"Svesni život pokazuje se u dvostrukom vidu, zavisno do toga da li ga opažamo neposredno ili prelamanjem kroz prostor. Posmatrana sama za sebe, duboka stanja svesti nemaju nikakve veze sa kvantitetom; ona su čist kvalitet; ona se tako mešaju da se ne bi moglo reći da li ih je jedno ili više, niti bismo ih mogli ispitivati sa tog gledišta a da ih odmah ne izopačimo. Trajanje koje ona na taj način stvaraju trajanje je čiji trenuci ne čine numeričku množinu: ako bismo ih opisali, govoreći da oni zahvataju jedni od drugih, to bi značilo da ih opet razlikujemo.
Međutim, što se potpunije ostvaruju uslovi društvenog života, sve više jača struja koja naša stanja svesti nosi iznutra prema vani: postepeno se ta stanja preobražavaju u predmete ili u stvari; ona se ne odvajaju samo jedna od drugih, već i od nas. Posle ih otkrivamo tek u homogenoj sredini u kojoj smo zaledili njihovu sliku, i tek kroz reč koja im pozajmljuje svoju banalnu osenčenost. Tako se oblikuje jedno drugo ja koje pokriva ono prvo, jedno ja čija egzistencija ima odeljene trenutke, čija se stanja svesti odvajaju jedna od drugih i lako iskazuju rečima. I neka nam se ne prigovori da ovde raspolućujemo ličnost, da u nju u drugom obliku uvodimo numeričku množinu koju smo najpre isključili. Isto je to ono ja koje uočava odeljena stanja i koje će, prikivajući potom jače pažnju na njih, videti kako se ona međusobno stapaju kao snežne iglice u dužem dodiru sa rukom.
Videćemo da protivurečnosti inherentne problemima kauzaliteta, slobode, jednom rečju ličnosti, nemaju drugog izvora, i da ćemo ih otkloniti čim realnim, konkretnim ja zamenimo njegovu simboličku predstavu".
Anri Bergson "O neposrednim činjenicama svesti"
