Imam poprilicno godina i zbunjena sam cini mi se vise nego ikada.Mnogo stvari me zbunjuje.Jedna od njih je susret od pre skoro 2 godine.
Bas u periodu teskog licnog iskustva i nemalog razocarenja u svet oko sebe i ljude koji ga cine,i bas onda kada sam odlucila da postanem pomalo "droljasta" jer mi je postalo muka od sebe same, susrecem doticnog gospodina...
Odlicno,pomislih u sebi,idealan je za sprovodjenje moga plana.Simpatican,zgodan,samo u kratkoj poseti jer odavno ne zivi na nasim prostorima...ma takav mi bas sada treba.Nikakvo ukljucivanje emocija vise,one su mi ionako napravile samo haos od zivota.Ja razvedena vec dugo,tek izasla iz veze koja me je dokrajcila,s cvrstom odlukom da je krajnje vreme da poradim na sebi i ne dozvolim vise nijednom da mi prodrma kavez.Dvoumim se izmedju dve strategije:
Biti samouverena,stabilna ,misteriozno suzdrzana zena koja vodi razgovor i malo toga kaze o sebi ili
Biti nezna,treptava,mazna koketa koja pomno slusa i nista ne kaze o sebi...
Razgovor tece pitko,neobavezno,leprsavo..i hvatam sebe da sam previse opustena,opet pricam previse o sebi,iskreno,otvoreno..uzas
Na momente uspevam da kontrolisem sta pricam ali nesto u njegovom pogledu me opusta i ja opet brbljam o svemu kao da se poznajemo 100 godina.Toliko o strategiji
Opet sam "ja" bila ja..otvorenog pogleda,otvorenih misli jos otvorenijeg razgovora.
Stni su sati vec i jasno je kao dan da se on i ja necemo rastati tek tako.Odlucujemo da odemo do drugog lokala (koji radi celu noc).Do "juce" ja bih se sada oprostila,pozelela laku noc i pustla da sve prenoci.Ali jos uvek zeleci da budem neka druga,jasno dajem signale da je nepotrebno gubljenje vremena odlaziti u neku drugu kafanu ili sta god vec ugostiteljskog tipa.Ulazimo u njegov auto koji je iznajmio od renta-car-a i precutno se odvozimo kod njega.
Malo mi je frka u glavi,dosta se popilo a ja tek sada pocinjem da razmisljam o tome sta radim,da li ja to bas mogu,sta ako je on neki manijak...Prikrivam nervozu i kao tinejdzerka cekam sledeci njegov korak.
Izlazimo iz auta i upadamo u sneg koji je prilicno napadao.Opsujem u sebi i nastavim da se probijam do ociscenog dela staze.Uzeo mi je ruku,nezno me pridrzavajuci da ne padnem i taj gest mi se dopao,nekako mi je ulio samopouzdanje.Totalno nerazumno ali od tog trenutka pocinjem bezrezervno da mu verujem.Dolazimo do ulaznih vrata i nastaju poznate muke otkljucavanja istih u pripitom stanju
Napokon je kljuc pronasao svoje mesto i vrata se otvaraju uz blagu skripu.Pokazuje mi prstom na usnama da treba da budemo tihi.Na prstima smo prosli kroz zajednicku trpezariju i nekako u onom mraku dosli do stepenista koje vode do njegove sobe.
Zakoracila sam i odmah udarila u ogroman krevet koji je zauzimao dve trecine sobe.Nasmejala sam se i oboje smo se stropostali na njega.Poljubili smo se i ja sam se najezila.Kako je moguce da moze poljubac da bude istovremeno tako strastven,nezan,blizak...
Ne znam bas sta sam ocekivala od ove noci,da li ludi strastveni sex dva neznanca,ili saznanje da sam pogresila i da mi sve ovo nije trebalo..ali znam da nikako nisam ocekivala mnogo obostrane neznosti,dodira,poljubaca ,zagrljaja,gde je sex u stvari postao nebitan.Ne znam ni koliko je sve to trajalo pre nego sto je zaspao,malo sam izgubila osecaj za vreme.Bila sam zbunjena.Silinom svojih emocija,silinom zelje da dodiri ne prestanu.Cinjenicom da je on jedan stranac koga sam upoznala pre samo nekih 7-8 sati a kojeg sam dozivela toliko bliskim da me je to uplasilo.Da li sam toliko ranjiva? Da li toliko ostecena prethodnom vezom da mi je neznost u tolikoj meri potrebna pa sve preuvelicavam?Dugo sam bila budna u svojim mislima,dugo sam posmatrala njegovo usnulo lice i studirala svaku crtu trazeci odgovor.Sanjao je.Buncao je nerazumno i bio mi je tako drag..U jednom trenutku je skocio,bacio se preko mene i zagrlio me snazno.I drzao me tako dugo.Uplasio me je.Svasta mi je proletelo kroz glavu...ko zna sta sada sanja,ko zna koju sada sanja.Previse je snazan sta ako postane grub? Sta ako sada..i tada sam se naprosto opustila.Prijao mi je njegov zagrljaj.Bio mi je potreban.Pa sta i ako u snu sada grli neku drugu.Zaspala sam.
Probudio me njegovpogled.Znate za onaj osecaj kada osetite da vas nek gleda.E bas taj.Otvorila sam oci i srela se sa njegovim pogledom.Pozelela sam da tako ostanemo godinama.I to me ponovo zbunilo.Rekao mi je da je tu jos 5-6 dana.Pomislila sam kako je velika sreca sto je tako.Ja bih se vezala jako brzo,to mi je u tom trenutku postalo jasno.Za njega sam verovatno Bozicni poklon dok je u poseti kod roditelja i umro bi od smeha da moze da cuje moje misli.Ne sme da me oseti,pa ispascu smesna.Kao neka klinka pobogu,poludela od malo neznosti.Pa ja sam bre samostalna zena,samohrana majka,svi me dozivljavaju kao jaku,takva moram i za njega da ostanem.Ovo je lep dozivljaj u novogodisnje praznike,i tako i treba da gledam na nas.
Posle kafe,odvezao me je do lokala u kome smo bili ispred kog je ostao moj auto.Razisli smo se nekako kao dva prijatelja.
Vidjali smo se i narednih noci koliko je jos bio tu.Uzivala sam u svakom nasem provedenom trenutku ali sam se trudila da se to mnogo ne vidi.Kao i on.Inace je prilicno zatvoren tip,pricljiv jedino posle par piva,s maskom grubog momka.Prvu noc je skinuo tu masku i pridobio me.
Dosao je i dan rastanka.Sebe sam vec pripremila da je to poslednji put kada cu ga videti i cuti.Nije mi bilo svejedno ali velika sam devojcica i neke stvari se jednostavno moraju prihvatiti onakvim kakve jesu.
Mislim da nam je rastanak cak bio hladniji nego sto je trebalo.Cak nisam zatrazila nikakav njegov kontakt telefon,adresu,mail...bilo sta.Pa dobro,to si znala od pocetka,a to si i zelela,neobavezan sex sa strancem koji je pao sa neba jer si ti u stvari postala moderna slobodna i svoja zena koja nece vise nijednom dozvoliti da joj "uzdrma kavez"...samoj sebi sam govorila.
Ne znam koliko je proslo,10-15 dana,mozda i koji dan vise kada mi je zazvonio telefon..Pogledala sam displej,ugledala pozivni koji mi je nepoznat...i pozelela jako da je ON.
I bio je ON.Poceo je da izgovara moje misli,pricao je o prvoj noci,pricao je o zagrljaju u snu kada sam mislila da sanja neku drugu...i tada sam shvatila da je na njega nas susret delovao potpuno isto .Drhtala sam,suze su mi krenule,eksplodirale su mi emocije.
Uskoro ce Nova Godina,uskoro ce biti 2 godine od naseg susreta.
Zbunjena sam jos vise sto i dalje isto reagujem na njegov poziv,na njegov glas.Od mog plana da postanem malo "droljasta" nije ostalo nista.Sada zivim u nekom iscekivanju da ce nesto vazno da mi se dogodi.Smenjivali su mi se razni osecaji tokom ove skoro dve godine.Bilo je perioda jake ceznje,perioda ljutnje na sbe i na njega sto mi kontakt sa njim ne dozvoljava da idem dalje,perioda kada se nismo culi pola godine zbog toga,perida kada ga sanjam vise noci uzastopno a on bas tada nazove....
Deo mene razmislja racionalno i svestan je da je stvorena iluzija koja me uvlaci sve dublje i da zbog nje gubim dragoceno vreme a godina vise nemam bas malo,ali taj deo brzo potisnem i dam sebi jos malo vremena iz straha da ne ispustim iz nestrpljenja mozda nesto sto sam bas cekala citavog zivota.
Volela sam do sada dva puta iskreno i jako.Prvoga puta mladalacki snazno i ta ljubav uvela me je u brak koji mi je podario predivnu decu.Drugoga puta je bila ona prava ljubav zrela koja je postepeno rasla,godinama bivajuci sve jaca i jaca i za koju nikada necu saznati da li je dozivela svoj vrhunac ili ne jer je grupo prekinuta tragicnom smrcu mog voljenog bica.Dugo mi je trebalo da se oporavim,mada mislim da nikada necu potpuno i sigurna sam da se da je nemoguce doziveti takvu ljubav jos jednom...
Zato i jesam zbunjena.Sta se sada desava i kako je moguce da vam osoba koju sretnete u prolazu,skojom provedete veoma malo vremena posle svih zivotnih iskustava koje ste imali ovoliko uzdrma kavez...
Ne mogu se a ne zapitati: Koloko se puta u zivotu moze voleti?
Bas u periodu teskog licnog iskustva i nemalog razocarenja u svet oko sebe i ljude koji ga cine,i bas onda kada sam odlucila da postanem pomalo "droljasta" jer mi je postalo muka od sebe same, susrecem doticnog gospodina...
Odlicno,pomislih u sebi,idealan je za sprovodjenje moga plana.Simpatican,zgodan,samo u kratkoj poseti jer odavno ne zivi na nasim prostorima...ma takav mi bas sada treba.Nikakvo ukljucivanje emocija vise,one su mi ionako napravile samo haos od zivota.Ja razvedena vec dugo,tek izasla iz veze koja me je dokrajcila,s cvrstom odlukom da je krajnje vreme da poradim na sebi i ne dozvolim vise nijednom da mi prodrma kavez.Dvoumim se izmedju dve strategije:
Biti samouverena,stabilna ,misteriozno suzdrzana zena koja vodi razgovor i malo toga kaze o sebi ili
Biti nezna,treptava,mazna koketa koja pomno slusa i nista ne kaze o sebi...
Razgovor tece pitko,neobavezno,leprsavo..i hvatam sebe da sam previse opustena,opet pricam previse o sebi,iskreno,otvoreno..uzas
Na momente uspevam da kontrolisem sta pricam ali nesto u njegovom pogledu me opusta i ja opet brbljam o svemu kao da se poznajemo 100 godina.Toliko o strategiji Opet sam "ja" bila ja..otvorenog pogleda,otvorenih misli jos otvorenijeg razgovora.
Stni su sati vec i jasno je kao dan da se on i ja necemo rastati tek tako.Odlucujemo da odemo do drugog lokala (koji radi celu noc).Do "juce" ja bih se sada oprostila,pozelela laku noc i pustla da sve prenoci.Ali jos uvek zeleci da budem neka druga,jasno dajem signale da je nepotrebno gubljenje vremena odlaziti u neku drugu kafanu ili sta god vec ugostiteljskog tipa.Ulazimo u njegov auto koji je iznajmio od renta-car-a i precutno se odvozimo kod njega.
Malo mi je frka u glavi,dosta se popilo a ja tek sada pocinjem da razmisljam o tome sta radim,da li ja to bas mogu,sta ako je on neki manijak...Prikrivam nervozu i kao tinejdzerka cekam sledeci njegov korak.
Izlazimo iz auta i upadamo u sneg koji je prilicno napadao.Opsujem u sebi i nastavim da se probijam do ociscenog dela staze.Uzeo mi je ruku,nezno me pridrzavajuci da ne padnem i taj gest mi se dopao,nekako mi je ulio samopouzdanje.Totalno nerazumno ali od tog trenutka pocinjem bezrezervno da mu verujem.Dolazimo do ulaznih vrata i nastaju poznate muke otkljucavanja istih u pripitom stanju
Napokon je kljuc pronasao svoje mesto i vrata se otvaraju uz blagu skripu.Pokazuje mi prstom na usnama da treba da budemo tihi.Na prstima smo prosli kroz zajednicku trpezariju i nekako u onom mraku dosli do stepenista koje vode do njegove sobe.Zakoracila sam i odmah udarila u ogroman krevet koji je zauzimao dve trecine sobe.Nasmejala sam se i oboje smo se stropostali na njega.Poljubili smo se i ja sam se najezila.Kako je moguce da moze poljubac da bude istovremeno tako strastven,nezan,blizak...
Ne znam bas sta sam ocekivala od ove noci,da li ludi strastveni sex dva neznanca,ili saznanje da sam pogresila i da mi sve ovo nije trebalo..ali znam da nikako nisam ocekivala mnogo obostrane neznosti,dodira,poljubaca ,zagrljaja,gde je sex u stvari postao nebitan.Ne znam ni koliko je sve to trajalo pre nego sto je zaspao,malo sam izgubila osecaj za vreme.Bila sam zbunjena.Silinom svojih emocija,silinom zelje da dodiri ne prestanu.Cinjenicom da je on jedan stranac koga sam upoznala pre samo nekih 7-8 sati a kojeg sam dozivela toliko bliskim da me je to uplasilo.Da li sam toliko ranjiva? Da li toliko ostecena prethodnom vezom da mi je neznost u tolikoj meri potrebna pa sve preuvelicavam?Dugo sam bila budna u svojim mislima,dugo sam posmatrala njegovo usnulo lice i studirala svaku crtu trazeci odgovor.Sanjao je.Buncao je nerazumno i bio mi je tako drag..U jednom trenutku je skocio,bacio se preko mene i zagrlio me snazno.I drzao me tako dugo.Uplasio me je.Svasta mi je proletelo kroz glavu...ko zna sta sada sanja,ko zna koju sada sanja.Previse je snazan sta ako postane grub? Sta ako sada..i tada sam se naprosto opustila.Prijao mi je njegov zagrljaj.Bio mi je potreban.Pa sta i ako u snu sada grli neku drugu.Zaspala sam.
Probudio me njegovpogled.Znate za onaj osecaj kada osetite da vas nek gleda.E bas taj.Otvorila sam oci i srela se sa njegovim pogledom.Pozelela sam da tako ostanemo godinama.I to me ponovo zbunilo.Rekao mi je da je tu jos 5-6 dana.Pomislila sam kako je velika sreca sto je tako.Ja bih se vezala jako brzo,to mi je u tom trenutku postalo jasno.Za njega sam verovatno Bozicni poklon dok je u poseti kod roditelja i umro bi od smeha da moze da cuje moje misli.Ne sme da me oseti,pa ispascu smesna.Kao neka klinka pobogu,poludela od malo neznosti.Pa ja sam bre samostalna zena,samohrana majka,svi me dozivljavaju kao jaku,takva moram i za njega da ostanem.Ovo je lep dozivljaj u novogodisnje praznike,i tako i treba da gledam na nas.
Posle kafe,odvezao me je do lokala u kome smo bili ispred kog je ostao moj auto.Razisli smo se nekako kao dva prijatelja.
Vidjali smo se i narednih noci koliko je jos bio tu.Uzivala sam u svakom nasem provedenom trenutku ali sam se trudila da se to mnogo ne vidi.Kao i on.Inace je prilicno zatvoren tip,pricljiv jedino posle par piva,s maskom grubog momka.Prvu noc je skinuo tu masku i pridobio me.
Dosao je i dan rastanka.Sebe sam vec pripremila da je to poslednji put kada cu ga videti i cuti.Nije mi bilo svejedno ali velika sam devojcica i neke stvari se jednostavno moraju prihvatiti onakvim kakve jesu.
Mislim da nam je rastanak cak bio hladniji nego sto je trebalo.Cak nisam zatrazila nikakav njegov kontakt telefon,adresu,mail...bilo sta.Pa dobro,to si znala od pocetka,a to si i zelela,neobavezan sex sa strancem koji je pao sa neba jer si ti u stvari postala moderna slobodna i svoja zena koja nece vise nijednom dozvoliti da joj "uzdrma kavez"...samoj sebi sam govorila.
Ne znam koliko je proslo,10-15 dana,mozda i koji dan vise kada mi je zazvonio telefon..Pogledala sam displej,ugledala pozivni koji mi je nepoznat...i pozelela jako da je ON.
I bio je ON.Poceo je da izgovara moje misli,pricao je o prvoj noci,pricao je o zagrljaju u snu kada sam mislila da sanja neku drugu...i tada sam shvatila da je na njega nas susret delovao potpuno isto .Drhtala sam,suze su mi krenule,eksplodirale su mi emocije.
Uskoro ce Nova Godina,uskoro ce biti 2 godine od naseg susreta.
Zbunjena sam jos vise sto i dalje isto reagujem na njegov poziv,na njegov glas.Od mog plana da postanem malo "droljasta" nije ostalo nista.Sada zivim u nekom iscekivanju da ce nesto vazno da mi se dogodi.Smenjivali su mi se razni osecaji tokom ove skoro dve godine.Bilo je perioda jake ceznje,perioda ljutnje na sbe i na njega sto mi kontakt sa njim ne dozvoljava da idem dalje,perioda kada se nismo culi pola godine zbog toga,perida kada ga sanjam vise noci uzastopno a on bas tada nazove....
Deo mene razmislja racionalno i svestan je da je stvorena iluzija koja me uvlaci sve dublje i da zbog nje gubim dragoceno vreme a godina vise nemam bas malo,ali taj deo brzo potisnem i dam sebi jos malo vremena iz straha da ne ispustim iz nestrpljenja mozda nesto sto sam bas cekala citavog zivota.
Volela sam do sada dva puta iskreno i jako.Prvoga puta mladalacki snazno i ta ljubav uvela me je u brak koji mi je podario predivnu decu.Drugoga puta je bila ona prava ljubav zrela koja je postepeno rasla,godinama bivajuci sve jaca i jaca i za koju nikada necu saznati da li je dozivela svoj vrhunac ili ne jer je grupo prekinuta tragicnom smrcu mog voljenog bica.Dugo mi je trebalo da se oporavim,mada mislim da nikada necu potpuno i sigurna sam da se da je nemoguce doziveti takvu ljubav jos jednom...
Zato i jesam zbunjena.Sta se sada desava i kako je moguce da vam osoba koju sretnete u prolazu,skojom provedete veoma malo vremena posle svih zivotnih iskustava koje ste imali ovoliko uzdrma kavez...
Ne mogu se a ne zapitati: Koloko se puta u zivotu moze voleti?
