne muzicke celine…Cak mi se vise dopada album ,,Dissillusioned'' ( pogotovo Thanx Mr. Rorscach , Nabor na postelji) od albuma ,,Angels Breath'' sa kojeg jako volim Crv, Metak, Aplausi, Velvet, Assassino,Praia do Ventu Eternu ... Ta Subina i Milanova muzika mi jako prija... Podstice moju kreativnost, preispitivanje, ne budi lose emocije...

Isto tako razmisljam i dozivljavam muziku Sarlo Akrobate i EQV… S tim sto EQV redje presluslavam, ne zbog muzickog zanra koji nije preterano u domenu mog interesovanja, vec zbog toga sto me ta muzika asocira na Milanovu smrt… Ja tu Muziku dozivljavam kao Maginu rakciju na Milanovu smrt i prosto ne mogu jos uvek da se distancciram od te asocijacije… I mislim da mi to I nije bas neka socijacija, nadam se da cu vremenom poraditi na toj ,,distanci’’ pa cu moci bez predumisljaja da se posvetim muzici…

Sto se Sarlove muzike tice, ja je jako volim! Ona u meni budi osecaj mladosti i svezine ( prosto mogu da se i blesavim uz nju i da osetim kako se u meni bude one decje strukture koje poprilicno retardiraju kako covek biva stariji i kako ga zivot i svakodnevne, sve mnogobrojnije, obaveze melju… I sigurno znam da se tu kod mene ne radi o neurozi ili ti nostalgiji, vec samo o budjenju jednog aspekta bica, koji je pozeljno da postoji u svakom zivotnom dobu, naravno , i u skladu sa datim zivotnim iskustvom ), one strukture moje licnosti koje su zaduzene za fleksibilnost, kreativnost, energiju, za promenu – a sve to da bih ostala ista… IZVINJAVAM SE, ali moram sad da napravim malu digresiju, mada I nije bas da nema veze sa ovim sto pisem… U utorak sam procitala jednu recenicu Davida Albaharija, i to bas u njegovom feljtonu koji pise za dnevni list ,,Danas’’ i evo kako je glasila: ,,Ako se menjate, menjajte se tako da u suštini ostanete isti, to je cela veština opstajanja u dijaspori ili izgnanstvu ili kako već hoćete da nazovete to gde živite. Ime ionako nije važno.’’ … U usima mi je zvonila pesma MODRO I ZELENO … Ne mogu a da ne posmislim da je David Albahari ipak pevao pesmu MODRO I ZELENO davne ’ 85… No, to je ta energija svezine koju u meni budi Sarlova muzika… I ne budi samo energiju svezine, vec u meni budi i zelju za blesavljenjem-na opste dobro mog bica i moje okoline… Ista je prica sa muzikom EKV, sa muzikom razlicitih zanrova, sa muzikom uopste… Ako to prepoznam u bilo kojoj vrsti muzike ( sem u turbo folku, tu djavo drema, a i to ne smatram vrstom muzike vec krikom ocaja bludnih sinova ), onda to i preslusavam… Najbitnije je da je muzika dobra i kvalitetna i da sluzi na opste dobro svih nas… Onda i ostaje za buducnost…

Ja se ne bavim muzikom profesionalno, ali muziku jako volim i u skladu sa tim svojim muzickim iskustvom, nikada mi nije smetalo ako neko proba da se eksperimentise i stvara u nekom drugom muzickom pravcu… Sve dok je muzika dobra i kvalitetna, nije mi bitan zanr i to sto znam da je dati muzicar pre toga stvarao u nekim drugim muzickim zanrovima ( sem kad je turbo folk u pitanju, tu nisam fleksibilna i mislim da je, sem kod Bregovica - a on je pooseebnna prica, svaki pokusaj koketiranja sa tim pravcem – NEMOGUC ) … Prosto, meni je razumljiva potreba istrazivanja i eksperimentisanja u razliicitim muzickim sferam i poljima , a sve u svrhu stvaranja dobre muzike… Verovatno je takav slucaj i kod onih ljudi koji se muzikom profesionalnno bave… Neki su verni svome zanru i to mi je bas ok - pada mi na pamet Kojot iz Eyesburn-a, Koja iz DAK-a, Mozart , a neki prosto eksperimentisu kao npr.. Suba, Vlako Stefanovski, Rambo, Milan i Magi, Misko Plavi… , i to mi je takodje ok…
Mozda je to do toga sto ja muziku dozivljavam, prozivljavam, ili – da upotrebim termin profesora Bojanina – PROOSECAM tom desnom hemisferom, sto bi znacilo da imam vise taj holisticki pristu spram analitickom, kada je, bar, muzika u pitanju… Ali, eto, to je samo moje misljenje i dozivljavanje…

 

[Милунка Савић]

Muziku sa albuma ,,Angels Breath’’ ja , recimo, dozivljavam kao prirodan nastavak stvaranja muzike sa albuma ,,Rex Illusivii – Dissillusioned ’’ a ne kao ,,prevazilazenje’’ ili ti,,zanrovsko odstupanje’' u odnosu na muziku EKV… Jednostavno, Mitar Subotic je stvarao muziku, a tome su ucestvovali i Milan i Branka Parlic ( inace sjajna pijanistkinja koja je mnogo toga postigla i postize jos uvek,.. ona je bas iz Novog Sada, cini mi se… ) i mnogi drugi muzicari … Ono , jeste da je Suba dosta ucestvovao u izradi albuma ,,Samo par godina za nas’’ i da je pratio muzicki zivot EKV dok je noseca trojka EKV bila ziva, ali ja muziku EKV i muziku ,,Angels Brath-a’’ i ,,Dissillusioned-a’’ dozivljavam kao dve zasebne muzicke celine…Cak mi se vise dopada album ,,Dissillusioned'' ( pogotovo Thanx Mr. Rorscach , Nabor na postelji) od albuma ,,Angels Breath'' sa kojeg jako volim Crv, Metak, Aplausi, Velvet, Assassino,Praia do Ventu Eternu ... Ta Subina i Milanova muzika mi jako prija... Podstice moju kreativnost, preispitivanje, ne budi lose emocije...

Isto tako razmisljam i dozivljavam muziku Sarlo Akrobate i EQV… S tim sto EQV redje presluslavam, ne zbog muzickog zanra koji nije preterano u domenu mog interesovanja, vec zbog toga sto me ta muzika asocira na Milanovu smrt… Ja tu Muziku dozivljavam kao Maginu rakciju na Milanovu smrt i prosto ne mogu jos uvek da se distancciram od te asocijacije… I mislim da mi to I nije bas neka socijacija, nadam se da cu vremenom poraditi na toj ,,distanci’’ pa cu moci bez predumisljaja da se posvetim muzici…

Sto se Sarlove muzike tice, ja je jako volim! Ona u meni budi osecaj mladosti i svezine ( prosto mogu da se i blesavim uz nju i da osetim kako se u meni bude one decje strukture koje poprilicno retardiraju kako covek biva stariji i kako ga zivot i svakodnevne, sve mnogobrojnije, obaveze melju… I sigurno znam da se tu kod mene ne radi o neurozi ili ti nostalgiji, vec samo o budjenju jednog aspekta bica, koji je pozeljno da postoji u svakom zivotnom dobu, naravno , i u skladu sa datim zivotnim iskustvom ), one strukture moje licnosti koje su zaduzene za fleksibilnost, kreativnost, energiju, za promenu – a sve to da bih ostala ista… IZVINJAVAM SE, ali moram sad da napravim malu digresiju, mada I nije bas da nema veze sa ovim sto pisem… U utorak sam procitala jednu recenicu Davida Albaharija, i to bas u njegovom feljtonu koji pise za dnevni list ,,Danas’’ i evo kako je glasila: ,,Ako se menjate, menjajte se tako da u suštini ostanete isti, to je cela veština opstajanja u dijaspori ili izgnanstvu ili kako već hoćete da nazovete to gde živite. Ime ionako nije važno.’’ … U usima mi je zvonila pesma MODRO I ZELENO … Ne mogu a da ne posmislim da je David Albahari ipak pevao pesmu MODRO I ZELENO davne ’ 85… No, to je ta energija svezine koju u meni budi Sarlova muzika… I ne budi samo energiju svezine, vec u meni budi i zelju za blesavljenjem-na opste dobro mog bica i moje okoline… Ista je prica sa muzikom EKV, sa muzikom razlicitih zanrova, sa muzikom uopste… Ako to prepoznam u bilo kojoj vrsti muzike ( sem u turbo folku, tu djavo drema, a i to ne smatram vrstom muzike vec krikom ocaja bludnih sinova ), onda to i preslusavam… Najbitnije je da je muzika dobra i kvalitetna i da sluzi na opste dobro svih nas… Onda i ostaje za buducnost…

Ja se ne bavim muzikom profesionalno, ali muziku jako volim i u skladu sa tim svojim muzickim iskustvom, nikada mi nije smetalo ako neko proba da se eksperimentise i stvara u nekom drugom muzickom pravcu… Sve dok je muzika dobra i kvalitetna, nije mi bitan zanr i to sto znam da je dati muzicar pre toga stvarao u nekim drugim muzickim zanrovima ( sem kad je turbo folk u pitanju, tu nisam fleksibilna i mislim da je, sem kod Bregovica - a on je pooseebnna prica, svaki pokusaj koketiranja sa tim pravcem – NEMOGUC ) … Prosto, meni je razumljiva potreba istrazivanja i eksperimentisanja u razliicitim muzickim sferam i poljima , a sve u svrhu stvaranja dobre muzike… Verovatno je takav slucaj i kod onih ljudi koji se muzikom profesionalnno bave… Neki su verni svome zanru i to mi je bas ok - pada mi na pamet Kojot iz Eyesburn-a, Koja iz DAK-a, Mozart , a neki prosto eksperimentisu kao npr.. Suba, Vlako Stefanovski, Rambo, Milan i Magi, Misko Plavi… , i to mi je takodje ok…
Mozda je to do toga sto ja muziku dozivljavam, prozivljavam, ili – da upotrebim termin profesora Bojanina – PROOSECAM tom desnom hemisferom, sto bi znacilo da imam vise taj holisticki pristu spram analitickom, kada je, bar, muzika u pitanju… Ali, eto, to je samo moje misljenje i dozivljavanje…

Baš lepo rečeno.

 

[Милунка Савић]

Isto. Nikad ga nisam volela. Jedino Ogledalo i Praia Do Ventu Eternu mogu da slušam, ali nemam potrebu. A Madalena je... podsticaj za suicid.

Različiti smo ljudi, normalno, ja, eto, nekad baš - imam potrebu da slušam ovaj Album, ili pojedine pesme, uostalom, kao i za svu drugu muziku. A, Madalena je... više "subinska", ako tako mogu da kažem, nego "milanovska".

E, vidiš, ja recimo to ne volim. Menjanje žanrova u radu jednog muzičara. Posebno mi je nedopadljivo recimo to da neki muzičari maltene menjanju žanr sa svakim novim albumom. Meni se nekako ta vrsta "osveženja" ne dopada. Ne zanima me, recimo, da kupim Biserin CD u npr. rege stilu, niti imam potrebu za tim da ona "prevaziđe" ovo što radi, i napravi izlet u rege, ako me razumete. Sviđa mi se to što ona radi, i hoću to na svakom njenom CD-u. To mi se recimo jako dopada(lo) i kod Dvornika. Svaki njegov CD (sem jednog) je funk. Volim njegov funk, i htela sam ga svaki sledeći put. (Nažalost, više neće biti sledećeg puta.) Generalno, slušam muzičare koji se žanrovski tokom svog rada ne menjaju. To mi je nekako... prepoznatljivost, zaštitni znak.

A meni je najvažnije da me te stvari pokreću na neki način, da nešto u meni "drmne" kad čujem, makar se žanr promenio. Sve zavisi od konkretne kompozicije i izvođača (S tim što neke izvođače volim, šta god svirali ili pevali). A nekad sam baš radoznala kad neko "uplovi" u do tad neiskušane vode, kako će iz njih "isploviti". A katkad ostajanje u istom žanru može postati čak i malo "dosadno", ako razumete šta hoću reći.

Opet ja sa svojim zašto , ali, volela bih da mi oni koji vole Angels Breath (a u većini ste ovde ), kažu zašto? Šta ga čini prevazilaženjem EKV-a? Iskreno me zanima, jer ja to ne doživljavam.

Zašto? Ah, teško, teško pitanje, stvarno. Ne znam, jednostavno mi jako prija, a nekad me baš podstiče. To ponavljanje, kao uvođenje u trans, iz kog izlaziš jači, pročišćeniji... "Metak mene neće, metak mene neće...", to ponekad dođe i kao formula ili "bajalica"za samohrabrenje. Ili "Crv", kao "isterivanje zlih duhova", između ostalog... Ne znam, ima tu još mnogo toga, ali u svakom slučaju, veoma mi "legne".

 

[El_Guerrila]

imam ja dosta njegovih slika
kako da ih postavim?

 

[Kirsten Flagstad]

TI SI SAV MOJ BOL ------------------- TI SI SAV MOJ BOL -------------------- SAV MOJ BOL --------------- SAV MOJ BOL....

 

[Милунка Савић]

imam ja dosta njegovih slika
kako da ih postavim?

Idi ovde:
http://www.imagecross.com/index.php

Onda kod "Select an image file to upload" klikni, i daće ti putanju za foldere na tvom hardu. Potraži gde držiš fotke, selektuj jednu i klikni "Uploading". Daće ti thumbnail fotke, i više opcija u zavisnosti kako hoćeš da je postuješ, da li u punoj veličini, ili thumbnail (umanjenu). Ako si odmah siguran da hoćeš punu veličinu, dovoljno je i samo kliknuti na thumbnail, i fotka se pojavi cela. Onda, desnim klikom na nju, da prekopiraš adresu, prekopiraj je ovde u otvoreni novi post. Posle, to ovde selektuješ i sa "copy" klikneš na ikonicu, pojaviće ti se prozorčić gde ćeš kopirati taj link, kažeš OK i ovde će se pojavirti s tim obeleženim, onda samo pošalješ post, i to je to.
Uh, valjda sam bila jasna. U svakom slučaju, polako, "vežbaj", savladaćeš, iako možda izgleda, nije ništa komplikovano.
Sretno!

 

[ArnoldLayne]

dopada mi se, recimo i prvi album Lačnog Franca u sličnom fazonu, "Ikebana",

perfektan album. slusam ga ko blesav u poslednje vreme. ni posle nisu loshi, al nista kao ovaj

 

[/una/]

Opet ja sa svojim zašto , ali, volela bih da mi oni koji vole Angels Breath (a u većini ste ovde ), kažu zašto? Šta ga čini prevazilaženjem EKV-a? Iskreno me zanima, jer ja to ne doživljavam.

Angels Breath volim jer mi prija da ga slusam, uzivam slusajuci ga. Isto je i sa ostalim izvodjacima koje slusam, jednostavno dovoljno je da me nesto dotakne, pokrene, da mi skrene paznju i da mi se dopadne. Znam da si ti, Forma trazila drugaciji odgovor, ali ja mislim da postoji mnogo toga u nama i oko nas sto ne mozemo racionalno ili eksplicitno da objasnimo, a za mene ljubav prema muzici i slusanju iste spada tu. Ali,ipak cu, pokusati da malo blize odgovorim na pitanje. Primetila sam da mi se dopada muzika koja nije zanrovski ogranicena. Na primer, iako volim Haustor, mnogo mi vise prija ovo sto Rundek radi sada sa Kargom. Takodje, volim Doorse koji su prosli kroz nekoliko faza u stvaralastvu (psychedelic rock, hard rock, blues-rock, acid rock ), Sunshine koji je od repa preuzeo samo repovanje, ali muzika im je savrsena, energicna(ko god ih je slusao uzivo zna o cemu pricam)... To je verovatno, jedan od razloga sto mi se mnogo dopada Angels Breath. Mislim da svaki umetnik, dok istrazuje i trazi nacine da iskaze sebe, ono sto jeste, sam stvara nove okvire, koji su samo njegovi, nisu odredjeni kao to je Rock ili Pop. Mislim, da je Milunka to imala u vidu kada je rekla da je Milan prevazisao EKV. Sve sto je imao da kaze u jednoj formi, rekao je, a onda je pronasao novi nacin izrazavanja. Pomislite samo, sta bi bilo da su knjizevnici stvarali po jednom ili dva, tri kljuca. Ne bismo imali sve te divne knjizevno - umetnicke epohe i ne bismo imali one koji se ni na epohe u kojima su stvarali nisu obazirali. Ne bismo imali Danteovo vidjenje pakla koje je postalo univerzalno, ni Bukovskog koga mnogi pokusavaju da imitiraju pa ispadaju smesni, ne bismo imali Kubizam u slikarstvu....

 

[Милунка Савић]

. Mislim, da je Milunka to imala u vidu kada je rekla da je Milan prevazisao EKV. Sve sto je imao da kaze u jednoj formi, rekao je, a onda je pronasao novi nacin izrazavanja. Pomislite samo, sta bi bilo da su knjizevnici stvarali po jednom ili dva, tri kljuca. Ne bismo imali sve te divne knjizevno - umetnicke epohe i ne bismo imali one koji se ni na epohe u kojima su stvarali nisu obazirali. Ne bismo imali Danteovo vidjenje pakla koje je postalo univerzalno, ni Bukovskog koga mnogi pokusavaju da imitiraju pa ispadaju smesni, ne bismo imali Kubizam u slikarstvu....

Pa da, otprilike to. "Prevaziilaženje", kako sam, uostalom, bila i rekla, nisam uopšte uzela u negativnom smislu, već, naprosto, kao prelaz u neku drugu fazu. I tačno, upravo se mnogo toga baš i sastoji u "razbijanju ključeva". Kao što je i EKV jedan od tih "razbijača ključeva", znači, pravac za sebe, koji posle ima uzore, tako je i sam Milan jedan od tih, preciznije, verovatno bi bio, da je poživeo.

 

[El_Guerrila]

 

[El_Guerrila]

jeee
uspeo sam

 

[Forma_Ideale]

Različiti smo ljudi, normalno, ja, eto, nekad baš - imam potrebu da slušam ovaj Album, ili pojedine pesme, uostalom, kao i za svu drugu muziku. A, Madalena je... više "subinska", ako tako mogu da kažem, nego "milanovska".


A meni je najvažnije da me te stvari pokreću na neki način, da nešto u meni "drmne" kad čujem, makar se žanr promenio. Sve zavisi od konkretne kompozicije i izvođača (S tim što neke izvođače volim, šta god svirali ili pevali). A nekad sam baš radoznala kad neko "uplovi" u do tad neiskušane vode, kako će iz njih "isploviti". A katkad ostajanje u istom žanru može postati čak i malo "dosadno", ako razumete šta hoću reći.


Zašto? Ah, teško, teško pitanje, stvarno. Ne znam, jednostavno mi jako prija, a nekad me baš podstiče. To ponavljanje, kao uvođenje u trans, iz kog izlaziš jači, pročišćeniji... "Metak mene neće, metak mene neće...", to ponekad dođe i kao formula ili "bajalica"za samohrabrenje. Ili "Crv", kao "isterivanje zlih duhova", između ostalog... Ne znam, ima tu još mnogo toga, ali u svakom slučaju, veoma mi "legne".

Angels Breath volim jer mi prija da ga slusam, uzivam slusajuci ga. Isto je i sa ostalim izvodjacima koje slusam, jednostavno dovoljno je da me nesto dotakne, pokrene, da mi skrene paznju i da mi se dopadne. Znam da si ti, Forma trazila drugaciji odgovor, ali ja mislim da postoji mnogo toga u nama i oko nas sto ne mozemo racionalno ili eksplicitno da objasnimo, a za mene ljubav prema muzici i slusanju iste spada tu. Ali,ipak cu, pokusati da malo blize odgovorim na pitanje. Primetila sam da mi se dopada muzika koja nije zanrovski ogranicena. Na primer, iako volim Haustor, mnogo mi vise prija ovo sto Rundek radi sada sa Kargom. Takodje, volim Doorse koji su prosli kroz nekoliko faza u stvaralastvu (psychedelic rock, hard rock, blues-rock, acid rock ), Sunshine koji je od repa preuzeo samo repovanje, ali muzika im je savrsena, energicna(ko god ih je slusao uzivo zna o cemu pricam)... To je verovatno, jedan od razloga sto mi se mnogo dopada Angels Breath. Mislim da svaki umetnik, dok istrazuje i trazi nacine da iskaze sebe, ono sto jeste, sam stvara nove okvire, koji su samo njegovi, nisu odredjeni kao to je Rock ili Pop. Mislim, da je Milunka to imala u vidu kada je rekla da je Milan prevazisao EKV. Sve sto je imao da kaze u jednoj formi, rekao je, a onda je pronasao novi nacin izrazavanja. Pomislite samo, sta bi bilo da su knjizevnici stvarali po jednom ili dva, tri kljuca. Ne bismo imali sve te divne knjizevno - umetnicke epohe i ne bismo imali one koji se ni na epohe u kojima su stvarali nisu obazirali. Ne bismo imali Danteovo vidjenje pakla koje je postalo univerzalno, ni Bukovskog koga mnogi pokusavaju da imitiraju pa ispadaju smesni, ne bismo imali Kubizam u slikarstvu....

Razumem šta hoćete da kažete, i sve stoji.

Ja sam više htela da kažem da svakog muzičara volim je stvara to što stvara, i žao mi je da to izgubim sledeći put, ako mi se jako dopada, ako je u tome fantastičan, i ako ga to prosto određuje... Npr. Enya više ne bi bila Enya, kada bi sad prešla u neki drugi žanr. Ta neka, "umno-duhovna" muzika je ono što je ona, ono što ju je obeležilo, ono po čemu je prepoznatljiva. Ne zasićuje me ostajanje u jednom žanru. Naprotiv, više doprinosi tome da... imam "poverenja" u rad tog konkretnog muzičara.

Ja recimo neke žanrove muzike izrazito ne volim (metal, rap, izvorna i sve vrste narodne, etno i folk muzike uopšte), i kada bi neko od izvođača koje slušam, prešao u neki od tih žanrova, ne bi me interesovalo da to kupim, samo zato što je to stvorio neko čiji mi se rad to tad dopadao. Pa tako nemam nijedan tribute snimak EKV-a, iako se na neki način tiče njih, jer me jednostavno ne zanima kako to sviraju momci iz New Yorka, Čačka iili Bečeja. Takođe, nemam ni pesme, niti albume na kojima su svirali svi bubnjari, ili drugi članovi EKV-a, a van EKV-a. Zapravo, imam samo Angels Breath (dobila sam), EQV i Karlowe Vare. Od ta tri, istinski mi se dopadaju jedino Karlowy Vari. Prevashodno, zbog prepoznatljivog i specifičnog vokala. Strašno volim prepoznatljive i specifične vokale, i to je recimo, između ostalog, nešto što bitno može da doprinese tome da mi se određeni izvođač dopadne.

Ne volim Sunshine npr., i stoga, zašto bih nabavljala i slušala nešto njihovo, samo zato što je u tome učestvovala Margita? Pa, ni svaki njen rad, iako je poštujem i cenim, ne moram voleti, zar ne?! Nekako mi je čak, taj stav... "moram nabaviti sve od tog i tog, iako mi se i manje dopada"... nekako... ne detinjast, ali, ne mogu sad da nađem pravu reč.

P.S. Zanimljivu smo stvar pokrenuli.

 

[Ginger]

Gde ima da se skine Angels Breath ?

 

[Sibil Vejn]

Ne volim Sunshine npr., i stoga, zašto bih nabavljala i slušala nešto njihovo, samo zato što je u tome učestvovala Margita? Pa, ni svaki njen rad, iako je poštujem i cenim, ne moram voleti, zar ne?! Nekako mi je čak, taj stav... "moram nabaviti sve od tog i tog, iako mi se i manje dopada"... nekako... ne detinjast, ali, ne mogu sad da nađem pravu reč.

P.S. Zanimljivu smo stvar pokrenuli.

Zar je to neko i rekao?

 

[Милунка Савић]

Gde ima da se skine Angels Breath ?

Bilo je ovde već nekoliko puta, ali, evo, na primer:

http://yuscena.blogspot.com/2007/05/angels-breath-1993-angels-breath.html

 

[Ginger]

Hvala

 

[Милунка Савић]

Razumem šta hoćete da kažete, i sve stoji.

Ja sam više htela da kažem da svakog muzičara volim je stvara to što stvara, i žao mi je da to izgubim sledeći put, ako mi se jako dopada, ako je u tome fantastičan, i ako ga to prosto određuje... Npr. Enya više ne bi bila Enya, kada bi sad prešla u neki drugi žanr. Ta neka, "umno-duhovna" muzika je ono što je ona, ono što ju je obeležilo, ono po čemu je prepoznatljiva. Ne zasićuje me ostajanje u jednom žanru. Naprotiv, više doprinosi tome da... imam "poverenja" u rad tog konkretnog muzičara.

Ok je i to, ne mora da zasićuje ostajanje u jednom žanru.

Ja recimo neke žanrove muzike izrazito ne volim (metal, rap, izvorna i sve vrste narodne, etno i folk muzike uopšte), i kada bi neko od izvođača koje slušam, prešao u neki od tih žanrova, ne bi me interesovalo da to kupim, samo zato što je to stvorio neko čiji mi se rad to tad dopadao.

I to je ok, naravno, što bi morala voleti neke žanrove? Ja od naših "narodnjaka" i "etno", baš onako volim samo pojedine konkretne pesme, mada ima izvođača koje posebno gotivim, dopada mi se glas, interpretacija, ne znam, npr. Ksenije Cicvarić, Živana Milića, Žarka Dančua... I , moram priznati, mnogo volim da slušam Tomu Zdravkovića, i Harisa Džinovića. Takođe, , npr, sjajna je izvedba sevdalinke "Omer beže", Josipe Lisac koju inače slušam u njenom "fahu" rado.

Pa tako nemam nijedan tribute snimak EKV-a, iako se na neki način tiče njih, jer me jednostavno ne zanima kako to sviraju momci iz New Yorka, Čačka iili Bečeja.

Ja imam, ali, više iz kolekcionarskih pobuda, rekoh odavno da trubute ne volim, originali su originali, i niko im nije, sem, ponekad, retkih izuzetaka "ni prineti".

Takođe, nemam ni pesme, niti albume na kojima su svirali svi bubnjari, ili drugi članovi EKV-a, a van EKV-a. Zapravo, imam samo Angels Breath (dobila sam), EQV i Karlowe Vare.

Ja neke imam neke nemam. Opet, više iz kolekcionarskih razloga.

Od ta tri, istinski mi se dopadaju jedino Karlowy Vari. Prevashodno, zbog prepoznatljivog i specifičnog vokala. Strašno volim prepoznatljive i specifične vokale, i to je recimo, između ostalog, nešto što bitno može da doprinese tome da mi se određeni izvođač dopadne.

KV su meni sjajni. A inače i ja mnogo volim specifične i prepoznatljive vokale.

Ne volim Sunshine npr., i stoga, zašto bih nabavljala i slušala nešto njihovo, samo zato što je u tome učestvovala Margita?

Ni meni se ne sviđaju, ali sam ipak, radi Margite skinula i to. (Opet, znači, zapravo , kolekcionarski )

Pa, ni svaki njen rad, iako je poštujem i cenim, ne moram voleti, zar ne?! Nekako mi je čak, taj stav... "moram nabaviti sve od tog i tog, iako mi se i manje dopada"... nekako... ne detinjast, ali, ne mogu sad da nađem pravu reč.

Ne moraš voleti, naravno. Ali opet kažem, kod mene konkretno je to, eto, i malo specifično, pošto baš - skupljam sistematski.

P.S. Zanimljivu smo stvar pokrenuli.

Jesmo.

 

[/una/]

Ne volim Sunshine npr., i stoga, zašto bih nabavljala i slušala nešto njihovo, samo zato što je u tome učestvovala Margita? Pa, ni svaki njen rad, iako je poštujem i cenim, ne moram voleti, zar ne?! Nekako mi je čak, taj stav... "moram nabaviti sve od tog i tog, iako mi se i manje dopada"... nekako... ne detinjast, ali, ne mogu sad da nađem pravu reč.

P.S. Zanimljivu smo stvar pokrenuli.

Slazem se da smo pokrenuli zanimljivu stvar.

Nisam ni mislila da treba slusati ono sto nam se ne dopada samo zato sto je u tome ucestvovao neko koga cenimo. Ja volim celokupan opus Sunshine/a, a ne samo tu jednu pesmu na kojoj je radila Magi. Ja ne volim EQV, ni najmanje, bez obzira na to sto je Margitinih ruku delo. Vazno je da se uziva u muzici, nista vise.