Prevod jednostavan, Ego znači Ja , no to Ja ima mnoga značenja i tumačenja . U kolokvijalnom govoru može značiti sve i svašta , najčešće se kaže da neko ima jak ili slab Ego što u mnogim slučajevima znači da ima jaku ili slabu volju. Nekada u istoj takvoj rečenici Ego se može tumačiti kao samopouzdanje, pa na primer tada sintagma veliki Ego može da znači i prepotentnost. Isto tako ova sitagma (veliki Ego ) ponekad ima značenje sebičnosti - okrenutost isključivo ka sebi (za ta značenja postoji i poseban termin - egoizam). Znači u svakodnevnom govoru nema tačno određenog značenja mada u zavisnosti od konteksta možemo naslutiti njegovo značenje.
I u sferi duha i nauke termin Ego takođe ima različita značenja . Pa tako u fiozofiji od Dekarta na ovamo to Ja se poistovećuje sa subjektom (Kant , Berkli, Šopenhauer ...) što će reći sa metafizičkim entitetom (za razliku od objekta). Autori u psihologiji (pre svega psihodinamičari) to Ja razmatraju na fenomenološkom nivou vezujući ga za ličnost , tačnije za deo ličnosti . Pa tako je kod Junga Ja deo sopstva ali za razliku od sopstva koji ima i kolektivni izvanpsihički metafizički karakter, Ja je samo deo psihe ličnosti , istina centralni deo svesti ličnosti ( i osnovni uslov svesti) . Što se tiče Frojda , pokušaću biti koncizan. On je psihu ličnosti rasčlanio na ;
1) ID (ONO) je nosilac libiduozne energije čije je osnovni princip zadovoljenje (hoću sad i hoću sve) .
2) SUPER-EGO (NAD JA) je istancija moralnih uzusa i ego ideala koji daju osnovu za poređenje. Super-ego se formira autoritativnim prenošenjem sa roditelja (ili vaspitača) na decu u procesu identifikacije. Tačnije dečji Super-ego se izgrađuje ne po uzoru na roditelja već po uzoru na roditeljski Super-ego, na taj način se održava tradicija.
3) EGO (JA) jeste glavni subjekt delanja kod normalnih ličnosti nastao od Id-a u dodiru sa spoljašnjom sredinom. Što znači da je Ego posrednik između Id-a i spoljašnje sredine. Pošto Ego koristi energiju Id-a zadatak Ega je da zadovolji Id ali to čini na takav način da ne povređuje (ili što manje povređuje) prirodne i društvene norme spoljašnje sredine , što će reći da je njegov princip delovanja realnost. Isto tako ponašanje ličnosti , to jest delanje Ega ne treba bitno da odudara od zahteva Super Ega ( moralnih uzusa i Ego ideala ) jer ako se to desi tad dolazi do osećanja griže savesti a u ekstremnijem slučaju do potiskivanja. Sa druge strane Ego bi trebalo da bude što nezavisniji od Super-ega (a ne njegov rob).
Sve u svemu najednostavnije rečeno funkcija Ega po Frojdu je da uspostavi harmoniju između tri težnje , da zadovolji težnje Id-a i prilagodi se zakonitostima spoljašnje sredine, u isto vreme vodeći računa o zahtevima Super-ega.
