VIDEO: Žena nasrnula kosom na Kragujevčane koji nose pomoć ugroženima od požara, reagovala policija

[Берекин]

„Divna žena“ iz Desimirovca​

Nenad Kulačindanas 10:14

Ako je verovati medijima i društvenim mrežama, predsednik Srbije je u Hit Shitu, u nedelju uveče, rekao da je izvesna gospođa, koja je vitlala kosom u pravcu protestanata, „divna žena iz Desimirovca“. Pošto ne verujem da je predsednik države imao u vidu lepotu te žene, već upravo oruđe koje je držala u ruci i preteći vitlala sa njim po vrelom šumadijskom vazduhu, ubeđen sam da se dotični nalazi u fazi potpunog mentalnog raspada i posrnuća.

Kako je moguće da predsednik države, bila to makar i Srbija, čak i da privatno ima simpatije za nekoga ko je kosom nasrnuo na bilo koga, tako nešto u javnosti okarakteriše pridevom „divno“? Nažalost, ne samo da je moguće, već je postalo deo naše svakodnevice. Nema velike razlike između „divne žene iz Desimirovca“ i njega. Kosi on, kosi ona. Oboje bi nas pokosili, ovako ili onako.

Podsećanja radi, poslednji put je neko na naše sunarodnike nasrnuo kosom u knjizi Vuka Draškovića „Nož“. Tada je svanuo dan hrvatske koševine u Hercegovini, kada su ustaše položile zatočene Srbe u ogromno polje, a onda krenuli da kose sve redom. Izgleda da je sada došao na red i na nas, na sve one koji nisu divni poput žene iz Desimirovca, da budemo pokošeni.

Čovek jednostavno mora da se zapita od čega je satkan neko ko želi, posle 13 godina apsolutne vlasti, da eliminiše svakoga ko drugačije misli. Reći za bilo koga, u bilo kakvoj situaciji, ko drži kosu u rukama i nekome preti, da je divan, ozbiljna je bolest. Ništa manje od one situacije kada četvorica „junaka“ sa bejzbol palicom razbijaju vilicu jedne devojke i to zato što su pola kilometra dalje branili „svoju kuću“. Na stranu to što su stranačke prostorije stavljene u kontekst „svoje kuće“. Braniti neodbranljivo, a pri tome svesno i masno lagati o samom činu, kao i o gaženju studentkinje na Novom Beogradu, govori sa kakvim se mi zlom svakodnevno suočavamo. Najgore je to što većina sveta i dalje toga nije mnogo svesna.

Sećamo se onih „divnih“ reči, poziva na gaženje studenata koje je taj isti predsednik izgovorio kada je neki čovek u unutrašnjosti Srbije na svojoj haubi poneo drugog čoveka. Za predsednika Srbije je to bio normalan pokušaj prvog čoveka da se preveze od tačke A do tačke B. Posle tog njegovog poziva, najpre je nastradala studentkinja iz Kraljeva u centru Beograda, a zatim i pomenuta studentkinja na Novom Beogradu. Obe su udarile glavom o beton prilikom pada što je zabeleženo i okom mnogobrojnih kamera. Divota jedna.

Posle njegovog poziva na dijalog, njegovi „heroji“ su se dohvatili bejzbol palica i dislocirali vilicu studentkinji u Novom Sadu. I sada su svi abolirani, ili će biti. Predsednik Srbije tako uvodi nasilje, kao legalni oblik političke borbe protiv svakoga ko je protiv njega. Gazite, kosite, razbijte, radite šta god vam padne na pamet sa onima koji se drznu da dignu glas protiv ove vlasti i ne brinite ništa, predsednik je tu da vas pomiluje, proglasi junacima, dodeli orden, mesto u upravnom odboru, direktorsku funkciju. Sve može, samo da ga volite i da ste za tu ljubav spremni da prolijete tuđu krv.

Onomad je neko bacio nešto na kuću vlasnika Informera. Ta kuća ima i kamere, i nadao sam se da će izgrednik da bude pronađen. I sam živim pod video nadzorom zbog pretnji i napada „divnih predsednikovih ljudi“ i mogu da razumem mnogo toga. Ne razumem, međutim, kako za, primera radi, Informer i predsednika države nije vest da je vlasniku ribarnice u Šapcu polupan objekat. Taj čin je, takođe, najavljen na društvenim mrežama. Problem je u tome što je vlasnik te ribarnice kuvao za studente. Pre toga je nadrljao i vlasnik pečenjare u istoj ulici gde je i ribarnica. I on je kuvao studentima. Sledeći sam verovatno ja, jer sam i ja kuvao studentima zajedno sa svojim drugarima iz Zbora MZ Bair. Da li će sve nas ti „divni predsednikovi ljudi“ da posete u danima koji nam predstoje?

Za sve ovo što se dešava kriv je i odgovoran samo jedan čovek, a to je predsednik Srbije. Nikada Srbija u svojoj istoriji nije imala takvu kukavicu na svom čelu. Ništa od navedenog se ne bi desilo, da on to nije dozvolio. Hrani se tim lažnim kukavičkim snovima i zlom još od devedesetih i truje narod, huška jedne na druge. Glavni likovi u tim snovima su „junaci“ i „divna žena iz Desimiraca“ sa bejzbolkama, kamenicama i kosom. Sada živi svoje snove, ali na našu sreći nijedan san ne traje dugo.