glumeći nehaj prelistavam staru dugovanku
reči nabacanih, nečitko, u brzini napisanih,
svodeći račune
duguješ mi, dobroto moja
tri reči devet slova
( od kojih ću, u ovih par trenutaka,
što zjape razvaljenih čeljusti, preda mnom,
sastavljati slagalicu nedorečenosti )
putokaz za dane u kojima te neće biti
malj kojim ću razbiti sanduk od kamena
u kojem tihuju zazidane ptice zlatnih kljunova
jednu prečagu na merdevinama, za put na nebo
( to ti upisujem kao najveći dug )
stručak lavande kojim snove ne obojismo do kraja
pero iz krila jastreba da na snagu me bivšu seća
korake mi duguješ, one odlazeće, one što odjekuju prazninom
suze nanizane na srebrnu nit verovanja u zauvek
poglede mi ne duguješ, greškom ih upisah
okrajak milovanja
( njega menjam za hrpu uredno naslaganih sećanja )
sve sunovrate tog dana u bezumlje obučenog
i reč na rastanku
duguješ
potirem sva dugovanja jednim potezom ruke
razbacujujuci po sobi istrgnut papir, polivajući ga zapaljivom dušom
neka nestanu u jaucima
neobučena venčanica crvene lakovane cipelice
iz Oza iz Zemlje Čuda
neka zauvek ostane meni
ta kap radosti sa tobom, što pade mi u krilo
razdužujem te - prosto ti bilo.
Jasmina Popović
Mom čoveku i mojoj jedinoj ljubavi, Naletu ( 01. avgust 1958. - 16. jul 2013. )
reči nabacanih, nečitko, u brzini napisanih,
svodeći račune
duguješ mi, dobroto moja
tri reči devet slova
( od kojih ću, u ovih par trenutaka,
što zjape razvaljenih čeljusti, preda mnom,
sastavljati slagalicu nedorečenosti )
putokaz za dane u kojima te neće biti
malj kojim ću razbiti sanduk od kamena
u kojem tihuju zazidane ptice zlatnih kljunova
jednu prečagu na merdevinama, za put na nebo
( to ti upisujem kao najveći dug )
stručak lavande kojim snove ne obojismo do kraja
pero iz krila jastreba da na snagu me bivšu seća
korake mi duguješ, one odlazeće, one što odjekuju prazninom
suze nanizane na srebrnu nit verovanja u zauvek
poglede mi ne duguješ, greškom ih upisah
okrajak milovanja
( njega menjam za hrpu uredno naslaganih sećanja )
sve sunovrate tog dana u bezumlje obučenog
i reč na rastanku
duguješ
potirem sva dugovanja jednim potezom ruke
razbacujujuci po sobi istrgnut papir, polivajući ga zapaljivom dušom
neka nestanu u jaucima
neobučena venčanica crvene lakovane cipelice
iz Oza iz Zemlje Čuda
neka zauvek ostane meni
ta kap radosti sa tobom, što pade mi u krilo
razdužujem te - prosto ti bilo.
Jasmina Popović
Mom čoveku i mojoj jedinoj ljubavi, Naletu ( 01. avgust 1958. - 16. jul 2013. )
Ostavila si me bez teksta...
