Ko se, bre, to ovde zajebava
Miroslav Jovanović Subota, 13. februar 2021.
lnom tekstu ove „javne nabavke” (tako se zvanično zove) mada nije lako doći do njene elektronske forme jer je tako „zavučena” da vam je potreban vodič.
Ako je tako, a provereno jeste, onda je vest još lepša (ovu „lepotu” uzmite uslovno, jer u novinarstvu postoje tačne i lažne ili pogrešne informacije), pošto je idejni projekat samo prvi korak, a „izrada tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje i rekonstrukcije KC”, kako u konkursu doslovce piše – znači da su projektanti završili posao, a onda dolaze građevinari.
Nažalost, ove vesti mogu da budu „lepe” samo za neupućene, jer postoji „ali što devojci sreću kvari”. I to ne samo jedno, što potvrđuje da se u ovoj zemlji bukvalno ne zna šta ko radi.
Evo i koji su to „ali”.
Prvo, kompletna projektno-tehnička dokumentacija za dogradnju i rekonstrukciju Kliničkog centra Kragujevac bila je urađena još 2012. godine, a zašto je ostala mrtvo slovo na papiru o tome docnije.
Drugo, ono što se od potencijalnih projektanata sada kao projektni zadatak traži apsolutno je isto, sem u jednom detalju, što je traženo i 2008. godine kada je na regularan način izabrana projektantska kuća koja je uradila i naplatila svoj posao. To je bilo oko 600 hiljada evra, baš kao i sada (640.000 bez PDV-a), ali od gradnje i rekonstrukcije ništa nije bilo.
Treće, Klinički centar u Kragujevcu po prvobitnom planu trebalo je da bude „skockan” do kraja 2011, pa 2012, pa su onda rokovi bar deset puta pomerani i najavljivani novi, sve do ovog najnovijeg tendera. Međutim, pod uslovom da sa njim ide sve glatko, a to znači da se jave referentni projektanti, da jedan od njih bude izabran, da se konkurenti ne žale na izbor, da se projekat uradi i kompletno bude prihvaćen od naručioca itd, itd, potrebno je, prema procenama verziranih – oko tri godine. To znači da bi radovi u Kragujevcu mogli da počnu, ali opet pod uslovom da se građevinska dozvola ekspresno dobije, 2024. godine, a kada bi mogli biti okončani – to je pitanje za milijardu dolara.
Ceo projekat gotov
Da bi sve bilo jasno mora se vratiti film na početak, a on je datiran na 2006. godinu, kada je Vlada Srbije donela odluku o modernizaciji sva četiri klinička centra - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Posle dužeg razvlačenja procesa, za projektanta kragujevačkog i niškog centra na tenderu je izabrana renomirana italijanska projektantska kuća „Studio Manara”, koja je radila u okviru konzorcijuma STEAM. Ugovor je potpisan 26. februara 2008. godine, a ispred srpske strane potpisao ga je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Kada su Italijani već odmakli u poslu, a idejni projekat odobren od strane Vlade Srbije i uprave KC Kragujevac (direktor je tada bio Slobodan Obradović), „Manara” je, što je uobičajna praksa, izabrala lokalnog partnera za izradu dalje projektne dokumentacije, a to je bio licencirani projektant i vlasnik projektnog biroa „Vektor sistem” arhitekta Aleksandar Nenković. Bilo je to u novembru 2010. godine, znatno ranije nego što je Nenković izabran za glavnog gradskog urbanistu.
- Zadatak moje firme i dodatno angažovanih stručnjaka bio je da do u detalje razrađujemo ono što je „Manara” postavila kao osnovu, a sve u skladu sa prethodno usvojenim master planom. Time je on praktično proglašen projektnim zadatkom, što posebno naglašavam jer kada su kasnije izbili neki problemi vezani za negiranje valjanosti projekta kao argument je korišćen navodni nedostatak projektnog zadatka, što je bilo neistina, objašnjava arhitekta Nenković.
On podseća da je na isti način odobren lokalni partner za niški Klinički centar. Kaže da su tokom 2010, 2011 i 2012. godine u potpunosti završeni svi ugovoreni poslovi.
- Urađeno je na stotine grafičkih priloga, crteža, šema, detalja, detaljni predmer i proračuni za sve planirane objekte, tehnički opisi, proračuni termičke i zvučne zaštite, orijentaciono oko tri hiljade stranica teksta. Posebno je u konstruktivnom birou „Izgradnja R” tim stručnjaka pod rukovodstvom inženjera Radivoja Mladenovića izradio kompletne statičke proračune na preko 12.000 stranica, kao i detalje armature, čeličnih konstrukcija, dakle sve spremno za gradilište priča Nenković.
Druge kuće koje su ugovorile projekte instalacija (elektro, vodovod, kanalizacija, grejanje, ventilacija...) takođe su dovršile svoje projekte.
- Kao rezultat ovakvih projektantskih dostignuća pripremljena je kompletna arhitektonsko-građevinska i projektna dokumentacija za sve što je planirano da se uradi u KC Kragujevac. To smo prvi završili među sva četiri klinička centra i tada smo bili u poziciji i da prvi počnemo dogradnju i rekonstrukciju, tvrdi Nenković.
Primedbe iz Kragujevca
I gde je onda „zapelo”?
- U vreme kada je kompletno završen projektni zadatak 2012. godine, za direktora Kliničkog centra dolazi Nebojša Arsenijević, a Slavica Đukić Dejanović izabrana je za ministarku zdravlja. Iskreno, bio sam presrećan jer sam bio uveren da će KCK, sa kompletno spremljenom dokumentacijom, biti prvi na listi za izgradnju. Sa „Manarom” je već bilo dogovoreno izvršenje nadzora projektovanih radova, objašnjava Aleksandar Nenković.
Međutim, sreća je kratko trajala.
- Direktor Arsenijević rekao je da mu se projekat ne sviđa i tražio je da se menja. U tome ga je podržala Slavica Đukić i odobrava mu da angažuje potpuno nepoznatu projektnu kuću „Mepeks” iz Beograda da predloži novi tehnološki projekat. Ta firma je plaćana novcem Kliničkog centra van regularnih tokova finansiranja koji su ugovoreni sa Evropskom investicionom bankom. „Mepeks” nalazi mane projektu i traže njegove izmene, što je praktično značilo da se ceo posao vraća na sam početak. Nikada ništa drugo nisu uradili, osim što su svojim kvazi studijom želeli da diskredituju „Manarin” projekat, priča Nenković.
Istovremeno, projekat KC Niš, koji je takođe radio „Studio Manara” sa lokalnim partnerima, nesmetano napreduje i ugovara se gradnja.
Iz dokumentacije se podsećamo da su Italijani tražili dodatnih 270 hiljada evra za prepravke, dorade i sve ono što se tražilo iz Kragujevca.
Vlada to nije prihvatila, a pošto je „Manara” naplatila svoj prethodni rad – povukla se iz ovog angažmana. Tako je, uz potrošenih 600 hiljada evra, neuspešno okončan prvi pokušaj dogradnje i rekonstrukcije Kliničkog centra Kragujevac, sve dalje su bila prazna obećanja raznih državnih funkcionera.
Inače, valja podsetiti da je „Studio Manara” vlasništvo poznatog arhitekte Đuzepea Manare, u ovoj priči glavnog projektanta. Firma ima biroe u Rimu, Milanu i Dubaiu, specijalizovana je za zdravstvene ustanove i uspešno je projektovala više od četrdeset bolnica, klinika i medicinskih kompleksa širom sveta. NJihovi projekti nisu osporavani sa funkcionalnog, organizacionog, medicinskog ili estetskog stanovišta – osim kod nas u Kragujevcu. A kako izgledaju dela Đuzepea Manara dovoljno je pogledati novi deo Kliničkog centra u Nišu, deluje svetski.
Sazdanović odbio novu ideju
Sva projektna dokumentacija za KC Kragujevac prosleđena je, kako je naloženo, Jedinici za implementaciju projekata pri Ministarstvu zdravlja, a nije poznato da li je tamo arhivirana ili je uništena, pošto je sadržala mnogo hiljada strana – na papiru. Međutim, sve je sačuvao arhitekta Aleksandar Nenković i posle pet-šest godina ponovo je „otvorio” stare projekte.
- Za direktora ondašnje Direkcije za urbanizam i izgradnju, sada JP „Urbanizam”, 2017. godine došao je prostorni planer iz Novog Sada Dragan Dunčić (odlukom Skupštine grada nedavno smenjen - prim.aut.). On je uspeo da stabilizuje rad preduzeća i proširi njegovo poslovanje sa lokalnog na prostor cele Srbije. Tada sam bio glavni gradski urbanista i iz te pozicije imao sam uvid u mogućnosti i stručne kvalitete oporavljenog „Urbanizma”, počinje drugi deo priče o KC Kragujevac Aleksandar Nenković.
Predložio je Dunčiću da, kako kaže, pokušaju da „revitalizuju” projekat dogradnje i rekonstrukcije glavne zdravstvene ustanove u ovom delu Srbije.
- Ja sam oberučke prihvatio Nenkovićevu ideju. Znao sam da „Urbanizam” ima kadrovske i organizacione sposobnosti da postojeći, odnosno stari projekat prilagodi novim zakonskim propisima koji su u međuvremenu doneti i da ima potencijal da se za tri meseca sve uredi i dođe do građevinske dozvole. Najobimniji posao bio bi da se kompletan materijl prevede u elektronsku formu, a Nenković se saglasio da celokupnu projektnu dokumentaciju ustupi stručnjacima „Urbanizma”, objašnjava Dragan Dunčić kako se uključio u ovaj posao.
Kada se ideja rodila, Nenković i Dunčić odlaze kod tadašnjeg gradonačelnika Radomira Nikolića, saopštavaju mu svoje namere i dobijaju njegovu saglasnost. Potom ideju stavljaju na papir kao kompletno i studiozno obrazloženje i sa njim odlaze u Beograd, u pominjanu Jedinicu za implementaciju projekata, na čijem čelu je tada bila inženjer Tanja Đorđević.
- Ona je stvarno bila oduševljena idejom i posle konsultacije sa nadležnima u Ministarstvu zdravlja javlja nam da je sve što smo predložili dobilo punu podršku i saglasnost da projektnu dokumentaciju upodobimo za tri meseca, kako smo i obećali, priča Nenković.
Istovremeno, šefica Tanja Đorđević daje nalog da se „Urbanizmu” stave na raspolaganje sve elektronske kopije prethodno urađene projektne dokumentacije. Čak se u okviru raspoloživih sredstava nazire mogućnost otpočinjanja radova u Kragujevcu do kraja 2018. godine.
E, onda dolazi još jedno „ali”.
- Puni optimizma i elana posle razgovora u Beogradu, ja i Dučić odlazimo kod Predraga Sazdanovića, koji je od 2017. godine direktor Kliničkog centra Kragujevac. Saopštavamo mu plan koji je predložen Ministarstvu zdravlja i već odrađene rokove, ali tada doživljavamo neočekivanu reakciju. Direktor nam kaže da je oformio „grupu svojih eksperata koji danonoćno rade na analizi novog projektnog zadatka”. Ne saznajemo koji su to „njegovi eksperti”, niti uz čiju saglasnost su angažovani, ali za našu ideju neće ni da čuje, priča Aleksandar Ninković.
A Dragan Dončić dodaje:
- Ne samo da nas je, žargonski rečeno, ’ladno otkačio, već smo od Sazdanovića doživeli niz neprijatnosti, omalovažavanja, pa čak i teških uvreda. Ničim zasluženo, jer smo pristojno došli da mu saopštimo ideju koja je svesrdno prihvaćena u Beogradu. Posle toga mogli smo samo da odustanemo od svega, kad direktor KC neće projekat koji je osmislio svetski priznati tim arhitekata, šta mi imamo da se trudimo.
Tako je propala i druga šansa da Kragujevac dobije nove i moderne kliničke kapacitete.
- Stojim iza toga da je lična sujeta, nedostatak vizije i težnja za ličnim učešćem u velikoj investiciji uništila sav trud i ogroman rad desetina inženjera i saradnika, što iz Italije, što odavde, a građane Kragujevca i cele regije ostavila bez kliničkih kapaciteta kakvi su im potrebni, zaključuje Nenković.
Isti tender – drugi put
Da li je raspisivanje novog tendera treća šansa da se Klinički centar Kragujevac konačno dogradi i rekonstruiše. Možda i jeste, ali je to sada priča na znatno produženom štapu. Možda je treća šansa ili pokušaj, ali na zaista neverovatan način. U „opisu ugovora” koji će biti sklopljen sa pobednikom na tenderu stoji isti tekst, odnosno isti projektni zadaci koji su bili navedeni u ugovoru sa italijanskim „Studijom Manara”. Razlika je samo u jednom detalju, a to je dogradnja i rekonstrukcija Urgentnog centra, što bi, da je bilo pameti i dobrog poslovnog rezona, moglo samo da se doprojektuje.
Evo i konkretnih dokaza za to.
U ovom novom tenderu piše „da će nova zgrada bolnice biti kapaciteta 230 kreveta na odeljenjima, 46 kreveta na intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi, 14 kreveta u dnevnoj bolnici, hirurški blokovi sa osam operacionih sala, jedinice za dijagnostiku i hitne intervencije”.
U projektu koji je uradio „Studio Manara”, prema zahtevima iz tendera, novi deo Kliničkog centra na šest etaža ima 230 ležajeva sa stacionarne pacijente, 46 ležajeva za hiruršku/pojačanu i intezivnu negu i 14 ležajeva u jedinicama za posmatranje.
Je li to isto? Jeste samo malo drugačije formulisano.
Dalje, „Manara” je uradila kompletnu projektnu dokumentaciju rekonstrukcije postojećeg i dogradnju objekta, gde je sada smeštena Klinika za onkologiju. Isto je predviđeno i u novom tenderu.
Zatim, još 2012. godine, kao i za prethodne objekte, bila je urađena kompletna projektna dokumentacija za izgradnju nove trafo stanice, novog objekta za tretman medicinskog otpada, takođe novog objekta medicinskih gasova i toplotne podstanice.
U tekstu novog tendera piše ovako: „nove zgrade Tehničkih službi (trafo stanica, medicinski gasovi, medicinski otpad i podstanica za mašinske instalacije)”.
Očigledno je i ovo isto. I kvadratura se svuda poklapa.
Da je sada samo prepisan stari tender otkriva i jedan detalj: u delu gde se govori o nepokretnim kulturnim dobrima, odnosno zaštićenim objektima iz registra spomenika kulture Zavoda za zaštitu spomenenika kulture Šumadije, koje se nalaze u krugu Kliničkog centra, navode se zgrade stare bolnice (sada upravne zgrade KC), Službe za kliničku farmakologiju, instituta Fakulteta medicinskih nauka i – Klinike za internu medicinu! Kako se niko nije „setio”, bar iz KC, da je Interna klinika već godinama u novoj zgradi, koja ni po čemu ne može da bude kulturno-istorijsko dobro.
Ko čeka - da l’ će dočekati
I gde smo bili i šta smo radili svih ovih godina, čekajući nove zdravstvene kapacitete u Kragujevcu? Tačnije, šta su radili oni – političari, direktori, ministri, drugi državni stručnjaci. Stiče se utisak da je višegodišnje odlaganje rekonstrukcije i dogradnje Kliničkog centra Kragujevac ustvari bilo fintiranje – kako bi se ovaj grad zaobišao i skrajnuo.
Arhitekta Aleksandar Nenković ima svoje mišljenje:
- Najveći krivci za to što u Kragujevcu do sada išta nije urađeno su ljudi odavde – Kragujevčani, oni koji su se pravili pametniji i upućeniji od vrhunskih evropskih projektanata. Zašto i sa kojim motivima su to radili samo mogu da nagađam i spekulišem, a to neću bez dokaza koje nemam.
Nenković ne zna šta je sa dokumentacijom koja je pre skoro deset godina prosleđena Jedinici za implementaciju projekata pri Ministarstvu zdravlja, ali i dalje ima dobru volju.
- Spreman sam i sada da, bez ikakve nadoknade, projekat koji posedujem stavim na raspolaganje, jer je izuzetno detaljan, studiozan, urađen na bazi svetskih iskustava i procedura, apsolutno iznad mogućnosti bilo kog lokalnog kvazistručnjaka da ga čak i sagleda u celosti, a kamoli da bude predmet njegovog preispitivanja ili negiranja.
Nenković, naravno, pre svega misli na glavnog projektanta Đuzepea Manaru, vrhunskog stručnjaka u ovoj oblasti
Za Nenkovićevu ponudu sada je očigledno kasno, jer je javno oglašen novi tender, koji je otvoren do 3. marta. Potom sledi izbor ponuđača (ako ih bude), rok od 15 meseci za kompletno projektovanje, potom njegove analize, ocene, primedbe. Sada računajte kada bi mogao da se položi kamen temeljac za novi kragujevački Klinički centar.
Dragan Dunčić misli da se na tender neće javiti domaći projektanti, bar ne oni koji kvalitetno mogu da odgovore projektnim zadacima.
- Projektni zadatak je veoma složen, uz to mi nemamo biroe specijalizovane za zahtevne poslove u oblasti zdravstva, a oni koji poseduju stručne i sve ostale kapacitete neće pokazati interesovanje za ove projekte, jer imaju dovoljno drugih angažmana, u zemlji i svetu, koji im više leže i koji su verovatno isplativiji.
Jedino nam ostaje da se zamajavamo utešnom poslovicom – ko čeka taj dočeka
