Eh, da nam je Tito ziv...

Vinston Čerčil nije bio diktator. Šarl de Gol nije bio diktator. Konrad Adenauer nije bio diktator. Džon Kenedi nije bio diktator. Vili Brant nije bio diktator. Ulof Palme nije bio diktator.

Josip Broz jeste bio diktator.
 
Crveni Vampir:
Jedina Titova mana bila je sto je bio Hrvat, a ne Rus, Jevrej ili poljski grof, jer onda danasnja NDH ne bi bila veca od Lihtenstajna niti bi imala onoliku jadransku obalu.
Kliknite za proširenje...

тито није био хрват, немој да си наиван, био је хабзбуршко копиле, скот, илуминат, масон 33. степена, сахрањен је у wienn поред оца.
читао сам негде на нету да је његово тело извађено из гроба и прикопчано на неке жице каблове и антене, сатанизам..
може се пронаћи тај чланак на нет-у, ако га нису брзом брзином обрисали они што су то и урадили
 
velke712:
тито није био хрват, немој да си наиван, био је хабзбуршко копиле, скот, илуминат, масон 33. степена, сахрањен је у wienn поред оца.
читао сам негде на нету да је његово тело извађено из гроба и прикопчано на неке жице каблове и антене, сатанизам..
може се пронаћи тај чланак на нет-у, ако га нису брзом брзином обрисали они што су то и урадили
Kliknite za proširenje...

Lazu te druze ,nije tacno ,laz
 
velke712:
тито није био хрват, немој да си наиван, био је хабзбуршко копиле, скот, илуминат, масон 33. степена, сахрањен је у wienn поред оца.
читао сам негде на нету да је његово тело извађено из гроба и прикопчано на неке жице каблове и антене, сатанизам..
може се пронаћи тај чланак на нет-у, ако га нису брзом брзином обрисали они што су то и урадили
Kliknite za proširenje...

O tome se i radi, na netu mozes svasta da procitas, ali nista od toga nije utvrdjena cinjenica, cak nema nikakvih pravih indicija da je nesto od toga mozda istina, samo necija misljenja i zelje.

Ja sam na netu procitao da je Tito izmedju 2 rata bio i u Japanu, na obuci za nindje.

Ja napisao :mrgreen:
 
Intervjuu s dr Vojislavom Pavlovićem, naučnim saradnikom Balkanološkog instituta SANU, objavljeno u listu Politika 04/05/2010




Politika: Da li je 30 godina dovoljno dug period da bi se kritički rasvetlila uloga Josipa Broza Tita u povesti Jugoslavije, Srbije i srpskog naroda u 20. veku?

Pavlović: Trideset godina je dovoljan period za ocenu Josipa Broza kao istorijske ličnosti, ali i kratak, jer je još uvek prisutno nekritičko tumačenje njegove uloge. Broz se mora sagledati u drugoj perspektivi od one koja je bila zakonomerna u njegovo vreme. Komunizam u Jugoslaviji i u Srbiji nije bio uspostavljen voljom građana kao jedini mogući oblik političkog sistema. Njegova vladavina je srpskoj sredini bila silom nametnuta, a sam Broz je bio komunistički diktator jer nikada nije svoju vlast verifikovao na slobodnim izborima. Nije čak ni pomišljao da to učini. Komunizam nije u tradiciji srpske političke kulture, u kojoj se od Ustava 1888. ustalila parlamentarna demokratija. Ovde je komunizam nametnut spolja 1944-1945. zbog ishoda Drugog svetskog rata...

Politika: Ali, dozvolićete, taj uzrok nije od male važnosti...

Pavlović: Dogovor saveznika da jugoslovenski prostor uključe u sovjetsku interesnu sferu i dolazak Crvene armije, a ne ishod građanskog rata, presudno su doprineli da u Srbiji bude uspostavljen komunistički režim. S druge strane, KPJ je tokom rata znatno ojačala te je uspela da odnese pobedu i u sukobu sa Staljinom 1948. godine. Brozov period u istoriji Jugoslavije je u osnovi bila komunistička diktatura i samo iz te optike možemo da razmišljamo da li je ona, u poređenju s drugima diktaturama toga tipa, bila bolja, gora, lakša za život ili ne.

Politika: Kako bi se mogao definisati Titov odnos prema Srbiji i Srbima?

Pavlović: Današnja Srbija je dobrim delom oformljena u njegovo vreme. Po dolasku komunista u Srbiju streljani su politički protivnici čije se grobnice tek danas počinju otkrivati. Broz je neprestano vršio negativnu selekciju u komunističkim redovima u Srbiji. U drugim nacionalnim sredinama komunističke strukture su imale kontinuitet. O tome već svedoče imena Bakarića u Hrvatskoj i Kardelja u Sloveniji. U Srbiji kontinuiteta nema, a smenom rukovodećih garnitura se retko dobijalo na kvalitetu. Poslednja garnitura iz osamdesetih godina na čelu sa Slobodanom Miloševićem bila je daleko najmanje sposobna i više nego pogubna za sudbinu Srbije. Brozovi naslednici su nastavili da kreiraju nekritičku sliku o njegovom vremenu.

Politika: Šta vam u njoj posebno smeta?

Pavlović: Predstava koja se javila kao posledica ratova iz devedesetih godina o lepom životu u Brozovo doba. To je neka vrsta političkog eskapizma post festum u kojem se glorifikuje infantilni građanin, bez ikakve odgovornosti u političkom životu, pošto je to bilo zabranjeno, bez ikakve odgovornosti za svoje ekonomski položaj, jer se na njega nije uticalo ekonomskim, nego drugim merilima, pre svega poslušnošću i odanošću režimu, što je sve ostalo kao dramatično nasleđe. Trenutno blagostanje finansirano je stranim novcem, a dugovi su opteretili potonje generacije. Možda je još značajnije što su u tom periodu oformljeni političari koji su vodili nacionalne države tokom devedesetih godina. Oni su, zavisno od nacionalne sredine, njene interese artikulisali bolje ili lošije, ali svakako u kontrapunktu prema Titovoj Jugoslaviji. Tek kada su osnovni nacionalni ciljevi ostvareni počelo je preispitivanje Brozovog nasleđa kako bi se u njemu našlo ono što je iz nacionalne perspektive moglo biti pozitivno za kreiranje nove nacionalne istorije. Sigurno je međutim da ni bratstvo i jedinstvo, ni samoupravljanje ni nesvrstanost nisu tekovine u kojima su se nove nacionalne države prepoznale.

Politika: Kako gledate na represiju u onom vremenu.

Pavlović: Represija je bila inherentna tom sistemu. Ona je 1945. artikulisana kao pokolj ratnih zarobljenika u Kočevskom rogu i u Blajburgu i streljanje političkih protivnika u Beogradu i Srbiji 1944-1945. Kasnije se represija artikuliše na drugačiji, suptilniji način, ali su u tom represivnom sistemu stradali ljudi kao što su filozof Mihailo Đurić i režiser Aleksandar Petrović, da pomenem samo njih. Sve što se desilo osamdesetih bio je pokušaj da se jednom politički i ekonomski neodrživom sistemu produži život. Često se vrše poređenja s Rumunijom ili s Bugarskom, ali zašto ne i s Grčkom i Španijom? Obe te zemlje su izašle sredinom sedamdesetih iz nedemokratskih režima a napredovale su daleko brže nego bilo koji deo Brozove Jugoslavije. U Brozovo vreme nama je govoreno da je od prvorazredne važnosti nesvrstana spoljna politika, inače svakako značajna, ali bilo je i drugih spoljnopolitičkih opcija koje nikad nisu isprobane.

Politika: Zašto?

Pavlović: Zato što je on lično sprečavao otvaranje prema nekomunističkom svetu i demokratizaciju sistema, makar i skromnu, u političkom smislu u Srbiji, ili u nacionalnom smislu u Hrvatskoj. On je to činio promovisanjem samoupravljanja, što su bila Potemkinovo sela, sistem sterilan u ekonomskom, političkom i kulturnom smislu. Imao je za isključivi cilj očuvanje njegove lične vlasti. Skoro pola veka vlasti Broza i njegovih naslednika uslovili su da građani Jugoslavije nemaju ni standard ni političke slobode kakve su u to vreme uživali na primer građani Španije ili Grčke.

Politika: Koliko je obema stranama ondašnjeg bipolarnog sveta odgovarala upravo takva Jugoslavija, takav sistem?

Pavlović: Politika je umetnost mogućeg i sigurno je da je u datoj konstelaciji snaga Broz vrlo uspešno gradio poziciju komunističke Jugoslavije, nezavisne od Rusije, koja je kao takva opstajala zahvaljujući zapadnim zajmovima koji su stizali od kraja četrdesetih. Zemlja nije građena na sopstvenoj, nego na stranoj akumulaciji, kao primer nekog mogućeg, drugog puta u komunizam. Ali, to je onda eksperiment koji nema nikakav drugi cilj i svrhu sem da se dokaže postojanje te alternative sovjetskom tipu komunizma.

Politika: Da li otvaranje danas nepoznate arhivske građe može da donese neka bitno nova saznanja o Josipu Brozu Titu?

Pavlović Sigurno je da mi ne možemo znati šta sve još sadrže arhivi, ali ne mislim da će se spektakularno promeniti slika o Brozu. On je od tridesetih godina zauzimao odlučujući položaj kadrovika te je tokom celog svog života gvozdenom rukom rukovodio KPJ i upravljao sudbinama njenih članova i građana Jugoslavije. Sve odluke jugoslovenske partije morale su imati njegov imprimatur. On je nerazdvojiv od istorije Jugoslavije i sigurno je da u toj istoriji ima mnogo toga pozitivnog. Ali, sve to nije istorijsko delo, jer nestaje kao kula od karata sa njegovom smrću. On je 1945. proklamovao bratstvo i jedinstvo, kojim je navodno rešeno nacionalno pitanje, a pokazalo se da narodi bivše Jugoslavije žele da žive u nacionalnim državama. Tvrdio je da je stvorio najbolji politički sistem koji se urušio čim je bipolarni svet nestao. Proklamovao je i nesvrstanu spoljnu politiku, ali je ona nečujno nestala pred imperativom evropskih integracija. Iza Broza nije ostalo ništa, ne zato što su naslednici njegovo delo uništili nego zato što je ono bilo neodrživo. Odgovornost njegovih naslednika se ogleda u nesposobnosti da odbace jedan neodrživ sistem kao što su to u Poljskoj učinili članovi sindikata „Solidarnost”.
 
BG5:
Intervjuu s dr Vojislavom Pavlovićem, naučnim saradnikom Balkanološkog instituta SANU, objavljeno u listu Politika 04/05/2010




Politika: Da li je 30 godina dovoljno dug period da bi se kritički rasvetlila uloga Josipa Broza Tita u povesti Jugoslavije, Srbije i srpskog naroda u 20. veku?

Pavlović: Trideset godina je dovoljan period za ocenu Josipa Broza kao istorijske ličnosti, ali i kratak, jer je još uvek prisutno nekritičko tumačenje njegove uloge. Broz se mora sagledati u drugoj perspektivi od one koja je bila zakonomerna u njegovo vreme. Komunizam u Jugoslaviji i u Srbiji nije bio uspostavljen voljom građana kao jedini mogući oblik političkog sistema. Njegova vladavina je srpskoj sredini bila silom nametnuta, a sam Broz je bio komunistički diktator jer nikada nije svoju vlast verifikovao na slobodnim izborima. Nije čak ni pomišljao da to učini. Komunizam nije u tradiciji srpske političke kulture, u kojoj se od Ustava 1888. ustalila parlamentarna demokratija. Ovde je komunizam nametnut spolja 1944-1945. zbog ishoda Drugog svetskog rata...

Politika: Ali, dozvolićete, taj uzrok nije od male važnosti...

Pavlović: Dogovor saveznika da jugoslovenski prostor uključe u sovjetsku interesnu sferu i dolazak Crvene armije, a ne ishod građanskog rata, presudno su doprineli da u Srbiji bude uspostavljen komunistički režim. S druge strane, KPJ je tokom rata znatno ojačala te je uspela da odnese pobedu i u sukobu sa Staljinom 1948. godine. Brozov period u istoriji Jugoslavije je u osnovi bila komunistička diktatura i samo iz te optike možemo da razmišljamo da li je ona, u poređenju s drugima diktaturama toga tipa, bila bolja, gora, lakša za život ili ne.

Politika: Kako bi se mogao definisati Titov odnos prema Srbiji i Srbima?

Pavlović: Današnja Srbija je dobrim delom oformljena u njegovo vreme. Po dolasku komunista u Srbiju streljani su politički protivnici čije se grobnice tek danas počinju otkrivati. Broz je neprestano vršio negativnu selekciju u komunističkim redovima u Srbiji. U drugim nacionalnim sredinama komunističke strukture su imale kontinuitet. O tome već svedoče imena Bakarića u Hrvatskoj i Kardelja u Sloveniji. U Srbiji kontinuiteta nema, a smenom rukovodećih garnitura se retko dobijalo na kvalitetu. Poslednja garnitura iz osamdesetih godina na čelu sa Slobodanom Miloševićem bila je daleko najmanje sposobna i više nego pogubna za sudbinu Srbije. Brozovi naslednici su nastavili da kreiraju nekritičku sliku o njegovom vremenu.

Politika: Šta vam u njoj posebno smeta?

Pavlović: Predstava koja se javila kao posledica ratova iz devedesetih godina o lepom životu u Brozovo doba. To je neka vrsta političkog eskapizma post festum u kojem se glorifikuje infantilni građanin, bez ikakve odgovornosti u političkom životu, pošto je to bilo zabranjeno, bez ikakve odgovornosti za svoje ekonomski položaj, jer se na njega nije uticalo ekonomskim, nego drugim merilima, pre svega poslušnošću i odanošću režimu, što je sve ostalo kao dramatično nasleđe. Trenutno blagostanje finansirano je stranim novcem, a dugovi su opteretili potonje generacije. Možda je još značajnije što su u tom periodu oformljeni političari koji su vodili nacionalne države tokom devedesetih godina. Oni su, zavisno od nacionalne sredine, njene interese artikulisali bolje ili lošije, ali svakako u kontrapunktu prema Titovoj Jugoslaviji. Tek kada su osnovni nacionalni ciljevi ostvareni počelo je preispitivanje Brozovog nasleđa kako bi se u njemu našlo ono što je iz nacionalne perspektive moglo biti pozitivno za kreiranje nove nacionalne istorije. Sigurno je međutim da ni bratstvo i jedinstvo, ni samoupravljanje ni nesvrstanost nisu tekovine u kojima su se nove nacionalne države prepoznale.

Politika: Kako gledate na represiju u onom vremenu.

Pavlović: Represija je bila inherentna tom sistemu. Ona je 1945. artikulisana kao pokolj ratnih zarobljenika u Kočevskom rogu i u Blajburgu i streljanje političkih protivnika u Beogradu i Srbiji 1944-1945. Kasnije se represija artikuliše na drugačiji, suptilniji način, ali su u tom represivnom sistemu stradali ljudi kao što su filozof Mihailo Đurić i režiser Aleksandar Petrović, da pomenem samo njih. Sve što se desilo osamdesetih bio je pokušaj da se jednom politički i ekonomski neodrživom sistemu produži život. Često se vrše poređenja s Rumunijom ili s Bugarskom, ali zašto ne i s Grčkom i Španijom? Obe te zemlje su izašle sredinom sedamdesetih iz nedemokratskih režima a napredovale su daleko brže nego bilo koji deo Brozove Jugoslavije. U Brozovo vreme nama je govoreno da je od prvorazredne važnosti nesvrstana spoljna politika, inače svakako značajna, ali bilo je i drugih spoljnopolitičkih opcija koje nikad nisu isprobane.

Politika: Zašto?

Pavlović: Zato što je on lično sprečavao otvaranje prema nekomunističkom svetu i demokratizaciju sistema, makar i skromnu, u političkom smislu u Srbiji, ili u nacionalnom smislu u Hrvatskoj. On je to činio promovisanjem samoupravljanja, što su bila Potemkinovo sela, sistem sterilan u ekonomskom, političkom i kulturnom smislu. Imao je za isključivi cilj očuvanje njegove lične vlasti. Skoro pola veka vlasti Broza i njegovih naslednika uslovili su da građani Jugoslavije nemaju ni standard ni političke slobode kakve su u to vreme uživali na primer građani Španije ili Grčke.

Politika: Koliko je obema stranama ondašnjeg bipolarnog sveta odgovarala upravo takva Jugoslavija, takav sistem?

Pavlović: Politika je umetnost mogućeg i sigurno je da je u datoj konstelaciji snaga Broz vrlo uspešno gradio poziciju komunističke Jugoslavije, nezavisne od Rusije, koja je kao takva opstajala zahvaljujući zapadnim zajmovima koji su stizali od kraja četrdesetih. Zemlja nije građena na sopstvenoj, nego na stranoj akumulaciji, kao primer nekog mogućeg, drugog puta u komunizam. Ali, to je onda eksperiment koji nema nikakav drugi cilj i svrhu sem da se dokaže postojanje te alternative sovjetskom tipu komunizma.

Politika: Da li otvaranje danas nepoznate arhivske građe može da donese neka bitno nova saznanja o Josipu Brozu Titu?

Pavlović Sigurno je da mi ne možemo znati šta sve još sadrže arhivi, ali ne mislim da će se spektakularno promeniti slika o Brozu. On je od tridesetih godina zauzimao odlučujući položaj kadrovika te je tokom celog svog života gvozdenom rukom rukovodio KPJ i upravljao sudbinama njenih članova i građana Jugoslavije. Sve odluke jugoslovenske partije morale su imati njegov imprimatur. On je nerazdvojiv od istorije Jugoslavije i sigurno je da u toj istoriji ima mnogo toga pozitivnog. Ali, sve to nije istorijsko delo, jer nestaje kao kula od karata sa njegovom smrću. On je 1945. proklamovao bratstvo i jedinstvo, kojim je navodno rešeno nacionalno pitanje, a pokazalo se da narodi bivše Jugoslavije žele da žive u nacionalnim državama. Tvrdio je da je stvorio najbolji politički sistem koji se urušio čim je bipolarni svet nestao. Proklamovao je i nesvrstanu spoljnu politiku, ali je ona nečujno nestala pred imperativom evropskih integracija. Iza Broza nije ostalo ništa, ne zato što su naslednici njegovo delo uništili nego zato što je ono bilo neodrživo. Odgovornost njegovih naslednika se ogleda u nesposobnosti da odbace jedan neodrživ sistem kao što su to u Poljskoj učinili članovi sindikata „Solidarnost”.
Kliknite za proširenje...

:bljak::bljak::bljak::bljak::bljak:
 
Blajbinger:
Pa sta onda hoces?

Nikad ti nista ne valja!

Mozda TI ne valjas?
Kliknite za proširenje...

Биће да је то. Шалим се. Мислим да би требало да оживимо некако Маршала и да се заувек обрачунамо са квислинзима и сарадницима окупатора, како у нашим тако и у туђим редовима.
 
informisan:
Биће да је то. Шалим се. Мислим да би требало да оживимо некако Маршала и да се заувек обрачунамо са квислинзима и сарадницима окупатора, како у нашим тако и у туђим редовима.
Kliknite za proširenje...

@ moderatori

Докле ће овде да се иживљавају ЕНДОКАНИБАЛИСТИ и докле ће овде да се ПРИЗИВАЈУ ДУХОВИ и ВАМПИРИ, докле ће на овом пдф ДА СЕ ПРОТЕЖИРАЈУ САТАНИСТИ НАЈГОРЕ ВРСТЕ...

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Da li je Vučić živ?
2
Odgovora
31
Pregleda
814
Dе Sisti
Dе Sisti
Umri_muski
G80 SFRJ i Tito SF
Odgovora
9
Pregleda
354
Black_star
Black_star
ЦрниГавран
Izraelsko ministarstvo: Kosovo nam je kao dom, ljudi su topli
Odgovora
24
Pregleda
475
Komandant bele tehnike
Komandant bele tehnike

Back
Top