Odrastati '90. nije bilo lako, lako je sto nismo znali da nije lako.
Moj sin je kao bas mali (do 7.g) skupljao sitan kusur, kad skupi dovoljno kupi autic, krede, balone... Stnice koje su tada bile 100-300 dinara. Tako je ucio da broji, recimo, kineski autic kosta 150. Zapamti taj broj do kuce, kuci izbrojimo koliko je u kasici. Ok, oko 70.. Ne dodajemo ni ja ni suprug, nego jos par dana skupljanja. Za par dana imamo 200. Znaci ima za skuplji ili 50 nazad u kasicu.
Kao malo stariji (do 10.g) dobijao je ponedeljkom novac za uzinu do petka. Naravno da je trosio nekada do srede, nekada ja trajalo do petka. Poenta je bila ne grditi ga, jer je to mali iznos, uzinu moze poneti od kuce.
Novac koji dobije ili zaradi, mu nije bio oduziman. Pozajmljivali smo, a od plate vracali.
Zaradjivao je prodajom badnjaka, sa drugarom je pravio i prodavao cestitke, prodaje jaja koja mu baba ostavi. Ima ideju da za par dana ofarbam jaja a da on prodaje.
Ono sto ja ne volim je kada mu svekrva plati kosenje dvorista i vocnjaka, ili slaganje drva i slicno, ali to je druga tema. Taj novac, takodje je njegov. Nemojte misli da ne baca na gluposti, baca ali u njegovim ocima je "to" sto kupi potrebno.
Odavno je naucio da barata, ocenjuje sta je skupo, sta je vredno, sta bespotrebno i bezvredno.
Da li je to sto je sa novcem upoznat od malih nogu, ili je do karaktera, ne znam. Mozda je oboje.
Nikada nam sa "trenutne gomile" (prodat auto, parcela, podignute plate), nije zafalio jedan jedini dinar.
Izvinite sto sam se raspisala, mislim ce koristiti.
