Edgar Allan Poe: "Sva patnja potiče od žudnje, vezanosti, želje."
- U izjavi je očigledan uticaj budizma. Dosta ljudi je prihvatilo to mišljenje kao neprikosnovenu istinu u koju ne treba sumnjati ni preispitivati. Takav stav je dogmatičan. Zatvara um i umrtvljuje duh jer stvara iluziju konačnog, superiornog razumevanja.
To mnogima imponuje, pa radije ostaju u prijatnoj samoobmani i "tapkaju u mestu" nego da učine pomak. Život je suviše kompleksan. Ne može se uvek svesti na opšte pravilo.
Patnju uzrokuje i bolest, prirodne nepogode, nesrećni slučajevi. Proizadje i iz nemarnosti, neorganizovanosti, lenosti, katastrofalnih grešaka ili je mogu naneti drugi bezrazložnim napadima, nasiljem, silovanjem itd.
Žudnja, vezanost i želja imaju svrhu, ali se usled jednostranog shvatanja proglašavaju nepotrebnim, nepoželjnim i štetnim. Vezanost roditelja za novorodjenčad je biološki fenomen prisutan kod svih bića. Neophodan je za održanje i produženje vrste. Da nema te vezanosti roditelji ne bi podnosili teškoću niti se trudili da othrane potomstvo. Što su bića inteligentnija i vezanost je složenija pošto uključuje i psihološki faktor i različite faze razvoja.
Naravno, da žudnja i želje mogu biti uzrok patnje. Naročito ako su opsesivne ili nekontolisane i nezrele. Medjutim, postoje i konstruktivne. One su značajna pokretačka snaga progresa, stvaralaštva, entuzijazma, vitalnosti, kao i izvor radosti i nade. Bez njih bi život izgubio draž i smisao.
Nema ničeg privlačnog u čoveku koji sve podredjuje svome miru i koji ne mari za nikoga i ništa, ne želi ništa, niti stremi bilo čemu. Pre je sebični, kukavički pokušaj da se izbegnu teškoće nego prosvetljenje. Takav čovek je otudjen od života. Mrtav pre vremena.
Stvoreni smo onakvim kakvi trebamo biti. Problem je u tome što u dovoljnoj meri ne poznajemo sebe, odnosno delovanje različitih nagona unutar svesti. Zato nismo u stanju ni da ih uskladimo ili balansiramo. Ključ je u umerenosti i kontroli nad sobom. Patnja nastane kada destruktivne i neobuzdane strasti vladaju čovekom umesto on njima.
- U izjavi je očigledan uticaj budizma. Dosta ljudi je prihvatilo to mišljenje kao neprikosnovenu istinu u koju ne treba sumnjati ni preispitivati. Takav stav je dogmatičan. Zatvara um i umrtvljuje duh jer stvara iluziju konačnog, superiornog razumevanja.
To mnogima imponuje, pa radije ostaju u prijatnoj samoobmani i "tapkaju u mestu" nego da učine pomak. Život je suviše kompleksan. Ne može se uvek svesti na opšte pravilo.
Patnju uzrokuje i bolest, prirodne nepogode, nesrećni slučajevi. Proizadje i iz nemarnosti, neorganizovanosti, lenosti, katastrofalnih grešaka ili je mogu naneti drugi bezrazložnim napadima, nasiljem, silovanjem itd.
Žudnja, vezanost i želja imaju svrhu, ali se usled jednostranog shvatanja proglašavaju nepotrebnim, nepoželjnim i štetnim. Vezanost roditelja za novorodjenčad je biološki fenomen prisutan kod svih bića. Neophodan je za održanje i produženje vrste. Da nema te vezanosti roditelji ne bi podnosili teškoću niti se trudili da othrane potomstvo. Što su bića inteligentnija i vezanost je složenija pošto uključuje i psihološki faktor i različite faze razvoja.
Naravno, da žudnja i želje mogu biti uzrok patnje. Naročito ako su opsesivne ili nekontolisane i nezrele. Medjutim, postoje i konstruktivne. One su značajna pokretačka snaga progresa, stvaralaštva, entuzijazma, vitalnosti, kao i izvor radosti i nade. Bez njih bi život izgubio draž i smisao.
Nema ničeg privlačnog u čoveku koji sve podredjuje svome miru i koji ne mari za nikoga i ništa, ne želi ništa, niti stremi bilo čemu. Pre je sebični, kukavički pokušaj da se izbegnu teškoće nego prosvetljenje. Takav čovek je otudjen od života. Mrtav pre vremena.
Stvoreni smo onakvim kakvi trebamo biti. Problem je u tome što u dovoljnoj meri ne poznajemo sebe, odnosno delovanje različitih nagona unutar svesti. Zato nismo u stanju ni da ih uskladimo ili balansiramo. Ključ je u umerenosti i kontroli nad sobom. Patnja nastane kada destruktivne i neobuzdane strasti vladaju čovekom umesto on njima.
