Uvek zato jer su svetkovali subotu.
I pocinju svi da rade U nedelju.
Ovo ti je Deo tvog teksta Koji ti pokazuje zasto U nedelju, jer su svetkovali subotu:
Luka 23,56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i
u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.
A onda posle ovo, sledi tvoj Stih.
Sasvim nesto drugo kada je u kontekstu.
Da li ti citas Bibliju zatvorenim ocima?
Наравно, увек је дан суботе покој и нерадни дан, нормално да у том контексту после иде радни за оне који славе дан суботе.
Али, Исус је Васкрсао по нашем календару у недељу, јер смо и ми и Писмо узимали први дан у седмици када је било Васкрсење.
Само је питање, у то време, користио се у Римском царству ткз.Јулијански календар који је уведен око 45.г. пре нове ере, календар је имао 12 месеци од око 30 дана, али не знам како је било за седмичне дане, да ли је била оваква седмица као данас и верска седмица код старих Јевреја, и како се у Писму и НЗ користила верска седмица од седам дана, и зато и стоји да је Исус васкрсао у први дан седмице од 7 дана, значи следећи дан од седмог дана који је дан суботе.
Али, рецимо, ако неко користи циклус од 10 дана, и онда после опет иде исто циклус од истих 10 дана, и ако у Писму пише, у први дан седмице - циклус седмица када се после поново смењују исти дани - и ако је био у време Писма циклус од 10 дана, онда би први дан седмице (Писмо) у реалном времену календара Рима - падао већином сваки пут у неки други дан - не сада у исти дан недеља, зато што имамо усклађен наш светски календар са календаром Писма.
И, зато и вероватно стоји, у први дан седмице (Писмо), не стоји име одређеног дана, јер је био другачији циклус мерења понављања дана у Риму и Јерусалиму и није увек падало у исти дан - тај први дан у седмици.
То је можда ово :
Meseci
[
uredi |
uredi kod]
Rimljani su imali naročita imena za tri posebna dana u svakom mesecu. Ovaj sistem je izgleda prvobitno poticao od
Mesečevih mena, a dani su verovatno javno objavljivani na osnovu opažanja izgleda Meseca. Nakon reformi Nume Pompilija, ti dani su bili fiksirani. Ovo su imenovani dani:
- Kalendae (Kalende) – 1. dan meseca, od čega potiče reč "kalendar"; smatra se da je to prvobitno bio dan mladog Meseca (mladina, mlađak). Kamata na dug je prispevala na Kalende.
- Nonae (None) – 5. ili 7. dan, zavisno od meseca, misli se da je to bio dan prve četvrtine Meseca.
- Idūs (Ide) – 13. ili 15. dan; verovatno dan punog Meseca (uštap). Rimljani su ovo smatrali povoljnim danom. Reč ides na latinskom označava "razdelnicu" ili "polutku" meseca.
None su bile 7-og a Ide 15-og, u martu, maju, julu i oktobru (tj. 3., 5., 7., i 10. mesecu); u ostalim mesecima, uključujući
Intercalaris, None su bile 5-og a Ide 13-og dana.
Ostali dani u mesecu obično nisu bili imenovani, već su bili identifikovani odbrojavanjem do imenovanih dana, na način prilično drugačiji od današnjeg. Rimljani nisu brojali dane retrospektivno, osvrćući se na prvi dan meseca (tj. 1., 2., 3., itd. od početka meseca). Oni su brojali unapred
do imenovanih dana. Takođe, na žalost današnjih ljudi koji bi da utvrde datume/nadnevke u rimskim kalendarskim dokumentima, oni su
brojali inkluzivno, računat je i dan u kome se nalazite i dan u kome je događaj, što znači da bi npr. 2. jul bio
4 dana pre 5. jula, a ne 3 dana pre. U
Simvolu vere (
Kredo) nalazimo tragove takvog brojanja kada se za
Hrista kaže: "I koji je vaskrsao u treći dan, po
Pismu" – raspet je u petak (1. dan) a vaskrsao u nedelju (3. dan); mi danas bi smo rekli "dva dana kasnije".
Ово горе је Римски календар, после је на основу њега дошао Јулијански календар 45.г. пре нове ере, не знам да ли је Јулијански задржао овакво нумерисање дана у месецу.
Ово је моје резоновање у вези каландара, можда грешим

, ако неко зна како је то стварно било, нека напише.