Spadate li u ljude za koje kazu da imaju dugacak jezik i koliko vam je to donijelo dobrog a koliko loseg u zivotu?
Za mene kazu da sam dobra dusica al da imam dugacak jezik
... nisam alapaca al volim odbrusit, posvadjat, zagalamit...
Nista mi to dobro nije donijelo u zivotu, vrlo cesto nagrabusim al sta cu kad
ne trpim nepravdu, laz, kad jednostavno moram reci ono sto moram da kazem pa kad bi crkla...
Vi?
Ooo, da...a na koji način ću to da iznesem zavisi od trenutka, čoveka, ljudi kojima tu "poruku" prenosim kao i ličnog raspoloženja u tim momentima.
Ne mogu svi isto da te razumeju pa sam odrediš način na koji ćeš im se obratiti.
Inteligentnijima , onim sličnog ti nivoa i statusa ideš po principu ironije, cinizma i spuštanja kad si siguran da će te razumeti, a ovim pa manje pametnim , nižeg socijalnog statusa ideš putem koji će do njih dosegnuti, biti im razumljiv tipa : " more da se nosiš ti...tačkice".
Ovu gradaciju, razliku sam naučila odavno jedne prilike kad sam kao vrlo mlada radila na prilično odgovornom mestu gde sam izdavala naloge ljudima i duplo starijim od sebe i susretala se sa situacijama gde jednostavno neće da me poslušaju , a stvari nisu bile nimalo naivne.
Nisam čak bila ni u svom gradu već daleko od kuće i jednog dana u pola pakovanja za povratak kući i davanje otkaza javi mi se moj pametni otac koji mi je ove finese razjasnio u par reči :
" Moraš da shvatiš da te ti ljudi ne razumeju kad pokušavaš da im spustiš na finjaka , oni su na nivou da im je razumljivo ono što im je i najjasnije , a u konkretnom slučaju bi to bilo ,
alo majmune ako to smesta ne uradiš popićeš takav otkaz da te niko živ više nigde neće zaposliti pa ti gledaj šta ćeš.
Posle toga više nije bilo problema, a tokom života i što sam starija sve više se stopiram da ne skačem na prvu loptu kao ranije , ne isterujem pravde i ispravljam krive Drine koje se mene lično ne tiču , mada i to zavisi od trenutka i koliko mi je stalo ili koliko mi neko više ide na živac.
Nastupam "diplomatski". 
