Шта је душа? Душа је колективна свест свих наших ћелија, и будући да се духовни свет огледа у материјалном то свака та ћелија представља по један мали ум нашег ума. Наш ум је подељен на трилионе малих умова и сваки тај ум је једна врста свести, Наша свест је састављена од много малих свести. Сваки тај ум себе доживљава као живо биће које живи у свету као један човек. Бог је за наше ћелије креирао један свет у коме оне себе виде као бића која живе на планети у друштвима исто као што ми себе видим да живимо на земљи. Оне себе не виде да су део једног тела већ виде себе као засебна бића у једном друштву, исто као што ни ми не видимо да смо део једног тела иако смо део Христовог тела. Те ћелије нашег ума имају осећања, мисли, визије, као и ми што имамо.Колективна осећања наших ћелија, или тих умова нешег ума ми доживљавамо као своја осећања а колективну свест као своје мисли и идеје. Ако би погледали колективну свест грађана Србије и осећања која преовљађују у овој земљи, ми бисмо могли да видимо да је душа српског народа на једном јадном нивоу, сва подерана и у ритама, болесна и изранављена, јер таква је колективна свест овог народа. Осећамо као да се неки таман облак надвио над ову земљу у не зна се када ће да оде. Душу овог Народа карактерише једно безнађе као главно осећање које овде влада. Тако и нашу душу дефинишу мисли и наша осећања која долазе као последица суда којим судимо, Ми смо господ нашој души као што је Господ нама. Будући да смо глава својој души то наши судови утичу на то како ће судути и умови нашег ума. Онако како ми судимо тако се и наша душа окреће и њен суд се управља по нама,. зато смо ми одговорни за стање наше душе и каква ће осећања она нама понудити. И да закључим. веровали ви у душу или не она је део вас, а за човека чијим бићем преовлађују лоше мисли и осећања се каже да је изгубио душу. Чувајте своју душу јер је она извор радости у вама. Ако из вашег извора потече тама цео живот ће вам преплавити тама.
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Дела Ап. 4.32
У народа који вероваше беше једно срце и једна душа. Видимо да је једна душа састављена из много душа народа који вероваше. Јер ми као појединци смо уди(ћелије) Христовог тела. Није се могло рећи ћелије у то време јер није постојала свест о ћелијама, наука тога доба није знала за ћелије. И видите једно срце такође из много срца састављено. Имати једно срце значи имати усту мисао, јер срце је центар наше пажње. Душа представља наша осећања и зрачи светлост љубави или таму, а срце су мисли којима је наша пажња посвећена.
За мисли које су центар наше пажње се каже да су нам у срцу.
Кад Господ каже: где је наше благо тамо је и наше срце; мисли да ће наш фокус бити тамо где је наше благо. Стално ћемо мислити о њему, зато је богатоме тешко да наследи царство јер су његове мисли окренуте од Бога ка његовом благу.
И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. Сол. Прва 5.23
Овде се види да се јасно раздваја, дух , душа и тело. И шта смо ми ако нисмо тело ни дух? Душа жива. Где год иде човек иде тамо је и његова душа, у рај или пакао. За човека чији је син кренуо лошим путем каже се да је изгубио сина. Тако и за човека чија је душа огрезла у злу се каже да је изгубио душу.
Он је има али је она изгубљена у греху.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. Дела Ап. 20.10
И овде можемо видети да душа напушта тело, да душа није тело него је тело манифестација душе у материјалном свету да ми можемо да кроз структуру тела схватимо да је душа састављена из трилиона малих умова који зраче својим осећањима. Као што и Христова Црква је једна душа украшена за мужа као невеста, многе душе чине једну душу, као што и Христово срце чине многа срца.
(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. Лука 2.35
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Дела Ап. 4.32
У народа који вероваше беше једно срце и једна душа. Видимо да је једна душа састављена из много душа народа који вероваше. Јер ми као појединци смо уди(ћелије) Христовог тела. Није се могло рећи ћелије у то време јер није постојала свест о ћелијама, наука тога доба није знала за ћелије. И видите једно срце такође из много срца састављено. Имати једно срце значи имати усту мисао, јер срце је центар наше пажње. Душа представља наша осећања и зрачи светлост љубави или таму, а срце су мисли којима је наша пажња посвећена.
За мисли које су центар наше пажње се каже да су нам у срцу.
Кад Господ каже: где је наше благо тамо је и наше срце; мисли да ће наш фокус бити тамо где је наше благо. Стално ћемо мислити о њему, зато је богатоме тешко да наследи царство јер су његове мисли окренуте од Бога ка његовом благу.
И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. Сол. Прва 5.23
Овде се види да се јасно раздваја, дух , душа и тело. И шта смо ми ако нисмо тело ни дух? Душа жива. Где год иде човек иде тамо је и његова душа, у рај или пакао. За човека чији је син кренуо лошим путем каже се да је изгубио сина. Тако и за човека чија је душа огрезла у злу се каже да је изгубио душу.
Он је има али је она изгубљена у греху.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. Дела Ап. 20.10
И овде можемо видети да душа напушта тело, да душа није тело него је тело манифестација душе у материјалном свету да ми можемо да кроз структуру тела схватимо да је душа састављена из трилиона малих умова који зраче својим осећањима. Као што и Христова Црква је једна душа украшена за мужа као невеста, многе душе чине једну душу, као што и Христово срце чине многа срца.
(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. Лука 2.35
