''Штовани господине! (...) У овамошњем околишу може се дознати по приповиједању старих људи, да је у старо некадашње доба у овијем странама живио само србско-православни народ. По реченом приповиједању народ овај споменути јест доселио дијелом из Босне а дијелом из Херцеговине, те их је при њихову досељењу за мало времена дубровачка република потпомагала и око њих ласкаво облијећала, а у кашњу руку (доба) присилише да преокрену своју православну вјеру и да приме католицизам, а то по поменутом доказивању или приповиједању на овај начин: Властела и господа Дубровачке Републике затворише овоме народу путове од суха и мора, да од никуд не узмогну добити хране или какве друге потпоре. За тијем позваше све мушкарце са села, која су била најсиромашнија, те их чета исте Републике у околици вароши Стона опколи разбојнички, присиливши их да приме католицизам. Неки се покорише, а неки ради непокорности морадоше на мјесту изгинути. Жене, старци и дјеца преварени, да се њихови мушкарци находе у тамници, одакле да неће ни један изнијети главе, и престрашени пријетњама морења глагју и другијем казнама, примише римокатоличку вјеру. Тако подлегоше сва села осим Особјаве и Потомња, и која су се још за дуго борили са властелом и господом речене Републике, али најзад морадоше и она покорити се насиљу послије љуте и крваве борбе. Село Особјава названо је тијем именом, јер је било осебно, о себи, осорно, те се као особи било и осамило и како доказују једва и покорило. Дапаче и нијесу се мушки никад ни покорили већ су изгинули на мјесту названом Велика Њива, гдје се и данас находи велико гробље и остала знамења.
Исто тако друго село названо је Потомње, пошто је потоње (тј. кашње свију других) преврнуло вјером.''
Доњи текст је одломак из писма једног становника Пељешца проти Љуби Влачићу из Метковића.
Објављен је у: Љубо Нер. Влачић, Из прошлости спрске области неретљанске, Мостар, 1901. год.
стр. 50