Ekavica i ijekavica

[gost 41782]

Zasto neko kaze

mleko a neko mlijeko
videti a neko vidjeti

da li postoji neko objasnjenje za ovu pojavu...........

zasto je nekom "e" a nekom "ije"

 

[Krishna]

Zasto neko kaze

mleko a neko mlijeko
videti a neko vidjeti

da li postoji neko objasnjenje za ovu pojavu...........

zasto je nekom "e" a nekom "ije"

Млијеко и видити су говорили преци ми. Ћаћа и матер ми су почели говорити мљеко, али су садржали видити.

Баш прије неки дан причам с матером о говору нам и вели она да кад чује некога да говори видјети да јој је то сигнал на прву да није из нашег краја, и још вели да наш немере бити неко ко говори: дошо, пошо, реко, укро, трчо, држо, јербо се код наске говорило: доша, поша, река, укра, трча, држа.

 

[gost 41782]

Млијеко и видити су говорили преци ми. Ћаћа и матер ми су почели говорити мљеко, али су садржали видити.

Баш прије неки дан причам с матером о говору нам и вели она да кад чује некога да говори видјети да јој је то сигнал на прву да није из нашег краја, и још вели да наш немере бити неко ко говори: дошо, пошо, реко, укро, трчо, држо, јербо се код наске говорило: доша, поша, река, укра, трча, држа.

dobro hajde da ukljucimo
videti i viditi


sta je to u ljudskom bicu sto od jezika u nekom slucaju napravi viditi a negde videti



inace u Vojvodini ima dosta starijih ljudi koji kazu viditi na primer....koji su tu rodjeni

moj deda bosanski Srbin je uvek govorio :Sikira

jako malo je koristio ijekavicu iako je rodjen u Bejha

 

[Лички гусар]

Jezik je ziva stvar ko i ljudi.
Kako je i zasto koji izgovor nastao to je jos uvijek nemoguce utvrditi. Bile su mnoge teorije ali vecina toga su samo "teorije".
Vecina slovenskog svijeta govori IJE (Rusi, Poljaci, Cesi itd.) ali ima i E (Slovenci, Srbija, zap. Bugarska) i I (Ukrajina). Bugari cak imaju JA (bjalo, mljako) a to je i izgovor makedonski Slovena do Soluna.

 

[Krishna]

dobro hajde da ukljucimo
videti i viditi


sta je to u ljudskom bicu sto od jezika u nekom slucaju napravi viditi a negde videti



inace u Vojvodini ima dosta starijih ljudi koji kazu viditi na primer....koji su tu rodjeni

moj deda bosanski Srbin je uvek govorio :Sikira

jako malo je koristio ijekavicu iako je rodjen u Bejha

Код наске су глаголи најчешће у икавици: видити, трпити, волити, волила, живити, желити, желила, горити, сиђати (полу икавица ваљда), летити, летила, срио (од срести) заповидити, заповиђено, исповидити, разумити, разумиш...
И код наске је сикира.

По мени је видити правилније него видети, јербо се каже види.

Занимљиво размишљање

 

[Лички гусар]

Posebno je zanimljivo, prosle godine sretnem neke Bugare, izgovaraju glas E/JE i kao e i kao je a nije ni cisto E ni cisto JE.
Na primjer RIJEKA zvuci kao REKA i kao RIJEKA.

 

[radyu5]

Zasto neko kaze

mleko a neko mlijeko
videti a neko vidjeti

da li postoji neko objasnjenje za ovu pojavu...........

zasto je nekom "e" a nekom "ije"

Zato što je to lepota našeg jezika.
A neko kaže da je ijekavica bliža staroslovenskom jeziku.

 

[gost 41782]

Код наске су глаголи најчешће у икавици: видити, трпити, волити, волила, живити, желити, желила, горити, сиђати (полу икавица ваљда), летити, летила, срио (од срести) заповидити, заповиђено, исповидити, разумити, разумиш...
И код наске је сикира.

vecina ovoga sto si naveo je vrlo cesto medju starim ljudima u Vojvodini-upravo onima koji su tu rodjeni
zapovidjeno i ispoviditi nisam cula
sve ostalo jesam......

znam da je vrlo cesto bilo ispravljanja od strane dece
i onda babama bude malo neprijatno.......

cist fashizam

 

[Krishna]

vecina ovoga sto si naveo je vrlo cesto medju starim ljudima u Vojvodini-upravo onima koji su tu rodjeni
zapovidjeno i ispoviditi nisam cula
sve ostalo jesam......

znam da je vrlo cesto bilo ispravljanja od strane dece
i onda babama bude malo neprijatno.......

cist fashizam

Моја баба и прабаба су редовно ишле у цркву да се "исповиде."

Код наске је постоја израз "наповиђено." То значи нешто званично објављено, најчешће се односило на објаве у цркви (поп нешто "наповиди" тј. објави окупљеном народу).
У наске је постоја израз "слиди." То је лош сињал (предзнак), нпр. кад се угаси свијећа за славу или кад вране лете око нечије куће таде се говорило "слиди", и кад се то каже сматрало се да ће неко из те куће да умре.
Есу ли у Војводини постојали ти изрази?

То "исправљање" старих људи ми је познато. Мени је то скроз безвезе, јербо су стари људи носиоци изворног говора неког краја и глупо је наметати им књижевни или неки новокомпоновани говор.

 

[Карлос Шакал]

Zasto neko kaze

mleko a neko mlijeko
videti a neko vidjeti

da li postoji neko objasnjenje za ovu pojavu...........

zasto je nekom "e" a nekom "ije"

Постојао је некад давно, у старијем српском језику, самогласник који се звао Јат (тако се у ствари звало то слово) а изгледао је овако Ѣ и ѣ.

Па би се на пример писало Дѣте, Мѣсто, Млѣко, Хлѣб итд.

Језикословци који су покушали да реконструишу изговор кажу да је то било неко "широко и отворено Е."
У преводу нешто типа отвориш уста за А а кажеш Е, или отвориш уста као да ћеш рећи Е па кажеш кратко А па опет Е.

Знам чудно звучи, мада постоје на Балкану још увек дијалекати где се то тако изговара.
Други дијалекти су се одлучили да изговарају на том месту обично Е (Срби тврдо, Руси меко, > Руси су дакле Екавци али је њихово Е меко).
Трећи изговарају дифтонг ИЕ (Срби ијекавци, Словаци) : Мјесто, Хљеб
Четврти кажу И (Срби икавци, Украјинци/Малоруси/Русини, делимично и Чеси) : Мисто, Хлиб
Пети кажу ЈА (Бугари, Пољаци, Белоруси делимично) : Мјасто, Хљаб.

 

[gost 41782]

Sve je to meni jasno ali moje pitanje je zasto

Ko je to odlucio i kako?

 

[Карлос Шакал]

Sve je to meni jasno ali moje pitanje je zasto

Ko je to odlucio i kako?

Хаха, па добро, нико није сео за сто и рекао од данас изговарамо јат као ИЈЕ на пример
Језик је ствар која се развија, неке гласовне промене су новије а неке старије, некад смо говорили на пример рекал, видел, пил, а данас рекао, видео, пио, због тога лакше певамо на пример

 

[Rayela]

Хаха, па добро, нико није сео за сто и рекао од данас изговарамо јат као ИЈЕ на пример
Језик је ствар која се развија, неке гласовне промене су новије а неке старије, некад смо говорили на пример рекал, видел, пил, а данас рекао, видео, пио, због тога лакше певамо на пример

 

[Rayela]

Хаха, па добро, нико није сео за сто и рекао од данас изговарамо јат као ИЈЕ на пример
Језик је ствар која се развија, неке гласовне промене су новије а неке старије, некад смо говорили на пример рекал, видел, пил, а данас рекао, видео, пио, због тога лакше певамо на пример

Narocito na engleskom

 

[Rayela]

Sve je to meni jasno ali moje pitanje je zasto

Ko je to odlucio i kako?

Duško Trifunović
23. März 2013 ·
PRELAZ L u O
Niko se živi ne sjeća toga
jer davno bilo je to:
na kraju riječi i na kraju sloga
prešlo je L u O
Tada je čovjek oral
a letio je orao
onda je bio moral
a sada je to morao
Nekad je čovjek radil
a sada svira radio
Moj drug se zvao Fadil
a zvali smo ga Džo
Tako je to kad pređe L u O!

 

[Rayela]

Ja negde procitah da je ovo sve bilo u petnaestom veku, ali ne mogu da verujem da je stvarno tako bilo
jer su moji deda i baba znali samo za pepel, petal, radel, bil ( ne radil), kod njih nije postojalo to pravilo sa prelaskom
l u o, a ziveli su dvadesetom veku.

 

[Mrkalj]

Zasto neko kaze

mleko a neko mlijeko
videti a neko vidjeti

da li postoji neko objasnjenje za ovu pojavu...........

zasto je nekom "e" a nekom "ije"

U Bugarskoj, u dijalektima zapadno od Sofije i u standardnom govoru govore jakavicom - bjalo mljako.

Tzv. odraz jata je različit jer je početna vrednost foneme bila dovoljno labilna da u različitim predelima dođe do različitog fonološkog pojednostavljenja u (trajnom) procesu fonološkog svođenja jezika. Isto je sa jusovima, na primer (meso-maso, petak-patek, deset-desat; ruka-raka i sl.)

 

[Sojo]

Zasto neko kaze

mleko a neko mlijeko
videti a neko vidjeti

da li postoji neko objasnjenje za ovu pojavu...........

zasto je nekom "e" a nekom "ije"

Nije istina, pravilno se kaže: Ćeno loče varen'ku.

 

[ИгарЈ]

Ja negde procitah da je ovo sve bilo u petnaestom veku, ali ne mogu da verujem da je stvarno tako bilo
jer su moji deda i baba znali samo za pepel, petal, radel, bil ( ne radil), kod njih nije postojalo to pravilo sa prelaskom
l u o, a ziveli su dvadesetom veku.

У неким периферним југоисточним говорима та промена се уопште није јавила и чува се старије стање, а у двема прелазним зонама, источној и западној, на крају слога уместо прелаза л > о исход је л > а. Извињавам се што одговор није подробнији, тренутно нисам у прилици писати опширније .