DUH IZVEŠTAVA
Nikada nisam razumela ovo....
Jutro.....prvo što uradite je da stavite kafu, čaj, upalite tv i to „jutarnji program“ ili sedate za kompjuter pa pravo na vesti iz zemlje i sveta....ili, ako vam je sistem takav odmah izlazite iz kuće pa pravac do prve trafike po novine. Neko vodi decu u obdanište, u školu, pa odmah nakon toga juriš na vesti. Dodjete na posao sa već punim mozgom negativnosti....prepričavate sa kolegama....dočeka vas šef koji je takodje sav pod utiskom vesti....odradite dan pa umorni opet kući, u obdanište, nabavku....dodje vaša druga polovina, to je ona osoba sa kojom živite, takodje umorna od vesti i dana....opet ispred tv-a ili kompa.....još vesti....da se nešto nije desilo u medjuvremenu a da vi to ne znate...uveče opet, komšije, prijatelji....niko nikog ne vidi...duh pojedoše vesti iz zemlje i sveta.
Umorno oko u umornom mozgu ....umoran duh od vesti ne vidi pored sebe, oko sebe.
Toliko se ljudi istroše puneći dušu vestima da nemaju snage za onog kraj sebe. Šta su vesti iz zemlje i sveta? Samo izveštaj o svršenim stvarima. Na njih ne možete uticati, ne možete ih promeniti jer su se one i dogodile bez važeg znanja i učešća. Čemu onda trošiti vreme i snagu na to umesto da pogledate pored sebe, oko sebe u drage i divne ljude i da ih darujete svojim odmornim duhom a i oni vas. Zar je na vaš privatni biznis koji je u škripcu bitno šta je rekao neki strani general koji je uzgred više političar nego vojnik? Da li će politička prepucavanja platiti vaš porez, račun za struju ili doneti obrok na vaš sto? Da li ćete vešću da je ministar taj i taj rekao to i to zagrliti dete? Da li će od vesti da je taj i taj pretučen vama i vašima biti lakše? Posle izjave nekog stranog ambasadora da li ćete osetiti strast i voditi ljubav? Zar je moguće da duh živi od vesti i to negativnih, groznih kojima se hranimo svakodnevno od jutra do sutra? Šta to goni čoveka da trči takvim saznanjima u susret? Umesto da daju i uzimju lepo, da duh i dušu lepotom hrane, nekim pametnim saznanjima koja će proširiti vidike, filozofskim, enciklopedijskim, naučnim, zdravstvenim, umetničkim...mizikom, lepom rečju i smehom otvoriti dušu, dati snagu i elan za dalje, ljudi čim otvore oči hrle u susret nesrećama, tugama...zašto? Da li naša reala i sudbina koja je jako teška ipak izgleda manje teška pored većih nesreća? Pored toga što pročitaju još i raspredaju o tome sa drugima a njihovi životi stoje...dok vesti prolaze. Tačnije, ljudi misle da im životi stoje. Nemajući kad da ih od življenja neživota žive oni neproživljeni prolaze kroz vreme.
Umorna duša se izdere i na rod i na porod....ubijen duh niti grli, niti voli, niti vidi, niti oseća išta osim totalnog beznadja. Nema snage ni volje. Duh koji čine duša, ljubav, osećaj za lepo, osećaj za stvaranje je tako teško održati u životu u svim našim lošim življenjima....ali ljudi i tako već izgubljen duh mazohistički i krajnje neodgovorno dodatno ubijaju kljukajući ga vestima o dogadjajima koji su se desili samo ste vi sada o njima obavešteni.
Zar nije dovoljna svakom njegova reala i ono informacija koje su važne za život jer treba preživeti ovo sad i ono što dolazi. Kako ćemo preživeti bez živahnog duha, bez mogućnosti da vidimo, osetimo i nasmejemo se? Kako preživeti bez duha? Zašto ga ne hranimo u cilju preživljavanja lepom rečju, muzikom, druženjem, smehom, zagrljajem, lepim osećajem i strašću za životom nego ga ubijamo dadatno stvarima koje se svakako odvijaju bez nas?
Nekada, kada nam je bilo dobro, ljudi sa zdravim, veselim duhom je bilo svuda....taj borbeni duh je bio lična karta našeg naroda, naših ljudi. Strast za životom je bilo stanje duha i usled svih naših groznih reala više ne postoji... sada, stanje duha čini strast da se život preživi....i malo njih taj preživljavački duh ima.
Narod koji izgubi duh izgubio je sebe i sve bitke a narod čine pojedinci. U ovom preteškom vremenu, pred vremenima još težim koja dolaze, svako svoj duh treba da sačuva da bi imao šta da dragoj osobi, ili osobama, daruje da bi svi preživeli....to je duh stvaranja i samo dok duh stvaranja radi on i čuva ono što smo već stvorili.
Svako jutro započnite darivanjem...darujte svojim duhom druge
Ne propuštajte vreme kada dan dozvoli da darujete svojim duhom druge
Svako veče završite darivanjem...darujte svojim duhom druge
Sretan je onaj koji ima od koga dar da primi a blagosloven onaj koji je te sreće da i daruje i prima.
Velika većina nas je blagoslovena...samo što to još ne zna ili je zaboravila
PS Dobar vam dan darodavci
.
to je duh koji preživljava
