- Poruka
- 388.205
Gvajana je južnoamerička zemlja koja trenutno beleži najveći ekonomski rast. Otkako su pre devet godina otkrivena velika nalazišta nafte, Gvajanu je "pogodio" privredni bum neslućenih razmera.Sudeći po navodima američkog koncerna Exxona, količina nafte koju bi se moglo eksploatisati s do sada poznatih područja u kojima su otkrivene rezerve crnog zlata procenjuje se na oko jedanaest milijardi barela. A to sve ima uticaj na lokalnu ekonomiju, piše Deutsche Welle.
Statistički portal Statista, koji se oslanja na brojke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, objavio je kako bi se bruto domaći proizvod (BDP) s 4,62 milijardi evra u 2019. godini mogao učetvorostručiti do 2029., na 29,3 milijardi evra.
Zemlja koja graniči s Venecuelom, Brazilom i Surinamom, tako pripada u red država koje imaju najsnažniju ekonomsku dinamiku u celom svetu.
Posledice buma su svuda vidljive. U glavnom gradu Džordžtaunu se svuda gradi, realizuju se brojni infrastrukturni projekti. Ali nedostaje (stručna) radna snaga. I to na sve strane.Zato Gvajana planira da motiviše iseljene zemljake na povratak u zemlju. Do otkrića zaliha nafte u 2015., Gvajana je beležila talas iseljavanja, pogotovo mladih ljudi koji nisu videli perspektive u svojoj domovini, te su sreću tražili u inostranstvu.
Već četiri godine nakon otkrića prvog velikog nalazišta nafte, u Gvajanu se vratilo oko 50.000 migranata, javlja portal Newsroom, pozivajući se na navode Ministarstva finansija.Uspešna priča o Gvajani ima i svoju tamnu stranu. Susedna Venecuela u kojoj je na vlasti socijalistički diktator Nikolas Maduro, na pronalaženje naftnih rezervi u Gvajani reagovala je proklamiranjem svojih zahteva prema toj zemlji.
Venecuela naime polaže pravo na neke gvajanske regije. Na krajnje spornom i prilično netransparentnom referendum, Maduro je dobio ono što je tražio – narod je “blagoslovio” njegove teritorijalne pretenzije prema Gvajani. To opravdava istorijskim sporom s nekadašnjom britanskom kolonijalnom silom oko načina na koji je povučena granica.
Već godinama je na dnevnom redu pretnja Venezuele da će svoje teritorijalne pretenzije realizovati, ako bude trebalo, uz pomoć vojske. Maduro je već dao da se štampaju geografske karte na kojima je dobar deo gvajanske teritorije s direktnim pristupom naftnim poljima pripojen Venecueli.
Činjenica je da se u Gvajani već sad nalaze brojni Venecuelanci. To su ljudi koji su iz svoje domovine pobegli u Gvajanu – od represije i krize,
zaključuje DW.a prenosi B92
