- Poruka
- 4.126
https://rt.rs/news/25307-posledice-nato-bombardovanja-na-trudnice-i-decu/6. апр 2023
РТ Балкан истражује: На десетине поремећаја понашања код деце рођене 1999. и касније
Гинеколог др Драган Крстић закључује да рана трауматска искуства, чак и она пренатлана, утичу на хемију и на анатомију мозга, психичко-физички развој детета, као и касније обрасце понашања
Да ли сте се икада запитали како масовне несреће и ратови могу да наруше здравље једне нације?
Лесковачки гинеколог др Драган Крстић у докторату о последицама НАТО бомбардовања на труднице и бебе, дао је одговор на то питање. Крстић тврди да деца рођена за време бомбардовања или непосредно по његовом завршетку, имају мањи коефицијент интелигенције, а на обавезном тестирању пред полазак у школу показују мању зрелост, и већу неспремност за упис у први разред.
Крстић за РТ Балкан тврди да рана трауматска искуства, чак и она пренатална, утичу на хемију и на анатомију мозга, психо-физички развој детета, као и касније обрасце понашања.
Овај лекар је радио као гинеколог Опште Болнице Лесковац, која покрива 250.000 пацијената Јабланичког региона, где је имао увид у последице по репродуктивно здравље жена свих узраста, посебно трудница и њихове деце рођене у то време.
Да би истраживање било комплетно, седам година касније, тачније 2006. године, урадио је анализу података добијених од родитеља 700 деце предшколског узраста у диспанзеру лесковачког Дома здравља.
„Добили смо генерацију са 20 поремећаја понашања, повећана је учесталост плачљиве, раздражљиве, стидљиве, несигурне деце, kао и малишана који имају мању склоност ка социјалној интеракцији, са говорним манама, ноћним страховима и проблемима умокравања. Статистички гледано, значајно смањен је број хиперактивне, непослушне, непристојне и агресивне деце”, каже овај доктор и додаје да је код деце рођене непосредно после бомбардовања приметан слабији, одложени утицај ПТСП.
Он додаје да изразито висока учесталост развојних проблема код оних рођених 1999. може да се повеже са утицајем дуготрајне социјалне и економске кризе током деведесетих година.
„Неизвесност исхода тромесечног бомбардовања, стрес, страх од бомби и мобилизације мужева, сирене, ломови, неизвесност, изолација, сиромаштво, економско пропадање, пораст криминала у комшилуку ...карактерише интензиван психосоцијални стрес целокупног становништва на овом простору. Ни труднице нису биле поштеђене од свега тога, па не чуди да сам регистровао велики број побачаја, дупло више током бомбардовања, поготово велики број до петог месеца трудноће”, објашњава наш саговорник.
Додаје да број превремених порођаја није био повећан, али да је регистровао да су трудноће краће трајале, што свакако даље утиче на ток порођаја.
„То је довело до тога да смо имали дупло мањи број царских резова, јер краћим трајањем трудноће за само две недеље, на свет стижу бебе од 300, 400 грама мање. Због убрзаног сазревања плућа под утицајем кортизола, та деца не само да су лакше долазила на свет природним вагиналним порођајем, него су парадоксално била и врло витална, са добрим оценама на рођењу. Кортизол иначе и ми лекари дајемо трудницама да би се убрзала зрелост плода када очекујемо превремени порођај. Међутим овај хормон стреса, како су одређене студије показале, смањује дебљину сиве коре мозга и утиче на развој целог организма”, каже Драган Крстић.
НАТО као нацисти свачим бомбардовали Србе. Где је памет натоулизица који хоће да Србија буде део НАТО?