Ekoloske zanimljivosti i vesti

[Lada]

Ekologija, kao nauka širokog polja proučavanja, može se podeliti na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina:

• bihevioristička ekologija koja pručava ekološke i evolucionističke osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagođavanju životinja njihovim ekološkim staništima;
• populacijska ekologija (ili autoekologija) koja se bavi populacijskom dinamikom unutar vrsta i njenom povezanošću sa faktorima prirodne sredine;
• ekologija životne zajednice (ili sinekologija) koja proučava odnose među vrstama u određenoj ekološkoj zajednici;
• ekologija predela koja proučava međuodnose slabije uočljivih delova predela;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Екологија_предела&action=edit&redlink=1
• ekologija ekosistema koja proučava razmenu energije i materije kroz ekosisteme;
• opšta ekologija koja se bavi problematikom i makroekološkom nivou.
  Savremeni ekolozi smatraju da se ekološka problematika može proučavati na više nivoa: populacijskom nivou (jedinke iste vrste), na nivou biocenoze (zajednice živih vrsta), na nivou ekosistema i na nivou biosfere.
• Izvor uvoda:https://zojelena96.wordpress.com/category/o-ekologiji/

 

[Lada]

 

[Metronomy]

Pa kada si pocela, ajd sad dalje....
salim se to je izuzetno obimna i sofisticirana nauka....

 

[Lada]

"Eden Project" - komadić raja na starom rudniku​

Na starom kopu rudnika u Engleskoj, napravljen je primer za održivo upravljanje resursima i borbu protiv klimatskih promena.
Iako ogroman posao i značajan inžinjerski poduhvat, ovaj projekat donosi pravi komadić raja na prostoru koji je nakada bio rudnik.
Tropska kišna šuma, mediteranski predeo, listopadne šume, itd... samo su neki od biotopa koji su napravljeni u ovom verovatno najvećem plasteniku na svetu...

 

[Lada]

https://ekotim.net/images/waterfall.jpg

https://ekotim.net/images/24220547.jpg

 

[Lada]

Dolina zanimljivog življenja – Drežnica ​

Dolina reke Drežanke deli dva velika hercegovačka planinska masiva od izvora Vrilo do ušća u veštačko jezero na Neretvi. Sa desne strane je planina Čabulja, a sa leve planine Čvrsnica. Celo ovo područje, sa svim svojim vrednostima, zaslužuje da bude deo budućeg Nacionalnog parka „Prenj-Čvrsnica-Čabulja”, koji je još u dugom procesu proglašenja. Prva uzvišenja Čvrsnice, kada se posmatraju iz drežničke kotline, izgledaju varljivo kao da se mogu savladati za pola sata. Ipak, prema hercegovačkom zvižduku, trebalo bi se penjati sa oko 190 m na oko 1100 m.
U naselju Žlib skrenuli smo sa asfaltne staze uz potok Petrajac. Sa malim odstupanjima, staza prati potok horizontalno, a vertikalno to nije slučaj, jer se potok „skriva“ ili ponire više puta. U sedam dana između naše dve posete, suvo vreme ga je nateralo da skrati kurs i zaroni više. Čudni izvori pijaće vode na oko 900 m, koji retko presušuju i sa kojih se meštani snabdevaju vodom kada borave u svojim „stanovima”.
U ovom delu nalazi se nekoliko katunskih naselja – „stanova“: stan Petralj, stan Pole, stan Vejzović, Prgić i Marić. „Stan” se sastoji od dva-tri katuna (skromne vikendice) i male bašte. Koliko je velika Drežnička kotlina vidi se samo odozgo. Još jedna stvar koja krasi ovu dolinu su njeni ljudi. Topli, gostoljubivi i super komunikativni, uvek prvi dočekaju.