- Poruka
- 51.808
Прошло је осам деценија од разорне експлозије у Смедеревској тврђави, трагичног догађаја који ће остати уписан у историји овог града због незапамћеног разарања и великог броја пострадалих. Музеј у Смедереву тим поводом представиће најновију историографску студију „Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године – 80 година после” и истоимену изложбу чији је аутор Мирослав П. Лазић, виши кустос историчар овдашњег музеја. Први пут ће бити приказане фотографије које до сада нису излагане, као и архивски документи и музеалије из историјске збирке Музеја у Смедереву.
Изложба коју приређујемо понудиће иновативнији, модернији и храбрији поглед на петојунску трагедију. Представићемо и најновије резултате вишегодишњих научних истраживања архивске грађе. Жеља нам је да пробудимо емоције, освежимо памћење и укажемо грађанима на неопходност чувања сећања, наводе организатори.
Историографска студија Мирослава Лазића с новијим резултатима истраживања утемељеним у изворној грађи, као и критичким ишчитавањем релевантне литературе о овој теми резултат је вишегодишњих истраживања. Промоција књиге уследиће током јуна.
Реч је о изузетно добро истраженом раду у коме је аутор не само сакупио сва до сада доступна знања о експлозији у Смедеревској тврђави него их и критички размотрио, по потреби међусобно сучелио, упоредио и очистио од наслага идеологија, политичких интереса и погрешних перцепција, наведено је између осталог у рецензији др Зорана Јањетовића, научног саветника Института за новију историју Србије.
Експлозија нагомилане муниције и других експлозивних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. била је сигурно највећа трагедија која је погодила српски народ од Априлског рата и успостављања немачке окупационе управе у централном делу Србије, наводи Лазић, а свакако највећа трагедија у вишевековној повести Смедерева.
До експлозије је дошло у 14 сати и 14 минута и до темеља је порушено све у пречнику од десетак километара од древног здања. Тачан број страдалих никада није утврђен, али се процењује да је погинуло између две и по и четири хиљаде грађана Смедерева и околине. Према подацима тадашње комисије за обнову, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. У тврђави је направљен кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се сручило око четири хиљаде тона камена. Иако је средњовековна тврђава претрпела најтеже ударце и била напола разорена, сви су сагласни: да није било њених стамених кула, размере катастрофе биле би много веће. Према незваничним проценама у тврђави се тада налазило више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута.
Велики број погинулих, чији тачан број вероватно никада нећемо дознати, оптерећује и данас. Додајмо томе и изузетно велики број тешко и лакше рањених, психолошки трауматизованих за читав живот, те потпуну девастацију урбаног језгра вароши, а самим тим и дотадашњег свакодневног животног окружења Смедереваца или оних који су се под тешким теретом ратних прилика у том граду затекли, наводе из Музеја у Смедереву, оцењујући да је реч о једној од највећих трагедија током читавог трајања Другог светског рата на територији Србије.
Свечано отварање изложбе у Музеју у Смедереву биће у суботу 5. јуна у 13 часова. Истог дана у подне код спомен-костурнице на Старом гробљу биће служен парастос жртвама и положени венци. У 14 сати заказана је комеморативна свечаност код споменика „5. јун 1941” надомак тврђаве. Изложба ће јавности бити доступна све до 30. септембра.
Безимени
Спомен-костурница на Старом гробљу у Смедереву подигнута је 1942. године и на њој је уписано само 485 имена жртава експлозије, док је већина погинулих сахрањена безимена у заједничкој гробници на улазу у то гробље.
https://www.politika.rs/scc/clanak/480500/Eksplozija-u-Smederevu-80-godina-posle#!
Prošlo je puno godina od ovog događaja. Čudno je da se ni poslije toliko godina ne zna uzrok eksplozije.
Изложба коју приређујемо понудиће иновативнији, модернији и храбрији поглед на петојунску трагедију. Представићемо и најновије резултате вишегодишњих научних истраживања архивске грађе. Жеља нам је да пробудимо емоције, освежимо памћење и укажемо грађанима на неопходност чувања сећања, наводе организатори.
Историографска студија Мирослава Лазића с новијим резултатима истраживања утемељеним у изворној грађи, као и критичким ишчитавањем релевантне литературе о овој теми резултат је вишегодишњих истраживања. Промоција књиге уследиће током јуна.
Реч је о изузетно добро истраженом раду у коме је аутор не само сакупио сва до сада доступна знања о експлозији у Смедеревској тврђави него их и критички размотрио, по потреби међусобно сучелио, упоредио и очистио од наслага идеологија, политичких интереса и погрешних перцепција, наведено је између осталог у рецензији др Зорана Јањетовића, научног саветника Института за новију историју Србије.
Експлозија нагомилане муниције и других експлозивних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. била је сигурно највећа трагедија која је погодила српски народ од Априлског рата и успостављања немачке окупационе управе у централном делу Србије, наводи Лазић, а свакако највећа трагедија у вишевековној повести Смедерева.
До експлозије је дошло у 14 сати и 14 минута и до темеља је порушено све у пречнику од десетак километара од древног здања. Тачан број страдалих никада није утврђен, али се процењује да је погинуло између две и по и четири хиљаде грађана Смедерева и околине. Према подацима тадашње комисије за обнову, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. У тврђави је направљен кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се сручило око четири хиљаде тона камена. Иако је средњовековна тврђава претрпела најтеже ударце и била напола разорена, сви су сагласни: да није било њених стамених кула, размере катастрофе биле би много веће. Према незваничним проценама у тврђави се тада налазило више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута.
Велики број погинулих, чији тачан број вероватно никада нећемо дознати, оптерећује и данас. Додајмо томе и изузетно велики број тешко и лакше рањених, психолошки трауматизованих за читав живот, те потпуну девастацију урбаног језгра вароши, а самим тим и дотадашњег свакодневног животног окружења Смедереваца или оних који су се под тешким теретом ратних прилика у том граду затекли, наводе из Музеја у Смедереву, оцењујући да је реч о једној од највећих трагедија током читавог трајања Другог светског рата на територији Србије.
Свечано отварање изложбе у Музеју у Смедереву биће у суботу 5. јуна у 13 часова. Истог дана у подне код спомен-костурнице на Старом гробљу биће служен парастос жртвама и положени венци. У 14 сати заказана је комеморативна свечаност код споменика „5. јун 1941” надомак тврђаве. Изложба ће јавности бити доступна све до 30. септембра.
Безимени
Спомен-костурница на Старом гробљу у Смедереву подигнута је 1942. године и на њој је уписано само 485 имена жртава експлозије, док је већина погинулих сахрањена безимена у заједничкој гробници на улазу у то гробље.
https://www.politika.rs/scc/clanak/480500/Eksplozija-u-Smederevu-80-godina-posle#!
Prošlo je puno godina od ovog događaja. Čudno je da se ni poslije toliko godina ne zna uzrok eksplozije.
