ЕГИПАТСКА РЕЛИГИЈА И МИТОЛОГИЈА

[Šakal]

Anpu - bog šakal

Rodila ga je Neftis. Otac njegov je Set. Drevni Anpu oduvek beše pratilac umrlih, čuvar tajnog puta za Amenti - Podzemlje. Zapisano je da oni koji napuštaju Svet svoje telo moraju sačuvati. Sin Seta i Neftis gleda na to kako se telo štiti posle smrti. Anpu, veliki bog Podzemlja, stoji pored Knjige mrtvih, i svojim rukama štiti umrlog. Utom mrtvi progovara, rečima stavljenim u usta Anpua, i govori: "Moje usne su usne Anpua". Onda Šakal, uvodeći dušu u Svet ispod, gleda na Jezik velike ravnoteže, pazeći na Red. On to čini u ime Ozirisa, svojom voljom.

Hm...daa...

 

[Šakal]

Hm...najzad...daću i ja svoj doprinos temi...malo kasnije...samo da pronađem...

 

[Šakal]

Hm...da krenem kao hator...

Anpu - bog šakal

Rodila ga je Neftis. Otac njegov je Set. Drevni Anpu oduvek beše pratilac umrlih, čuvar tajnog puta za Amenti - Podzemlje. Zapisano je da oni koji napuštaju Svet svoje telo moraju sačuvati. Sin Seta i Neftis gleda na to kako se telo štiti posle smrti. Anpu, veliki bog Podzemlja, stoji pored Knjige mrtvih, i svojim rukama štiti umrlog. Utom mrtvi progovara, rečima stavljenim u usta Anpua, i govori: "Moje usne su usne Anpua". Onda Šakal, uvodeći dušu u Svet ispod, gleda na Jezik velike ravnoteže, pazeći na Red. On to čini u ime Ozirisa, svojom voljom.

Prevara

Nani, sveštenica, umrla je navršivši sedamdesetu. Sada stoji u Hodniku suđenja, držeći svoja usta i oči u rukama. Stoji na levom tasu velikih terazija, osluškujući glasove mrtvih. Nani, verna, ceo život je provela pevajući velikom bogu Amon-Ra, u hramu, kao njegova robinja. NJena vera je bila nepokolebljiva: ne beše vernije sluškinje boga. Pa ipak, sada je stajala na vagi, nasuprot Maat, boginje istine i pravde, koja je u ruci držala svoje veliko pero. Sve to gleda Oziris, bog ponovnog rođenja, sa umotanim telom mumije i crnom krunom na besmrtnoj glavi. Anpu, šakal, stoji po strani i posmatra odmeravanje. Iza Nani stoji boginja Izis, sestra i žena Ozirisa. Nani je očajna: oseća da je vera u Amon-Ra vredna samo za života, a da je život samo bedni san. Nani se prepušta konačno i daje sve svoje na milost i nemilost pravim bogovima, onima koji sada stoje pred njom, onima koji će biti tu za večnost.

Provera

Nani mora da odgovara pred bogovima. Mora svedočiti o tome da nije ubijala, lagala, činila loše, da nije izazivala plač... Bogovi ćute, a terazije odlučuju... Ipak, Nani govori ono što je istina i vaga preteže... NJeno srce nije teže od pera boginje istine Maat.
- Srce njeno je tačan svedok - govori tada Anpu.
- Onda joj podaj nazad njene oči i usta - odgovara Oziris.

Anpu, tihi i hladni šakal-bog, prilazi umrloj i daje joj nazad ono što je bilo njeno za života na Zemlji. Nani, iskrena i pokorna za života, prošla je proveru i zaradila ulaz u zagrobni život.

Dok polako klizi u večnost pod-sveta, seća se laži u kojoj je živela; Amon-Ra, za kojeg je život dala, sada je samo jedna kap u moru beskonačnosti koja je njen svetli dom. Amon-Ra, najveći na svetu, nije ništa kada se svet privida jednom rasprši poput talasa koji udara o stenu. Samo su istiniti ovi bogovi koji sude o večnosti, znala je sada, a među njima najistinitiji onaj koji presuđuje - Anpu, šakal. Samo je Smrt istina, i bog njen - Anpu, a Život nije ništa drugo nego užasna prevara.

 

[Šakal]

APEP (APOPHIS)

​

U staroegipatskoj mitologiji Apep se smatrao gospodarem zla, tame i kaosa. Bio je prikazivan u obliku velike zmije ili ponekad krokodila. Smatralo se da je on drevni duh zla i uništavanja koji boravi u vječnoj tami. Također se smatralo kako Apep zapovijeda armijom demona koji muče ljude.

Apep je bio suparnik boga Ra, onog koji jest svjetlost i koji donosi svjetlost. Vjerovalo se kako Apep želi progutati Sunčevu barku i svaki dan prije zore se odigravala bitka između bogova (egip. Neter) na Raovoj barci i Apepa. Apep je za Egipčane utjelovljavao i snage rastvaranja, tame i ne-bića.

Stoga bio je neka vrsta crne rupe, prisiljavajući one koje je progutao u stanje nepostojanja, kojeg su se Egipčane uvelike bojali i gnušali.

Budući da je bio potpuno izvan svijeta prirode, vjerovalo se kako ne treba nikakvu hranu osim udisanja vlastitih krikova. Prikazivan je kao velika zmija za koju se vjerovalo da egzistira od početka vremena u vodama prastarog kaosa koji je prethodio stvaranju.

Njegova funkcija su beskrajni zlokobni ciklusi napada, poraza i ponovnog napada. Pridodan mu je i epitet zli gušter.

Na unutarenjem planu čovjeka personificirao je nedostatk svijesnosti, poraz, neodgovornost, moralno i duhovno propadanje, involuciju i povratak prema zvijeri.

Apep u starom egiptu nije imao svetišta niti je ikada obožavan, jer on i nije spadao u Netere tj. bogove.

Arheolozi su našli zbirku tekstova u kojima se opisuje zaštita i odnošenje prema Apepu. Evo i nekih naslova poglavlja:

poglavlje o pljuvanju na Apepa

poglavlje o gaženju Apepa lijevim stoplaom

poglavlje o probadanju Apepa kopljem

poglavlje o sputavanju (okivanju) Apepa

poglavlje o rezanju Apepa nožem

poglavlje o bacanju Apepa u vatru

 

[Šakal]

SFINGA - REGULUS

​

Sfinga predstavlja tijelo Lava i glavu faraona. Arheolozi i egiptolozi danas vjeruju kako je nekad tamo stajala prava glava Lava. Sfingina glava gleda na istok, a neki moderni istraživači tvrde da ona predstavlja sazviježđe Lava s najsjanijom zvijezdom Regulus u njenim grudima.

Vjeruje se da su Faraoni u specifični dan stajali unutar šapa sfinge i kada se Sunce uzdizalo na horizontu, oni su s dubokim štovanjem potvrđivali svoj status vladara u srcu Regulusa.

 

[Šakal]

OSTALA BOŽANSTVA
Hamarkis-božansko ime za sfingu, poznata kao još jedan aspekt boga Horusa.
Vepvavet-prikazan kako šakal, različit od anubisa. Ratničke prirode.
Nekhebet-boginja porodiljskih bolova.
Buto-je bila boginja-zmija koja se sprijateljila s Izis.
Mont-je primitivno prabožanstvo. Izvori nam kažu kako je on bio stari Mu-an-bog sunca.
Neit je bila zaštitnica sais, njen znak su bile prekrižene strijele na životinjskoj koži. izjednačavala se sa Nut i Izis. Tkalački stan je jedan od njenih simbola.
Knumm, ponekad prikazan kao ovan ili jarac, bio je božanski lončar koji je oblikovao svijet. Vrlo poštovan aspekt Ptah.
Harsaf je također bio božanstvo sa ovnovom glavom te je postavljen u eru Ovna.
Min se povezuje sa Panom i Horusom. Bio je bog vegetacije, munja njegov simbol, dok je štovan kao bog plodnosti.
Hapi je božansko ime Nila.
Hatore koje nemaju nikakve veze sa istoimenom boginjom, bile su vrsta dobrih vila koje su se pojavljivale pri rođenju čovjeka da bi mu dodjelile sreću.
Shai nije bio božanstvo, već ime za sudbinu
Renenet je bila staro Mu-an božanstvo za kog se kaže kako je hranilo bebe tijekom perioda dojenja.
Khepera, skarabej, bio je božanstvo preobražaja.
Renpet je bila boginja proljeća i rasta.
Bes klaun ili dvorska luda bogova.
Selketh, Boginja -škorpija, bila je zaštitnica vjenčanih parova.

Selket-boginja Skorpija
Četiri horusova sina bili su ustvari četiri elementa.Bili su rođeni u lotosu i uvjek su se pojavljivali u scenama suđenje uz Ozirisa, kao da sude o tome kako se duša ponašala tijekom života spram četiri elementa. Njihova imena su:
1.Imseti ( koji je imao ljudsku glavu)-voda
2.Hapi (koji ima glavu majmuna)-zemlja
3.Duamutef (s glavom šakala)-vatra
4.Kebsnuf (s glavom sokola)-zrak
Ament je, iako je bio među egipatskim božanstvima, zapravo bio biblijkog podrijetla.
Mertseger nije bio bog, a sama riječ je značila tišina.
Maat je teološki koncept istine, a koji je predočavan perom. Vrlo vjerojatno je bila ženski aspekt Thota ili Tehutija.
Nehet je bilo ime za vječnost.

 

[Šakal]

I. Od lovca na štakore do božanstva​

Arheološke iskopine na području starog Egipta ukazale su na prijateljstvo mačke i čovjeka iz ranog faraonskog ili čak prethistorijskog doba.
Premda sam proces pripitomljavanja još nije dokraja objašnjen, poznato je da su mačke dobile, odnosno izborile status koji je jedinstven u čitavoj povijesti. O tome danas svjedoče brojna djela staroegipatske umjetnosti koja prikazuju lik obožavane mačke.
Vjeruje se da je oko 2000. god.pr.Kr. došlo do potpunog udomaćivanja mace u egipatskom društvu. Primjerice, u grobnici Baketa (Baqet) u Beni Hasanu, maca je naslikana kako vreba štakora pored kućnog sluge.
Iz istog vremena potječe kapelica grobnice u Abidosu, u kojoj je bilo sahranjeno 17 mačaka. Pored njih su bile ostavljene zdjelice - za mlijeko!
​

Egipatska maca među stabljikama papirusa, Beni Hasan. ​

Najranija uloga mačke u egipatskom društvu bila je čuvanje zaliha žitarica i lov na glodavce, no tijekom vremena je udomaćena mačka postala sveti simbol božice Bast.
Specifičan odnos starih Egipćana prema mačkama razvio se u vrlo staroj i složenoj mitologiji.
Poput drugih drevnih civilizacija, Egipćani su štovali moćnu prirodu i pripisivali su joj božanska značenja. Ovo specifično zemljopisno područje bilo je obilježeno toplinom Sunca i vodom rijeke Nil, koji su uvjetovali čovjeku život, ili smrt.
U središtu religije nalazilo se stvaranje, održavanje i nastavak života poslije smrti.
Mitska božica neba koja je primala u sebe čovjeka tj. rađala sina u cikličkom procesu vječitog obnavljanja, prikazivala se i likom grabežljive mačke.
Složeni likovi bogova nisu bili samo objekti vjerovanja već stvarnost, Egipćani su bogove doživljavali kao višu inteligenciju koja se može materijalizirati u tijelu.
Božanstva s atributima pojedinih životinja poistovjećivala su se s likom tih životinja, odnosno te su životinje same bile božanstva.

Detalj slike u grobnici Setija I, Dolina kraljeva u Tebi, oko 1300. pr.Kr.
Veličanstvena stropna slika prikazuje sazviježđa noćnog neba, na sjevernom nebu figura Bika odgovara našem Velikom Medvjedu. Uz dominantan lik Lava, kraljevog simbola, prisutne su druge svete nebeske životinje uključujući Mačku.​

 

[Šakal]

Egipat je prije ujedinjenja (oko 3100.pr.Kr.) bio područje s više regionalnih plemenskih zajednica. Mnogi od njih imali su totemsku religiju, u kojoj je središte kulta bila određena životinja kao spiritualni simbol.
Životinje su birane prema atributima i divljenja vrijednim karakteristikama, od njihovih vještina do primjerice straha kojeg su ulijevale ljudima. Tijekom ratova, pobjedničko bi pleme nametnulo svoj totem pri čemu bi ojačao njihov kult.
Nakon ujedinjenja države uspostavljen je sustav koji je obuhvaćao više totemskih vjerovanja, uz mačku su se istovremeno štovale i životinje poput ibisa, orla ili kukaca.
Najranije poznato povezivanje grabežljive mačke s božanstvom otkriveno je na dekoraciji kristalne posude s likom božice-pantere Mafdet, iz 3100.god.pr.Kr.
Božica rata Sekhmet se povezivala s lavicom i pustinjskom vrućinom.
Prema predaji, Sekhmet je «preuzela oblik zastrašujućeg lava kako bi donijela uništenje svim protivnicima svojeg oca Ra». Ra, vrhunsko solarno božanstvo, nekad je također preuzimao oblik lava.
Sekhmetina «mala sestra» božica Bast (ili: Bastet, Bubastis) je isprva bila prikazivana kao lavica, zastrašujuća zaštitnica, ali je tijekom vremena «omekšala» pri sve većoj povezanosti s udomaćenim mačkama.

Mačka iz Heliopolisa ubija zmiju ispod svetog drveta, nekropola Deir el-Medina, grobnica Inherkhau/Anherkha, XX.dinastija (foto: Mary Ann Sullivan)​

Osim uništavanja štetnih glodavaca, mačke su od najranijeg doba bile važan čovjekov saveznik protiv zmija. Napadale su ih ili barem upozoravale čovjeka na opasnost.
Svjetlost koja se noću reflektirala u mačijim očima, smatrala se suncem koje tijekom noći prebiva u mački.
Ta je svjetlost pomagala bogu Ra u njegovom noćnom putovanju nakon sumraka.
Bog noćnog podzemnog svijeta ponekad se prikazivao zmijom zvanom Apophis (Apep). Stoga slike zastrašujućeg mačkinog ubijanja zmije imaju svrhu osigurati buđenje dana svakog novog jutra..

 

[Šakal]

Kult mačke​

Ruševine Bubastisa (egipatski Per-Bast). Kraljevska rezidencija XXII. dinastije i vjersko središte božice Bast. U neposrednoj blizini je današnji grad Zigazag.​

Obzirom da su stari Egipćani uzgajali mačke, populacija se razvijala i povećavala.
Povezanost mačaka s božicom Bast pripomogla je bliskosti s čovjekom, svećenici su držali mačke u hramu kao predstavnice ove božice.
Kult mačke je bio značajan već od početka Novog carstva (od 1555.pr.Kr.), no veću je važnost dobio razvojem Bubastisa. Ovaj grad, smješten u istočnom području delte Nila, postao je kraljevska prijestolnica 952.godine pr.Kr.
Time je Bast postala nacionalno božanstvo, vrlo popularno i važno, kao predstavnica majčinstva i plodnosti te zaštitnica pozitivnih aspekata sunca. Smatra se da je vrhunac kulta bio oko 500.godine pr.Kr.
Grčki povjesničar Herodot posjetio je Bubastis te je detaljno opisao grad, hram i običaje koje je zatekao godine 450.pr.Kr. Za hram božice Bast rekao je da «nije toliko veličanstven kao u drugim gradovima, ali pruža najveću ugodu oku».
Opisao je također skulpturu božice Bast u unutrašnjosti hrama, kao i velik broj svetih mačaka, o kojima su svećenici brinuli uz pomoć milodara hodočasnika.
Svećenici su njegovali svete mačke i detaljno interpretirali njihovo ponašanje, premda danas postoji sumnja da su ih također tajno uzgajali i potom ubijali u svrhu prodaje relikvija (Dr. J.C.Brock).
Pouzdano je da je populacija mačaka bila iznimno velika te se morala održavati periodičkim žrtvovanjem mačića, koji bi potom bili mumificirani. Takve su se relikvije prodavale tisućama sljedbenika hodočasnika koji su dolazili u Bubastis slaviti Bast.
Trgovačka spretnost starih Egipćana nije upitna, naime otkriveno je da pojedine mačje mumije uopće ne sadrže kosti mačke već drugih malih sisavaca. U nedostatku mačke, vješti trgovci su se povremeno služili drugim životinjama..

Mačka s mačićima, figurica od bronce, oko 600.pr.Kr., Louvre​

Bubastis je postao stjecište brojnih trgovaca te obrtnika koji su izrađivali brončane skulpture i amulete s prikazom mačke, namijenjene štovateljima božice. Amuleti s prikazom mačke i mačića najčešće su služili ženama koje su željele djecu, i molile za onaj broj djece koliko je na amuletu bilo mačića.

Herodot piše da je godišnji festival božice Bast u Bubastisu bio jedna od najznačajnijih svetkovina u zemlji koju su posjećivali stanovnici svih područja Egipta, koji bi slavili čitavim putem vožnje duž rijeke Nil. Po dolasku u Bubastis svetkovina bi doživjela vrhunac u prinošenju žrtvenih darova božici. Treba spomenuti da je Bubastis također imao sfingu nalik onoj u Gizi, no manju.
Herodot je također zabilježio da su mačke iz raznih dijelova zemlje nakon smrti donošene u Bubastis kako bi bile mumificirane i sahranjene na velikom groblju, premda o toj tvrdnji nema dokaza. U svakom slučaju, u Bubastisu je dosad pronađeno mnoštvo mumija maca i ljudi posvećenih božici Bast.
Iskopine su otkrile i mumiju jednog lava (iz 1300pr.Kr.), koji je bio u zatočeništvu te je također posvećen božici.

Sarkofag s macom, bronca, iz Sakkare, ptolomejsko doba, 3.st.pr.Kr.
(foto: Western Australian Museum)
Dirljivo realističan prikaz mačke u tipičnom stavu iščekivanja, koji
svakog današnjeg mačkovlasnika može podsjetiti na vlastitu ljubimicu.
​

 

[Šakal]

Mačkama je pružana potpuna ceremonija balzamiranja i sahranjivane su na mnogim velikim grobljima duž doline Nila. Mumifikacija mačaka je dokaz njihovog značaja za stare Egipćane, jer je mumifikacija bila rezervirana za važne i svete osobe.
Mačke su bile umatane u zavoje različitih boja i ukrašene maskama, te sahranjene sa svim počastima. Mumije su ponekad bile sahranjene u malim sarkofazima, u šupljim drvenim ili brončanim statuama, ili u sarkofazima s figurom mačke (na slici gore).
Pokraj mačaka su također zakapane mumije miševa, štakora i ptica, da bi im se osigurala hrana u zagrobnom životu. Najviše počasti iskazivalo se preminulim mačkama koje su živjele u hramovima, a zbog troškova njihovog ukopa znali su se uvoditi posebni porezi.
Značaj svetih mačaka možda se najbolje pokazao u kolosalnoj grobnici hrama božice Bast u blizini Beni Hasana, koja je slučajno otkrivena 1888.godine. Ova je grobnica sadržavala više od 19 tona mumija i ostataka životinja, večinom mačaka ali i mungosa, pasa i lisica. Pronađeno je ukupno oko 80 tisuća mačjih tijela, datiranih u 1000.- 2000.god.pr.Kr.
No tek je manji dio ovih mumija dospio u ruke znanstvenika, večina tijela je prodana i raskomadana za «čudotvorni prah mumije». Nekoliko sačuvanih primjeraka danas je izloženo u British Museumu.
Nedavno je Roger Tabor, pri snimanju dokumentarca za BBC The Rise of the Cat (Uspon mačke), otkrio drugo groblje mačaka u hramu božice Bast. Pritom je otkriven 20 cm dubok sloj gusto natiskanih mumija, dugačak preko 60 metara.

Mumija mace, Louvre - Mumificirane mačke bile su prezentirane kao zavjetni darovi božici Bast, i često sahranjene pored njenih svećenika u hramu božice. Znanstvenici su mnoge mumificirane mace identificirali kao felis silvestris lybica.
Mumije su vrlo krhke i osjetljive, moraju se držati u strogo kontroliranim klimatskim uvjetima. Svako pomicanje iz pustinjskog okružja dovodi ih u opasnost od uništenja i raspadanja u prah.

Poštovanje s kojime su Egipćani mumificirali i sahranjivali mačke, odraz je poštovanja koje su im ukazivali tijekom svakodnevnog života.
Obiteljske mačke bile su brižno pažene, ljudi su sebe kao i svoje domove ukrašavali amuletima i nakitom s likom svete mačke.
Herodot je pisao kako u svakoj prilici paljenja vatre ljudi posebno paze da u plamen slučajno ne utrči neka mačka. Također je zabilježio da u slučaju mačkine smrti čitavo kućanstvo žaluje kao za članom porodice. Obitelj bi nosila odjeću za korotu, brijali bi obrve i rezali kosu, a tijelo mačke je uz naricanje umatano u bijele lanene zavoje i kasnije balzamirano. Mačke su često sahranjivane uz svojeg vlasnika, nakon što bi mačka umrla prirodnom smrću sahranili bi je uz pokojnika.
Čak i slučajno ubojstvo mačke oštro se kažnjavalo, čemu je svjedočio drugi grčki povjesničar, Diodorus Siculus. Godine 60. pr.Kr. rimski je vojnik nenamjerno pregazio kolima egipatsku mačku, zbog čega ga je faraon Ptolomej XII dao pogubiti.

Glava svete mačke Bast, bronca, oko 600.pr.Kr.​

 

[Šakal]

Egipat je bio jedina zemlja koju Perzijanci nisu osvojili sve do 525.godine pr.Krista kad je Kambiz, sin velikog Kira, odlučio pokoriti ga. Kambiz je s vojskom na devama prešao 56 milja pustinje te se kod Pelesiuma sukobio s Egipćanima.
No egipatski su vojnici oklijevali uzvratiti.. - jer su perzijski štitovi bili lukavo oslikani simbolom svete mačke.
Kult božice Bast nastavio se tijekom čitavog Ptolomejskog doba (332-30.god.pr.Kr.), a službeno je ukinut carskim dekretom 390.godine.

Kameni sarkofag mačke (XVIII.din.)​

Prva mačka poznata imenom bila je Nedjem, ljubimica kraljice Tutmozisa III. (oko 1450.pr.Kr.). Buhaki, mačka Amenhotepa I, prikazana je na jednoj slici kako sjedi uz kraljeve noge.
Na gornjoj slici na sarkofagu je prikazana mačka koja prima darove u hrani i cvijeću, osiguravajući time obilje u zagrobnom životu. Hijeroglifi uz rubove sarkofaga isti su kakvi su se koristili za ljude. Sarkofag je dao izraditi princ Tutmozis, sin Amenhotepa III, za svoju macu ljubimicu Ta-miut.

 

[Šakal]

Maca u staroegipatskoj umjetnosti​

Detalj satiričnog papirusa s povorkom raznih životinja, uključujući mačku.​

Egipatska umjetnost jedinstvena je po dosljednosti stila i kanona, nepromijenjenih tijekom 2500 godina. Karakteristična je po jasnoći i smislu za red, smještanju likova u vodoravne registre s naznačenom linijom tla, kao i kombiniranjem niza vizualnih simbola kojima se «pričaju» određeni događaji.
Tipično egipatsko plošno slikanje božanstava i faraona služilo je što potpunijem prikazivanju njihove božanske naravi.
Tako se na figurama istovremeno vide dva jednako vrijedna pogleda: frontalni (trup, oko) i iz profila (glava, noge). Umjetnici su se strogo držali tog pravila pri slikanju božanstava, dok su manje važne likove poput slugu prikazivali mnogo slobodnije.
Nepomičnost ili «zaleđenost» božanskih figura također odaje strahopoštovanje njihovoj nadljudskoj prirodi- bogovi ne moraju biti aktivni, oni jednostavno «jesu».
Nasuprot ovom strogo kontroliranom prikazivanju viših bića, egipatski su umjetnici imali prilike slikati i svakodnevne situacije, obične ljude i prirodu. Brojna sačuvana umjetnička djela danas govore o njihovoj velikoj vještini, moći zapažanja najsitnijih detalja okoline, pa čak i humoru.

Slike mačaka pojavljuju se u staroegipatskoj umjetnosti od polovice 3.tisućljeća, najranija poznata je slika mace s ogrlicom u grobnici Ti-a iz cca 2600.pr.Kr.
No nije sigurno koliko to dokazuje stvarnu udomaćenost prikazane mačke, jer su Egipćani u svojim domovima držali npr.geparde i druge mačke koje su pripitomljavali i trenirali za lov.
Prikazi potpuno udomaćene mačke pojavljuju se od oko 1600.god.pr.Kr., od tog vremena postaju uobičajeni reljefi i slike na kojima je prisutna prava kućna mačka.

«Lov na ptice», grobnica Amenemheba, Teba, oko 1450.pr.Kr.
​

Mačka na slici čini isto što i njen gospodar: lovi preplašene ptice.
Umjetnik je očito dobro poznavao karakteristične pokrete mačke, kao i čitavu floru i faunu doline Nila. Vidljivo je to u detalju mačke koja je zagrizla krilo ptice, ribe ispod čamca, različitih vrsta ptica..

Mačka tjera guske, boja na kamenu, XIX.-XX.dinastija (1307.-1070.pr.Kr.)
Duhovit prikaz strogog staroegipatskog tabija koji «dovodi u red» jato gusaka.
​

Maca od gorskog kristala, rimsko doba, 1.-3.stoljeće, 8,3-25,4 cm.
(foto: The Bakarat Gallery, London)
​

Mačka na gornjoj slici je prikazana vrlo naturalistički, u karakterističnim polukružnom položaju tijela i s šapama skupljenima ispred sebe. Vrlo je precizno izrađena, na repu se vide oznake tipične za određene vrste egipatskih mačaka. Pritom maca odaje oprez, očima napeto fokusira naprijed a uši su joj polegnute u očekivanju potencijalne opasnosti.
Dragocjeni gorski kristal je u faraonsko doba bio materijal rezerviran samo za kreacije povlaštenih, no tijekom rimskog razdoblja postao je popularniji, u skladu s estetskim apetitima Rimljana.

 

[Šakal]

Moderne egipatske mace​

U Egiptu je nekadašnje štovanje mačaka nestalo, premda se i danas drže kao kućni ljubimci ili barem toleriraju, zbog korisnog uništavanja štetočina.
Mačke su izgubile nekadašnji religiozni značaj premda ih islam, za razliku od pasa, tradicionalno poštuje.
Na fotografijama su današnje ulične mačke Kaira, koje patroliraju tržnicama i ulaze u kuće hvatajući štakore i miševe, na isti način kao što su radili njihovi davni preci. Prolaznici i stanovnici ih često hrane. No mačke koje ne žive na ovim frekventnim mjestima imaju mnogo teškoća i moraju se boriti za život.

Ulična maca dežura u blizini Muzeja Islama, Kairo​

Zagrljaj Hatšepsut i Nefertari, dvije moderne egipatske mace, danas sretno udomljene u SAD-u (E.Iversen)​

«Svećenice božice Pasht (Bast)», E. Long, pretkraj 19.st.
Slika Edwina Longa u romantičarskom duhu priziva u sjećanje davni idiličan život egipatskih svetih mačaka i svećenica u hramu božice Bast.
​

 

[*+*+*+*+*]

Svečanost Opet

Svečanost Opet bila je vrlo popularna svečanost u kraju oko Tebe i najvažnija u hramu u Luxoru. Amonov harem slavio je svake godine vrlo raskošno Amonov dolazak u Karnak. Ta ceremonija održavala se između 15. i 26. dana drugog meseca godišnjega doba poplave. Svečanost je počinjala ceremonijom žrtvovanja koju je vodio faraon. Pred boga su se stavljali darovi i cveće. Njegova se barka ukrašena glavom jarca i dvema jarčevim nogama nalazila u njegovoj kapeli. Isto važi i za tri ostale barke: Mutinu, Khonsuovu i monarhovu. Kralj je prineo žrtvu pića i pritom zamahnuo bačvom s tamjanom. Nakon te ceremonije sledila je procesija s jednim vojnikom i jednim bubnjarom na čelu. Odmah nakon početka sveštenici bi odneli četiri barke na obalu Nila i utovarili ih na za to predviđene brodove. Na čelu raskošne povorke nalazila se barka boga Amona ukrašena zlatom i dragim kamenjem, a zatim je sledila povorka drugih barki. S obale su vojska, svešzenstvo, muzičari i plesači pratili veličanstvenu povorku s velikom opreznošću. I narod je promatrao procesiju te izražavao svoje urnebesno veselje i oduševljenje. Sve te barke napokon su stigle u Luxor gde su se ponovno čuvale. Faraon je prinosio bogovima još jednom žrtvene darove i životinjske žrtve.
Na čeonoj steni hipostilne dvorane u Luxoru može se pratiti povratak boga u Karnak. Obredi su jednaki, a ista vedrina i oduševljenje prate ga na povratku u njegovu rezidenciju. U egipatskom obredu događa se prilično često da bog ide na put kako bi posetio nekog drugog boga.
U jednoj od dvorana u blizini svetilišta nalaze se ostali reljefi koji govore o dolasku na presto Amenofisa III.

Kraljev dolazak na presto

Nakon ceremonije pročišćenja budući vladar bi seo redom na dva prestola što su se nalazila u građevini koja se sastojala od dveju kapela smeštenih jedna uz drugu. Nosio je dugački plašt, a u ruci je držao žezlo i bič kraljevske znakove vlasti. Pri dolasku nosio je na glavi belu krunu
Gornjeg Egipta, zatim bi stavio crvenu krunu Donjeg Egipta i popeo se na drugi presto. Nakon završetka ove ceremonije ispleli bi sveštenici koji su prikazivali Horusa i Seta (ili Tota) simbolične biljke dvaju kraljevstava oko stupa. Zatim je kralj preuzeo svoje kraljevstvo tako što bi obišao simbolični zid. Sledeće ceremonije pripadale su kraljevskom protokolu kraljevskim svečanostima. U jednoj od prostorija nalazi se i prikaz legende o rođenju kralja kojeg su začeli kraljica Mutemvija i bog Amon. Onde se prepoznaje i bog Khonsu koji izrađuje od gline lik kralja (ka) te ga prinos Amonu i mesnim božanstvima koji takođe prisustvuju rođenju.

 

[*+*+*+*+*]

ХЕРУ ИЛИ ХОРУС И ЊЕГОВИ ОБЛИЦИ


Соко је вероватно најстарије живо биће које је симболизовало неко божанство у Египту. Као дух небеских висина персонификација божанства које је створило Небо, тај је соко називан Херу - онај који је изнад. Изгледа да је то значење, због сличности у изговору, још веома давно замењивано са хер у значењу лица. Тако је Херу постао симбол Лица небеског. Такав концепт Херуса је био изузетно стар још у време настанка "Текстова пирамида", у којима се помиње лице Хауса као лице Неба, а четворо Хорусове деце (Амсет, Хапи, Даумутеф, Кебсенуф) као богови који подупиру небески свод. Сунце и Месец се понекад називају и десним и левим оком Хорусовим, Како се Хорус појављује под различитим имени ма и у различитим облицима, поменућемо оне најзначајније.

Херу-ур или Хорус Старији биоје небеско или соларно божанство пре но што је Ра заузео место врховног бога. У неким митовим се Херу-ур помиње као брат Озириса и Сета, али су каснији митови приписали његове особине Хорусу, сину Изис и Озириса. Сукоб Херу-ура и Сета око права на престо, такође је накнадно приписан Сету и Хорусу, сину Изис и Озириса.

Херу-п-кхарт или Хорус Млађи, заправо дете, називан је тако да би се разликовао од свога оца Херу-Ура. Херу-п-кхарт је касније сматран обликом Хоруса, сина Изис, а хеленизиран облик имена му је био Харпократ. Он симболизује младо, излазеће сунце, а као његова мајка се испрва помиње Хатор, па тек потом Изис. Овај облик Херуса је био веома популаран у Египту у доба појаве и ширења хришћанства.

Херу-акхути, Хорус два хоризонта или Характе, како му је гласио хеленизирани облик имена, био је најзначајнији облик соларног бога и као Ра-Херу-акхути сматран је оцем и заштитником краљ Херу-акхути је, као соларно божанство, повезиван и са Атумом, а највећи култни центар му се налазио у Хелиополису.

Херу-Бехдети је облик Хоруса који представља Херу-акхутија на јужном небу. У овом облику се Херус сукобио са Сетом и бројни записи су пуни алузија на величанствену победу Хоруса. Култни центар овог бога се налазио у Бехдету, у западном делу делте Нила. Проширење утицаја следбеника Хоруса према југу, условило је настанак култног центра у граду Едфу, названо и Јужни Бехдет (каснији Хијераконполис).

Као син и наследник Ра, Херу је био укључен у хелиополиско учење, најпре као Херу-Бехде-ши. У том обликује Хорус предводио војску против побуњеника, када је Ра још увек био краљ Египта. Том приликом је Хорус узео облик крилатог сунчевог диска, симбола који је коришћен на великом броју споменика током читаве египатске историје.

Хорус-Аст-са-Асар или Хорус син Изис и Озириса, био је озиријанско божанство које је, са развојем и популарношћу култа Озириса, примило многе особине соларног Хоруса. Спајање култа соларног Хоруса са Раовим култом, као и успон озиријанског учења и преузимање особина старијих божанстава, окончано је пре настанка »Текстова пирамида«. Претходни сукоби Хоруса и Сета су тада приписани новом Хорусу а стари митови су добили нове облике.

Као што је већ речено, Хорус је зачет и рођен после Озирисове смрти и већ је као дете био угрожен. Први Сетов покушај да убије Озирисовог наследника, интервенцијом самог Ра, завршио се неуспешно. Чим је мало поодрастао, Хорус је морао да се сукоби са Сетом и тај се сукоб отегао све док Сет, уздајући се у свој статус сина и браниоца Раовог, није сукоб изнео пред божански суд. Судски спор је трајао читавих осам година јер богови нису могли да донесу одлуку.
Одбијена је Сетова тврдња да Хорус није Озирисов син и наследник. Упркос томе, пресуда није донета јер је Ра подржавао Сета, тврдећи да је старији и искуснији, па самим тим и способнији да влада. Овај судски спор је можда симболични приказ неког давног спора стварних поглавара око тога да ли се право на престо стиче наслеђивањем или способношћу. Митови говоре о још неколико двобоја и неуспешних судских расправа, да би напокон реч била дата и самом Озирису. Ма колико већина богова подржавала Хоруса, Ра се увек изјашњавао у корист Сета, све док Озирис није запретио да ће, као господар Живота и Смрти, принудити све богове, племиће и обичне људе да напусте свет и изађу пред његов загробни суд. Та је претња озбиљно схваћена и тек тада је Хорус крунисан за краља Горњег и Доњег Египта, под именом Херу-неб-тауи, Хорус господар две земње. Његова је владавина започела поновним успостављањем божанског поретка (ма'ат) и обновом храмова који су били запуштени током година раздора. Хоrусова владавина јe модел и узoр свих каснијих. На тај начин су била повезана два најстарија религијска система соларни и озиријански.

 

[Jetza]

Je l' Anatis egipatska boginja meseca?

 

[*+*+*+*+*]

Je l' Anatis egipatska boginja meseca?

Da jeste.....S tim sto su njene osobine kasnije pripisane Izidi....