комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Други светски рат, антифашизам и Југославија: Зашто је данас важна Марија Бурсаћ - прва народна хероина
Наташа Анђелковић 23 септембар 2021
Спомен биста хероини Другог светског рата Марији Бурсаћ у београдској основној школи која носи њено име
О теби пјевам, Маријо, Маријо!
Ој, дјевојко ратниче, ратниче,
што си под титовку свила плетенице,
и срцем кренула противу бетона.
Ови стихови посвећени су првој жени народном хероју Марији Бурсаћ, партизанки која је погинула са 23 године, јуришајући на непријатељске бункере у Другом светском рату.
Игром судбине, смртно је рањена 1943. на Пркосима у врлетима Босне и Херцеговине, а на носилима до болнице Марија Бурсаћ је пркосно певала.
ОШ „Марија Бурсаћ" смештена је у Звездарској шуми у Београду
Пре тачно пола века ову песму инспирисану поезијом Бранка Ћопића са Корни групом Корнелија Ковача отпевала је тада млада хрватска певачица Јосипа Лисац.
„Марија Бурсаћ је један од примера колико је жена храбра и снажна", каже Лисац за ББЦ на српском.
- Митра Митровић - хероина Србије препуштена забораву
- Колико се данас сећамо народних хероја
- Прича о војвођанској Немици која је преживела усташке логоре
Нема јачег и слабијег пола
На њеном, као и многим другим, примерима јасно се види колико је подела на јачи и слабији пол које је „цивилизовано" друштво наметнуло - погрешна, оцењује Лисац.„То ми је увек сметало.
„Моја аматерска дијагноза је да је жена једнако снага, а мушкарац једнако емоција", напомиње загребачка уметница.
„Мушкарци су изузетно емоционални и управо зато што је друштво било тако некоректно кроз све ове векове мушкарци је требало да сакривају емоције иа показују снагу и храброст, а нису такви.
„Жена је снажнија и храбрија, а она је као 'слабији' пол била заробљена и могла само одгајати децу", напомиње Јосипа Лисац.
Таква судбина чекала је и Марију Бурсаћ која се 2. августа 1920. родила у селу Каменици, код Дрвара у Босни и Херцеговини.
„Она је са села из тада, а и сада забаченог места какав је Дрвар без обзира на све ресурсе које је природа дала том простору, ту се врло тешко живело", каже за ББЦ историчар из Санског моста Велид Селман.
Марија је детињство провела као чобаница, чувала је овце и говеда до 14. године.
Уз то, као најстарије дете код куће је имала много обавеза - прала веш, шила, кувала, све што је требало.
Имала је дара за вез и ручни рад, али су је занимала и слова.
У књизи „Жене хероји" Миле Беоковић пише да је Марија од млађег брата кришом узимала буквар и учила слова, иако се тада сматрало нормалним да је жена неписмена.
Они који су је познавали описују је као ведру девојку, увек спремну за шалу и песму.
- „Откуд жена на фронту": О питању Дарији Кисић Тепавчевић, женама у рату и гомили ордења
- Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију
У школу ће кренути тек као пунолетна 1938. и то на курс за домаћице.
Школски учитељ био је комуниста Велимир Стојнић који је вероватно значајно утицао на то да се Марија већ јула 1941. прикључи Народноослободилачкој борби (НОБ).
У јесен исте године постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).
„Локални учитељ је препознао ту унутрашњу снагу, ту енергију која је извирала из ње коју је поседовала, а није је била свесна.
„То је дошло до изражаја појавом антифашистичког отпора после устанка у Југославији и она се врло активно прикључила борби.
„Од једне неписмене девојчице сазрела је у једног снажног антифашисту и наметнула се упорношћу и одлучношћу", напомиње Селман.
Најпре је помагала борцима, скупљала храну, одећу и обућу за њих.
Напредовала је и у партијској организацији, постала је политички комесар у омладинској чети.
Почетком 1943. Марија ће на лични захтев бити примљена у Десету крајишку бригаду, где је прво била болничарка, а касније и боркиња-бомбаш.
„Лични пример је преносила на друге и из те снаге изворе њен ауторитет и није случајно што је она проглашена за прву жену народног хероја у Југославији.
„Требало би да буде пример младим генерацијама, а не зна се ништа о њој", наводи Селман.
И Маријин брат Душко Бурсаћ отишао је у партизане и био СКОЈ-евац.
Погинуо је наредне године, 25. маја 1944. за време чувене битке познате као Десант на Дрвар и касније добио највише признање Орден народног хероја.
Дугогодишњи професор и својевремено директор гимназије у Санском мосту наводи да се у данас током образовања младих на Балкану врло мало учи о вредностима антифашизма.
„Помало се историја идеологизира, усмерава у неким другим правцима који не доносе добро никоме.
„Зато је добро да се прича о Марији Бурсаћ као симболу, хероју, антифашисти, жени необразованој која је спознала те вредности и ставила све, па и свој живот у ту борбу", додаје он.
- Ко се данас и како сећа Пинкија
- Иво Лола Рибар - југословенски Че Гевара који је волео Слободу
- Алија Сиротановић, заборављени југословенски јунак саткан од идеала
Лабудова песма
Средином 1943. прележала је тифус, али се пре потпуног опоравка вратила у чету.Марија Бурсаћ смртно је рањена у ноћи између 17. и 18. септембра 1943. на Пркосима када јој је парче минобацачке гранате покидало глежањ десне ноге.
На супротној страни били су Немци и усташе, чији је гарнизон требало напасти и узети им оружје и опрему.
Умрла је од гангрене пет дана касније 23. септембра у малој импровизованој болници у Видову селу надомак Дрвара.
Целим путем до болнице певала је партизанске песме.
Једне од њих стихови су гласили „Мила мајко, кад у борбу пођем, ти не плачи ако ти не дођем..."
Иако може звучати звучи као митологија, то су историјске чињеница, напомиње Селман.
link
Слава великој хероини Босне! Власт председника СНС-а не воли антифашизам. Додуше, није га волела ни влада Коштуњавог, иначе би антифашистичка борба била садржана у преамбули Устава, баш као што је то случај са Републиком Хрватском.
