Druzenje sa drugim ljudima kao obaveza

[_Snow Queen_]

Imam prijatelja koji nije odavde i ne odgovara mu ovaj mentalite, on socio apstinira duze godina...To utice i na posao i na druge aspekte zivljenja....zar ne? Ipak, nisam za "na silu" nista...

 

[tgdanijela]

Ukoliko nema osjećaja obaveze pri druženju sa drugim ljudima kakvo je to onda uopšte druženje..?
Ako s druge strane uzmemo u obzir da veći dio dana provedemo ispunjavajući obaveze, kako na poslu, tako i kod kuće te je naš odnos prema ljudima ispunjen velikim dijelom osjećajem obaveze..jedino je razlika u kojem stepenu nas kontakt sa tim ljudima interesuje i iz drugih razloga ...
Ako bi potpuno izbacili osjećaj obaveze prema drugim ljudima dobili bi jedno nemoralno i neodgovorno impulsivno ponašanje organizovano na nivou zadovoljenja trenutnih potreba ..tipa 'poslije mene potop' koje je postalo obrazac opstanka vladajućih 'društvenih' krugova danas, a kao takav obrazac 'uspjeha' se prenosi šablonski na sveukupno društveno ponašanje ...

 

[malenaaaaaa]

ja recimo ima slucajeva kad mi bas prija drustvo... a nekad mi je i ogromna obaveza da se vidim i sa najboljom drugaricom.... grupne skupove tipa slava i slicnog ne volim preterano, tu uvek moram da pazim na to kao se ponasam sta govorim i na koji nacin a pogotovo kako ce tamo neko to da shvati... to me jako zamara.... al bas sam nedavno primetila kako izbegavam izlazenje i vidjanje sa bilo kim.... dodjem iz skole moram da ucim a posle nisam ni za sta..... nekako kao da sam umorna uzasno od svega toga :/

 

[User Friendly]

Au cile ja ponekad volim samo da izadjem sa bilo kime da se vidim.
Ako se druzim vise od 2-3 dana u nedelji sa nekim hocu da poludim. Kao da sam zatvoren negde. Osecam se kao da umirem,kao da patim sto sam zarobljen da moram da ih trpim.
Par godina nikog nisam zvao da mi svrati kuci,jednostavno me nervira da mi enko dodje a tek da mi legne na krevet. To me izludjuje.
Jednostavno ne mogu sa ljudima,nerviraju me,smeta mi to. Volim da idem na slavu samo kod jednog druga iz srednje i to se vidimo dva puta u godini. Mrzim kada mi neko dodje na slavu,sve je to obaveza,99% ljudi ne zelim da vidim kod mene u kuci,niti imam sta da pricam. ne mogu da ih smislim.
Imam losa iskustva sa ljudima,jednostavno da li sam upoznavao lose ljude ili sta je vec,jednostavno ih mrzim. Prija mi samoca,ali opet mi nekada zatreba neko. Da nema foruma ovog ja bi pukao totalno.
Jednostavno mi odgovara ovakav tip druzenja,kuckam kada mi je zanimljivo,kada mi dosadi jednostavno odem na X i vise me niko ne smara i ne davi pricom. KAda hocu da pricam otvorim krstana i kuckam.

 

[ristob]

Ukoliko nema osjećaja obaveze pri druženju sa drugim ljudima kakvo je to onda uopšte druženje..?
Ako s druge strane uzmemo u obzir da veći dio dana provedemo ispunjavajući obaveze, kako na poslu, tako i kod kuće te je naš odnos prema ljudima ispunjen velikim dijelom osjećajem obaveze..jedino je razlika u kojem stepenu nas kontakt sa tim ljudima interesuje i iz drugih razloga ...
Ako bi potpuno izbacili osjećaj obaveze prema drugim ljudima dobili bi jedno nemoralno i neodgovorno impulsivno ponašanje organizovano na nivou zadovoljenja trenutnih potreba ..tipa 'poslije mene potop' koje je postalo obrazac opstanka vladajućih 'društvenih' krugova danas, a kao takav obrazac 'uspjeha' se prenosi šablonski na sveukupno društveno ponašanje ...

Zašto onda ne afirmišeš privatno ljekarsko preduzetništvo. Pa makar naplatila krvavo.

 

[winx vila]

Nista ne radim jer "to tako treba". I secem druzenja i poznanstva onog momenta kada mi vise ne prijaju. Vise puta mi je zbog ove ruzne navike zalepljena etiketa egoiste, ali meni je podjednako egoisticno zadrzavati bilo koga u bilo kakvom odnosu koji jednu stranu gusi i smara.

 

[shojo maho]

sve me vise smara da radim bilo sta radi reda a sto ne moram, tako da ono sta mi ne prija jednostavno i prosto ne radim, tj sve manje.
neke situacije zahtevaju i kad ne zelimo da ipak ispostujemo neke ljude i dogadjaje ali pravim selekciju, prema tome ko je u pitanju, koliko mi znaci

 

[Regina Mills]

Nista ne radim jer "to tako treba". I secem druzenja i poznanstva onog momenta kada mi vise ne prijaju. Vise puta mi je zbog ove ruzne navike zalepljena etiketa egoiste, ali meni je podjednako egoisticno zadrzavati bilo koga u bilo kakvom odnosu koji jednu stranu gusi i smara.

Ovo si u pravu. Pretpostavljam da te nazivaju egoisticnom oni koji hoce da te zadrze.

Ja jedino sto rodbinu ispostujem "jer to tako treba" ali u ogranicenoj kolicini.

 

[Sarvaš]

Muka mi je od onih masovnih okupljana tipa :Slave , sahrane , vjencanja , koncerti , sportski susreti .
Za prijatelje prihvatam iskljucivo one iskrene i postene , a njima mogu dosta tolerisati .

 

[koto]

da, osetim nekad da mi je obaveza.
ali ako su ljudi koje volim, ispostujem ih..prijateljstvo i jeste to..pruziti i kad ti mozda nije do toga.
ako vec odlucima da idem, bilo gde, onda dam sve od sebe da mi bude dobro..
jezim se od onih izdrkanih likova koji dodju sede i mrze i sebe i celi svet.
ako sam toliko aut iz bilo kog razloga, onda se lepo izvinem, i gledam da ispravim kasnije.