Зашто не?
Без глуме, молићу. Твоје упорно заузимање антисрпских ставова полако прелази у навику, и постаје крајње иритирајуће.
Зато што је на српском језику, и настала из пера етничких Срба и србизираних романофона. И не потежи питање тога да ли су се они сами осећали Србима. Неки међу њима очигледно јесу, или дубровачког србокатоличког покрета не би ни било. А све и да нису, није се ни писац дела Кнез Луканор осећао Шпанцем, у данашњем смислу, али његово дело свеједно сматрамо делом шпанске књижевности. Шта тек рећи о италијанској књижевности? Чији је Данте, који је умро више од пет векова пре настанка италијанске државе и нације?
Gluma? Je li to nešto zabranjeno da Srbi postavljaju pitanja? Ova tema je i otvorena radi diskusije...ako ti smatraš da bi trebalo da bude tabu, osim razloga nekakve političke korektnosti ili možda nečeg sličnog, uopšte nema razloga za tako nešto.
Šta su
antisrpski štavovi, a šta
srpski? Kako je i čime to definisano? Najzastupljeniji stav srpske lingvistike
nije da je dubrovačka književnost ekskluzivno srpska, već da pripada i Srbima i Hrvatima. Po toj logici
odstupanje od toga, recimo tvrdeći da je dubrovačka književnost ekskluzivno srpska (što ne zastupa niti jedan jedini znameniti srpski istoričar književnosti), bilo bi
izražavanje antisrpskih stavova.
Da nije video malo tendenciozan u prešućivanju? Da čujemo što je S.P.Novak uistinu rekao:
https://www.dailymotion.com/video/x2ewbyz
[video=dailymotion;x2ewbyz]https://www.dailymotion.com/video/x2ewbyz[/video]
Bilo bi lepo kad bi Novak malo kritički obradio Bojovićkinu knjigu...deluje da je samo bio malo iznerviran što se ona uopšte pojavila, te da je nije pročitao već prelistao par strana da proveri što bi mogao kazati za televiziju da knjigu obara. Ali i to je uradio na isuviše površan način da bi mu argumenti bili na mestu. Hajde da vidimo redom Novakove tačke o toj
blasfemičnosti:
1) Autorka se ponaša kao da se nijedan Hrvat nikada nije bavio Dubrovnikom ni u kakvom kontekstu. Tvrdi da pominje samo ponekog mlađeg autora, navodno jer se srela negde na nekom skupu i tako ih upoznala. Hajde da vidimo popis hrvatskih autora u fusnotama:
Bogdan Tomislav, Čale Frano, Ćosić Stjepan, Deanović Mirko, Der Žan, Fališevac Dunja, Ham Josip, Jagić Vatroslav, Jurić Šime, Kapetanović Amir, Kastropil Stjepan, Kerbler Đuro, Kolumbić Nikica, Kravar Zoran, Mardešić Ratimir, Marković Zdenka, Matić Tomo, Mažuranić Antun, Mesić Matija, Medini Milorad, Muljačić Žarko, Novak Slobodan Prosperov, Posinković Anđelko, Ratković Milan, Rezar Vlado, Seferović Relja, Stojković Marijan, Šundrica Žarko,
Torbarina Josip, Vanino Miroslav, Veber Adolfo, Vekarić Nenad, Vratović Vladimir....ovo sam samo fusnote pregledavao a ima još onih koji su pomenuti samo u integralnom tekstu, kao recimo Ćiro Truhelka, Mihovil Kombol (koga da stvar bude gora on docnije još i pominje u toj izjavi za javnost) i još mnogi drugi.
Novak govori o ovome kao
blasfemičnom segmentu knjige, a zapravo ono što jeste blasfemično je da ovakve notorne neistine priča na sred hrvatske televizije. Ne samo što Novak smatra pokojne profesore koji imaju svoje odrednice u Hrvatskoj enciklopediji i koji su se decenijama bavili Dubrovnikom nekakvim mlađim autorima čije duhova Bojovićka sreće po nekakvim skupovima (možda na grobljima?) nego i kao jedan od primera nekoliko Hrvata koji su se bavili Drubovnikom a koji izrekom nisu ni jedan jedini put navedeni spominje Torbarinu, koga eno, u fusnotama knjige.
2) Zlata Bojović pokazuje svoju potpunu pristrasnost kroz veliku prezastupljenost srpskih vladara i slično, pa tako se car Dušan spominje mnogo više puta nego Jagić, Kombol i Vodnik zajedno:
* Car Dušan: 6 puta
* Vatoslav Jagić: 4 puta
* Mihovil Kombol: 4 puta
* Branko Vodnik: 0 puta
To je 6 na prema (4+4) 8. Novak je napravio tu sličnu grešku kao kada zamera autorki što navodno ne spominje nigde Torbarinu pa u ovom nabrajanju pominje Vodnika, koga zapravo uopšte nigde nema u knjizi. Moguće je da je pomešao Vodnika sa nekim drugim, ali ukoliko jeste, to samo još gore ide u kontekst pogrešne slike jer se njegova greška u proporciji prisutnosti cara Dušana
još više povećava ukoliko postoji taj čovek na koga god da je mislio.
No, sam je ovaj prigovor po sebi i besmislen iz prostog razloga što je ovo istorija dubrovačke književnosti, a ne književne kritike ili prikaz istoriografije - a, kao što je svima poznato, car Dušan nije objavio niti jedno delo (raspravu ili štogod slično) o Dubrovčanima. Da je barem neku smislenu komparaciju pokušao napraviti, pa hajde - tipa, Dušan 6 puta, Aleksandar Veliki 4 puta, Grgur Frankopan 2 puta, Zrinski 4, Aristotel 11, Horacije 15, Plaut 16, Petrarka 25 a Ovidije samo 30.
3) Da izdvojim jedan citat jer mi je prosto neverovatno:
Slobodan Prosperov Novak:
autorica ide do te krajnosti da čak isključuje iz ove knjige, na primer, Petra Kanavelića, jednog od najvažnijih dubrovačkih autora samo zato što je rođen na Korčuli i samo zato što je umro na Korčuli.
Novak posle nastavlja o toj priči o Dubrovniku kao nekakvoj ograđenoj tvrđavi i navodno ovo sa Petrom Kanavelićam. A pogledajmo šta je zapravo istina:
Ne samo da ne isključuje pomenutog hrvatskog pisca, već mu pridaje pažnje i to mnogo više nego caru Dušanu, verovali ili ne!
I to očekuje da ona izdvaja autora
kojim se ona najeksplicitnije bavila i rad objavila u zborniku o hrvatskoj književnosti i kazalištu (
https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=149257 ) gde vrlo detaljno opisuje veze između njega i Dubrovnika.
On u tom video prilogu priča o
blasfemičnosti, a upravo ono što je blasfemično jeste jedna potpuna nesposobnost (ili nespremnost) da se nečemu kritički pristupi, već da se ovako notorno izmišlja o knjizi koju je očigledno uzeo u ruke sa unapred osmišljenom željom da izvuče možda tu i tamo neki delić (najčešće, kao što vidimo, potpuno pogrešno) kako bi, tobože, hrvatskoj javnosti 'dokazao' neke predrasude koje unapred postoje o ovoj knjizi i njenom autoru. Tu je najbolje Muharem Bazdulj opisao o kakvoj se iracionalnoj histeriji u Hrvatskoj radi, a kojoj se, sudeći po ovom video prilogu, priključio i Slobodan Novak. Nedostatak gotovo ikakvih argumenata najbolje govori sam po sebi kada je Novak toliko očajan da mora lagati javnost kako bi dokazao neke negativne stereotipe.
4) Tu ne mislim na samo ove iznad pobijene tvrdnje koje je izneo tu, već bukvalno
ništa što je napisao nije tačno, npr. ove gluposti koje tvdi vezano za Boškovića i Budmanija...kaže da autorka izmišlja neku njegovu samostalnu knjigu, a on samo zapravo zabeležio šta je čuo od stanovnika Novog Pazara.
Da li je
iko razumeo šta su Novakovi prigovori vezano za ovaj navod?
To će, izgleda, ostati jedna potpuna misterija poznata samo njemu...
Daklem, kada je već reč o
blasfemiji, ono što je ovde zaista blasfemično je ovakav nepristojni napad na jednog svog kolegu, pričajući verovatno uz očekivanja da se niko živ neće latiti knjige da proveri da li ima igde istine u tome što je rekao. I
zastrašujuća je, ako se dobro sećam i koliko sam video, jedna potpuna ćutnja u hrvatskoj javnosti u kojoj se niko živi nije našao da Novaku odgovori i ispravi ga ovde. To je, po mom mišljenju, potpuno poražavajuće, dok bi Novak lično trebalo da se sramoti, jer ovde se radi o stvarima koje potpadaju pod kaznena dela protiv časti i ugleda u hrvatskom kaznenom pravu.
Da je svet normalan i tu funkcioniše država, Novak bi trebalo i na sud da ide da odgovara za ovakvo ponašanje, koje u nijednom razumnom kontekstu ne može biti dopustivo, posebno jer se ovde radi o jednoj osobi njegovog ugleda i položaja (što samo čini celu situaciju još šokantnijom).
P. S. Na samom kraju bih dodao da je S. P. Novak u tom snimku i podsetio da će se stručna javnost izjasniti verovatno o detaljima šta nije u redu...verovatno zato što on nije ništa uspeo da pronađe, već se služi umesto toga ispraznom demagogijom. I eto, prošle su tri-četiri godine i, koliko sam uspeo ispratiti,
niti jedan jedini prikaz, nijedna kritika, ništa nije bila objavljena (niti u Hrvatskoj, a ni igde drugde) koja bi potvrdila Novakove navode.
) mogao si jednostavno odgovoriti. 
