Дража Михаиловић и битка на Неретви

[vučji čopor]

Добро је па такав документ не постоји, брука је правити се као да постоји.

Их Лекизане , како да не постоји , видиш да постоји уњиховом архиву - znaci.net

 

[Nikita Kulganov]

Povodom još jednog grubog falsifikovanja činjenica o bici na Neretvi
Prikrivanje Dražinih četnika i njihovog teškog poraza
U Danasu od 9. februara, u rubrici Arhiv, između ostalog, navedena je i Bitka na Neretvi 1943: „Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga (ja bih radije naveo: ustaških, jer prave hrvatske snage bili su upravo partizani – R.V.) na Neretvi, poznat kao „Bitka za ranjenike“. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.“
Postavlja se pitanje, ne Danasu, nego izvoru ovih podataka koji ih je lansirao medijima – gde su sakrili četnike koji su se, na strani okupatora, tada borili na Neretvi? Nije to bio vod, četa ili slično nego više od 12.000 Dražinih četnika, koji su bili zaposeli obronke planine Prenj na levoj obali Neretve, s ciljem da „dotuku“ partizane ako pokušaju preći Neretvu. Položaji su im bili tako pogodni da se ni lisica ne bi mogla provući. Italijanska transportna avijacija snabdevala ih je pomoću padobrana, a nemačka borbena avijacija podržavala ih je žestoko tukući litice Prenja, više dana, dokle su u svom napredovanju partizani dostizali. Bio sam učesnik i očevidac tih događaja i to u ulozi partizanskog obaveštajca među tim četnicima. Prelazio sam, u toku bitke, i na jednu i na drugu stranu, noseći kokardu na kapi, a petokraku u džepu i obratno. Prvo su, preko srušenog mosta, prepuzale grupe partizana, prepadom s bombama i uz rafale pregazili prve otporne tačke četnika, bez obzira na gustinu njihove vatre, a onda su preko na brzinu imrovizovanog mosta prešli sledeći i u žestokom udaru razbili i potisnuli četnike tako brzo da je Zarija Ostojić, „Čika Branko“, načelnik Štaba Draže Mihailovića, kritikujući

svoje borce, i sam to nazvao „najvećom vojničkom sramotom“.

Dole potpisani je u toku te velike bitke, kada je u dolini Neretve danima ključalo kao u najvećem kazanu, imao sastanak i sa Zarijom Ostojićem, (doneo mu pismo komandanta Konjičke četničke brigade); istih dana i s komandantima 3. krajiške partrizanske brigade Nikolom Karanovićem i 3. sandžačke Velimirom Jakićem i njihovim obaveštajcima. I još je živ svedok tih događaja koji se seća kad su četnici pristizali, marširajući kroz Konjic, obesno pevajući: „Paveliću, odreši nam ruke, da na Bajram pokoljemo Turke.“ Ti „antifašistički borci“ usput su pljačkali i ubijali civile, a u borbi su razbijeni tako brzo kako njihovi sizereni nisu mogli ni sanjati. I, ko se to sada sramoti da falsifikuje istoriju? Ima li tu obraza i makar zrnca ljudskosti?
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/prikrivanje-drazinih-cetnika-i-njihovog-teskog-poraza/

 

[proka]

Добро је па такав документ не постоји, брука је правити се као да постоји.

.
o da, takav dokument postoji i dostupan ti je u muzeju
sećaš se kad je draža bežao pred partizanima tako brzo da je celu svoju arhivu izgubio uz put?
jel trebaju ti detalji?
ko je ono tada spasao draži glavu a da to nisu bili četnici?

 

[Лекизан]

.
o da, takav dokument postoji i dostupan ti je u muzeju
sećaš se kad je draža bežao pred partizanima tako brzo da je celu svoju arhivu izgubio uz put?
jel trebaju ti detalji?
ko je ono tada spasao draži glavu a da to nisu bili četnici?

Аха исто као и она фотографија Дреновића и још многи комунистички фалсификати.
Сећам се да је пометлао комунисте из Херцеговине том приликом.

 

[proka]

Аха исто као и она фотографија Дреновића и још многи комунистички фалсификати.
Сећам се да је пометлао комунисте из Херцеговине том приликом.

pišeš čisto d abi pisao
a da odgovoriš na post bez omalovažavanja ne umeš
kad ni da postaviš link uz svoje postove, to ti nije nikad praksa

dakle, kad je draža bežao pred partizanima i izgubio celokupnu svoju arhivu??

 

[Лекизан]

pišeš čisto d abi pisao
a da odgovoriš na post bez omalovažavanja ne umeš
kad ni da postaviš link uz svoje postove, to ti nije nikad praksa

dakle, kad je draža bežao pred partizanima i izgubio celokupnu svoju arhivu??

Дража бежао пред комунистима на Неретви ниси ти читав.

 

[proka]

Дража бежао пред комунистима на Неретви ниси ти читав.

jok nego je bilo obrnuto

IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 26. FEBRUARA DO 14. MARTA 1943. GODINE
10. marta Petar Baćović izveštava Dražu da su partizani potpuno razbili četiri crnogorske brigade, čiji su se manji delovi prikupili tek u Bijelom Polju:

„Partizani prešli reku Neretvu kod Rame i Jablanice... Branile su Neretvu četiri crnogorske brigade: Lukačevića, Kasalovića, Bojovića i Ružića. U toku 7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manji delovi prikupili čak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a ostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka..

 

[proka]

Peko Dapčević, komandant Druge proleterske divizije, koja je razbila četničku "mišolovku" na Neretvi.


12. marta Ostojić izveštava Dražu da je partizanima moral dobar "zbog mase automatskog oružja, topova, ruskih uspeha i propagande Londona."[55] 13. marta Baćović javlja generalu Mihailoviću da je situacija kritična, da crnogorski i sandžački borci odbijaju da se bore protiv "svojih sinova, sestara i braće" i da dočekuju partizane sa povicima "smrt fašizmu":

„Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupa kapetana Lukačevića u kojoj je pored domaćih bosanaca bilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena. Obe durmitorske brigade i Sandžaklije izdali su, jer su javno izjavili da neće da se bore protiv svojih sinova, sestara i braće koji se nalaze u redovima komunista. Pri nailasku komunista iste su pozdravljali sa pesnicom sa uzvikom: »Smrt fašizmu«.“
(―)
Istog dana i Ostojić depešama izvještava Mihailovića o četničkom slomu:

„Durmitorski korpus pobegao skoro ceo. Usled neprekidnih borbi ostavljen sam, i Vojin korpus počinje sa osipanjem...

Baćović pritešnjen ali drži jučerašnji položaj samo pobegla žabarska artiljerija. Činim sve da sprečim upad ali je neophodno da Pavle krene još danas sa jurišnim bataljonom i stalnim četnicima kamionima... Bez svežih snaga sa sadašnjim trupama bojim se da prodor nećemo sprečiti...

Vojin korpus demoralisan i u raspadanju se povlači od Glavatičeva ka meni. Kriza u punom jeku... Jedini izlaz da Pavle stigne sa traženim trupama u toku sutrašnjeg dana u Nevesinje, i da primi zatvaranje pravca od Konjica.“
(―)
13. marta pukovnik Bajo Stanišić je izvešten o potpunom rasulu četničke vojske:

„Konjička i Sarajevska brigada su u rasulu i, prema dobijenim izveštajima, ne postoje,
a takođe ne postoje na terenu ni 1. ni 2. durmitorska brigada, već su u najvećem neredu pobegle kućama u Crnu Goru.“
(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KOMBINOVANOG KORPUSA OD 13. MARTA 1943. BAJU STANIŠIĆU O FORMIRANJU, BORBENOM RASPOREDU I ZADACIMA JEDINICA KORPUSA)

14. marta Baćović upućuje generalu Mihailoviću još jednu lošu vest o "divljem bekstvu" četnika:

„Komandant Konjičke brigade javlja kurirom: 1. i 2. Durmitorska brigada te Fočanska u divljem bekstvu povlače se prema Kalinoviku.“
(―)


Ojačana Druga proleterska divizija krenula je u tri kolone dalje u napad sa zadatkom da definitivno razbije dobrano načetu četničku odbranu i produži u Hercegovinu, prema Ulogu, Kalinoviku i Nevesinju. Ona u noći između 14. i 15. marta lomi centar četničke odbrane kod Čičeva, koji je bio obrazovan od Zetskog odreda i Nikšićke brigade pod komandom pukovnika Baja Stanišića, a iduće noći vrši iznenadni napad na Stanišićevu rezervu, Prvu kalinovačku brigadu, razbija je potpuno i zauzima Glavatičevo.

Do 15. marta prebačene su i ostale partizanske jedinice, a noću između 15. i 16. marta preko mosta na Neretvi prebačena je i poslednja grupa ranjenika sa zaštitnicom. 16. marta Petar Baćović javlja Mihailoviću da je tražio pojačanja Italijana, da su četnici ušli u Jablanicu, da svuda na terenu nailaze "na bezbroj leševa", i da je borbenih duh četnika nizak:

Istovremeno sa Mihailovićem i njegovim četnicima, na položaj pred Kalinovikom stigle su i snage Druge proleterske divizije. Na celoj liniji razvile su se teške i krvave borbe.

Delovi Prve proleterske brigade nanose 21. marta poraz četničkim snagama kod Uloga, a Druga proleterska brigada 20. i 21. marta potpuno razbija četničke snage kod Oblja, čime je put za napad u bok i pozadinu četničkih snaga bio otvoren.

Mihailović je sa osmatračnice posmatrao napad Druge proleterske i rasulo koje je usled poraza nastalo među njegovim trupama na desnom krilu fronta prema Oblju. Da bi izbegao opkoljavanje i sačuvao bar Đurišićeve snage, on naređuje povlačenje ka Sarajevu. Pred mrak 22. marta i on je sa operativnim štabom obrazovao kolonu i sa njom napustio Kalinovik.
Uz put menja prvobitnu odluku i preko Jabuke i Ustikoline prebacuje se u Foču, u kojoj se u to vreme nalazio italijanski garnizon.

Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje NOVI PORAZ
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 26. FEBRUARA DO 14. MARTA 1943. GODINE
ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 2

..............

dakle draža nije pobegao ispred partizana nego se "junački povukao u fašistički garnizon u foči"

sramota, srpski oficir u zaštiti kod fašista

 

[Лекизан]

jok nego je bilo obrnuto

IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 26. FEBRUARA DO 14. MARTA 1943. GODINE
10. marta Petar Baćović izveštava Dražu da su partizani potpuno razbili četiri crnogorske brigade, čiji su se manji delovi prikupili tek u Bijelom Polju:

„Partizani prešli reku Neretvu kod Rame i Jablanice... Branile su Neretvu četiri crnogorske brigade: Lukačevića, Kasalovića, Bojovića i Ružića. U toku 7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manji delovi prikupili čak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a ostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka..

Па што нису заузели Херцеговину ако су разбили четнике на Неретви а прокане?

 

[Nikita Kulganov]

U međuvremenu je u nekoliko bitaka (kod Nevesinja, Kalinovika i drugdje) razbijeno više četničkih jedinica koje su potom, uglavnom neorganizirano, prebjegle prema Crnoj Gori i Srbiji. Tito je naknadno procijenio da je "Mihailović bio likvidiran baš u onim krajevima gdje je bio najjače zasjeo, kao na primjer u Crnoj Gori, Sandžaku i Hercegovini". Treba mu dobrim dijelom dati za pravo – četnici su uistinu teško stradali u Hercegovini i Sandžaku, pa otad sve do kraja rata, na prostoru zapadno od Drine, oni više nisu bili operativno relevantna snaga

No, snage crnogorskih četnika potučene su tek djelomično, a u Srbiji su ostali netaknuti. Koča Popović, s gotovo polustoljetnim odmakom, malo drugačije formulira svoju ocjenu i, općenito uzevši, samo potvrđuje Titove riječi: "S pravom je rečeno da je četničkim oružanim formacijama tada praktično slomljena kičma – bio je to početak njihovog kraja... neke od tih jedinica bile su elitne i one su razbijene." Neki četnički komandanti tražili su tada od Draže Mihailovića da "odredi specijalan preki sud" koji bi sudio odgovornima za tu katastrofu. Tijekom tih borbi partizanima je u ruke palo mnogo četničkih dokumenata u kojima je, po Titovim riječima, "potpuno otkrivena jedna od najpodlijih izdaja Draže Mihailovića. Iz njih se neosporno vidjelo učešće izbjegličke vlade u toj izdaji. Cilj je bio: uz pomoć Nijemaca, Talijana i ustaša uništiti NOV."

 

[Лекизан]

U međuvremenu je u nekoliko bitaka (kod Nevesinja, Kalinovika i drugdje) razbijeno više četničkih jedinica koje su potom, uglavnom neorganizirano, prebjegle prema Crnoj Gori i Srbiji. Tito je naknadno procijenio da je "Mihailović bio likvidiran baš u onim krajevima gdje je bio najjače zasjeo, kao na primjer u Crnoj Gori, Sandžaku i Hercegovini". Treba mu dobrim dijelom dati za pravo – četnici su uistinu teško stradali u Hercegovini i Sandžaku, pa otad sve do kraja rata, na prostoru zapadno od Drine, oni više nisu bili operativno relevantna snaga

No, snage crnogorskih četnika potučene su tek djelomično, a u Srbiji su ostali netaknuti. Koča Popović, s gotovo polustoljetnim odmakom, malo drugačije formulira svoju ocjenu i, općenito uzevši, samo potvrđuje Titove riječi: "S pravom je rečeno da je četničkim oružanim formacijama tada praktično slomljena kičma – bio je to početak njihovog kraja... neke od tih jedinica bile su elitne i one su razbijene." Neki četnički komandanti tražili su tada od Draže Mihailovića da "odredi specijalan preki sud" koji bi sudio odgovornima za tu katastrofu. Tijekom tih borbi partizanima je u ruke palo mnogo četničkih dokumenata u kojima je, po Titovim riječima, "potpuno otkrivena jedna od najpodlijih izdaja Draže Mihailovića. Iz njih se neosporno vidjelo učešće izbjegličke vlade u toj izdaji. Cilj je bio: uz pomoć Nijemaca, Talijana i ustaša uništiti NOV."


Pogledajte prilog 793536

Само што су у тим биткама за Невесиње, Калиновик и друга места у Херцеговини четници на крају ометлали партизане да су ови спас нашли у кањонима Пиве и Таре, одатле су кренули у инвазију на Црну Гору јер Херцеговину нису успели да заузму.
Иначе су Невесиње и Калиновик прелазили из руке у руку више пута, мислим да је за Невесиње било више од шест битака.
Претходно су наравно комунисти и Немци у Загребу потписали споразум о ненападању и сарадњи па су са те стране партизани били мирни.