- Poruka
- 404.702
Dvorac Karolja Fernbaha, poznatiji u literaturi kao ''Baba pusta'' izgradio je Karolj Fernbah 1906/7 godine po projektu mađarskog arhitekte Hikiš Režoa. Taj dvorac nalazi se 9 kilometara od sela Aleksa Šantić, u Bačkoj, na imanju koje se nekada zvalo Tovlaj. Poznat je pod imenom Baba Pusta, jer je podignut u čast vlasnikove žene Dore, kojoj su tepali da je ''baba'', na mađarskom lutka.
Okružen je zapuštenim parkom i gomilom sasvim oronulih pomoćnih zgrada, u koje se uselila sirotinja. U samom dvorcu niko ne živi. Dvorcu, inače nedostaje pola krova, a odvučeno je i više kubnih metara građevinskog materijala. Sam enterijer je uništen na jedan zaista impresivan način. Dvorac Baba Pusta idealan je za lutanje prostranim odajama, pentranje stepenicama, zavlačenje u podrum, obilazak ogromnog parka-džungle.U prizemlju dvorca nalazi se mala kapela. Uprkos tome što je veoma predano uništena, izgrebana, oguljena, razbijena itd, na zidovima se još uvek mogu videti slike nekih svetaca i anđela.
Ovde je posađen prvi ginko u ovom delu Evrope, a pored njega još mnogo egzotičnih i retkih biljnih vrsta sa svih kontinenata: virdžinijska kleka, crni orah, crvenolisni javor, ariši, platani, kavkaska pterokaria i druge.
Danas, dvorac izgleda veoma loše, a park je zarastao. Dvorac brzo propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, čini se, već je neko namerio da odnese. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.
Okružen je zapuštenim parkom i gomilom sasvim oronulih pomoćnih zgrada, u koje se uselila sirotinja. U samom dvorcu niko ne živi. Dvorcu, inače nedostaje pola krova, a odvučeno je i više kubnih metara građevinskog materijala. Sam enterijer je uništen na jedan zaista impresivan način. Dvorac Baba Pusta idealan je za lutanje prostranim odajama, pentranje stepenicama, zavlačenje u podrum, obilazak ogromnog parka-džungle.U prizemlju dvorca nalazi se mala kapela. Uprkos tome što je veoma predano uništena, izgrebana, oguljena, razbijena itd, na zidovima se još uvek mogu videti slike nekih svetaca i anđela.
Ovde je posađen prvi ginko u ovom delu Evrope, a pored njega još mnogo egzotičnih i retkih biljnih vrsta sa svih kontinenata: virdžinijska kleka, crni orah, crvenolisni javor, ariši, platani, kavkaska pterokaria i druge.
Danas, dvorac izgleda veoma loše, a park je zarastao. Dvorac brzo propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, čini se, već je neko namerio da odnese. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.
