DREVNI IZUMI

Sentient:
Ako ova nasa civilizacija pregura prvu polovinu ovog veka, verovatno ces moci da racunas na zivotni vek izmedju 100-150god; tvoja deca ce moci racunati bar na 200-300 god u prvoj inkarnaciji.
Kliknite za proširenje...

Joj! Inkarnacija... Reinkarnacija... I još kažeš da mistika ne rešava probleme :mrgreen:
Možda će civilizacija pregurati polovinu ovog veka, ja neću:(

Sentient:
Nije bas tako. Najvise para se ulaze u stvari koje mogu najbrze ulozene pare da umnoze. Of course, vojna industrija je nedvosmisleno jedna od industrija sa najvecim obrtom kapitala.

S druge strane, tu je i jaka pozitivna povratna sprega na opsti stepen naucnog razvoja....

I takodje, povremeni iskoraci vojne industrije u oblasti koje nemaju nikakve direktne veze s uvecanjem vojne moci...
Kliknite za proširenje...

Mda... Teflon i WD40 :confused:
 
Poslednja izmena:
Zazijavalo:
Genetski modifikovani organizmi NISU hibridi proizvedeni od postojećih sorti delovanjem raznih mutagenih agenasa. Zračenjem, mrvljenjem zrna, hemikalijama dobijaju se mutacije gena koji su već postojali u kukuruzu. E, kada se uzme sekvenca genetskog zapisa iz nekog drugog organizma i pomeša se sa genima kukuruza, tek onda se može govoriti o genetski modifikovanom organizmu. A ovde već naziremo niz stravičnih scenarija.
Pored toga, činjenica je da se genetski modifikovan kukuruz može štititi većim količinama herbicida - opakih kancerigenih supstanci čiji ostaci stižu u hranu namenjenu ljudima.
Vitamin A, odnosno karoten nalazi se u mnogim namirnicama. Nije neophodno da se veštački ubacuje u kukuruz. Možda u Americi gde je jedini izvor antioksidanasa kafa, a hlebu se dodaje pedesetak materija uništenih u procesu prerade brašna :mrgreen:

Ni u kom slučaju ne mislim da religija ili filozofija mogu nahraniti gladne. Ali to ne znači da slepo verujem u naučna dostignuća. Pre pedesetak godina smišljen je DDT - opak insekticid koji se odavno ne koristi, ali još uvek se nalazi u masnim tkivima sisara, uključujući ljude.
Istina je, postignut je značajan napredak u poljoprivrednoj proizvodnji - biljke daju i po desetak puta više plodova nego u klasičnoj proizvodnji, ali kada se pogleda lista korisnih sastojaka, vidi se da se po hektaru dobija isto onoliko ili čak manje nego u klasičnoj proizvodnji. Jabuke imaju više vode, pa su teže na kantaru, ali količina vitamina i sl. je jednostavno razređena tom vodom. Kao bonus dobijamo sve ostatke modernih hemijskih zaštitnih sredstava koja starim sortama nisu ni potrebna.

A evo, što se tiče afričkih zemalja - manje ratovanja - više kukuruza - klasičnih hibrida.
Kliknite za proširenje...


Htedoh da te pitam, ali nikako da stignem.

Radi se baš i o toj silnoj vodurini koju pominješ. :(
Kada sam pre 10-tak god. ziveo i radio po južnom i istočnom mediteranu, retkost je da si mogao naći svinjetinu. Uglavnom smo je upotrebljavali na Kipru. Tada smo pokušavali u zimskom periodu svašta da pravimo i nije nam uspevalo.
1. kada se peče u tiganju, prštalo je na sve strane kao da si prosuo vodu na vrelo ulje. Ono što bi ostalo bilo je malo, skvrčeno, neugledno i neukusno.
2. kada smo sušili kobaje po starom srpskom varvarskom običaju, bile su kao uvrnute duge viršle.
3. kada smo sušili krmenadle, (koje su bile čisto meso) posle mesec dana imale su prečnik 5-6cm i tvrde,ali i nejestive kao pendrek.

:(

Obilazili smo i druge kasapnice, dok nismo ukapirali da je sve to isto i rečeno nam je meso uvek iz V.Britanije. ???
E sad šta su to uvaljivali kipranima ? Ne znam da li je i danas takva situacija isto, ne znam ? Uglavnom je to meso moglo na roštilj ili da se kuva !

:(
 
Mystic_:
Htedoh da te pitam, ali nikako da stignem.

Radi se baš i o toj silnoj vodurini koju pominješ. :(
Kada sam pre 10-tak god. ziveo i radio po južnom i istočnom mediteranu, retkost je da si mogao naći svinjetinu. Uglavnom smo je upotrebljavali na Kipru. Tada smo pokušavali u zimskom periodu svašta da pravimo i nije nam uspevalo.
1. kada se peče u tiganju, prštalo je na sve strane kao da si prosuo vodu na vrelo ulje. Ono što bi ostalo bilo je malo, skvrčeno, neugledno i neukusno.
2. kada smo sušili kobaje po starom srpskom varvarskom običaju, bile su kao uvrnute duge viršle.
3. kada smo sušili krmenadle, (koje su bile čisto meso) posle mesec dana imale su prečnik 5-6cm i tvrde,ali i nejestive kao pendrek.

:(

Obilazili smo i druge kasapnice, dok nismo ukapirali da je sve to isto i rečeno nam je meso uvek iz V.Britanije. ???
E sad šta su to uvaljivali kipranima ? Ne znam da li je i danas takva situacija isto, ne znam ? Uglavnom je to meso moglo na roštilj ili da se kuva !

:(
Kliknite za proširenje...

E, da. Nisu samo jabuke. To je jednostavna veterinarska ekonomija. Prirast životonja je nekakva opadajuća funkcija starosti. Tako je vrlo isplativo gajiti svinje prvih par meseci, a kada pređu 120 kg imaš samo gubitke. Zato su stvoreni hibridi koji uspevaju da progutaju ogromne količine hrane u prvih par meseci, pa ih prodaš sa velikom zaradom, ali njihovo meso nije "dozrelo". To znači da su im mišićna vlakna u intenzivnom rastu pa imaju znatno više vode i relativno malo belančevina. Na roštilju ovo meso dovoljno je malo ugrejati tako da se ukuva u sopstvenoj pari, a kada se kuva ne gubi vodu jer se uspostavi ravnoteža sa ostatkom čorbe.
Čuo sam još jednu zabavnu priču o nekima koji su pokušali da žive u Americi, ali im nije uspelo zbog hrane. E, ti su kupili pile i probali da naprave supu. Supa je ispala dobra, a meso plavkasto-sivo i neprijatnog ukusa. Kud će - šta će - bace meso mačkama lutalicama koje su im se muvale ispod prozora, ali to ni mačke nisu htele da jedu, nego pomirišu i ostave.
Cenim da je sledeći korak genetski modifikovani čovek koji će to uspeti da jede. :mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top