AngelOnYourShoulder
Primećen član
- Poruka
- 523
-
- Popularno:
- Igi Pop napustio scenu u kovčegu
- ko veruje da je Mocart komponovao
- Letnje gume
- "OSEĆAO SAM STRAH I JEZU" Miloš...
- Zdrav odnos znači da je ona više od...
- Zasto tehnomanija non stop trazi...
- Упозорење из Москве: Британци спремају...
- Prijemni ispiti za fakultete i kvote za...
- Vučić raspisuje izbore za Avgust ?!
- velika životna istina o životu
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
Hvala vam na ovim divnim tekstovima...izgubili smo kvalitetne umetnike.Citajuci ih ne mogu da verujem koliko je drzava "vodila racuna"o zastiti intelektualne svojine.I dan danas to pitanje nikako da se resi.Da je zivela u nekoj normalnoj drzavi zivela bi sasvim normalno od autorskih prava.
Juce na Fircijevom sajtu sasvim slucajno medju njegovim prijateljima naletim na kolegu za kojeg smo se svi pitali sta se desava.Jedino sto smo znali je da je otisao na Berkli....i vrlo prijatno se iznenadila...kako je svet mali...
Juce na Fircijevom sajtu sasvim slucajno medju njegovim prijateljima naletim na kolegu za kojeg smo se svi pitali sta se desava.Jedino sto smo znali je da je otisao na Berkli....i vrlo prijatno se iznenadila...kako je svet mali...
Corto Malteze
Veoma poznat
- Poruka
- 12.221
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
paunovicgordana
Početnik
- Poruka
- 26
Ekatarina velika
"Margita je dečak" – pisalo je
Bio je 15. maj 1988. godine kad sam je prvi put vidio. Pobro i ja smo čekali koncert ispred “Morače”, a ona je stajala u zelenoj haljini, dobro se sjećam, i ljutila se na organizatore koji su otkazali nastup. Sav je muški svijet zurio u nju. Bila je laka i lepršava, nježna i odlučna u isto vrijeme, odraz naših vlažnih pubertetskih snova. Donosila je, skupa sa Milanom, Bojanom i bubnjarima poetiku u naše živote, budili smo se, riječima davali smisao kakav im dolikuje, ručali smo meso, glodali smo kosti dobrih životinja... Podmitio sam ljude na blagajni “Morače” i dobio plakat neodržanog koncerta, još i danas stoji na mom zidu. Nosim ga iz jedne u drugu podstanarsku sobu.
Sveža i prepuna pokreta
Sticajem okolnosti, rad na yugo-rock magazinu “Road To South”, u okviru podgoričkih “Grafita”, ponovo me je spojio sa Margitom Stefanović. Tada sam već književni dio svoje ličnosti uklopio u okvire Udruženja književnika “Ars Antibari” iz Bara, i nije bilo bolje ličnosti sa kojom bih započeo serijal priča o rocku kao umjetnosti. Jer, ona je bila dio toga, ona je bila rock u umjetnosti, i klavijaturista, i pjesnikinja, i arhitekta, i dizajner... Bio je to i dug pubertetu, zašto ne reći, plašio sam se kako će da izgleda susret, plašio sam se sindroma suočavanja sa važnim, a nedodirljivim stvarima iz prošlosti.
Dočekala me u kuhinji raskošnog, predratnog stana pored Slavije, djelovala je svježe, razbrbljana i prepuna pokreta. Ono što sam zapamtio bile su ruke, koje je svih tri sata trljala kremom, “radi svirke, klavir traži gipke prste”. Nije to više bio razgovor za novine, bilo je to otvaranje dvoje ljudi, jedno prema drugom. U njenim pričama Nedodirljivi Ljudi prestajali su biti udaljene zvijezde, pretvarajući se u obične, male aktere jeftinih priča, djelići puzzle koja sasvim običnu sliku života pravi.
Od tog septembra 1996. bili smo stalno u kontaktu. Maša i ona su se viđale, išle na Sajam knjiga, a ja sam se priključivao svaki drugi vikend. Margita je postala redovni član “Ars Antibarija”.
Slika potpunog poraza
Dok sam pripremao drugi zbornik Udruženja, “Izgleda da će jugo”, preko zajedničkog prijatelja mi je poslala malu, crnu svesku, i u njoj gomilu kratkih priča, isječaka iz pripovjetki, crteža, vinjeta, samo njoj svojstvenih kombinacija čudno dizajniranih slova, slika i zagonetki. Na koricama je bila zakačena poruka – “Bolje da je kod tebe. Ja ću sve da pogubim. U strašnom Beogradu. M.”
Znala je. Naravno da je znala. “To” ju je gutalo iz dana u dan. Do mene su stizale monstruozne priče, ali nijesam htio ništa da je pitam. Zbornik je štampan, a ona se javljala povremeno, sa govornica, stan je prodala, kaže, nema adresu, a živjeće sa prijateljima, u zgradi tik pored ulice Vojislava Ilića.
Posjetio sam je, naravno, da bih poklonio knjigu. Još je nije vidjela. Posjetio sam je, ali bolje da nijesam. Sve je odavalo sliku potpunog poraza. Stan bez ičega u njemu, bez kreveta, sa rešooom, sa dvije, tri kartonske kutije umjesto ormara. I ništa više. A Magi mršava, upalih obraza, nepovezanog govora. “Dečak s kojim je živela” je bio izašao na kratko.
“Za onaj stan su me vezivale ružne uspomene. Morala sam sve da prodam” – zvučala je neuvjerljivo. Jedva sam čekao da odem, barski korzo pored mora pravi je melem za porušene slike. Zvala je i dalje, naravno. A ja sam izbjegavao te razgovore. Znao sam na šta se svode.
Osećaj da je u klopci
Nije htjela da zna da ja znam. A znao sam, naravno. Svi su znali. Naredni susret je bio godinu, godinu i po kasnije, slučajno, na ulici. Nije me ni prepoznala. Bila je s starijim, komad-zlata-oko-vrata čovjekom. Pravi filmski prototip bogate protuve s ulice. “One” protuve.
Početkom 2000. ponovo je bila ona prava. Telefon je služio smislenim razgovorima, privlačio ju je internet i mogućnost kreiranja globalne muzike. “Treba da napravimo virtualnu crkvu, da svako i od svuda može da bude vernik - muzika, reči, i osećaj da radiš ono što želiš u trenutku u kome želiš, to bi bila suština verovanja” – objašnjavala mi je.
Pri prvom narednom odlasku u Beograd, hitao sam da je vidim. I novi je Zbornik bio u planu.
Bila je zima, košava je duvala, ona poprilično ugojena, ali veselih, živih očiju, kao nekada. Izvadila je crnu kapu sa velikim ćilibarom na vrhu – “Ovo sam za tebe zašila, štiti od negativnog zračenja”.
Sjeli smo u Plato i pričali satima. Govorila je da se osjeća kao u klopci, da svi zarađuju na njoj i njenoj prošlosti, da štampaju EKV diskove, a da je niko i ne pita, da je sama i da joj to prija jer može da se suoči sa sobom, govorila je o Milanu i Bojanu, govorila kako uopšte ne razumije njihovu smrt. Kao da se nikada nije dogodila, tako je govorila:“Dala sam kumi na čuvanje sve što sam napravila. Priče, muzika, slike, crteži, jedno mnogo lepo rešenje za jednu kuću kraj Kotora... Može mi se svašta desiti, znaš. Bila sam u Indiji, imala sam velikih zdravstvenih problema u avionu”. Znao sam za te probleme, no...
Ovisnik o “strašnom” Beogradu
Zakazali smo slijedeći sastanak za mjesec dana, ali do njega nije došlo. Treću knjigu “Da li da ti kažem ko te je ubio, Gea?” u kojoj su bile Margitine kratke priče, ona nikada nije vidjela.
U novoj krizi preselila se u baraku u Borči, na samoj periferiji Beograda. Nije imala telefon, ni adresu, a pozivala me i dalje iz najrazličitijih djelova grada, u najrazličitijim situacijama, ujutro, popodne, pred ponoć. Njen život već odavno nije bio njen. I bila je svjesna toga. Stizala su pisma, nalik na crteže, puna anagrama, zagonetki, tajnih poruka koje sam dešifrovao tek na treće čitanje...
Mrzjela je Beograd iz dna duše, a opet ekstremno uživala u njemu. Bila je ovisnik o “strašnom” Beogradu još od vremena kad je na zidu njene zgrade osvanulo “Margita je dečak”.
U posljednjem razgovoru kojeg smo vodili, početkom ove godine, uvjeravala me da joj je “svega dosta i da hoće da dođe na more da se duhovno očisti, te da se moramo čuti i dogovoriti koliko prekosjutra”. To prekosjutra nikada nije osvanulo.
Prva postava “EkV” sada je opet zajedno. Tako se, ujedno, zvao i album koji je trebalo da se snimi, a prekinula ga je Milanova smrt – “Opet zajedno”. Linija se zatvorila, čineći savršenu kružnicu.
Baš kao što je Margita i tražila, mala, crna sveska je još uvijek kod mene: “Iz kreveta sam ustajala kasno pre podne... boleo me je vrat, jer sam sanjala glave izokrenute unazad, pokušavajući da gledam iza sebe. U martu iste godine, moja muzika je uspostavila ravnotežu između nikad dovoljno običnih i uvek previše dragocenih stvari. Kenija, moja mala od Avganistana, gledala je u proleće mojim očima: jednim okom u juče, drugim u sutra."
Željko Milović,26.09.2002
"Margita je dečak" – pisalo je
Bio je 15. maj 1988. godine kad sam je prvi put vidio. Pobro i ja smo čekali koncert ispred “Morače”, a ona je stajala u zelenoj haljini, dobro se sjećam, i ljutila se na organizatore koji su otkazali nastup. Sav je muški svijet zurio u nju. Bila je laka i lepršava, nježna i odlučna u isto vrijeme, odraz naših vlažnih pubertetskih snova. Donosila je, skupa sa Milanom, Bojanom i bubnjarima poetiku u naše živote, budili smo se, riječima davali smisao kakav im dolikuje, ručali smo meso, glodali smo kosti dobrih životinja... Podmitio sam ljude na blagajni “Morače” i dobio plakat neodržanog koncerta, još i danas stoji na mom zidu. Nosim ga iz jedne u drugu podstanarsku sobu.
Sveža i prepuna pokreta
Sticajem okolnosti, rad na yugo-rock magazinu “Road To South”, u okviru podgoričkih “Grafita”, ponovo me je spojio sa Margitom Stefanović. Tada sam već književni dio svoje ličnosti uklopio u okvire Udruženja književnika “Ars Antibari” iz Bara, i nije bilo bolje ličnosti sa kojom bih započeo serijal priča o rocku kao umjetnosti. Jer, ona je bila dio toga, ona je bila rock u umjetnosti, i klavijaturista, i pjesnikinja, i arhitekta, i dizajner... Bio je to i dug pubertetu, zašto ne reći, plašio sam se kako će da izgleda susret, plašio sam se sindroma suočavanja sa važnim, a nedodirljivim stvarima iz prošlosti.
Dočekala me u kuhinji raskošnog, predratnog stana pored Slavije, djelovala je svježe, razbrbljana i prepuna pokreta. Ono što sam zapamtio bile su ruke, koje je svih tri sata trljala kremom, “radi svirke, klavir traži gipke prste”. Nije to više bio razgovor za novine, bilo je to otvaranje dvoje ljudi, jedno prema drugom. U njenim pričama Nedodirljivi Ljudi prestajali su biti udaljene zvijezde, pretvarajući se u obične, male aktere jeftinih priča, djelići puzzle koja sasvim običnu sliku života pravi.
Od tog septembra 1996. bili smo stalno u kontaktu. Maša i ona su se viđale, išle na Sajam knjiga, a ja sam se priključivao svaki drugi vikend. Margita je postala redovni član “Ars Antibarija”.
Slika potpunog poraza
Dok sam pripremao drugi zbornik Udruženja, “Izgleda da će jugo”, preko zajedničkog prijatelja mi je poslala malu, crnu svesku, i u njoj gomilu kratkih priča, isječaka iz pripovjetki, crteža, vinjeta, samo njoj svojstvenih kombinacija čudno dizajniranih slova, slika i zagonetki. Na koricama je bila zakačena poruka – “Bolje da je kod tebe. Ja ću sve da pogubim. U strašnom Beogradu. M.”
Znala je. Naravno da je znala. “To” ju je gutalo iz dana u dan. Do mene su stizale monstruozne priče, ali nijesam htio ništa da je pitam. Zbornik je štampan, a ona se javljala povremeno, sa govornica, stan je prodala, kaže, nema adresu, a živjeće sa prijateljima, u zgradi tik pored ulice Vojislava Ilića.
Posjetio sam je, naravno, da bih poklonio knjigu. Još je nije vidjela. Posjetio sam je, ali bolje da nijesam. Sve je odavalo sliku potpunog poraza. Stan bez ičega u njemu, bez kreveta, sa rešooom, sa dvije, tri kartonske kutije umjesto ormara. I ništa više. A Magi mršava, upalih obraza, nepovezanog govora. “Dečak s kojim je živela” je bio izašao na kratko.
“Za onaj stan su me vezivale ružne uspomene. Morala sam sve da prodam” – zvučala je neuvjerljivo. Jedva sam čekao da odem, barski korzo pored mora pravi je melem za porušene slike. Zvala je i dalje, naravno. A ja sam izbjegavao te razgovore. Znao sam na šta se svode.
Osećaj da je u klopci
Nije htjela da zna da ja znam. A znao sam, naravno. Svi su znali. Naredni susret je bio godinu, godinu i po kasnije, slučajno, na ulici. Nije me ni prepoznala. Bila je s starijim, komad-zlata-oko-vrata čovjekom. Pravi filmski prototip bogate protuve s ulice. “One” protuve.
Početkom 2000. ponovo je bila ona prava. Telefon je služio smislenim razgovorima, privlačio ju je internet i mogućnost kreiranja globalne muzike. “Treba da napravimo virtualnu crkvu, da svako i od svuda može da bude vernik - muzika, reči, i osećaj da radiš ono što želiš u trenutku u kome želiš, to bi bila suština verovanja” – objašnjavala mi je.
Pri prvom narednom odlasku u Beograd, hitao sam da je vidim. I novi je Zbornik bio u planu.
Bila je zima, košava je duvala, ona poprilično ugojena, ali veselih, živih očiju, kao nekada. Izvadila je crnu kapu sa velikim ćilibarom na vrhu – “Ovo sam za tebe zašila, štiti od negativnog zračenja”.
Sjeli smo u Plato i pričali satima. Govorila je da se osjeća kao u klopci, da svi zarađuju na njoj i njenoj prošlosti, da štampaju EKV diskove, a da je niko i ne pita, da je sama i da joj to prija jer može da se suoči sa sobom, govorila je o Milanu i Bojanu, govorila kako uopšte ne razumije njihovu smrt. Kao da se nikada nije dogodila, tako je govorila:“Dala sam kumi na čuvanje sve što sam napravila. Priče, muzika, slike, crteži, jedno mnogo lepo rešenje za jednu kuću kraj Kotora... Može mi se svašta desiti, znaš. Bila sam u Indiji, imala sam velikih zdravstvenih problema u avionu”. Znao sam za te probleme, no...
Ovisnik o “strašnom” Beogradu
Zakazali smo slijedeći sastanak za mjesec dana, ali do njega nije došlo. Treću knjigu “Da li da ti kažem ko te je ubio, Gea?” u kojoj su bile Margitine kratke priče, ona nikada nije vidjela.
U novoj krizi preselila se u baraku u Borči, na samoj periferiji Beograda. Nije imala telefon, ni adresu, a pozivala me i dalje iz najrazličitijih djelova grada, u najrazličitijim situacijama, ujutro, popodne, pred ponoć. Njen život već odavno nije bio njen. I bila je svjesna toga. Stizala su pisma, nalik na crteže, puna anagrama, zagonetki, tajnih poruka koje sam dešifrovao tek na treće čitanje...
Mrzjela je Beograd iz dna duše, a opet ekstremno uživala u njemu. Bila je ovisnik o “strašnom” Beogradu još od vremena kad je na zidu njene zgrade osvanulo “Margita je dečak”.
U posljednjem razgovoru kojeg smo vodili, početkom ove godine, uvjeravala me da joj je “svega dosta i da hoće da dođe na more da se duhovno očisti, te da se moramo čuti i dogovoriti koliko prekosjutra”. To prekosjutra nikada nije osvanulo.
Prva postava “EkV” sada je opet zajedno. Tako se, ujedno, zvao i album koji je trebalo da se snimi, a prekinula ga je Milanova smrt – “Opet zajedno”. Linija se zatvorila, čineći savršenu kružnicu.
Baš kao što je Margita i tražila, mala, crna sveska je još uvijek kod mene: “Iz kreveta sam ustajala kasno pre podne... boleo me je vrat, jer sam sanjala glave izokrenute unazad, pokušavajući da gledam iza sebe. U martu iste godine, moja muzika je uspostavila ravnotežu između nikad dovoljno običnih i uvek previše dragocenih stvari. Kenija, moja mala od Avganistana, gledala je u proleće mojim očima: jednim okom u juče, drugim u sutra."
Željko Milović,26.09.2002
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
Eee,da! ,,Crna Marija''...Aleksandar Žikić je napisao da Milan nije hteo da priča o tom filmu kada se pojavio u bioskopima...Ali,gledam ga samo zbog toga što ja nikada nisam videla Milana u situaciji kada priča (pa makar i u ulozi glumca)... :-( ...
@slightsigh,izgleda da smo čitale isti forum
...I ja se nadam da će Milović da objavi Magino pisanije...
@jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj, ,,sastavljaš iscepane poruke , tragove pod prozorom i obale pod jastukom... kao u snu...''.Nadam se da si skinula onaj intervju.
Pozdrav narode!
@slightsigh,izgleda da smo čitale isti forum
...I ja se nadam da će Milović da objavi Magino pisanije...@jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj, ,,sastavljaš iscepane poruke , tragove pod prozorom i obale pod jastukom... kao u snu...''.Nadam se da si skinula onaj intervju.
Pozdrav narode!
Treba da se cisti
Zainteresovan član
- Poruka
- 194
Politikin Zabavnik 05/01/1996
ZVUK BEOGRADA
Za one koji vole sastav EKV prava mala zagonetka je pojava grupe
EQV i njihovog prvog kompakt diska "Ti si sav moj bol", nazvanog po jednoj
od pesama Milana Mladenovica. Iza ove nove grupe stoji Margita Stefanovic,
dugogodisnji clan sastava EKV:
- Pre vise od godinu dana pozvali su me ljudi iz studija
"Technologique" i pitali da li mogu da upotrebe klavirsku sekvencu iz pesme
"Ti si sav moj bol". od tog dela zeleli su da naprave sasvim novu pesmu
zasnovanu na danasnjem, savrmenom zvuku. To smo poceli da radimo zajedno i
na kraju smo dobili vise od sata muzike koja se nasla na ovom kompakt
disku. Tu se nasla i pesma "Equinox" i tako nam se nametnula i sama
skracenica EQV. Snimanje je zavrseno krajem 1994. godine, ali niko od
domacih izdavaca nije bio spreman da to tada objavi.
Zatim se pojavio nas prijatelj Rocko, koji zivi u Becu i on je
predlozio da to objavi u Austriji. Tako je nasa ploca izasla u
inostranstvu, veci deo tiraza nije ni stigao do Beograda, ali su se
pojavile piratske kasete sa ovim materijalom. Nas cilje je da ovu vrstu
muzike sto vise sviramo, sto se inace ne radi, ali nama je to zanimljivo.
Polovoinom oktobra prosle godine svirali smo u Becu na festivalu "Taktik
95" i tada smo se prvi put predstavili publici. Cak i u ovakvoj vrsti
muzike, koja se naziva tehno, ambijentalna, elektronska, ili ovo nase sto
bi se zvalo trens, najbitnije su pesme. Mi sve ovo predstavljamo kao zvuk
Beograda. Tu je ukljucen i kompakt disk "Angel's Breath" koji je Mila
Mladenovic snimio u Brazilu sa Mitrom Suboticem, a tu je jos jedan sastav
"Glisersi" koji smo napravili sa Besketom, on je nekada svirao gitaru u
grupi "Bezobrazno zeleno". Uveliko pripremamo nove pesme, trenutno smo
zavrsili jednu gospel verziju necega sto bi licilo na staru protestnu pesmu
u duhu Ivice Percla, ali sa rep varijantama. U grupi nas ima puno, gotovo
mali fudbalski tim. To su najrazlicitiji ljudi koje je bilo tesko zamisliti
u jednoj grupi. Zanimljivo je da ovo sto smo snimili kao EQV privlaci ljude
u svetu. Javljaju nam se iz Nemacke, Juznoafricke Republike, iz Velike
Britanije jer zele da tamo objavimo plocu. Pa, videcemo sta ce od svega
toga biti.
ZVUK BEOGRADA
Za one koji vole sastav EKV prava mala zagonetka je pojava grupe
EQV i njihovog prvog kompakt diska "Ti si sav moj bol", nazvanog po jednoj
od pesama Milana Mladenovica. Iza ove nove grupe stoji Margita Stefanovic,
dugogodisnji clan sastava EKV:
- Pre vise od godinu dana pozvali su me ljudi iz studija
"Technologique" i pitali da li mogu da upotrebe klavirsku sekvencu iz pesme
"Ti si sav moj bol". od tog dela zeleli su da naprave sasvim novu pesmu
zasnovanu na danasnjem, savrmenom zvuku. To smo poceli da radimo zajedno i
na kraju smo dobili vise od sata muzike koja se nasla na ovom kompakt
disku. Tu se nasla i pesma "Equinox" i tako nam se nametnula i sama
skracenica EQV. Snimanje je zavrseno krajem 1994. godine, ali niko od
domacih izdavaca nije bio spreman da to tada objavi.
Zatim se pojavio nas prijatelj Rocko, koji zivi u Becu i on je
predlozio da to objavi u Austriji. Tako je nasa ploca izasla u
inostranstvu, veci deo tiraza nije ni stigao do Beograda, ali su se
pojavile piratske kasete sa ovim materijalom. Nas cilje je da ovu vrstu
muzike sto vise sviramo, sto se inace ne radi, ali nama je to zanimljivo.
Polovoinom oktobra prosle godine svirali smo u Becu na festivalu "Taktik
95" i tada smo se prvi put predstavili publici. Cak i u ovakvoj vrsti
muzike, koja se naziva tehno, ambijentalna, elektronska, ili ovo nase sto
bi se zvalo trens, najbitnije su pesme. Mi sve ovo predstavljamo kao zvuk
Beograda. Tu je ukljucen i kompakt disk "Angel's Breath" koji je Mila
Mladenovic snimio u Brazilu sa Mitrom Suboticem, a tu je jos jedan sastav
"Glisersi" koji smo napravili sa Besketom, on je nekada svirao gitaru u
grupi "Bezobrazno zeleno". Uveliko pripremamo nove pesme, trenutno smo
zavrsili jednu gospel verziju necega sto bi licilo na staru protestnu pesmu
u duhu Ivice Percla, ali sa rep varijantama. U grupi nas ima puno, gotovo
mali fudbalski tim. To su najrazlicitiji ljudi koje je bilo tesko zamisliti
u jednoj grupi. Zanimljivo je da ovo sto smo snimili kao EQV privlaci ljude
u svetu. Javljaju nam se iz Nemacke, Juznoafricke Republike, iz Velike
Britanije jer zele da tamo objavimo plocu. Pa, videcemo sta ce od svega
toga biti.
Treba da se cisti
Zainteresovan član
- Poruka
- 194
EKATARINA VELIKA: DOBAR VETAR UZ LICE
"POP-ROCK" br. 139; januar 1990.
piše: Vojislav Pantić
povodom izbora Ekatarine Velike
za rock grupu godine u izboru "Pop-rock-a"
Album "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." (Jugoton, jul 1981) porodio je i zbrisao istovremeno najmoćniju postavu u istoriji beogradskog rock'n'rolla, Šarla akrobatu. Po kratkom postupku. Fanovi sa koncerata znali su da Milan, Koja i Vd neće propustiti priliku da na prvom (a, na žalost, i jedinom) solo-projektu protnu značajno više žestine od one koja se čula sa "Paket aranžmana".
No, oni drugi, koji su tražili deset novih pesama a la "Ona se budi", ovom pločom, svakako, nisu mogli biti zadovoljni. Zato je njen kvalitet, koji pored čisto muzičkog obuhvata i onaj eksperimentalni aspekt, bio glavni uzrok slabog komercijalnog uspeha. Ova ploča, jednostavno, nije ni zamišljena kao hit-ploča, pa takvih stvari nije ni imala. Nisu to bite ni "O,o,o..." ni "Ja želim jako", iako su se vrtele na radiju. Uz to, ploča je, posle izvesnog odlaganja termina za snimanje, objavljena tek u julu, u vreme kada su klinci već bili na moru. Za ozbiljnu promociju će na jesen biti kasno... Nervoza u bendu, kao rezultat neadekvatne koncertne aktivnosti (dakle i nedovoljnog trošenja viška energije) bila je vidljiva. Milan će kasnije prićati kako je jedini pravi solistićki koncert Šarla održan u LjubIjani, pred oko hiljadu srećnika. Uostalom, u to vreme u Beogradu je i bio trend ,koktel" svirki. Pod firmom BAS redovno je nastupalo više gurpa (i, verujte mi na reč, niko se nije obazirao ko svira prvi. a ko poslednji), no ovo je rađalo problem kod ozvučavanja bendova nestandardnog zvuka odnosno rasporeda instrumenata, kakav je Šarlo upravo bio.Isti problem se ponovio i na koncertima u Poljskoj u jesen 1981. Upravo sa ovim organizaciono - promocionalnim nezadovoljstvima javljao se jak kreativni sukob dve, kako će se sledećih godina ispostaviti, potpuno muzički različite ličnosti - agresivnog i prijavog Dušana Kojića, odnosno nežnog, emotivnog i melodičnog Milana Mladenovića.
Još jedna bitna ličnost u priči je Goran Vejvoda. Kao jedan od prvih koji su u gradu posedovali novu generaciju sintija (njegov CASIO VL-2 daće 1982. značajan doprinos neobičnom bogatstvu novih zvukova na ploči 0dbrana i poslednji dani' grupe Idoli), bio je, logično, pozvan od strane Vda (Ivan Vdović - bubnjevi) da obogati zvuk Šaria, ali je bio glatko odbijen od strane Kojića. Najviše se, medutim, razočarao Milan. Ideja o sintiju nlje ga napuštala. A Kojić je pretio da će, ukollko Mllan kupi sinti, istupiti iz grupe. E, to je već bilo ozbiljno! Za sinti, koji je toliko želeo, Milan n!)e imao para. Sa tako organizovanim Šarlom, nije ih mogao ni zaraditi. Postojao je, dakle, ravnopravno jak finansijski problem. Milan će ga reiiti tek 1987. Koja ga neće ni rešavati.
Ipak sinti!
Krajem sedamdesetlh, Milan Mladenović i Gagi Mihajlović jmali su postavu koja se zvala Limunovo drvo. Kako to obično biva u mnogim domaćim rock'n'roll pričama iz onog vremena, grupa je puno svirala, promenila priličan broj članova i spremala materijal za ploču kod Trulog u Zagrebu. Poslednja formacija: Milan i Gagi - gitare Koja - bas, Vd - bubnjevi, pojavila se aprila 1980. kao predgrupa Pankrtlma. U krajnjem očajanju, novi proboj pokušala je, što je uobičajeno (ali je, začudo, ovde značilo i priličnu pozitivnu promenu u filosofiji) promenom imena. Ovaj, prvi, koncert Šarla akrobate, bio je istovremeno i poslednji za Gagija. Svoja muzička opredeljenja Gagi ce sačuvati sve do jeseni 1981. Posle nekoliko svirki sa Dr. Spirom, i konaćno poslednje (Atelje 212) grupa koja je pratila Dr Splru odlućila je da nastavi svojim putem. Pored Gagija, svirali su još i Švaba (kasnije Du-Du-A, El. Org. - bas) i Dule (bubnjevi). U ovom triju Gagi će sačekati gnevnog Milana i nekako u isto vreme nazvati bend (i patentirati ime!) - Katarina II.
Tokom 1982. godjne, a u saglasju sa Milanovom ambicijom iz vremena Šarla, bendu se priključuje Margita, nesuđena kuma prvog rock'n'roll grafita u gradu iz ulice Maršala Tolbuhina - neko je, u vreme najluđe Papićeve medijske euforije za Dećaclma (kasnije Idolil na zidu ispisao MARGITA JE DEČAK. Margita je tek 1982 godine uspešno završavala arhitekturu, i, uporedo s tim važila za jednog od najtalentovanijih klasičnih mladih pijanista u gradu. No, energija koju je jedne večen u sali bioskopa Topčiderska zvezda" primila slušajući Katarinu II presudila je u korist sasvim treće stvari - rock'n'rolla.
Prvog maja 1982. godine, Margita je upoznala Ijude iz i El. Orgazma. Počelo je druženje i tako je upoznala i Milana. Motivisan Margltinom izuzetnom voljom za istraživanje za nju potpuno nove muzike i fenomenalrom tehnikom, Mllan je kupio sinti na kojem je Margita imala prilike da vežba. Konačno (posle povratka sa tromesečnog puta u SAD), Margita postaje stalni član ekipe ispunjavajući time u potpunosti Milanovu potrebu za klavijaturama u bendu. U isto vreme, grupi se priključio i Bojan Pečar (bas, ex. Via Talasj Počeo je ozbiljan rad na materijalu. Postojale su već Treba da se čisti", Vrt", ,Ja znam..." i .Jesen", i postojao je poziv za Zagrebački bijenale, s kog se Katarina vratila dobro primljena od publike, ali i zapažena (pozitivno!) u mnogim novinskim reportažama. (Pitajte Žiklća, svoje oduševljenje nije ni malo skrivao -.Džuboks" br. 164). Zakone profesionalnog bavljenja muzikom, koji su se posle ovakvih uspeha morali poštovati, prvi nije mogao da ispoštuje Dule. Njegova interesovanja, jednostavno, nisu bila dovoljno jaka. Umesto njega, neposredno pred unapred zakazano snimanje u studiju .Druga maca' Enca Lesića, u grupu dolazi Vd. Snimanje kod Enca razvuklo se na pet meseci, ali se snimljena Jesen' već vrtela na Dlskomeru Studlja B i bilo je krajnje vreme da se posao ubrza. U susret je izašla produkcija RTV Ljubljane, zakazano je novo snimanje u .Akvarijusu* i, za ukupno pedeset satl (!), krajem decembra 1983. godine rodena je prva ploča.
Gagi je takav čovek...
Naziv prvog albuma (kao i ime grupe - .Katarina II") laika bi mogao prevariti da se radi o još jednom nemaštovitom projektu u jugoslovenskom rock'n'rollu. Stvarnost je bila sasvim suprotna. Na ploči je elegantno promešana Šartova punkoidnost kroz Bojanovo i Margitino klasičarsko nasleđe (muzički), odnosno, Milanova artistička senzibilnost kroz Gagijevu blago naglašenu angažovanost (tekstovi).
Zaboravljenom Hammond zvuku iz Margitinog sintija, koji je Katarinu II prevlačio patinom nekih ranijjh vremena, suprotstavljaju se ovde nove ideje (suzdržani beli reggae Police, i funk Talking Heads). Posebno to važi za ovo drugo. Headsoidne su ,Ja znam..." i Treba da se ćlsti" (obe verzije). Headsoidan je i Milanov način ispevanja, često recitovanje i brojni krikovi.
Uz sve navedeno, ploča je nosila sjajan potencijal za koncertno izvođenje. Sve je, zapravo, ostalo u skicama što ide, svakako, na dušu i kratkom roku za snimanje), a tekstovi, iako nadrealistički. sasvim su zgodno bili pamtljivi što je, naravno, produkovalo prave horove oduševIjenih fanova u publici. Zato je i logično da Milan nije mogao da čeka Gagijev povratak iz vojske. Ploču je trebalo hitno promovisati. Kada se Gagi vratio, Katarina II je imala-novog bubnjara (Vda je zamenio Firči) i nekoliko novih stvari, vidno komercijalnijih i stilski ujednačenijih. Ni Gagija, međutim, nije više zanimao ozbiljan rad... Godine 1985, povodom objavljivanja drugog albuma, Mllan će to objasniti ovakvim rečima:
- Gagi je sjajan gitarista. Međutim, on je čovek koji nikad neće dati sve od sebe da bi grupa što bolje funkcionisala. I, mrzeće ga da pomeri pojaćalo prema sebi, da okrene zvučnik kako bi se bolje čuo. Sve vreme sebe zavarava da nešto radi a, u stvari, ne radi ništa i ništa ne daje od sebe, iako bi mogao mnogo da pruži. Ali, jednostavno, takav je čovek. A za takve Ijude nema mesta - ili ćeš da radlš nešto kako treba ili nećeš da radiš nikako...
"POP-ROCK" br. 139; januar 1990.
piše: Vojislav Pantić
povodom izbora Ekatarine Velike
za rock grupu godine u izboru "Pop-rock-a"
Album "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." (Jugoton, jul 1981) porodio je i zbrisao istovremeno najmoćniju postavu u istoriji beogradskog rock'n'rolla, Šarla akrobatu. Po kratkom postupku. Fanovi sa koncerata znali su da Milan, Koja i Vd neće propustiti priliku da na prvom (a, na žalost, i jedinom) solo-projektu protnu značajno više žestine od one koja se čula sa "Paket aranžmana".
No, oni drugi, koji su tražili deset novih pesama a la "Ona se budi", ovom pločom, svakako, nisu mogli biti zadovoljni. Zato je njen kvalitet, koji pored čisto muzičkog obuhvata i onaj eksperimentalni aspekt, bio glavni uzrok slabog komercijalnog uspeha. Ova ploča, jednostavno, nije ni zamišljena kao hit-ploča, pa takvih stvari nije ni imala. Nisu to bite ni "O,o,o..." ni "Ja želim jako", iako su se vrtele na radiju. Uz to, ploča je, posle izvesnog odlaganja termina za snimanje, objavljena tek u julu, u vreme kada su klinci već bili na moru. Za ozbiljnu promociju će na jesen biti kasno... Nervoza u bendu, kao rezultat neadekvatne koncertne aktivnosti (dakle i nedovoljnog trošenja viška energije) bila je vidljiva. Milan će kasnije prićati kako je jedini pravi solistićki koncert Šarla održan u LjubIjani, pred oko hiljadu srećnika. Uostalom, u to vreme u Beogradu je i bio trend ,koktel" svirki. Pod firmom BAS redovno je nastupalo više gurpa (i, verujte mi na reč, niko se nije obazirao ko svira prvi. a ko poslednji), no ovo je rađalo problem kod ozvučavanja bendova nestandardnog zvuka odnosno rasporeda instrumenata, kakav je Šarlo upravo bio.Isti problem se ponovio i na koncertima u Poljskoj u jesen 1981. Upravo sa ovim organizaciono - promocionalnim nezadovoljstvima javljao se jak kreativni sukob dve, kako će se sledećih godina ispostaviti, potpuno muzički različite ličnosti - agresivnog i prijavog Dušana Kojića, odnosno nežnog, emotivnog i melodičnog Milana Mladenovića.
Još jedna bitna ličnost u priči je Goran Vejvoda. Kao jedan od prvih koji su u gradu posedovali novu generaciju sintija (njegov CASIO VL-2 daće 1982. značajan doprinos neobičnom bogatstvu novih zvukova na ploči 0dbrana i poslednji dani' grupe Idoli), bio je, logično, pozvan od strane Vda (Ivan Vdović - bubnjevi) da obogati zvuk Šaria, ali je bio glatko odbijen od strane Kojića. Najviše se, medutim, razočarao Milan. Ideja o sintiju nlje ga napuštala. A Kojić je pretio da će, ukollko Mllan kupi sinti, istupiti iz grupe. E, to je već bilo ozbiljno! Za sinti, koji je toliko želeo, Milan n!)e imao para. Sa tako organizovanim Šarlom, nije ih mogao ni zaraditi. Postojao je, dakle, ravnopravno jak finansijski problem. Milan će ga reiiti tek 1987. Koja ga neće ni rešavati.
Ipak sinti!
Krajem sedamdesetlh, Milan Mladenović i Gagi Mihajlović jmali su postavu koja se zvala Limunovo drvo. Kako to obično biva u mnogim domaćim rock'n'roll pričama iz onog vremena, grupa je puno svirala, promenila priličan broj članova i spremala materijal za ploču kod Trulog u Zagrebu. Poslednja formacija: Milan i Gagi - gitare Koja - bas, Vd - bubnjevi, pojavila se aprila 1980. kao predgrupa Pankrtlma. U krajnjem očajanju, novi proboj pokušala je, što je uobičajeno (ali je, začudo, ovde značilo i priličnu pozitivnu promenu u filosofiji) promenom imena. Ovaj, prvi, koncert Šarla akrobate, bio je istovremeno i poslednji za Gagija. Svoja muzička opredeljenja Gagi ce sačuvati sve do jeseni 1981. Posle nekoliko svirki sa Dr. Spirom, i konaćno poslednje (Atelje 212) grupa koja je pratila Dr Splru odlućila je da nastavi svojim putem. Pored Gagija, svirali su još i Švaba (kasnije Du-Du-A, El. Org. - bas) i Dule (bubnjevi). U ovom triju Gagi će sačekati gnevnog Milana i nekako u isto vreme nazvati bend (i patentirati ime!) - Katarina II.
Tokom 1982. godjne, a u saglasju sa Milanovom ambicijom iz vremena Šarla, bendu se priključuje Margita, nesuđena kuma prvog rock'n'roll grafita u gradu iz ulice Maršala Tolbuhina - neko je, u vreme najluđe Papićeve medijske euforije za Dećaclma (kasnije Idolil na zidu ispisao MARGITA JE DEČAK. Margita je tek 1982 godine uspešno završavala arhitekturu, i, uporedo s tim važila za jednog od najtalentovanijih klasičnih mladih pijanista u gradu. No, energija koju je jedne večen u sali bioskopa Topčiderska zvezda" primila slušajući Katarinu II presudila je u korist sasvim treće stvari - rock'n'rolla.
Prvog maja 1982. godine, Margita je upoznala Ijude iz i El. Orgazma. Počelo je druženje i tako je upoznala i Milana. Motivisan Margltinom izuzetnom voljom za istraživanje za nju potpuno nove muzike i fenomenalrom tehnikom, Mllan je kupio sinti na kojem je Margita imala prilike da vežba. Konačno (posle povratka sa tromesečnog puta u SAD), Margita postaje stalni član ekipe ispunjavajući time u potpunosti Milanovu potrebu za klavijaturama u bendu. U isto vreme, grupi se priključio i Bojan Pečar (bas, ex. Via Talasj Počeo je ozbiljan rad na materijalu. Postojale su već Treba da se čisti", Vrt", ,Ja znam..." i .Jesen", i postojao je poziv za Zagrebački bijenale, s kog se Katarina vratila dobro primljena od publike, ali i zapažena (pozitivno!) u mnogim novinskim reportažama. (Pitajte Žiklća, svoje oduševljenje nije ni malo skrivao -.Džuboks" br. 164). Zakone profesionalnog bavljenja muzikom, koji su se posle ovakvih uspeha morali poštovati, prvi nije mogao da ispoštuje Dule. Njegova interesovanja, jednostavno, nisu bila dovoljno jaka. Umesto njega, neposredno pred unapred zakazano snimanje u studiju .Druga maca' Enca Lesića, u grupu dolazi Vd. Snimanje kod Enca razvuklo se na pet meseci, ali se snimljena Jesen' već vrtela na Dlskomeru Studlja B i bilo je krajnje vreme da se posao ubrza. U susret je izašla produkcija RTV Ljubljane, zakazano je novo snimanje u .Akvarijusu* i, za ukupno pedeset satl (!), krajem decembra 1983. godine rodena je prva ploča.
Gagi je takav čovek...
Naziv prvog albuma (kao i ime grupe - .Katarina II") laika bi mogao prevariti da se radi o još jednom nemaštovitom projektu u jugoslovenskom rock'n'rollu. Stvarnost je bila sasvim suprotna. Na ploči je elegantno promešana Šartova punkoidnost kroz Bojanovo i Margitino klasičarsko nasleđe (muzički), odnosno, Milanova artistička senzibilnost kroz Gagijevu blago naglašenu angažovanost (tekstovi).
Zaboravljenom Hammond zvuku iz Margitinog sintija, koji je Katarinu II prevlačio patinom nekih ranijjh vremena, suprotstavljaju se ovde nove ideje (suzdržani beli reggae Police, i funk Talking Heads). Posebno to važi za ovo drugo. Headsoidne su ,Ja znam..." i Treba da se ćlsti" (obe verzije). Headsoidan je i Milanov način ispevanja, često recitovanje i brojni krikovi.
Uz sve navedeno, ploča je nosila sjajan potencijal za koncertno izvođenje. Sve je, zapravo, ostalo u skicama što ide, svakako, na dušu i kratkom roku za snimanje), a tekstovi, iako nadrealistički. sasvim su zgodno bili pamtljivi što je, naravno, produkovalo prave horove oduševIjenih fanova u publici. Zato je i logično da Milan nije mogao da čeka Gagijev povratak iz vojske. Ploču je trebalo hitno promovisati. Kada se Gagi vratio, Katarina II je imala-novog bubnjara (Vda je zamenio Firči) i nekoliko novih stvari, vidno komercijalnijih i stilski ujednačenijih. Ni Gagija, međutim, nije više zanimao ozbiljan rad... Godine 1985, povodom objavljivanja drugog albuma, Mllan će to objasniti ovakvim rečima:
- Gagi je sjajan gitarista. Međutim, on je čovek koji nikad neće dati sve od sebe da bi grupa što bolje funkcionisala. I, mrzeće ga da pomeri pojaćalo prema sebi, da okrene zvučnik kako bi se bolje čuo. Sve vreme sebe zavarava da nešto radi a, u stvari, ne radi ništa i ništa ne daje od sebe, iako bi mogao mnogo da pruži. Ali, jednostavno, takav je čovek. A za takve Ijude nema mesta - ili ćeš da radlš nešto kako treba ili nećeš da radiš nikako...
Treba da se cisti
Zainteresovan član
- Poruka
- 194
Očl boje meda
Uspešni koncerti po klubovima i manjim salama - ravnopravno u tri najveća rock'n'roll centra (Zagreb, Ljubljana, Beograd) bili su idealan poligon za ispitivanje novog zvuka. Već na sledećoj ploči pesme će postati komunikativnije, pitkije, ne izgubivši pri tom nadrealističnost i specifičnu muzičku boju. Ovo je potpuno razumljivo ako se pogleda poleđina omota prve ploče - najnekomunikativnije tekstove (mada nikako ne i loše!) - ,Vrt" i ,Platforme" napisao je upravo Gagi.
Za snimanje drugog albuma odabran je tada tek otvoreni studio SIM, u Zagrebu. Ploča je nastajala tokom janura i februara 1985, imajući neprijatnu sudbinu da svoje izdavanje dočeka u vreme najveće euforije klinaca za Bajagom, Plavim orkestrom i Dugmetom. Za razliku od tri navedena sastava.koji su svoje omote peglali tako da budu po ukusu male dece i starih čika, sa omota albuma grupe Ekatarina Velika, istog nazlva (Gagi je, setimo se, imao pravo na ime Katarina II) gledall su Milan, Magi, Bojan i Firči, iscrtani po licu i telu raznim simbolima (krstovi i drugo), nalik indijanskom obrednom tetovažu. Omot krajnje psihodeličan, čak mističan, pakovao je mnogo otvoreniju ploču od prvenca no, ipak, dovoljno daleku od šablona neophodnog za tiraže izražene u stotinama hiljada primeraka. Otvorenost su nosile pre svega kompozicije ,Modro i zeleno" (istovremeno i favorit dole potpisanog!), ,To sam ja" i .Tatoo". Za ,0či boje meda" urađen je sjajan spot (prvo mesto u referendunnu kritičara ROCK-a te godine). Kritičari su ovoj ploči podarili još tri plasmana u istoj anketi: drugo mesto (kategorija rock sastava) i dva treća - kategorije albuma i singlova (,0či boje meda"), Za reakcije publike, egzaltirane izgledom Malog Loše i Bajage, još uvek je bilo prerano. Konačno, ni EKV nije bila nezadovoljna. Baštu SKC-a je punila kao od šale, Kulušić isto...
Uz put. .Tatoo" je stigao i na film (Tajvanska kanasta", Gorana Markovfća). Margita fenomenalno glumi sestru glavnog junaka, a ima i bend (naravno, kompletan EKV), koji u pivari izvodi Tatoo". Ovaj aspekt multimedijalnog rada nikako nije zanemarljiv u slučaju EKV. Mllan je snimao film ,Cma Marija", a Žika, sadašnji bubnjar EKV je profesionalni glumac. Margita je radila muziku za dve pozorišne predstave (.Klasni naprijatelj', Tri sestre") i TV-dramu .Plavi, Plavi". Pored toga Margita je sarađivala sa grupom Karlovy Wary, a Milan se bavio produkcijom (Gustav i njegovi dobrl duhovi, Fit.).
Ti si sav moj bol"
Ni 1986. godina nije mogla da prode bez personalnih promena. Ovoga puta, zbog neozbiljnosti je izleteo Firči (Marina, ah, Marina'), a za bubnjeve je seo jedan od najperspektivnijih mladih beogradskih bubnjara - Ivan Ranković, zvani Raka, bivši član grupe Tvrdo srca i velike uši. Njegovim dolaskom EKV nije dobila samo dobrog svirača svog instrumenta, već i kompletnog muzičara. Raka je solidan gitarista, dakle (barem idejno) mogao je doprineti kvalitetu novih kompozicja. Studio SIM je takođe imao novog gosta. Zvao se Emulator II i predstavfjao je prvi pravi sampler u našim krajevima. Pisac ovih redova se i te kako seća Margitine radosne face po povratku iz Zagreba. Ono što je iz ove saradnje čovek / mašina izašlo, slušao je radosno nekoliko nedelja kasnije... Svojim magičnim bojama, Emulator II je (što u oblasti korišćenja samplera u našim krajevima nije mnogo čest slučaj) doprineo pravom oplemenjenju zvuka EKV. Pametno, sve je to na sve strane rašireno u produkciji, pa je krajnji produkt bila vedra, jaka, skoro navijačka (u kompozicljama ,Ti si sav moj bol i ,Budi sam na ulici") ploča, pod nazivom ,S vetrom uz llce". Jasno, primedba nekih mojih kolega da ploča suviše duguje vinilnim ostvarenjima grupe Simple Mlnds stoji, no, čini mi se da nije sramota dobro i pošteno pozajmljivati od onih najvećih.
Dalje, ova ploča ima neviđeno dobru dinaniiku (za naše uslove, naravno), do vrhunca dovedenu EKV filosofiju u tekstovima, veliki hit - .Novac u rukama", i konačno, najmoćniju EKV pesmu do danas - .Tl sl sav moj bol" - onu istu koja će i najdrvenije na koncertima uspevati da razdrma. Lično, spisku pomenutih pesama rado bih pridodao .Kao da je bllo nekad', .Stvaran svet oko mene i Soba" koje su muzički najjaće, a koje svojim egzotičnim ritmičko-melodijskim rešenjima donose sasvim nov kvalitet opusu EKV. Sve zajedno, sasvim dovoljno za novu uspešnu seriju svirki i za dobre plasmane u godišnjim anketama: u anketi kritičara ROCK-a album je zauzeo četvrto mesto, a sama EKV je na petom (rock sastavi), i četvrtom mestu (scenski nastup), a Marglta na trećem (instrumenti sa klavijaturom). Iste godine, EKV snima živi album (5.11., Kulušić) koristeći na najbolji način rastuću populamost. Dobrom živom pločom ,EKV - live 1986." grupa je na najbolji način raznim pametnjakovićima dokazala da dobri zapisi sa živih dešavanja nisu karakteristika samo Engleza i Amerikanaca. (Čast Orgazmu, Valjku, i Kazalištu!). No, shodno svojoj lepršavoj pnrodi i neviđenoj energiji, Raka odlučuje da ode iz sastava kako bi, kao gitarista, sa svojim starim drugarima iz Tvrdog srca napravio Ulicu od meseca. '
Ljubav"... ah. Ljubav
Godina je 1987. Opet novi bubnjar, opet dobar, ovog puta Žika Todorović iz Dlscipline kičme. Ploča rađena u leto. Milan će kasnije za ROCK pričati kako ovaj, četvrti studijski album u karijeri grupe, nazvan ,Ljubav", nije pretrpeo veliki uticaj od strane producenta Teodora Janija (Theodore Yanni). U redu, nemam prava da nekom imputiram da greši, pogotovu kad priča o svom sopstvenom projektu (pa on je prisustvovao svim snimanjima) ali ja zaista stojim da je Janijeva zasluga u uspehu ovog albuma kod publike velika. Pre svega, to je snažna rock ploča, sa agresivnim gitarama i pumpajućom ritam-sekcijom. Drugo, to je ploča koja zvuči začuđujuće živo, gotovo kao da je snimana all together kako se radilo početkom šezdesetih... Treće, (a to je svakako i producentova zasluga), uspeo je da oseti hit (Zemlja). Pričajući posle nekog vremena sa ljudima iz PGP RTB-a, zaprepastio sam se zbog činjenice da na ovu pesmu niko u prvom momentu nije računao. A ona je zapravo nosila jednu snažnu, Ijudsku poruku koja je morala da privuče... Intimno, tekstovi su jača strana ove ploče. U stvari, ako bi se složili da je, muzički, ,S vetrom uz lice" najinteresantnija EKV ploća, tad EKV zaista svoj muzički iizraz na albumima koji slede postepeno pojednostavljuje, dobijajući time prostor za emitovanje (naroćito koncertno!) atomske enegije svirajući nešto lakše forme. Samo ovako radena ploča mogla je EKV preseliti a malih sala u velike hale. Imajući ovo u vidu, jasno je kako je EKV mogla tako lako da puni halu ,Pionir" (kapaciteta oko 6000 mesta) dva dana uzastopce. Još nešto je vrlo bitno. Čini se da je ova ploča kod publike probudila neke sasvim nove, tople emocije, a to upravo zbog takvih tekstova. Milan je to ovako objasnio:
• Svaka reč može biti jako dobra ako se upotrebi na pravom mestu i sa pravim osećanjem... Mi smo rešili da pokušamo u novim pesmama na ovoj ploči da prestanemo da se zezamo sa takvim stvarima i da upotrebimo reći (Ljubav. zemlja, istina, sloboda... prim. V. P) onakve kakve jesu i kakve ih je naš narod upotrebljavao pre petsto godina, sa pravim osećanjem...
U izboru kritičara ROCK-a, .Ljubav" se 1987. godine nalazi na drugom mestu. U izboru publike, EKV ima čak šest plasmana: peta mesta (kategorije .rock sastav 1987., ,pevač 1987.' i .scenski nastup 1987."), četvrto mesto (kategorija ,albumi 1987.') te dva Margitina plasmana (treće mesto - klavijaturisti, odnosno drugo mesto - .najseksepilnija rockerka").
»Samo par godina za nas"
Vreme današnje, godina 1989. Posle uspešne turneje u 1988. godini, grupa je ponovo ušla u studio i svoji peti studijski album završila krajem januara. Ploća ,Samo par godlna za nas" izaziva podeljena mišljenja kod krrtičara, često pnlično negativna. O čemu se međutirn, radi. Otkrivši recept za stvarnje solidne komercijalne ploće, EKV je ovu ploću osmislio po ugledu na prethodnu, zadržavši karakterističnu EKV liriku i prepoznatljiv zvuk, ali sve zajedno još više uprostivši. To je siguran put i vrlo verovatno zvući konstatacija da EKV ne može da snimi lošu ploču. Takođe verovatno izgleda činjenica da EKV i od najjednostavnije melodije može da izgura hit. Na ovim prostorima oni još uvek nemaju adekvatne plagijatore, a znajući ih, odnosno znajući koliko oni zaista žive muziku koju sviraju, teško da će pravih plagijatora ikad imati.
Pričajući o najsvežijim momentima iz delovanja grupe, obavezno moram da pomenem da kvalitet njihovog scenskog nastupa i ove godine ide uzlaznom linijom, te da po čvrstoj i moćnoj svirci uživo sada u zemlji zaisla nemaju konkurente. Publika to itekako oseća. EKV je jedan od retkih bendova koje i danas, u surovo vreme nacionalnih podela, može ravnopravno dobro napuniti sale u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu.
Konačno, svojim ovogodišnjim nastupom na Festivalu EBU u Novom Sadu, EKV je skinula još jednu bezrazložnu mistifikaciju o domaćem rock'n'rolfu. Dokazala je da rock sastav, ako se profesionalno i pametno ponaša može dobro zvučati i preko televizije.
Verujući, intimno, u snagu i nepresušnu kreativnost pojedinaca i celog benda, toplo se nadam da će ovo priznanje inicirati neku, makar malu pozitivnu promenu, koja u ovako sušnim domaćim muzičkim vremenima može delovati kao prava pozitivna injekcija.
Jer, kako drukčije da sačuvaš sebe od promene sem putem promene...
Sve naravno, još jednom, pre svega za dobrobit rock'n'rolla...
Uspešni koncerti po klubovima i manjim salama - ravnopravno u tri najveća rock'n'roll centra (Zagreb, Ljubljana, Beograd) bili su idealan poligon za ispitivanje novog zvuka. Već na sledećoj ploči pesme će postati komunikativnije, pitkije, ne izgubivši pri tom nadrealističnost i specifičnu muzičku boju. Ovo je potpuno razumljivo ako se pogleda poleđina omota prve ploče - najnekomunikativnije tekstove (mada nikako ne i loše!) - ,Vrt" i ,Platforme" napisao je upravo Gagi.
Za snimanje drugog albuma odabran je tada tek otvoreni studio SIM, u Zagrebu. Ploča je nastajala tokom janura i februara 1985, imajući neprijatnu sudbinu da svoje izdavanje dočeka u vreme najveće euforije klinaca za Bajagom, Plavim orkestrom i Dugmetom. Za razliku od tri navedena sastava.koji su svoje omote peglali tako da budu po ukusu male dece i starih čika, sa omota albuma grupe Ekatarina Velika, istog nazlva (Gagi je, setimo se, imao pravo na ime Katarina II) gledall su Milan, Magi, Bojan i Firči, iscrtani po licu i telu raznim simbolima (krstovi i drugo), nalik indijanskom obrednom tetovažu. Omot krajnje psihodeličan, čak mističan, pakovao je mnogo otvoreniju ploču od prvenca no, ipak, dovoljno daleku od šablona neophodnog za tiraže izražene u stotinama hiljada primeraka. Otvorenost su nosile pre svega kompozicije ,Modro i zeleno" (istovremeno i favorit dole potpisanog!), ,To sam ja" i .Tatoo". Za ,0či boje meda" urađen je sjajan spot (prvo mesto u referendunnu kritičara ROCK-a te godine). Kritičari su ovoj ploči podarili još tri plasmana u istoj anketi: drugo mesto (kategorija rock sastava) i dva treća - kategorije albuma i singlova (,0či boje meda"), Za reakcije publike, egzaltirane izgledom Malog Loše i Bajage, još uvek je bilo prerano. Konačno, ni EKV nije bila nezadovoljna. Baštu SKC-a je punila kao od šale, Kulušić isto...
Uz put. .Tatoo" je stigao i na film (Tajvanska kanasta", Gorana Markovfća). Margita fenomenalno glumi sestru glavnog junaka, a ima i bend (naravno, kompletan EKV), koji u pivari izvodi Tatoo". Ovaj aspekt multimedijalnog rada nikako nije zanemarljiv u slučaju EKV. Mllan je snimao film ,Cma Marija", a Žika, sadašnji bubnjar EKV je profesionalni glumac. Margita je radila muziku za dve pozorišne predstave (.Klasni naprijatelj', Tri sestre") i TV-dramu .Plavi, Plavi". Pored toga Margita je sarađivala sa grupom Karlovy Wary, a Milan se bavio produkcijom (Gustav i njegovi dobrl duhovi, Fit.).
Ti si sav moj bol"
Ni 1986. godina nije mogla da prode bez personalnih promena. Ovoga puta, zbog neozbiljnosti je izleteo Firči (Marina, ah, Marina'), a za bubnjeve je seo jedan od najperspektivnijih mladih beogradskih bubnjara - Ivan Ranković, zvani Raka, bivši član grupe Tvrdo srca i velike uši. Njegovim dolaskom EKV nije dobila samo dobrog svirača svog instrumenta, već i kompletnog muzičara. Raka je solidan gitarista, dakle (barem idejno) mogao je doprineti kvalitetu novih kompozicja. Studio SIM je takođe imao novog gosta. Zvao se Emulator II i predstavfjao je prvi pravi sampler u našim krajevima. Pisac ovih redova se i te kako seća Margitine radosne face po povratku iz Zagreba. Ono što je iz ove saradnje čovek / mašina izašlo, slušao je radosno nekoliko nedelja kasnije... Svojim magičnim bojama, Emulator II je (što u oblasti korišćenja samplera u našim krajevima nije mnogo čest slučaj) doprineo pravom oplemenjenju zvuka EKV. Pametno, sve je to na sve strane rašireno u produkciji, pa je krajnji produkt bila vedra, jaka, skoro navijačka (u kompozicljama ,Ti si sav moj bol i ,Budi sam na ulici") ploča, pod nazivom ,S vetrom uz llce". Jasno, primedba nekih mojih kolega da ploča suviše duguje vinilnim ostvarenjima grupe Simple Mlnds stoji, no, čini mi se da nije sramota dobro i pošteno pozajmljivati od onih najvećih.
Dalje, ova ploča ima neviđeno dobru dinaniiku (za naše uslove, naravno), do vrhunca dovedenu EKV filosofiju u tekstovima, veliki hit - .Novac u rukama", i konačno, najmoćniju EKV pesmu do danas - .Tl sl sav moj bol" - onu istu koja će i najdrvenije na koncertima uspevati da razdrma. Lično, spisku pomenutih pesama rado bih pridodao .Kao da je bllo nekad', .Stvaran svet oko mene i Soba" koje su muzički najjaće, a koje svojim egzotičnim ritmičko-melodijskim rešenjima donose sasvim nov kvalitet opusu EKV. Sve zajedno, sasvim dovoljno za novu uspešnu seriju svirki i za dobre plasmane u godišnjim anketama: u anketi kritičara ROCK-a album je zauzeo četvrto mesto, a sama EKV je na petom (rock sastavi), i četvrtom mestu (scenski nastup), a Marglta na trećem (instrumenti sa klavijaturom). Iste godine, EKV snima živi album (5.11., Kulušić) koristeći na najbolji način rastuću populamost. Dobrom živom pločom ,EKV - live 1986." grupa je na najbolji način raznim pametnjakovićima dokazala da dobri zapisi sa živih dešavanja nisu karakteristika samo Engleza i Amerikanaca. (Čast Orgazmu, Valjku, i Kazalištu!). No, shodno svojoj lepršavoj pnrodi i neviđenoj energiji, Raka odlučuje da ode iz sastava kako bi, kao gitarista, sa svojim starim drugarima iz Tvrdog srca napravio Ulicu od meseca. '
Ljubav"... ah. Ljubav
Godina je 1987. Opet novi bubnjar, opet dobar, ovog puta Žika Todorović iz Dlscipline kičme. Ploča rađena u leto. Milan će kasnije za ROCK pričati kako ovaj, četvrti studijski album u karijeri grupe, nazvan ,Ljubav", nije pretrpeo veliki uticaj od strane producenta Teodora Janija (Theodore Yanni). U redu, nemam prava da nekom imputiram da greši, pogotovu kad priča o svom sopstvenom projektu (pa on je prisustvovao svim snimanjima) ali ja zaista stojim da je Janijeva zasluga u uspehu ovog albuma kod publike velika. Pre svega, to je snažna rock ploča, sa agresivnim gitarama i pumpajućom ritam-sekcijom. Drugo, to je ploča koja zvuči začuđujuće živo, gotovo kao da je snimana all together kako se radilo početkom šezdesetih... Treće, (a to je svakako i producentova zasluga), uspeo je da oseti hit (Zemlja). Pričajući posle nekog vremena sa ljudima iz PGP RTB-a, zaprepastio sam se zbog činjenice da na ovu pesmu niko u prvom momentu nije računao. A ona je zapravo nosila jednu snažnu, Ijudsku poruku koja je morala da privuče... Intimno, tekstovi su jača strana ove ploče. U stvari, ako bi se složili da je, muzički, ,S vetrom uz lice" najinteresantnija EKV ploća, tad EKV zaista svoj muzički iizraz na albumima koji slede postepeno pojednostavljuje, dobijajući time prostor za emitovanje (naroćito koncertno!) atomske enegije svirajući nešto lakše forme. Samo ovako radena ploča mogla je EKV preseliti a malih sala u velike hale. Imajući ovo u vidu, jasno je kako je EKV mogla tako lako da puni halu ,Pionir" (kapaciteta oko 6000 mesta) dva dana uzastopce. Još nešto je vrlo bitno. Čini se da je ova ploča kod publike probudila neke sasvim nove, tople emocije, a to upravo zbog takvih tekstova. Milan je to ovako objasnio:
• Svaka reč može biti jako dobra ako se upotrebi na pravom mestu i sa pravim osećanjem... Mi smo rešili da pokušamo u novim pesmama na ovoj ploči da prestanemo da se zezamo sa takvim stvarima i da upotrebimo reći (Ljubav. zemlja, istina, sloboda... prim. V. P) onakve kakve jesu i kakve ih je naš narod upotrebljavao pre petsto godina, sa pravim osećanjem...
U izboru kritičara ROCK-a, .Ljubav" se 1987. godine nalazi na drugom mestu. U izboru publike, EKV ima čak šest plasmana: peta mesta (kategorije .rock sastav 1987., ,pevač 1987.' i .scenski nastup 1987."), četvrto mesto (kategorija ,albumi 1987.') te dva Margitina plasmana (treće mesto - klavijaturisti, odnosno drugo mesto - .najseksepilnija rockerka").
»Samo par godina za nas"
Vreme današnje, godina 1989. Posle uspešne turneje u 1988. godini, grupa je ponovo ušla u studio i svoji peti studijski album završila krajem januara. Ploća ,Samo par godlna za nas" izaziva podeljena mišljenja kod krrtičara, često pnlično negativna. O čemu se međutirn, radi. Otkrivši recept za stvarnje solidne komercijalne ploće, EKV je ovu ploću osmislio po ugledu na prethodnu, zadržavši karakterističnu EKV liriku i prepoznatljiv zvuk, ali sve zajedno još više uprostivši. To je siguran put i vrlo verovatno zvući konstatacija da EKV ne može da snimi lošu ploču. Takođe verovatno izgleda činjenica da EKV i od najjednostavnije melodije može da izgura hit. Na ovim prostorima oni još uvek nemaju adekvatne plagijatore, a znajući ih, odnosno znajući koliko oni zaista žive muziku koju sviraju, teško da će pravih plagijatora ikad imati.
Pričajući o najsvežijim momentima iz delovanja grupe, obavezno moram da pomenem da kvalitet njihovog scenskog nastupa i ove godine ide uzlaznom linijom, te da po čvrstoj i moćnoj svirci uživo sada u zemlji zaisla nemaju konkurente. Publika to itekako oseća. EKV je jedan od retkih bendova koje i danas, u surovo vreme nacionalnih podela, može ravnopravno dobro napuniti sale u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu.
Konačno, svojim ovogodišnjim nastupom na Festivalu EBU u Novom Sadu, EKV je skinula još jednu bezrazložnu mistifikaciju o domaćem rock'n'rolfu. Dokazala je da rock sastav, ako se profesionalno i pametno ponaša može dobro zvučati i preko televizije.
Verujući, intimno, u snagu i nepresušnu kreativnost pojedinaca i celog benda, toplo se nadam da će ovo priznanje inicirati neku, makar malu pozitivnu promenu, koja u ovako sušnim domaćim muzičkim vremenima može delovati kao prava pozitivna injekcija.
Jer, kako drukčije da sačuvaš sebe od promene sem putem promene...
Sve naravno, još jednom, pre svega za dobrobit rock'n'rolla...
violet_parts
Aktivan član
- Poruka
- 1.507
Limunovo_Drvo
Veoma poznat
- Poruka
- 13.737
violet_parts
Aktivan član
- Poruka
- 1.507
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
Jimy90
Početnik
- Poruka
- 26
Ne mozes zaustaviti zavisnost od kopanja do novca
Najvisi vrh kaze osvojicu puno
Nemoj da odaberes zivot imitacije
Daleki rodjak je rezervacija
Prodaj pistolj koji si platio
Bezvrednu stvar osecaj da ostanes pri tome
U trenutku kada zelim da ti budem najbolji prijatelj
Ljubav sa istoka zivi na zapadu
Udri jako ali bolje dodji sebi
Ne umri znas i istina necemu sluzi...
Ako neko voli RHCP neka mi se javi na jimy2901@yahoo.com
P.S. "Pare nisu problem para nema..." pa ako neko ima na kredit da mi pozajmi 100E da dodjem do NS hehe
:-D :-) :smile: :-o :-? 
:-P :razz: ;-) :wink:
Pa ako neko bude hteo na letovanje neka dodje kod mene ima popust... :-D :smile:
"Vodi me na Jadransko more,ja volim Jadransko more"
Najvisi vrh kaze osvojicu puno
Nemoj da odaberes zivot imitacije
Daleki rodjak je rezervacija
Prodaj pistolj koji si platio
Bezvrednu stvar osecaj da ostanes pri tome
U trenutku kada zelim da ti budem najbolji prijatelj
Ljubav sa istoka zivi na zapadu
Udri jako ali bolje dodji sebi
Ne umri znas i istina necemu sluzi...
Ako neko voli RHCP neka mi se javi na jimy2901@yahoo.com
P.S. "Pare nisu problem para nema..." pa ako neko ima na kredit da mi pozajmi 100E da dodjem do NS hehe
:-D :-) :smile: :-o :-? :-P :razz: ;-) :wink:Pa ako neko bude hteo na letovanje neka dodje kod mene ima popust...
:-D :smile: "Vodi me na Jadransko more,ja volim Jadransko more"
martina_hingis
Primećen član
- Poruka
- 999
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
,,Dobar dan! Dobar dan! Dobar dan ! Najlepši je onaj dan kad se budim nasmejan !''
Magi nije igrala u filmu ,,Crna Marija'' .Ne znam zašto to piše... :-? ...Mislim da je novinarka ista ona glumica koja je igrala u filmu ,,Dečko koji obećava'' .U filmu ,,Dečko koji obećava'' igra Ljubicu,devojku koju Slobodan (Berček) sreće na svirci u SKC...Mislim da se ta glumica zove Gordana Gadžić(Gađić??)...tako nekako ...
@Treba da se čisti,hvala za intervjue!
I ja se pitam zašto nema Oktobar ... :-?
,,Zašto se ne javiš ? Zašto nam ne pišeš ? ''
,,Tamo gde talasi zovu bela jedra...''
I ja obožavam Jadransko moreee...
@Fichie, da li je Theodore Yanni svirao električnu gitaru u pesmi ,,Anestezija'' ?
Kako je uopšte došlo do kontakta između EKV i Yanni-ja ?
Da li si možda pričao i sa Žikom kad si bio u BG u vreme pojavljivanja EKV Revisited ? Ako jesi,da li možeš da mi (nam) kažeš šta on misli o tome ? Da li postoji mogućnost da se i on uključi u koncertne promocije Revisited -a ?
I ... imam još jedno pitanje...čitala sam svašta nešto na jednom forumu na temu EKV Revisited...Izvini ako će ovo da ti zazvuči glupo,ali tu ( na tom forumu) povela se priča o pravima na pesme EKV ... pa kao,prirodni naslednik tih prava je Milanova majka...bla,bla,bla...ops: ...Da li si imao problema oko tih prava ? ...Sorry,ali morala sam ovo da te pitam...Imam utisak da su sve te priče zlokobne i čaršijske,u našem starom,dobrom,običajnom maniru...
Magi nije igrala u filmu ,,Crna Marija'' .Ne znam zašto to piše... :-? ...Mislim da je novinarka ista ona glumica koja je igrala u filmu ,,Dečko koji obećava'' .U filmu ,,Dečko koji obećava'' igra Ljubicu,devojku koju Slobodan (Berček) sreće na svirci u SKC...Mislim da se ta glumica zove Gordana Gadžić(Gađić??)...tako nekako ...
@Treba da se čisti,hvala za intervjue!
I ja se pitam zašto nema Oktobar ... :-?
,,Zašto se ne javiš ? Zašto nam ne pišeš ? ''
,,Tamo gde talasi zovu bela jedra...''
I ja obožavam Jadransko moreee...
@Fichie, da li je Theodore Yanni svirao električnu gitaru u pesmi ,,Anestezija'' ?
Kako je uopšte došlo do kontakta između EKV i Yanni-ja ?
Da li si možda pričao i sa Žikom kad si bio u BG u vreme pojavljivanja EKV Revisited ? Ako jesi,da li možeš da mi (nam) kažeš šta on misli o tome ? Da li postoji mogućnost da se i on uključi u koncertne promocije Revisited -a ?
I ... imam još jedno pitanje...čitala sam svašta nešto na jednom forumu na temu EKV Revisited...Izvini ako će ovo da ti zazvuči glupo,ali tu ( na tom forumu) povela se priča o pravima na pesme EKV ... pa kao,prirodni naslednik tih prava je Milanova majka...bla,bla,bla...
ops: ...Da li si imao problema oko tih prava ? ...Sorry,ali morala sam ovo da te pitam...Imam utisak da su sve te priče zlokobne i čaršijske,u našem starom,dobrom,običajnom maniru...paunovicgordana
Početnik
- Poruka
- 26
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
Da...VD je bio potpuno meden...Ali , ono što sam čula ,kažu da je bio veoma,veoma mračan...I on je baš grozno završio... :-( :-( :-( ...A kažu da je bio mega talentovan...Ne znam...paunovicgordana:
...Eto,samo to mogu...Ma ni to više ne mogu... :-? ...Samo mi je teško,teško,teško...,,Aneesteeeeezziijjaaaa...''
violet_parts
Aktivan član
- Poruka
- 1.507
- Poruka
- 12.955