Druzenje sa drugim ljudima kao obaveza

[Lollol]

Da li ste se nekada osetili kao da su vam medjuljudski odnosi kao neka obaveza koju samo morate da zavrsite i da odete kuci i da radite nesto drugo?

Moj primer, drugar me povoze na neku slavu, ja odem nerado i jedva cekam da se vratim kuci, po mogucnoscu da sto pre odem.
Druga situacija, drugi drugar me pozove sutradan na slavu, a posto je u drugom gradu, meni nije do cimanja da idem cak u drugi grad na neku gozbu i druzenje, a jos manje mi je da pravim sebi obavezu da svake godine radim to, kao i da ga svake godine pozivam kod mene.

Nevezano za ova dva primera, ja se poprilicno cesto osecam kao da je sve to neka obaveza i da "drugarstvo" zahteva ispunjavanje odredjenih obaveza zarad nekog funkcionisanja.

Ima li neko ovakav slican osecaj i sta je problem i da li postoji resenje takvoh problema?

 

[Durra]

Da li ste se nekada osetili kao da su vam medjuljudski odnosi kao neka obaveza koju samo morate da zavrsite i da odete kuci i da radite nesto drugo?

Moj primer, drugar me povoze na neku slavu, ja odem nerado i jedva cekam da se vratim kuci, po mogucnoscu da sto pre odem.
Druga situacija, drugi drugar me pozove sutradan na slavu, a posto je u drugom gradu, meni nije do cimanja da idem cak u drugi grad na neku gozbu i druzenje, a jos manje mi je da pravim sebi obavezu da svake godine radim to, kao i da ga svake godine pozivam kod mene.

Nevezano za ova dva primera, ja se poprilicno cesto osecam kao da je sve to neka obaveza i da "drugarstvo" zahteva ispunjavanje odredjenih obaveza zarad nekog funkcionisanja.

Ima li neko ovakav slican osecaj i sta je problem i da li postoji resenje takvoh problema?

Oces da kazes da te smaraju slave - jer sumnjam da si asocijalno bice cim si ovde na forumu
Da slave postavljaju nove standarde prijateljstvu, kao i vece mogucnosti uvrede prijatelja, meni je oduvek bilo najbolja varjanta naletim ili naletis kad zelis bez zakazivanja (okrenes broj, jes kuci - jesam - aj docu - ajde imam i piva :-), opusteni ljudi tako i zive samo ih je malo u danasnje vreme... savremenost cini cuda ljudima vec smo zaboravili se i druziti.

 

[Џорџи]

Da li ste se nekada osetili kao da su vam medjuljudski odnosi kao neka obaveza koju samo morate da zavrsite i da odete kuci i da radite nesto drugo?

Moj primer, drugar me povoze na neku slavu, ja odem nerado i jedva cekam da se vratim kuci, po mogucnoscu da sto pre odem.
Druga situacija, drugi drugar me pozove sutradan na slavu, a posto je u drugom gradu, meni nije do cimanja da idem cak u drugi grad na neku gozbu i druzenje, a jos manje mi je da pravim sebi obavezu da svake godine radim to, kao i da ga svake godine pozivam kod mene.

Nevezano za ova dva primera, ja se poprilicno cesto osecam kao da je sve to neka obaveza i da "drugarstvo" zahteva ispunjavanje odredjenih obaveza zarad nekog funkcionisanja.

Ima li neko ovakav slican osecaj i sta je problem i da li postoji resenje takvoh problema?

Al cekaj jel imas neke rodjake ono bolje prijatelje gde ti ne bi bilo smor da ides na slave?i meni je kod nekih smor ali izbegavam ih onda

 

[Lollol]

Pa znas kako, ne verujem da sam asocijalan, a uzivam i ja u druzenju s vremena na vreme, samo sto se brzo zasitim ljudi.
A nazalost okruzen sam ljudima koji rec "Ne" prihvataju kao najgoru mogucu uvredu i sebicluk.
Drugi problem je sto ja zbog toga, kao i zbog straha ne smem reci to "Ne" mnogim ljudima.

Ali nisu samo slave u pitanju, evo pre par veceri, utakmica na TV, sedimo, piljimo, ljudi pricaju o utakmici, ja jedva cekam da se zavrsi da odem kuci, oseca se ona tisina kada ljudi nemaju tema za razgovor.
Ta utakmica je bila vrhunac, jer me stvarno ne zanima fudbal, a i ovako, nema tu neke spontanosti, nekog uzivanja, slobode, dobar deo se svodi kao odlazak u skolu, odes, znas da ce biti smor, a jednom u mesec dana desi se nesto lepo mozda pa ti je drago jer si otisao, ali se cesto osecas kao da je sve to obaveza.
Mozda trebam da menjam drustvo, mada znajuci sebe i svoje neke mane, bojim se da ce isto tako biti.
A i nije samo drugari, slican problem i sa devojkom, mada tu ima i nekih drugih faktora koji uticu na to.

@georgejune
Pa ne, jer za razliku od njih ja ne cekam da jedva odem, gledam da odem sto kasnije i da se sto pre vratim.
S druge strane, isto tako jedva cekam da odu kada dodju kod mene na slavu.
Nevezano za slavu, nemam taj osecaj da jedva cekam da se vidim sa bilo kime, vec obrnuto.
Lepo je videti se posle nekog vremena sa nekim i ispricati se, a ovako je kolotecina i rutina koja ubija.
Secam se jednom kada sam rekao, briga me je da li cete doci ili ne, meni je lakse da ne dodjete, i ljudi su se debelo uvredili tako da sam morao da se izvinjavam.

 

[Џорџи]

Ne znam brate nije ti to dobro..ok je imati neki svoj mir i svet ali vremenom odu svi i ostanes sam..nisu dobri nezdravi odnosi ali ovde ne vidim problem osim u tebi

 

[Durra]

Pa prijatelj i jeste to ako te prihvati takvog kakav si, ako ti nije do druzenja cemu se tome ljutiti, ima dana.

 

[Regina Mills]

Ovo o cemu pricas uopste nije retka pojava. Svako od nas ima "socijalne obaveze" prema komsijama, kolegama, poznacicima, drugovima, prijateljima, rodbini. Neki susreti su nam od srca, a neke bukvalno moramo da "odradimo". Ovo se najcesce desava kada su u pitanju porodicni odnosi i kada morate da ispostujete odedjene clanove familije jer su najstariji, pa je vasa majka/otac blizak sa njima, pa zovu vas na rodjendane i slave i slicno. Manje je opterecenje kada je vidjanje sa drugovima jer njih samo birate, pa bas i ako treba nekoga ispostovati zbog nekog drugog ko je vama blizak, pa nemorate i vi sami sa tom osobom da se vodjate ako necete, ispostovacete je samo kada je sa osobom preko koje je znate.
Ima jos primera ali me mrzi da kucam

 

[Lollol]

Vidis, znam da svi odu i da ostanem sam i to me uzasava, za drustvo i ne toliko, ali treba jednog dana imati svoju porodicu pa me to brine.
Za mir i svet se potpuno slazem sa tobom, ja to cenim vise nego bilo sta na svetu, ali sa trenutnim drustvom taj mir nije moguc.
Kad razmislim malo, imao sam jednog druga, koji se odeselio odavde, sa kojim sam bio ok, voleo da popricam, razumeo je kada ne mogu ili ne zelim da pricam, isao sam kod njega, rade volje, nije nam bilo urnebes ali je bilo super ispricati se sa njim i krivo mi je sto se vise nismo druzili.
Ali opet ne bi zeleo da idem kod njega na slavu ili nesto, mada to mi ne bi bila takva obaveza kao ove druge sa trenutnim ljudima.

 

[Џорџи]

Recimo nisam bio na slavama 10ak god..isto tako sam se smorio..a sad jedva cekam da odem na selo i mnogo sam propustio jer mi se ti ljudi raduju

 

[Lollol]

Pa prijatelj i jeste to ako te prihvati takvog kakav si, ako ti nije do druzenja cemu se tome ljutiti, ima dana.

Apsolutno si u pravu, ali nazalost ne funkcionise tako sa svim ljudima, jer koliko god ja zeleo da verujem u bezuslovnu ljubav i prijateljstvo, svi mi imamo neke uslove i prag tolerancije koji kada predjemo kazemo "Dosta je!". Ja se toga plasim da ne izazovem u drugim ljudima.

Ovo o cemu pricas uopste nije retka pojava. Svako od nas ima "socijalne obaveze" prema komsijama, kolegama, poznacicima, drugovima, prijateljima, rodbini. Neki susreti su nam od srca, a neke bukvalno moramo da "odradimo". Ovo se najcesce desava kada su u pitanju porodicni odnosi i kada morate da ispostujete odedjene clanove familije jer su najstariji, pa je vasa majka/otac blizak sa njima, pa zovu vas na rodjendane i slave i slicno. Manje je opterecenje kada je vidjanje sa drugovima jer njih samo birate, pa bas i ako treba nekoga ispostovati zbog nekog drugog ko je vama blizak, pa nemorate i vi sami sa tom osobom da se vodjate ako necete, ispostovacete je samo kada je sa osobom preko koje je znate.
Ima jos primera ali me mrzi da kucam

Slazem se, a ja sam zapao u neke koje eto "odradjujem" i stvarno mi je mrsko, a pored toga ne zelim sebi na vrat da nabijam jos obaveza. Ispostovati nekog je diskutabilno, da neko hoce mene da ispostuje ne bi se durio vec bi tolerisao moju odluku, barem ja to tako vidim.

Recimo nisam bio na slavama 10ak god..isto tako sam se smorio..a sad jedva cekam da odem na selo i mnogo sam propustio jer mi se ti ljudi raduju

Nisam u tvojoj situaciji, ali mogu da zamislim koliko se propusti za 10ak godina, posebno ako se vidite samo za slave.
I to ne razumem, radovanje nekom, radujem se kada mi brat dodje iz skole, kada vidim majku i oca zive i zdrave, a sad da se radujem sto mi je neki drug dosao na slavu, sa kojim se vidjam svaki dan skoro, ili sa kojim se vidim jednom u tri meseca, pa ne, ne radujem se.
Krivo mi je sto se meni ti ljudi raduju mozda, sto im moje prisustvo znaci, iako mi zaista nije jasno zasto, a ja tako sebicno postupam, jer me mrzi da pravim obavezu sebi.

 

[Durra]

Ne znam koliko godina imas, moj savet ti je da se malo opustis i manje mislis sta drugi misle
Prijatelj si pravi kad te prijatelj zove da mu pomognes oko necega i ti dodjes, a to sto neces da pricas i da se druzis - nemoj dok ne osetis potrebu

 

[Lollol]

To je dobar savet, mada kada se ne druzis i ne pricas sa ljudima, tesko je da cete zamoliti za pomoc ili nesto.
Naravno, za pomoc sam uvek tu, uprkos svojim nekim obavezama, a sto se gluposti tice, druzenje i sl., radije bi radio nesto sto je meni bitno nego da se druzim, ne uvek, ali cesto.

 

[Durra]

To je dobar savet, mada kada se ne druzis i ne pricas sa ljudima, tesko je da cete zamoliti za pomoc ili nesto.
Naravno, za pomoc sam uvek tu, uprkos svojim nekim obavezama, a sto se gluposti tice, druzenje i sl., radije bi radio nesto sto je meni bitno nego da se druzim, ne uvek, ali cesto.

Mada dosta i internet zna da ubije socijalicaziju, jes o tome razmisljao da li ima on udela u tome ako ima smanjuj ga drasticno

 

[Lollol]

Pa znas kako, meni je posao i obrazovanje cvrstvo vezano za net, tako da moram da budem na netu. Naravno, nije sve tako bajno jer bi radije sedeo na netu negu radio neke druge stvari, ali net mi se nikada nije mesao u skolske obaveze, mislim na srednju i osnovnu, mogu da prekinem da se vidim sa nekim ljudima, kada god, samo mi druzenje ne prija nekada, neke price i neki ljudi me zamaraju i to je to.

 

[Durra]

pa bices "cudan" svejedno druzio se ne druzio sa ljudima, to se vidi tako da udovolji sebi
mada cini mi se da velik otpor imas za drustvo sto si negde zapostavio svoje pravo da iskazes sta osecas, sta ti odgovara, smeta i zato ti i ne godi druzenje
Sledeci put kad odes na slavu lez na krevet i upali televizor, ko da si kuci pa nek se cude - ko zameri taj je blesav

 

[ristob]

Pa i ne druži se ni skim iz čiste kurtoazije (jer u tom slučaju je nelagodno i tebi i svim prisutnim) nego samo kad se mora i bježi što prije s valjanom isplikom. Ne radi nikada što je jalovo, nego samo ono od čega ćeš imati koristi. Moraš uraditi i korist onima do kojih ti je stalo (i njima do tebe) pa makar to bilo i samo druženje na slavi ili bilo gdje drugo. Radi vrijedno i korisno sebi, ali i drugima, pa će prijatelji i drugovi sami dolaziti. Navikavaj ih da im posvećuješ vremena koliko tebi odgovara, a ne koliko bi oni htjeli. Osim jedino - kad se mora. Ok?

 

[palama]

jedino mora da se umre...nista drugo ne mora.

 

[Jennifer Jennin]

Dragim ljudima rado idem na slavu i radujem se kad dolaze meni

 

[Lollol]

Dragim ljudima rado idem na slavu i radujem se kad dolaze meni

Bas to, ja u zivotu imam samo jednu osobu kojoj se radujem kada mi dodje, pa cak i nenajavljeno, a sto se ostalih tice...pa to je druga prica

 

[Џорџи]

Pa retko ko ima bas 10 dragih ili treba traziti dalje ili ne provedemo dovoljno vremena s nekim da bi nam postao drag

 

[Jennifer Jennin]

ja imam više od 10 dragih...

 

[bezibre!]

pa meni je uvek smešno bilo to kao čovek je društveno biće
kad je čovek najusamljenije biće
koje se od hiljadu ljudi možda konektuje s 1 ili 2 a moža ni sa toliko
ako smo već robovi socijalizacije onda robujmo
mene bi samlelo da se družim s nekim jer tako treba
a ni na slave ne idem gde mi je dosadno tako da nemam pojma

 

[gost 198065]

Da li ste se nekada osetili kao da su vam medjuljudski odnosi kao neka obaveza koju samo morate da zavrsite i da odete kuci i da radite nesto drugo?

Moj primer, drugar me povoze na neku slavu, ja odem nerado i jedva cekam da se vratim kuci, po mogucnoscu da sto pre odem.
Druga situacija, drugi drugar me pozove sutradan na slavu, a posto je u drugom gradu, meni nije do cimanja da idem cak u drugi grad na neku gozbu i druzenje, a jos manje mi je da pravim sebi obavezu da svake godine radim to, kao i da ga svake godine pozivam kod mene.

Nevezano za ova dva primera, ja se poprilicno cesto osecam kao da je sve to neka obaveza i da "drugarstvo" zahteva ispunjavanje odredjenih obaveza zarad nekog funkcionisanja.

Ima li neko ovakav slican osecaj i sta je problem i da li postoji resenje takvoh problema?

Dobrodošao u u klub.

 

[_Snow Queen_]

Da li ste se nekada osetili kao da su vam medjuljudski odnosi kao neka obaveza koju samo morate da zavrsite i da odete kuci i da radite nesto drugo?

Moj primer, drugar me povoze na neku slavu, ja odem nerado i jedva cekam da se vratim kuci, po mogucnoscu da sto pre odem.
Druga situacija, drugi drugar me pozove sutradan na slavu, a posto je u drugom gradu, meni nije do cimanja da idem cak u drugi grad na neku gozbu i druzenje, a jos manje mi je da pravim sebi obavezu da svake godine radim to, kao i da ga svake godine pozivam kod mene.

Nevezano za ova dva primera, ja se poprilicno cesto osecam kao da je sve to neka obaveza i da "drugarstvo" zahteva ispunjavanje odredjenih obaveza zarad nekog funkcionisanja.

Ima li neko ovakav slican osecaj i sta je problem i da li postoji resenje takvoh problema?

Ja te potpuno razumijem! Tako mrzim gomilu ljudi koji se nadvikuju ili odvoje u malim grupicama i caskaju neobavezno obavezno na ozbiljne teme! Ja brate vise volim u cetiri oka! I to sa rijetkima i odabranima.
Nikad ne idem nigdje gdje mi se ne ide, ne znam za red, i pravo da ti kazem, bole me uvoooo!!!!

 

[_Snow Queen_]

Bas to, ja u zivotu imam samo jednu osobu kojoj se radujem kada mi dodje, pa cak i nenajavljeno, a sto se ostalih tice...pa to je druga prica

Bolje jednu vrijednu, nego milion povrsnih! Ja imam vise...