- Poruka
- 41.996
| петак, 11. октобар 2019. |
Председник Клуба "Привредник" Зоран Дракулић оценио је да мора да се промени однос према домаћим привредницима, да држава треба да даје стимулације малим и средњим предузећима, и указао да не може 90 одсто свих субвенција да се даје странцима, а само десет одсто нашим привредницима.
"У нашем Клубу имамо милијарде да улажемо, једини проблем је однос према нама", рекао је Дракулић на Форуму "Субвенције, развој привреде и раст инвестиција", који су организовали Бизнис инфо група и Балкански фонд за демократију, и додао да држава мора да стимулише домаће привреднике. Истакао је да нема великог развоја у Србији без домаће привреде и да нам нема будућности без раста од пет, шет одсто, а оценио је и да повећање плата и пензија није одрживо. "То може да траје неко време, али ако не дигнемо привреду на виши ниво угасили смо светло", рекао је Дракулић, уз напомену да је проблем и то што је, према подацима од прошле године, улагање домаћих привредника пало за 40 одсто зато што је амбијент и однос према њима лош. "Амбијент није добар и мора да се промени однос према домаћим привредницима да би се ми осећали безбедно кад улажемо овде. Морају да се дају стимулације малим и средњим предузећима и онда ћемо да растемо онолико колико треба", рекао је Дракулић. Додао је да су привредници из Србије почели да улажу у региону и навео да ће улагати тамо где ће се осећати безбедно. Неповољна структура инвестиција Истраживач у Центру за високе економске студије (ЦЕВЕС) Марко Данон рекао је да је један од основних налаза њихове анализе да се наша екононмска политика након 2009. године у великој мери ослонила на подстицање прилива страних директних инвестиција као на једну врсту полуге привредног опоравка. Указао је да је након преливања ефеката светске економске кризе стопа незапослености у Србији била 20 одсто и додао да је политика привлачења страних директних инвестиција повољно утицала на њено смањење. Данон је навео да је структура инвестиција неповољна јер доминирају фирме које имају релативно слаб утицај на развој људског капитала и мало ангажују домаће добављаче. Навео је податак да око 50 одсто радних места у страним фирмама отвореним од 2009. до 2016. године припада групи са просечном зарадом нешто вишом од минималне. Он је истакао да би у предстојећем периоду требало размишљати "о неким иновативнијим или софистициранијим начинима за привлачење страних директних инвестиција, односно о државној помоћи која би била мало обогаћена неким додатним елементима". Обавезе неиспуњавају углавном домаћи инвеститори Професор Економског факултета Милорад Филиповић навео је да је у периоду од десетак година подељено више од 400 милиона евра субвенција, од чега је више од 80 одсто дато страним инвеститорима. "Пронашли смо да је степен неиспуњавања уговорних обавеза непропорционално виши код домаћих инвеститора који су добијали ту помоћ", рекао је он. Он је навео да је раскинуто око 300 уговора, а углавном су у питању били домаћи инвеститори. (Н1) |
