(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
DUBOKO DISANJE
Reče mi jedna prijateljica da je imala mini ružu u saksiji. Ali, u malom stanu ruža nije izdržala, usahla je. Izmedju svih reči nazreh, a možda i grešim, začetak misli da je ona kriva za ružin odlazak. Taman posla. Odgovorih da je otišla jer joj je nedostajalo vazduha.
Dakle, njeno veličanstvo RUŽA. To je biljka koja voli da je napolju iz dva razloga: jedan je zato što stvara širok i dubok koren te joj je neohodnan prostor za život. Koren joj je sve....on je srž njenog bitisanja, njen opstanak. Jak koren daje snagu za novi život, za novo stvaranje lepote. Onda izlaze mladi izbojci donoseći na svojim vrhovima prelepe grozdove cveta i ruža se širi, postaje grm.....široka, prelepa u svoj svojoj gospodstvenosti. Naravno da je i zemlja bitna ....šta vredi ako imate prelepu ružu a posadite je u kamen, šljunak ili ilovaču.....znači važno je da ova biljka živi u zdravoj zemlji, rastresitoj da može da diše, da ima odakle da se hrani jer ako neme dovoljno hrane za svoju dušu biće slaba, anemična i bez snage da istera cvet. Ali nije samo da istera cvet......treba da ga i otvori....a za to joj je potrebno mnogo snage....e, tek onda je taj poslić završen. Svakako da će se boriti, jer ova dama je borac......ali će vremenom borba da je iscrpi. Ako joj pak dodate malo djubriva, čak i humusa ili zemlje za cveće uz po neku lepu reč .....eeeeee, eto nje lepotice kako odgovara svojim pupoljcima i jarko zelenim listovima. To ona kaže „hvala“ uz mnoštvo osmeha u boji.
Drugi razlog je, jer voli vazduh, svež....Voli da vetar osuši rosu sa listova.......voli da se taj nemirko provlači izmedju gustih grana izvodeći slalom......voli da je niko ne guši i ne davi dok raste, cveta, širi lepotu i miris. Ruža voli da duboko udahne, da se sva onako protrese od udaha i sve do najmanje žilice dolazi osećaj da je makar dok udisaj traje svoja i slobodna. Onda se smiri i nastavi normalno da diše .....do sledeće inspiracije za duboko uzimanje vazduha. Kraljica cveća ne voli stege .....ali, uvek je tu, voli svoje dvorište u kome je posadjena, voli svoje mesto. Može da živi sama u travnjaku ali nema ništa protiv ni društva. Prilagodi se svemu i svakome......ne zato što je prevrtljiva, već zato što prihvata svoju sudbinu onako kako joj je dodeljena gledajući da iz svega izvuče dobro, lepo, korisno ne ugoržavajući druge biljke. Gospodjica je pametna biljčica....ne prepušta se sudbini tek tako, letargičnim prihvatanjem .....neeeee, nego aktivnim prihvatanjem svega dolazećeg. Kad naidje nepogoda, ona se smiri, ne troši snagu....zadrži zatvorene pupoljke da ih oluja ne bi raznela onako otvorene i lepe. Udahne duboko, zadrži vazduh i čeka......to madam sluša vetar da vidi odakle dolazi sledeći nalet pa da se povije kao i on.......jedini način da zadrži svoje grane prepune pupoljaka od mahnite lomnjave. Ruža, negde u dubini svoje zelene duše ipak voli nepogode ..... znate zašto? Zato što nakon dejstva te više sile može da kaže preživela sam......eto, jaka sam od ljubavi i brige ukućana .....a opet, oluje u svom biljnom životu ne može da spreči, ne može ni da pobegne jer je vezana svojim korenom .....zato joj ostaju dve opcije.....da čeka da oluja prodje i mrzi je dozvoljavajući da joj mržnja potroši svu snagu pa da je tako slabu bezglavi vetar polomi .....ili da čeka i da se prilagodi svijajući svoje zelene grane u pravcu bezumne vetruštine čuvajući snagu za stvaranje divote nakon oluje. Ona zna, kao i sve biljke, da će svaka oluja proći. Šta mislite šta gospodja izabere?
O čemu sam ono beše pisala........ah, da...o ljudima
PS Sva osnovna rešenja su oko nas, u prirodi.....samo treba imati volju da se posmatra i donese zaključak.....biljke, životinje i ljudi.....svi su deo prirode i svuda važe ista osnovna pravila
