Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.313
- Uprkos zabrinutosti zbog nemačke ekonomske stagnacije, ova zemlja ima snažne atribute,
a fiskalne reforme nove vlade imaju potencijal da pokrenu ekonomski oporavak.
-Nemački ekonomski model suočava se sa značajnim poremećajima zbog visokih troškova energije,
promene dinamike trgovine i konkurencije, što zahteva strateško prilagođavanje.
Da bi održala ekonomsku snagu, Nemačka mora da usvoji pristup „upravljanja ukupnim fondovima“, fokusirajući se na dugoročna ulaganja kako bi joj pomogla da vodi u „reindustrijskoj eri“.
-Da bi zadržala ekonomsku snagu, Nemačka mora usvojiti pristup „ukupnog upravljanja fondovima“ (total fund management)
fokusirajući se na dugoročne investicije koje će joj pomoći da predvodi u „eri ponovne industrijalizacije“.
Geoekonomske promene, od korekcija na američkim berzama izazvanih tarifama do mogućeg završetka sukoba u Ukrajini, podstakle su investitore da preusmere kapital ka evropskim akcijama. Završetak izbora u Nemačkoj i potencijalna promena fiskalne politike dodatno su privukli strane investicije i podigli nemački berzanski indeks DAX na istorijski maksimum.
Iako je nemačka privreda nedavno bila obeležena stagnacijom i pesimizmom, određeni segmenti pokazuju otpornost i potencijal za rast. Inovacije kompanija, snaga malih i srednjih preduzeća (Mittelstand), radna etika i dinamičan izvoz usluga skrivene su vrednosti nemačkog ekonomskog pejzaža.
Nova vlada kancelara Fridriha Merca nastoji da pokrene fiskalnu ekspanziju i reformiše pristup javnoj potrošnji, čime bi se mogla napustiti dugogodišnja politika budžetske štednje („Schwartz null“) i omogućiti kulturne promene u poslovnom sektoru.
Usvajanjem pristupa „totalnog upravljanja fondovima“, Nemačka bi mogla da se prilagodi novim zahtevima tržišta u „eri ponovne industrijalizacije“. Dok zemlje i kompanije balansiraju između rastuće energetske potražnje i ekonomskih troškova klimatskih promena, jasno je da nismo potpuno napustili staru industrijsku ekonomiju. Umesto toga, suočavamo se sa povratkom industrijske politike, gde Nemačka može odigrati ključnu ulogu.
Šokovi za nemački ekonomski model
Tradicionalni nemački ekonomski model, zasnovan na visoko kvalifikovanoj proizvodnji i industriji, zavisio je od stabilnog pristupa prirodnim resursima, od uglja iz Rurske oblasti do ruskog gasa.
Od uvođenja evra, Nemačka je imala korist od relativno slabije valute u poređenju sa markom, čineći njene izvozne proizvode konkurentnijim. Međutim, trgovinski rat u doba Trampove administracije, pandemija i invazija na Ukrajinu izazvali su industrijsku krizu.
Usled rasta troškova energije, nemačke kompanije premeštaju proizvodnju u inostranstvo, dok domaćinstva trpe visoke cene struje, što dodatno umanjuje kupovnu moć. Uz to, dok zemlje poput SAD-a, Kine i Južne Koreje predvode četvrtu industrijsku revoluciju, Nemačka se u nekim aspektima još nije odmakla od motora s unutrašnjim sagorevanjem.
Iako je stručna obuka u zemlji bila uspešna, može postojati nesklad između postojećih veština i potreba budućih industrija. Slabljenje kineske tražnje i trgovinske tenzije sa SAD-om dodatno ugrožavaju nemački izvozni sektor, a konkurencija sa Kinom postaje sve intenzivnija.
U kontekstu promena u industriji, radnoj snazi i globalnom tržištu, izazovi sa kojima se suočava nemačka privreda nisu neopravdani.
Put napred u novu industrijsku eru
Gledajući ka budućnosti, Nemačka prednjači u Evropi po broju patentnih prijava i značajnim ulaganjima u istraživanje i razvoj (R&D), što ukazuje na snažnu spremnost za inovacije. Iako je poznata po proizvodnoj industriji, ona se takmiči sa Irskom kao vodeći evropski izvoznik usluga van EU.
U svetu gde trgovinska ograničenja na robu dostižu rekorde, izvoz usluga ostaje otporan na talas protekcionizma. Štaviše, kako proizvodna aktivnost sve više uključuje usluge – poput postprodajnih servisa velikih industrijskih proizvoda – Nemačka je u povoljnoj poziciji da ih plasira uprkos geopolitičkim neizvesnostima.
Jedna od oblasti gde se industrija i usluge prepliću jeste sektor čiste tehnologije. Dok različite zemlje sprovode sopstvene ekološke strategije, rast klimatskog protekcionizma može privući prekogranična ulaganja, proizvodne kapacitete i intelektualni kapital.
Razvijanjem inovativnih projekata u oblasti energije, Nemačka ne samo da može kreirati sopstvene ekonomske lidere već i značajne izvozne usluge. Daleko od toga da je prevaziđen model, nemačka ekonomija može biti snažna i prilagodljiva u eri ponovne industrijalizacije.
Novi način razmišljanja o „upravljanju ukupnim fondovima“
Kako vlada kancelara Merca finalizuje detalje predloženog fiskalnog stimulusa, ova promena u nemačkoj fiskalnoj politici mogla bi biti praćena promenom u načinu razmišljanja.
Napustiti praksu „Schwarze null“ ne mora značiti rasipničku politiku, već usvajanje pristupa „totalnog upravljanja fondovima“. Vlada bi, poput sofisticiranog institucionalnog investitora, mogla ulagati u projekte koji dugoročno donose pozitivan povrat.
Takve investicije mogu uključivati stambeni sektor, gde bi razvoj pristupačnog stanovanja mogao privući investitore i rešiti društvene probleme. Ulaganje u ljudski kapital, kroz programe obuke za buduće investitore rizičnog kapitala, takođe može doneti višestruke koristi.
Podrška inovacijama u finansijskim uslugama i planiranje radne snage za budućnost dodatno jačaju nemačku ekonomiju. Dok se nemačka mala i srednja preduzeća (Mittelstand) suočavaju sa izazovima sukcesije, vlada i kompanije mogu učiti iz primera drugih zemalja.
Usvajanjem ovog pristupa, Nemačka može ulagati u budućnost i zauzeti značajnu ulogu, čak i kada efekti fiskalnog stimulusa počnu da blede.
a fiskalne reforme nove vlade imaju potencijal da pokrenu ekonomski oporavak.
-Nemački ekonomski model suočava se sa značajnim poremećajima zbog visokih troškova energije,
promene dinamike trgovine i konkurencije, što zahteva strateško prilagođavanje.
Da bi održala ekonomsku snagu, Nemačka mora da usvoji pristup „upravljanja ukupnim fondovima“, fokusirajući se na dugoročna ulaganja kako bi joj pomogla da vodi u „reindustrijskoj eri“.
-Da bi zadržala ekonomsku snagu, Nemačka mora usvojiti pristup „ukupnog upravljanja fondovima“ (total fund management)
fokusirajući se na dugoročne investicije koje će joj pomoći da predvodi u „eri ponovne industrijalizacije“.
Geoekonomske promene, od korekcija na američkim berzama izazvanih tarifama do mogućeg završetka sukoba u Ukrajini, podstakle su investitore da preusmere kapital ka evropskim akcijama. Završetak izbora u Nemačkoj i potencijalna promena fiskalne politike dodatno su privukli strane investicije i podigli nemački berzanski indeks DAX na istorijski maksimum.
Iako je nemačka privreda nedavno bila obeležena stagnacijom i pesimizmom, određeni segmenti pokazuju otpornost i potencijal za rast. Inovacije kompanija, snaga malih i srednjih preduzeća (Mittelstand), radna etika i dinamičan izvoz usluga skrivene su vrednosti nemačkog ekonomskog pejzaža.
Nova vlada kancelara Fridriha Merca nastoji da pokrene fiskalnu ekspanziju i reformiše pristup javnoj potrošnji, čime bi se mogla napustiti dugogodišnja politika budžetske štednje („Schwartz null“) i omogućiti kulturne promene u poslovnom sektoru.
Usvajanjem pristupa „totalnog upravljanja fondovima“, Nemačka bi mogla da se prilagodi novim zahtevima tržišta u „eri ponovne industrijalizacije“. Dok zemlje i kompanije balansiraju između rastuće energetske potražnje i ekonomskih troškova klimatskih promena, jasno je da nismo potpuno napustili staru industrijsku ekonomiju. Umesto toga, suočavamo se sa povratkom industrijske politike, gde Nemačka može odigrati ključnu ulogu.
Šokovi za nemački ekonomski model
Tradicionalni nemački ekonomski model, zasnovan na visoko kvalifikovanoj proizvodnji i industriji, zavisio je od stabilnog pristupa prirodnim resursima, od uglja iz Rurske oblasti do ruskog gasa.
Od uvođenja evra, Nemačka je imala korist od relativno slabije valute u poređenju sa markom, čineći njene izvozne proizvode konkurentnijim. Međutim, trgovinski rat u doba Trampove administracije, pandemija i invazija na Ukrajinu izazvali su industrijsku krizu.
Usled rasta troškova energije, nemačke kompanije premeštaju proizvodnju u inostranstvo, dok domaćinstva trpe visoke cene struje, što dodatno umanjuje kupovnu moć. Uz to, dok zemlje poput SAD-a, Kine i Južne Koreje predvode četvrtu industrijsku revoluciju, Nemačka se u nekim aspektima još nije odmakla od motora s unutrašnjim sagorevanjem.
Iako je stručna obuka u zemlji bila uspešna, može postojati nesklad između postojećih veština i potreba budućih industrija. Slabljenje kineske tražnje i trgovinske tenzije sa SAD-om dodatno ugrožavaju nemački izvozni sektor, a konkurencija sa Kinom postaje sve intenzivnija.
U kontekstu promena u industriji, radnoj snazi i globalnom tržištu, izazovi sa kojima se suočava nemačka privreda nisu neopravdani.
Put napred u novu industrijsku eru
Gledajući ka budućnosti, Nemačka prednjači u Evropi po broju patentnih prijava i značajnim ulaganjima u istraživanje i razvoj (R&D), što ukazuje na snažnu spremnost za inovacije. Iako je poznata po proizvodnoj industriji, ona se takmiči sa Irskom kao vodeći evropski izvoznik usluga van EU.
U svetu gde trgovinska ograničenja na robu dostižu rekorde, izvoz usluga ostaje otporan na talas protekcionizma. Štaviše, kako proizvodna aktivnost sve više uključuje usluge – poput postprodajnih servisa velikih industrijskih proizvoda – Nemačka je u povoljnoj poziciji da ih plasira uprkos geopolitičkim neizvesnostima.
Jedna od oblasti gde se industrija i usluge prepliću jeste sektor čiste tehnologije. Dok različite zemlje sprovode sopstvene ekološke strategije, rast klimatskog protekcionizma može privući prekogranična ulaganja, proizvodne kapacitete i intelektualni kapital.
Razvijanjem inovativnih projekata u oblasti energije, Nemačka ne samo da može kreirati sopstvene ekonomske lidere već i značajne izvozne usluge. Daleko od toga da je prevaziđen model, nemačka ekonomija može biti snažna i prilagodljiva u eri ponovne industrijalizacije.
Novi način razmišljanja o „upravljanju ukupnim fondovima“
Kako vlada kancelara Merca finalizuje detalje predloženog fiskalnog stimulusa, ova promena u nemačkoj fiskalnoj politici mogla bi biti praćena promenom u načinu razmišljanja.
Napustiti praksu „Schwarze null“ ne mora značiti rasipničku politiku, već usvajanje pristupa „totalnog upravljanja fondovima“. Vlada bi, poput sofisticiranog institucionalnog investitora, mogla ulagati u projekte koji dugoročno donose pozitivan povrat.
Takve investicije mogu uključivati stambeni sektor, gde bi razvoj pristupačnog stanovanja mogao privući investitore i rešiti društvene probleme. Ulaganje u ljudski kapital, kroz programe obuke za buduće investitore rizičnog kapitala, takođe može doneti višestruke koristi.
Podrška inovacijama u finansijskim uslugama i planiranje radne snage za budućnost dodatno jačaju nemačku ekonomiju. Dok se nemačka mala i srednja preduzeća (Mittelstand) suočavaju sa izazovima sukcesije, vlada i kompanije mogu učiti iz primera drugih zemalja.
Usvajanjem ovog pristupa, Nemačka može ulagati u budućnost i zauzeti značajnu ulogu, čak i kada efekti fiskalnog stimulusa počnu da blede.
